Zbog napada na advokata Vladimira Zreleca, advokati okupljeni oko Advokatske komore Srbije u ponedeljak će protestovati ispred viših sudova u zemlji. Advokatska komora Beograda, druge strane, najavila je protest za utorak u 12 sati, ispred Palate pravde.
Protesti će biti organizovani pod geslom “Pucanj u Vladimira je pucanj u advokaturu” u ponedeljak sedmog decembra.
“Suočeni s činjenicom da je prethodnih godina više od 20 advokata napadnuto i da nadležni državni organi nisu otkrili nijednog počinioca niti ga izveli pred lice pravde, advokati okupljeni na današnjem skupu pokreću inicijativu da se organizuje jednodnevni protest obustavom rada advokata na celoj teritoriji Srbije, a od Vlade Republike Srbije zahteva hitno formiranje Komisije za istraživanje svih napada na advokate“, kaže se u saopštenju.
S druge strane, Advokatska komora Beograda je u svom saopštenju pozvala na javni protest u utorak, zbog narušavanja njihovog društvenog ugleda i ugrožavanja položaja advokature.
Oni navode da je napad na Zreleca samo jedan u nizu poslednjih godina, da su oni sve učestaliji, a da nijenda nije razrešen, što, kako navode, stvara osećaj nesigurnosti i straha među advokatima. Oni zahtevaju od MUP-a i nadležnihi da odmah preduzemu sve mere za otkrivanje svih napadača.
Stevan Jovetić pokazao je da ga novac i slava nisu promenili, već da je i dalje pre svega čovek.
Napadač Intera verovatno je spasao karijeru fudbaleru podgoričke Budućnosti Milivoju Raičeviću, koga nije upoznao pre ovoga.
Bivši kapiten Partizana je platio Raičevićevu operaciju ligamenata kolena u Srbiji, nakon što je čuo da Budućnost nema novca da to učini.
Raičević je još u avgustu pokidao ligamente, ali mu je u Crnoj Gori data pogreška dijagnoza.
Zahvaljujući Jovetiću, 22-godišnji Raičević će imati priliku da nastavi fudbalsku karijeru.
“Kada je čuo da Budućnost ne može da me pošalje na operaciju u Augzburg nakon pogreške dijagnoze u Crnoj Gori, Jovetić mi je dogovorio sastanak sa doktorom koji je njemu pomogao sa istom povredom 2010. Sve što mogu da uradim je da se mnogo, mnogo zahvalim Stevanu i obećam da ću se vratiti sledeće sezone i postići mnogo golova za njega”, rekao je Raičević.
Kristijano Ronaldo je ušao u najuži izbor za osvajanje Zlatne lopte zajedno sa velikim rivalima iz Barselone, Lionelom Mesijem i Nejmarom
Očekivano, Dani Alves prednost u izboru daje saigračima, dok za Relovu sedmicu kaže da ne treba da dobije prestižno priznanje.
“Mesi je u prednosti, pre svega zbog uticaja koji ima na igru. Mislim da je Nejmar u ovom trenutku drugi najbolji na svetu. Kristijano Ronaldo nije zaslužio da se nađe među finalistima, nije sve u postizanju golova,” jasan je Alves.
Pozorišni reditelj Kokan Mladenović ocenio je da aktuelna vlast manipulacijama i strahom građane Srbije uvodi u totalitarizam latinoameričkog tipa.
“Srbijom danas upravljaju dva glumca: stariji, koji ima problema s učenjem teksta, i mlađi koji misli da mu je to prva uloga”, rekao je Mladenović na tribini u Subotici u okviru pozorišnog festivala “Desire Central Station”.
Ocenio je da je čak i u vreme režima Slobodana Miloševića bilo mnogo više građanskih inicijativa nego što ih ima danas.
“Prizivam pritisak ulice. Ne mislim na nasilje, nego na stotine hiljada građana na mirnom i maštovitom protestu. Građani na to imaju pravo, a kolektivna ćutnja i očekivanje da će neko drugi promeniti ovu situaciju je pogubno”, kazao je Mladenović.
On je ocenio da je Srbija pretvorena u ogroman rijaliti šou, koji gleda sve neobrazovanija, primitivnija i agresivnija publika, dok s druge strane pozorišta – a posebno beogradska – ispoljava kukavičluk i pasivnost.
“Beogradska pozorišta su ruglo za jedan ozbiljan grad. Ja tamo ne vidim nijedno koje ima ozbiljan pozorišni rukopis. Uostalom, godinama unazad na festivalima pobeđuju predstave koje nisu pravljene u Beogradu, a tamo to nikoga ne uznemirava”, rekao je Kokan Mladenović.
Poslanici Donjeg doma nemačkog parlamenta odobrili su danas planove vlade da se pridruže vojnoj kampanji protiv Islamske države u Siriji.
Glasalo je ukupno 598 poslanika – 445 je bilo za, 146 protiv, a sedam je bilo uzdržano, preneo je Rojters.
BBC je ranije javio da će, ako se plan izglasa, Nemačka u region uputiti izviđačke avione “tornado”, moranričku fregatu i 1.200 vojnika. Nemačke snage, međutim, neće učestvovati u borbenim operacijama.
Nemački ministri smatraju da je Nemačka sada meta Islamske države, a žele da iskažu i solidarnost sa Francuskom posle napada u Parizu u kojima je 130 ljudi ubijeno. To će biti najveća vojna operacija koju ta zemlja trenutno sprovodi u inostranstvu.
Mandat misije će trajati jednu godinu i koštaće 134 miliona evra, dodaje BBC.
Emisija “24 minuta” neće biti emitovana u decembru, kaže autor ove popularne humorističke emisije Zoran Kesić, koja se na Televiziji B92 emituje od 2013. godine.
“Čekamo da nam B92 ponudi ili ne ponudi nastavak saradnje. Znaćemo uskoro na čemu smo”, ističe Kesić za Danas a na pitanje da li bi emisija mogla da bude ugrožena nakon prethodnog burnog medijskog vikenda odgovara: “Nadam se da ne”.
Kesić je ranije najavio da će epizoda, koja je emitovana u subotu 28. novembra biti poslednja u ovoj sezoni, ukazujući da televizija B92 još nije ponudila aneks ugovora koji bi omogućio nastavak rada, iako je svima iz ekipe bila želja da nastave sa radom i u decembru.
Inače, i TV B92 je saopštila na svom sajtu da je to poslednja epizoda u ovoj sezoni.
Inače, Kesić je ovogodišnji dobitnik nagrade “Stanislav Staša Marinković” lista Danas za beskompromisnu satiričnu kritiku vlasti i za solidarnost sa kolegama. U intervjuu Radiju Slobodna Evropa rekao je da njegova emisija “beskompromisno kritikuje glupost, sa koje god strane da dolazi”.
Sticajem okolnosti, vlast je takva, da najčešće glupost dolazi sa strane vlasti, ali to nije naša greška. Mi prosto tretiramo najvažnije događaje, ono što je pred očima svakom konzumentu medija, svakome ko ode na neki sajt pa pročita glavne vesti – mi te glavne vesti rašrafljujemo, analiziramo, okrećemo, ko dete kad vidi igračku pa hoće da vidi šta je unutra. Mi to radimo, a najvažnije vesti, de facto, jesu vesti o potezima, izjavama ljudi na vlasti. Uglavnom jednog čoveka na vlasti. Mi se time bavimo, tako da bi mi bilo draže da je formulacija nagrade “beskompromisna kritika gluposti, nedoslednosti, loših odluka”, rekao je Kesić.
U Skupštinu Srbije danas su stigle dopune zakona o realizaciji projekta “Beograd na vodi”, kojima se investitoru omogućava izdavanje posebne građevinske dozvole kako bi, kako je navela Vlada, mogao da primeni najsvremenije tehnike gradnje visokih objekata.
Kako se navodi u obrazloženju Predloga dopuna zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta “Beograd na vodi”, u pitanju je posebna dozvola za pripremene radove. Pod pripremnim radovima podrazumeva se rušenje postojećih objekata, izmeštanje infrastrukure, raščišćavanje terena, zemljani radovi, sondiranje terena.
Dodaje se da je investitor u praksi naišao na probleme, odnosno da zahtevne, najsloženije objekte u građevinskom smislu ne može da izvede ukoliko se ne izmeni zakon.
“Opravdanje za uvođenje ovog upravnog akta leži u činjenici da se u konkretnom slučaju radi o veoma zahtevnim objektima, koji zahtevaju i posebnu dinamiku i tehnologiju izvođenja radova, a pre svega se odnosi na mogućnost definisanja radova po fazama, na način da prva faza predstavlja postavljanje istražnih šipova i izvođenje ostalih srodnih radova koji ne predstavljaju izgradnju objekta”, navodi se u obrazloženju zakona.
Zakonom se precizira i da je reč o objektima površine preko 30.000 metara kvadratnih i da će se radovi izvoditi u dve faze.
Prva faza, za koju se izdaje građevinska dozvola, obuhvata izvođenje radova na izgradnji temelja objekta, dok se drugoj fazi izgradnje glavnog objekata, koji se takođe izvodi u dve faze, planira završetak svih ostalih radova. Leks specijals o projektu “Beograd na vodi” Skupština Srbije usvojila je u aprilu ove godine.
Tim zakonom je predviđeno da se na površini od oko 177 hektara izgradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina.
U septembru je postavljen kamen temeljac za izgradnju prve dve kule u okviru projekta “Beograd na vodi”.
Beograd, 4. decembra 2015. - Premijer Aleksandar Vucic i sef ruske diplomatije Sergej Lavrov zadovoljni su razvojem medjusobnih odnosa, najavljuju jos intenzivniju saradnju, a daans su porucili i da su pri kraju dogovori o poseti ruskog Dmitrija Medredeva Beogradu, sto se planira za prvu polovinu naredne godine. FOTO TANJUG/ SRDJAN ILIC/ bk
Premijer Aleksandar Vučić i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov zadovoljni su razvojem međusobnih odnosa, najavljuju još intenzivniju saradnju, a poručili su i da su pri kraju dogovori o poseti ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Beogradu, što se planira za prvu polovinu naredne godine.
Rusija nastavlja da gomila investicije u Srbiji i one su već dostigle četiri milijarde dolara, naveo je Lavrov, a Vučić je, zahvalivši Medvedevu što je prihvatio poziv da dođe, poručio da očekuje da tada budu potvrđeni mnogi zajednički dogovori i poslovi.
“Mi smo mala zemlja i ne možemo da pomognemo Rusiji koliko ona može nama, ali smatramo da smo korektan partner, što pokazujemo i time što im nismo, kada je za Rusiju bilo teško, zabijali nož u leđa”, rekao je Vučić i dodao da veruje da ljudi u Rusiji to poštuju.
Lavrov je ocenio da odnose dve zemlje odlikuju bliskost, solidarnost, i vekovna saradnja, te da smo uvek bili saveznici u svim ratovima, a da ćemo saveznici i ostati.
Šef ruske diplomatije podsetio je da je Vučić boravio u njegovoj zemlji u oktobru i da se sprema poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva početkom naredne godine.
“Takav intenzivan dijalog i kontakti na visokom nivou korisni su za izgradnju čitave struktuire naše saradnje”, ukazao je Lavrov i ocenio da odnosi dve zemlje nisu opterećeni pokušajima uvođenja restriktivnih mera.
I srpski je premijer podsetio na tradicionalno dobre i prijateljske odnose dve zemlje, što je, kako je naveo, potvrđeno i prilikom njegove poslednje posete Moskvi.
Od tada je, dodao je, postignut dogovor o nekim ranijim dugovima, pa će Srbija, dodao je, isplatiti dug prema Gaspromnjeftu od 20 miliona evra do kraja godine i 6,5 početkom iduće, a dug NIS-a od 23 milijarde dinara biće namiren u ratama do 2018. godine.
“Svoje stare dugove Srbija ume da vraća i ponašamo se kao odgovorna i ozbiljna država koja ispunjava svoje obaveze”, istakao je Vučić.
On je zahvalio Ruskoj Federaciji na pomoći i podršci u Unesku, u SB Ujedinjenih nacija, ali je zahvalnost izrazio posebno Lavrovu, koji, kako je rekao, na svakom mestu pruža podršku nezavisnosti i suverenosti Srbiji.
“Mi to umemo da poštujemo. Mi naše odnose razvijamo, želimo da budu dinamičniji. Za ekonomske odnose verujem da će biti u još bržem i dinamičnijem stepenu razvoja nego danas i nije reč samo o energetskoj već o građevinskoj, poljoprivredi, u svim drugim oblastima u kojima možemo da sarađujemo. I mi to naše prijateljstvo sa Ruskom federacijom ne mislimo da gasimo, uništavamo”, izjavio je Vučić.
Pomenuvši da nijedna vlada u savremenoj srpskoj istoriji nije imala toliko susreta sa ruskim zvaničnicima, Vučić je pomenuo i važnost razgovora o Severnom toku, gde je ponovo zamolio rusku stranu da niskom cenom gasa pomogne da se za nas važnim kolektivima – MSK i Azotara – obezbedi budućnost.
Ta su vrata, kako je rakao, otvorena, i u toku su završni razgovori.
Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov čestitao je Srbiji na dobroj organizaciji konferencije OEBS u Beogradu, te poručio da je RF zadovoljna razvojem odnosa sa Srbijom.
On je rekao i da je srpsko predsedavanje OEBS bilo izbalansirano, uspešno i da je naša zemlja u punom kapacitetu organizovala 22. Ministarski savet.
Kaže i da Rusija podržava stav Srbije i premijera Vučića kada je reč o obezbeđenju normalnog života i saradnje na Balkanu.
Dodaje da se Rusija i Srbija oslanjaju međunarodno pravo kada je reč o Kosovu, da poštuju rezoluciju 1244.
“Zalažemo se i za Dejtonski sporazum i ne podržavamo pokušaje da se ti sporazumi zaobilaze”, poručio je Lavrov.
Govoreći o ekonomskoj saradnji, Lavrov je rekao da je ona dobra, da je da Rusija nastavlja da investira u Srbiju. Podseća i da je NIS sa ucesćem Gaspromnjefta jedan od najvećih poslodavaca i poreski obveznik.
“čvrste veze naše saradnje garantuju nove projekte”, zaključio je Lavrov.
Turska i Katar sklopili su sporazum o dugoročnoj isporuci tečnog prirodnog gasa Turskoj.
Sporazum dolazi u sred spekulacija da bi Rusija mogla da prekine isporuke gasa Turskoj, kao deo već uvedenih trgovačkih sankcija.
Preliminarni Sporazum o isporukama gasa iz Katara u Tursku sklopili su državna turska korporacija za promet naftom i gasom Botaš i Katarska nacionalna naftna kompanija, prenela je turska agencija Džihan, pozivajući se na lokalne medije.
Sporazum je sklopljen tokom posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Kataru.
On je u sredu doputovao u tu zemlju, a mediji prenose da je sporazum koji otvara vrata snabdevanju Turske katarskim gasom rezultat predsedničke posete.
Erdogan je prvog dana svoje posete Kataru, objavio i da su dve zemlje ukinule međusobne vize.
Na putevima u Srbiji saobraćaj se odvija normalno, a zbog vlažnih kolovoza i niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima moguća je poledica, pa se na vozače apeluje da budu oprezni, saopštio je AMSS.
Na državnim putevima drugog prioriteta kolovozi su vlažni u nižim predelima.
Snega ima mestimično u raskvašenom stanju do pet centimetara na teritoriji Novog Pazara, Kruševca, Požege, Ivanjice i Beograda.
Prema poslednjim podacima Uprave granične policije, zadržavanje putničkih vozila na graničnim prelazima nisu duža od 20 minuta.
