Direktor Evrotunela Žak Gudon rekao je da je vrlo verovatan izlazak Velike Britanije iz EU navodeći da bi ta kompanija imala koristi od toga.
“Predviđam da će rezultat britanskog referenduma biti protiv Evrope”, rekao je Gudon za nemački list Frankfurter algemajne cajtung. (FAZ).
Britanski premijer Dejvid Kamerom obećao je da će do kraja 2017. godine organizovati referendum na kojem će se građani opredeliti za to da li Velika Britanija treba da ostane članica EU.
Gudon je rekao da je većina preduzeća, operatera tunela ispod Lamanša, za ostanak zemlje u EU, ali je dodao da postoje oblasti britanske privrede koje bi imale koristi od izlaska Velike Britanije iz Unije.
Navodeći da se on lično ne zalaže za Breksit (usvojena skraćenica za izlazak Britanije iz EU), Gudon je rekao da bi Evrotunel imao koristi na finansijskom planu, jer bi brojni nemački bankari prešli da rade u Londonu, čime bi ta kompanija imala više putnika.
Prema njegovim rečima, Frankfurt kao finansijska prestonica Nemačke, postala bi značajnija za Siti, poslovnu četvrt Londona, što bi uzrokovalo veća putovanja finansijskih predstavnika dva grada.
Gudon je rekao da bi Breksit povoljno uticao i na vazdušni saobraćaj.
Rusija će obustaviti zajedničke projekte sa Crnom Gorom ako ta zemlja uđe u NATO, kaže predsednik ruskog Odbora za odbranu i bezbednost Viktor Ozerov.
Ozerov je rekao da projekti, koji će biti obustavljeni, uključuju one na vojnom planu, javila je agencija RIA Novosti, a prenosi Rojers.
Crna Gora je jutros pozvana da se pridruži NATO i postane 29. članica Alijanse, nakon što su se šefovi diplomatija zemalja članica usaglasili o pozivu.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je, otvarajući sastanak šefova diplomatija država članica u sedištu NATO u Briselu, izjavio da politika otvorenih vrata Alijanse ima za cilj širenje stabilnosti, bezbednosti i demokratskih vrednosti i čestitao Crnoj Gori, što je ispraćeno snažnim aplauzom.
Nakon toga zvanično je crnogorskim ministrima spoljnih poslova i evropskih integracija i odbrane Igoru Lukšić i Milici Pejanović Đurišić zvanično saopštio da je Crna Gora pozvana u NATO.
“Danas otvaramo novo poglavlje. Mislim da smo zaslužili poziv. Ovo je sjajna vest za ostale zemlje Balkana. Nastavićemo sa reformama u istom intenzitetom kao do sada”, rekao je Lukšić.
Mir će doći u Siriju ako Zapad i njihovi saveznici na Bliskom istoku “prestanu da podržavaju teroriste”, rekao je sirijski predsednik Bašar al Asad.
“Kada zemlje koje sam pomenuo – Francuska, Britanija, SAD, Saudijska Arabija, Katar i ostali prestanu da podržavaju teroriste (naoružanu i nenaoružanu opoziciju) , situacija će se popraviti već narednog dana. Mir će definitivno doći u Siriju za nekoliko meseci ako zapadne zemlje prestanu to da rade”, rekao je Asad u intervjuu za češku televiziju, prenosi Tass.
“Ako stvarno želite da pobedite teroriste, onda je neophodno preseći njihov dotok municije, oružja, novca, koji uglavnom dobijaju preko Turske uz podršku Saudijske Arabije i Katara”, naveo je Asad.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Koridor 10 biti završen za godinu i četiri meseca, a Koridor 11 do aprila 2017. godine. Vučić je za RTS rekao da Srbija od 1968. godine hoće da završi Koridor 10, ali da to do sad nije učinjeno.
“Za tri godine ove vlade uradićemo više svih tih godina”, rekao je Vučić i odbacio kritike da je nemoguće da putevi budu završeni u tom roku, ističući da su do sad političari lagali, a da sad postoji rad i pritisak da se ti projekti završe.
Vučić je rekao da će deonica Grabovica-Grdelica na Koridoru 10, u dužini od 5,8 kilometara, biti otvorena u maju, deonica Levosoje-Srpska kuća u dužini od osam kilometara u novembru 2016. godine.
Vučić je rekao da je ove godine izgrađeno 316 mostova u celoj Srbiji. Kako je rekao, kad koridori budu završeni, mnogo više ljudi će prolaziti kroz Srbiju i ostavljati novac u našoj zemlji.
Govoreći o Koridoru 11, Vučić je rekao da će biti završen do aprila 2017. godine.
Vučić je rekao i da se radi na pruzi na nekoliko deonica, da vozovi već idu brže nego pre dve godine, ali da je to i dalje sporo. “I dalje nam je to loše, ali idemo na bolje”, rekao je Vučić.
Poslednja novoizgrađena deonica na drumskom Koridoru 10, Vladičin Han – Donji Neradovac kod Vranja u dužini od 26,3 kilometara, otvorena je prošlog vikenda.
Ruska vlada nije suspendovala projekte Turski tok i nuklearnu elektranu Akuju u Turskoj, jer je ta odluka u nadležnosti poslovnih kompanija, izjavio je danas ruski ministar ekonomije Aleksej Uljukajev, izveštava ruska agencija Tas.
“Vlada nije zamrzla ove projekte”, rekao je Uljukajev na konferenciji za novinare održanoj posle završetka trilateralnih pregovora u Briselu o trgovinskom sporazumu između EU i Ukrajine, prenosi i agencija Rojters.
“U ovoj fazi nije bilo odluka o obustavi, zamrzavanju ili okončanju finansiranja ovih projekata, tako da se baziramo na pretpostavci da će ovi projekti biti realizovani”, kazao je Uljukajev.
Tas je prethodno javio da će pregovori o izgradnji gasovoda Turski tok biti suspendovani zbog prestanka rada Rusko-turske međuvladine komisije, pozivajući se na izjavu jednog neimenovanog izvora upoznatog s pregovorima.
Prema ruskoj agenciji, vlada u Moskvi je ranije danas odlučila da obustavi aktivnosti Rusko-turske međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju, na čijem čelu se nalazio ruski ministar energetike Aleksandar Novak.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev je potpisao danas vladin dekret kojim se uvodi niz sankcija Turskoj zbog obaranja ruskog vojnog aviona, među kojima su zabrana uvoza hrane iz te zemlje i čarter letova između dve države.
U dekretu ruske vlade o specijalnim ekonomskim merama protiv Turske, koji je objavljen na zvaničnom sajtu Vlade, međutim nema nikakvih informacija koje se odnose na mere u energetskom sektoru, pa ni o gasovodu Turski tok i nuklearnoj elektrani Akuju.
Pomenuti dekret sadrži listu poljoprivrednih proizvoda koje Rusija od 1. januara 2016. više neće uvoziti iz Turske, a među kojima su, kako navodi Rojters, voće i povrće, poput paradajza, luka, grožđa i jabuka, kao i proizvodi od pilećeg mesa. Od 1. januara će takođe biti zabranjen uvoz karanfila iz Turske.
Zvanična Moskva je, takođe, ozvaničila meru zabrane čarter letova između dve države, koja, kako je saopšteno, stupa na snagu od danas, i istovremeno je uvela dodatne bezbednosne mere na redovnim avio-linijama.
Prema podacima ruskog ministarstva poljoprivrede, vrednost uvezenih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda iz Turske u Rusiju iznosila je prošle godine 1,7 milijardi dolara.
Osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg i njegova supruga Prisila Čen dobili su ćerku Maks i iskoristili tu priliku da svetu pošalju poruku – pokloniće 99 odsto svog vlasništva u jednoj od najvrednijih kompanija na svetu u dobrotvorne svrhe.
Zakerberg se zahvalio svima koji su pružali podršku njemu i njegovoj supruzi tokom trudnoće, a usput je napisao i pismo svojoj ćerkici.
Istakao je da se nada da svi skupa “možemo stvoriti bolji svet za Maks i svu ostalu decu ovog sveta”.
Oni će 99 odsto vlasništva Fejsbuka, odnosno oko 45 milijardi dolara, donirati sopstvenoj dobrotvornoj fondaciji, dok će oko 450 miliona dolara zadržati za sebe i svoju porodicu.
Osnivač Fejsbuka i jedan od najuticajnijih ljudi na svetu je naveo da će više detalja otkriti u narednim mesecima, “kada usklade porodični ritam i vrate se sa porodiljskog odsustva”.
Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je, povodom predstojećeg ministarskog saveta OEBS u Beogradu, da se Srbija tokom jednogodišnjeg predsedavanja toj organizaciji dokazala na međunarodnoj diplomatskoj sceni i da je ispunila sva očekivanja.
“Godina 2014. bila je jedna od najtežih za OEBS i Evropu. Konflikt u Ukrajini je potresao evropski bezbednosni sistem u njegovim osnovama, a posledice toga osećamo i danas. Zbog toga je velika zasluga dva uzastopna predsedavajuća OEBS-u – Švajcarske i Srbije – što su pokrenute mere u cilju smanjenja napetosti u ukrajinskoj krizi”, kazao je on u intervjuu Tanjugu.
Srbija se, prema njegovim rečima, tokom predsedavanja OEBS-u, apsolutno dokazala na međunarodnoj diplomatskoj sceni.
“Srbija se u ulozi predsedavajućeg u potpunosti dokazala. Srbija, posebno premijer Aleksandar Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić, uvek su se trudili za umerenost, što je, imajući u vidu delimično potpuno suprostavljene stavove koji obeležavaju aktuelni sistem, bilo više nego težak zadatak. Srbija se bavila veoma razborito ukrajinskom krizom i pomogla je da se Oebs, na primer, po prvi put bavi izbegličkom krizom”, objasnio je šef austrijske diplomatije.
Kurc je podvukao da je Srbija ispunila očekivanja i da je, imajući u vidu okolnosti, radila na veoma zahtevnom programu, na čemu se može samo čestitati.
Upitan šta bi posebno istakao u vezi predsedavanja Srbije OEBS-u, Kurc je rekao da, iz njegovog ugla, bilo posebno zapaženo da je po prvi put jedna zemlja sa Zapadnog Balkana predsedavala tom veoma važnom organizacijom.
“Naravno, na Zapadnom Balkanu ima još mnogo toga da se učini, pri čemu misije OEBS-a u regonu pružaju važnu podršku. Srbija je svakako jasno pokazala da može i izvan regionalnog konteksta dati vredan doprinos međuanrodnoj zajednici. Ne bi, zbog toga, trebalo potceniti, važan signal koji se upućuje celom regionu, naglasio je on.
Kurc je istakao da će i sledeće predsedavanje, Nemačke, biti obeleženo ukrajinskim konfliktom, a da će se tome dodati niz aktuelnih kriza i izazova, sa kojima se mora suočiti Oebs.
“Usled aktuelne, delimično postojeće polarizacije, je dobro da jedna tako angažovana i iskusna država, kao što je Nemačka, preuzima predsedavanje. Međutim, ne treba očekivati čuda. Predsedavajući je pre svega posrednik i neko ko traži konsenzus. Usled aktuelnog stanja će samo politika malih koraka dovesti do uspeha. Imamo puno poverenje u Nemačku da će moći da predzme takve korake”, naglasio je on.
Od 1. januara, podsetio je Kurc, Austrija postaje, kao buduća predsedavajuća, koja preuzima kormilo OEBS 2017. godine, mesto u Trojci, čime podržava predsedavanje.
“Time ćemo već iduće godine biti uključeni u procese donošenja odluka. Naš program predsedavanja, koji ćemo u grubim crtama po prvi put predstaviti jula iduće godine stalnom savetu Oebs će naravno biti oslonjen na predsedavanje Nemačke i prethodno Srbije”, najavio je on.
Posledice aktuelne krize i razmišljanja za njeno prevazilaženje će zasigurno biti na dnevnom redu i austrijskog predsedavanja, uveren je Kurc.
On je dodao da je pri tom veoma bitno da se povuku pouke iz krize.
“Iako pozadine ukrajinskog konflikta mogu biti posmatrane na različit način, pokazalo se jasno koliko je nezamenjiv Oebs u savladavanju kriza. Posebno važno mi se čini da buduće diskusije i dalje budu pre svega uključene sve države članice, uz uključenje parlamenata, civilnog društva, nauke i omladine”, zaključio je šef austrijske diplomatije.
Crna Gora je pozvana da se pridruži NATO, objavljeno je jutros na ministarskom sastanku u Briselu.
Ministri spoljnih poslova su se saglasili da pozovu Crnu Goru da postane 29. članica Alijanse.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je, otvarajući sastanak šefova diplomatija država članica, izjavio da NATO politika otvorenih vrata ima za cilj širenje stabilnosti, bezbednosti i demokratskih vrednosti na kojima Alijansa počiva.
“Svi postajemo jači i stabilniji time što držimo svoja vrata otvorenim”, rekao je Stoltenberg, preneo je RTCG.
Stoltenberg je čestitao Crnoj Gori, što je ispraćeno snažnim aplauzom u sedištu NATO u Briselu.
“Ovo je početak jedne divne alijanse”, rekao je Stoletenberg, preneo je Rojters.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter štajnmajera rekao je sinoć da smatra da je postignut konsenzus među državama članicama i da Crna Gora može da bude ohrabrena raspravom u Briselu u okviru koje će se odlučivati o pozivu za članstvo.
Novi Pazar – Beograd – Viši javni tužilac iz Novog Pazara Stanislav Dukić na izborima za članove Državnog veća tužilaca dobio je 51 glas i kao pobednik biće predložen od strane Državnog veća tuzilaca u novi sastav državnog veća tužilaca.
Dukić je osvojio najveći broj glasova u biračkom mestu Kragujevac 2, biračkom mestu Niš 2 ali je bio visoko rangiran i na drugim biračkim mestima što mu je omogućilo da bude ubedljivo prvi na ovim izborima.
Kako nalaže procedura, pobednik izbora će u narednom periodu biti predložen od strane državnog veća tužilaca Narodnoj Skupštini koja će verifikovati nove članove državnog veća tužilaca koji će dužnost preuzeti u Aprilu naredne godine.
Izbori su neposredni i tajni. Glasaju svi javni tužioci i zamenici javnih tužilaca u višim javnim tužilaštvima.
Novi Pazar i Vranje potpisali su sporazum o bratimljenju koji podrazumeva saradnju na svim poljima. Gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović je tom prilikom rekao da je politika grada da stvara prijatelje, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
Saglasnost o bratimljenju dale su skupštine Vranja i Novog Pazara još pre godinu dana, a danas je ta odluka i ozvaničena potpisivanjem sporazuma o saradnji na svim poljima. Gradonačelnik dr Meho Mahmutović je istakao zadovoljsto što Novi Pazar dobija još jedan u nizu bratski grad. Mahmutović je podsetio da Novi Pazar nije imao prijateljskih gradova, ali da su u poslednjih sedam godina protokoli o saradnji potpisani sa mnogim opštinama I gradovima.
“Mnogo toga zajedničkog imaju i Novi Pazae i Vranje. Potpisan je sporazum o privrednoj, kulturnoj, sportskoj , obrazovnoj i svakoj drugoj saradnji. Svi gradovi koji su bratski Vranju i Novom Pazaru su od danas naši zajednički prijatelji. Mi smo oni koji žele da stvaraju prijatelje, a od prijatelja imamo samo koristi. Želimo da Novi Pazar i Sandžak budu most povezivanja i spajanja nikako most razdvajanja. Cilj nam je da građani koji žive ovde mogu normalno da ostvaruju sva svoja prava, da žive da se školuju, da rade i da stvaraju prijatelje“, rekao je Mahmutović.
Gradonačelnik Vranja Zoran Antić je rekao Novi Pazar i Vranje imaju mnogo sličnosti, te da je do saradnje trebalo doći i ranije. Antić očekuje da će dušu Novog Pazara razumeti i svi Vranjanci kada dođu u ovaj grad.
“Saradnja Novog Pazara I Vranja postoji poslednje dve godine. Već su mladi bili u našem gradu i sa svojim kulturno umetničkim ansamblima predstavili kulturu ovog kraja, a I Vranjanci su dolazili u ovaj grad. Saradnja je bila i sportka, a I privredna u oblasti proizvodnje obuće I tekstila. Podele ne rađaju ništa dobro i stvar su prošlosti. Mi želimo da naši gradovi budu moderni i progresivni”, istako je Antić.
Potpisnici sporazuma o saradnji razmenili su i poklone, koji simbolizuju Novi Pazar i Vranje. Za delegaciju iz Vranja upriličen je i sastanak u gradskoj upravi. Gosti kažu da su ponosni što su potpisali sporazum o saradnji upravo sa ovim gradom, te da iz Novog Pazara odneti mnogo pozitivnih utisaka iščekujući prijatelje da što pre dođu u Vranje.
