Od 1. januara naredne godine na teritoriji Novog Pazara primenjivaće se niže prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu.
Prema odluci koja je usvojena na poslednjoj Gradskoj skupštini na teritoriji grada određeno je sedam zona prema komunalnoj i infrastrukturnoj opremljenosti, kao i saobraćajnoj povezanosti sa centralnim delovima Novog Pazara.
Prva zona obuhvata ulice u centru grada, koje su najopremljenije u odnosu na ostale delove, pa je samim tim i kvadrat najskuplji.
Cena kvadrata građevinskog zemljišta u ovoj zoni košta 26.386 dinara, stanova 87.956, kuća 79.160, poslovnih objekata 172.200, a garaža 43.978 dinara.
Druga zona je nešto jeftinija, pa kvadrat građevinskog zemljišta košta 25.509 dinara, stanova 63.699, kuća 56.543, poslovnih objekata 123.000, a garaža 31.413 dinara.
Kvadrat građevinskog zemljišta u trećoj zoni košta 15.078 dinara, stanova 50.261, kuća 45.378, poslovnih objekata 98.400, a garaža 25.130 dinara.
Najniže cene kvadrata su u sedmoj zoni, koja obuhvata seosko područje, gde je građevinsko zemljište procenjeno na 3.655 dinara, poljoprivredno na 40, a šumsko na 30 dinara.
Kompletan cenovnik prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti u svih sedam zona nalazi se na zvaničnoj internet stranici grada Novog Pazara.
fudbaler Crvene zvezde na utakmici Superlige Prvenstva Srbije protiv Vozdovca na stadionu Rajka Mitica, Beograd, 28.11.2015. godine Foto: Marko Metlas Fudbal, Crvena zvezda, Superliga Prvenstvo Srbije, Vozdovac
Tužne slike sa superligaških terena proteklog vikenda. Tek nešto više od 7.000 gledalaca UKUPNO!
Crvena zvezda – Voždovac, gledalaca 4.152.
Spartak – Partizan, gledalaca oko 2.000.
Na ostalih pet utakmica 19. kola (meč Novi Pazar – Jagodina je zbog snega odložen za 9. decembar), tek po koja stotina gledalaca (prema zvaničnim podacima sa sajta Superlige).
Radnički Niš – Metalac, gledalaca 600.
Vojvodina – Mladost Lučani, gledalaca 500.
Rad – Javor, gledalaca 200.
OFK Beograd – Čukarički, gledalaca 100.
Borac – Radnik, gledalaca 0 (Borac je bio kažnjen igranjem pred praznim tribinama zbog rasističkih ispada svojih navijača, koji su vređali napadača Voždovca Obiora Oditu).
Ukupno: 7.552.
Ovo su tužni podaci o gledanosti superligaških utakmica u Srbiji. Čak su i navijači Crvene zvezde, koji su prethodnih sezona uvek bili najbrojniji, podbacili u meču protiv Voždovca.
Navijači Zvezde, oni koji su bili na severnoj tribini stadiona “Rajko Mitić”, istakli su tokom utakmice transparente, zapravo pitanja upravi kluba zašto je dozvolila da utakmica bude odigrana od 13 časova, smatrajući da su time oštećeni navijači iz unutrašnjosti i oni koji su tada na poslu.
Partizan već konstantno nema podršku sa tribina svog stadiona. Protiv Novog Pazara utakmicu je uživo pratilo jedva do 1.000 ljudi. Paradoksalno zvuči podatak da je navijača Partizana više bilo u Alkmaru, nego što ih ima u Beogradu. Kod dela navijača Partizana prisutno je i nezadovoljstvo radom uprave, ali i igrama tima (i neuspesima) u domaćem prvenstvu. Grobari su nekada važili za najodanije navijače, ali to se, u odnosu na neka druga vremena, sada bitno promenilo i preokrenulo.
Šta tek reći o Vojvodini? Samo 500 gledalaca na stadionu “Karađorđe” u subotu protiv lučanske Mladosti! Protiv Radnika iz Surdulice bilo je ih 600, protiv niškog Radničkog 1.000, protiv OFK Beohrada i Rada (po mnogo lepšem vremenu) po 1.500…
Zašto ima toliko malo publike na superligaškim stadionima? Uzroka je više: hladno vreme, termini utakmica (13 časova), uvek prisutan finansijski momenat.
Ali, i ranijih godina je bilo i hladnog vremena, isto se igralo u 13 časova, ni finansijsko stanje nije bilo mnogo bolje. Da li je u pitanju kvalitet fudbala? O tome bi se moglo diskutovati, ali daleko od toga da nema šta da se vidi na superligaškim terenima.
Na primer, po užasnom terenu u Čačku, viđeno je čak šest golova i lepih poteza u meču Borac – Radnik.
Ima još fudbalera u Srbiji koji znaju da igraju fudbal, koji umeju da razgale publiku dobrim potezom, da naprave fudbalski “vic”… Odliv fudbalera je nešto sa čim moramo da se pomirimo i teško da će se nešto promeniti u narednim godinama, ali i pored toga uvek ima talenata.
Srbija je ozbiljna i stabilna država u kojoj će se nastaviti sa radom sve dok bude podrške građana, poručila je predsednica parlamenta Maja Gojković.
Govoreći o jučerašnjim događajima, optužbama lista Kurir i saslušanju premijera Srbije, ona je za TV Pink rekla da je “zanimljivo” to što se, svaki put kada se premijer vrati iz neke značajne posete, kao što je bila poslednja u Kini, dešavaju “ovakve i slične stvari”.
“Očito je da nekome smetaju uspesi koje ova vlada postiže i pokušavaju da uzdrmaju Srbiju”, navela je ona.
Gojkovićeva je rekla i da se juče dogodio ozbiljan pokušaj destabiilzacije države, te da očekuje da se što pre sprovede istraga i da se sa konkretnim nalazima oglasi Tužilaštvo.
U očekivanju da će premijer, kako je rekla, možda, večeras na Javnom servisu izneti više saznanja o svim događajima, Gojkovićeva je primetila da, nažalost, jedan mali deo javnosti ne želi da shvati tu poruku i ne prave razliku između “slobode govora, slobode kritike premijera i njegovih saradnika sa lažima i opasnim optužbama poput toga da smo mi kriminogena država, da premijer ulazi u neke podrume i preti ljudima”.
Gojković evaje rekla da ne razume ljude kojima je to, kako je rekla, smešno, te da ipak većina građana u Srbiji podržava Vučića i SNS.
“Privođenje osobe koja je motrila na kuću premijera i porodice znači da je neki širi krug obezbeđenja reagovao”, kaže Gojkovićeva i dodaje da to pokazuje koliko je Srbija spremna.
Gojkovićeva je rekla i da ne želi da prejudicira o kojim je sve tu krivičnim delima reč, jer o tome, dodala je, treba da brinu nadležni organi.
Primetila je, međutim, da druge televizije, kako je rekla, nisu obraćale pažnju na to da se u Srbiji dešava pokušaj destabilizacije, o čemu je “trebalo da obaveste građane, a ne da dozvole da se njihovo informisanje svede na čitanje najjeftinijeg dnevnog lista u zemlji koji objavljuje neistine”.
“Ipak, građane nije moguće prevariti, jer oni znaju zašto su glasali za SNS prvi put i posle na vanrednim izborima”, rekla je ona.
Govoreći o predstojećem samitu OEBS koji će 3. i 4. biti održan u Beogradu, Gojkovićeva kaže da će taj skup na najvišem nivou proći bez ikakvih problema.
Srbija će, dodala je, biti centar svetske diplomatije i na to smo izuzetno ponosni.
Predsednik Rusije Vladimir Putin neće se sastati sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom tokom samita UN o klimi u Parizu, prenele su agencije.
Susret ruskog i turskog predsednika na marginama međunarodne konferencije o klimi u Parizu nije planiran, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“Reči o susretu Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana nije bilo”, rekao je on.
On je, međutim, rekao da će se Putin najverovatnije sastati sa predsednikom SAD Barakom Obamom.
“Ne isključujemo mogućnost da se Putin i Obama sastanu u okviru konferencije u Parizu”, rekao je Peskov novinarima.
Iz Microsofta stiže novi klasičan mobilni s hardverskom tastaturom, malim ekranom i odličnom baterijom.
Cena pametnih telefona sve je niža tako da su ovi uređaji sve pristupačniji i na tržištima u razvoju, ali umesto smartphonea u zemljama u razvoju veliki deo ljudi i dalje koristi klasične mobilne telefone koji imaju manje ekrane i hardversku tastaturu. Takvim korisnicima koji traže jeftini model s tastaturom, ali s kojim će, kao i na pametnim telefonima, moći da surfuju internetom, fotografisati selfije i deliti ih na društvenim mrežama, Microsoft je predstavio Nokiju 230 i Nokiju 230 Dual SIM. Dok ova kompanija top modele pametnih telefona sada prodaje samo pod Microsoftovim brendom, za jeftinije modele i dalje koriste Nokijin brend, a model koji su predstavili dolazi s ekranom dijagonale 2,8 inča, ima FM radio, 2MP kamere sa zadnje i prednje strane (u Microsoftu kažu kako je prednja kamera savršena za fotografisanje selfija), a dolazi i sa slotom za microSD memorijske kartice.
Ova dva modela razlikuju se po slotovima za SIM kartice pa će korisnici modela Dual SIM moći da koriste dve SIM kartice, dok je većina ostalih opcija ista. U Microsoftu posebno napominju i trajanje baterije što je jedan od najvećih problema današnjih pametnih telefona – na čekanju model Nokia 230 može izdržati čak 27 dana između punjenja baterije, odnosno možete razgovarati 23 sata, dok su ove brojke kod modela s dve SIM kartice malo slabije (22 dana čekanja). Još jedna prednost ovog uređaja u odnosu na većinu konkurencije jeste, naravno, cena koja iznosi 55 dolara (pre poreza), a njegova prodaja trebalo bi da počne tokom decembra – prvo na tržištu azijskih zemalja i na Bliskom istoku, dok će se tokom 2016. pojaviti i na drugim svetskim tržištima.
Više o ovom telefonu pogledajte u promotivnom videu.
Prema navodima iz Japana, kako bi dobili što tanji iPhone 7, Apple bi mogao da izbaci klasični otvor za slušalice, koje bi se spajale preko Lightning konektora.
Apple je često iz generacije u generaciju stanjivao iPhone, ali ove godine smo dobili neznatno deblji iPhone 6S u odnosu na prošlogodišnju šesticu. Međutim, u nastojanju da predstave što tanji telefon, sledeće godine mogli bi da dobiju prvi iPhone bez 3,5 mm otvora za slušalice na kakav smo navikli već godinama na svim telefonima.
Japanski MacOtakara navodi kako bi slušalice na sledećoj generaciji trebalo da se spajaju preko Lightning konektora koji se sada koristi za napajanje i spajanje s računarom. Oni koji bi hteli da koriste klasične slušalice, trebalo bi da imaju nekakav adapter. Ovakav bi potez doneo nešto više od milimetra uštede na debljini telefona, ali i mogućnost da se koriste naprednije slušalice.
Naravno ovakve glasine treba uzeti s velikom dozom rezerve. Naime, pitanje je da li bi proizvođači masovno počeli da nude Lightning slušalice, uz već postojećih nekoliko modela na tržištu.
Mirabank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata najavila je da počinje da radi u Srbiji i uglavnom će biti orijentisana na pružanje usluga kompanijama.
Predsednica Izvršnog odbora Mirabank Ilinka Roseti rekla je da je ta banka pouzdan partner brojnim najboljim kompanijama u svetu, kojima obezbeđuje nove poslovne prilike.
“Banka podržava klijente pružajući im visoko profesionalna rešenja uz mogućnost umrežavanja, doprinoseći inovativnom razvoju njihovog biznisa”, izjavila je Roseti.
Narodna banka Srbije je u decembru 2014. godine dala dozvolu za rad banci iz UAE koja će poslovati pod imenom Mirabank AD Beograd.
Banka je u vlasništvu firme iz Holandije koja je deo međunarodne Rojal (Royal) grupe čije je sedište u Abu Dabiju, a prisutna je u državama Bliskog istoka, SAD, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike.
Osnivački kapital Mirabank je 15 miliona evra, a prema ranijim najavama planirane investicije te banke u Srbiji su oko 300 miliona dolara. To je prva direktna investicija u bankarskom sektoru Srbije od 2008. godine.
Bugatti je potvrdio da će njihov novi hypercar koji će naslediti Veyrona nositi naziv Chiron, kao i da će njegova zvanična promocija biti održana na sledećem sajmu automobila u Ženevi, početkom marta 2016. godine.
Novi Bugatti je inače dobio ime po Louisu Chironu, legendarnom vozaču koji je za Bugatti osvajio brojne gran pri trke tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, dok će njegov izgled biti inspirisan stajlingom nedavno predstavljenog Vision Gran Turismo concepta.
Kako se očekuje, Chiron će pokretati 8,0 litarski W16 motor sa oko 1500KS i 1500 Nm, što će biti dovoljno za ubrzanje od 0 do 100 km/h za 2,3 sekunde.
Što se najveće brzine tiče, britanski mediji pominju da će Chiron moći da postigne 286 milja na sat, što je 460 km/h.
Proizvodnja Chirona će biti ograničena na oko 450 komada, pri čemu su kupci već naručili 100 primeraka.
Najjeftinije gorivo u regionu plaćaju građani Bosne i Hercegovine (BiH) i Makedonije, a najskuplje Grci i Albanci, dok je Srbija u “zlatnoj sredini”, pokazuje najnoviji tabelarni pregled cena benzina i dizela Auto-moto saveza BiH (BIHAMK).
Prema tabeli uporednih cena goriva u 33 evropske zemlje, u BiH se eurosuper 95 prodaje po ceni od jednog evra, dok litar eurodizela košta 98 centi, a za isto gorivo u Grčkoj treba izdvojiti 1,66 evra, odnosno 1,25 evra, respektivno.
Makedonci litar eurosupera 95 plaćaju 1,01 evro, za litar eurosupera 98 izdvajaju 1,04 evra a za dizel 80 evrocenti.
U Srbiji je gorivo jeftinije nego u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, Rumuniji i Sloveniji, kao i u većini evropskih zemalja, a skuplje je u odnosu na BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Mađarsku.
Građane Srbije litar eurosupera 95 u proseku košta 1,14 evra, euosuper 98 staje 1,18 evra a litar dizela 1,15 evra.
U Hrvatskoj građani za litar bezolovnog eurosupera 95 i 98 trenutno izdvajaju 1,2 evra, odnosno 1,28 evra, a za litar eurodizela 1,12 evra, a slične cene su u Albaniji, gde benzin 95 i eurodizel koštaju u proseku 1,25, odnosno 1,24 evra.
U Crnoj Gori se te tri vrste goriva mogu kupiti za 1,08, 1,12 evra i 99 centi.
U Evropi najskuplje gorivo plaća se u Velikoj Britaniji i Italiji, u kojima za litar eurosupera 95 mora da se izdvoji 1,54 evra, odnosno 1,55 evra, a za eurosuper 98 čak 1,68 evra, odnosno 1,6 evra.
Najjeftinije gorivo imaju građani Rusije gde litar eurosupera 95 košta 54 centa, a eurodizela 51 cent.
Nekima izgleda nije dosta sve većeg broja policijskih kamera koje snimaju prebrze vozače već moraju i sami zabeležiti koliko su brzo išli. Jednog vozača je taj snimak koštao robije.
Šon Dejvis iz Velike Britanije, star četrdesetdve godine, uspeo je da dobije dve godine i četiri meseca zatvora zbog brze vožnje. Ono što je zanimljivo jeste da je sam policiji obezbedio dokaze protiv sebe. On je vozio preko 300 na sat na auto-putu i naravno morao je sve to da snimi telefonom. Kada ga je policija privela, zbog stvari koje nemaju veze sa jurnjavom, na njegovom telefonu je našla snimak koji je poslužio kao dokaz.
Na snimku se vidi i njegova dvadesettrogodišnja ćerka koja je taticu ohrabrivala da vozi brže a to je prekršaj koji je takođe kažnjiv po britanskom zakonu. Ona je dobila samo zabranu upravljanja motornim vozilima u trajanju od dve godine u uslovnu kaznu zatvora od 18 meseci.
