Padavine donose nove probleme u područjima poplavljenim prošlog maja, ali godina očigledno nije bila dovoljna za nauk. U Kraljevu je tek izgrađen bedem pao.

Novi bedem izgrađen je zahvaljujući donaciji vlade Norveške od 50.000 evra, ali ga je reka Ribnica srušila tokom vikenda.

Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić kaže da će od izvođača radova tražiti da poprave nasip, a ministar Velimir Ilić kaže da je pad bedema sramota a da su radovi, placeni donacijom Norveške, izvedeni nsetručno.

Bedem je štitio obalu Ribnice nešto više od dva meseca, a, kako javlja reporter B92, prva jača voda ga je “pojela” za manje od dva sata.

Izvođač radova bilo je državno preduzeće “Zapadna Morava”.

“Odmah ćemo razgovarati sa izvođačem i naložiti im da dovedu to u predviđeno stanje. Ovo je bruka za njih kao firmu, nadam se da se ovo neće ponoviti. Moraće da srede bedem”, rekao je gradonačelnik Kraljeva.

Ministar Velimir Ilić kaže da je to što se dogodilo sramota za celu zemlju.

“Sramota je da donaciju koju smo dobili od Norvežana nismo utrošili kako je namenjeno. Sramota je jer je bedem pao. Bio sam da vidim i radovi su izvedeni potpuno laički, nekvalitetno, ono je bruka za Srbiju”, rekao je Ilić.

Meštani kažu da je poplavni talas tri puta manji od onog, koji je pogodio to područje u maju 2014. godine, što dovoljno govori o kvalitetu radova.

Šef kancelarije za obnovu Marko Blagojević je rekao da je bedem na reci Ribnici izuzetak.

“Nije se išlo preko kancelarije ili ‘Srbijavoda’, već je lokalna samouprava radila šta je znala i umela. To očigledno nije uradjeno kako treba. To nije samo bruka, već su potrošene i pare i vreme, a problem nije rešen, već je ponovo ugrožena bezbednost ljudi”, rekao je Blagojević.

izvor: B92.net

Kada je Adem Ljajić drugi put odlazio iz fudbalske reprezentacije Srbije, u javnosti se tada demantovala informacija da je fudbaler Rome imao sukob sa Branislavom Ivanovićem i Aleksandrom Kolarovim, međutim, po povratku u nacionalni tim Ljajić je priznao da je sukoba bilo.

Prebacio lopticu u tuđe dvorište: Adem Ljajić
Podsetimo, incident se dogodio posle prijateljskom meča između Srbije i Francuske u septembru prošle godine kada je tadašnji selektor Dik Advokat odlučio da se odrekne Ljajićevih usluga.

– Mogu samo da kažem da je u fudbalu normalno da se neke stvari dese u svlačionici. One treba i da ostanu tamo. Meni je žao što možda nikada nećete saznati šta se desilo među nama, ali, eto, možete da pitate Ivanovića i Kolarova šta se to dogodilo – rekao je Ljajić.

Mladi fudbaler se osvrnuo i na sistem koji je imao prethodni selektor Dik Advokat.

– Kod njega se znalo od utorka ko će igrati utakmicu za vikend. Nije ti davao šansu da se dokažeš. Ima tu dosta igrača koji igraju u velikim klubovima i koji zaslužuju pažnju bar na treningu. Mi tu pažnju nismo imali – jasan je bio Ljajić.

Nikada više interesovanja turskih privrednika nije bilo za investiranje u Srbiju nego sada. Ne znam šta će na kraju biti od toga, ali realno, ne prođe ni jedna nedelja bez neke ozbiljne turske kompanije koja pokazuje interes za određene sektore srpske privrede“, rekao je on na Četvroj konferenciji regionalnog poslovnog kluba Biznis plus.

Dolazak Halk banke, koja je preuzela Čačansku banku, je kako je naveo, otvorio značajno bolje perspektive u odnosima Srbije i Turske.

“Mi moramo da budemo daleko kreativniji, čini mi se da je lopta po prvi put u našem dvorištu i mi moramo da znamo šta ćemo sa tom loptom“, istakao je Ljajić.

Skrenuo je pažnju na činjenicu da su se mnoge turske kompanije povukle iz Iraka, Sirije, Libije zbog političke nestabilnosti u tim zemljama, da te kompanije traže nova tržišta.

“Udruženi imamo šanse da deo tih kompanija prevučeno na naš region“, istakao je ministar.

Ljajić je rekao da Srbija nije iskoristila Sporazum o slobodnoj trgovini koji ima sa Turskom u dovoljnoj meri, ali naveo da su od 1. januara svi industrijski proizvodi na potpuno slobodnom režimu trgovine sa ovom zemljom te izrazio uverenje da će to povećati obim razmene.

“Verujemo da će obim razmene povećati i to što po prvi put imamo otvorenu kargo liniju između Beograda i Istanbula“, rekao je on.

Srbija, ali i region, kako je naveo, nisu dovoljno atraktivni za turske investicije, a to je ilustrovao podatkom da robna razmena koju Turska ostvaruje sa svim zemljama bivše Jugoslavije, uključujući i Albaniju, čini svega 0,9 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Turske sa svetom.

“To je duplo manja robna razmena od one koju Turska ima sa Rumunijom“, precizirao je.

Rumunija istovremeno, kako je naveo, ima deset puta više turskih firmi nego što je turskih kompanija u zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji.

Ministar za carinu i trgovinu Turske Nuretin Čanikli rekao je da postoji veliki prostor za srpske građevinske firme na turskom tržištu navodeći podatak da su planirane investicije na polju građevinarstva oko 400 milijardi dolara do 2020. godine.

“Građevinske firme iz Srbije mogu da uđu na naše tržište i ostvare velike profite, jer je tursko tržište netaknuto. Stotine hiljada zgrada rušimo i na njihovim mestima podižemo nove, jer postoji potreba za tim“, rekao je Čanikli.

On je dodao da na turskom tržištu postoji prostora i za velike, ali i manje građevinske firme iz Srbije, jer je veliki dijapazon planiranih projekata.

Televizija krimskih Tatara koja se protivi pripajanju ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji, saopštila je danas da prekida rad posle nekoliko meseci pritisaka ruskih vlasti.

Televizija ATR je u septembru prošle godine optužena za ekstremizam, a lokalni odsek ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova je ocenio da ta televizija “namerno širi nepoverenje prema ruskim vlastima”.

Tatarska televizija prestaće da radi 1. aprila.
Predstavnici televizije izjavili su da su u četiri navrata podnosili zahteve za produženje dozvole za rad, ali su ih ruske vlasti odbijale.

ATR-u koji ima tri podružnice, dve radio stanice i jedan kanal s programom za decu, preti krivična prijava zbog ilegalne aktivnosti ako bude emitovala program bez dozvole.

“Preti nam novčana kazna od 500.000 rubalja (8.000 evra) i zaplena opreme”, izjavila je direktorka televizije Elzara Isliamova. Po njenim rečima, toj nezavisnoj televiziji, osnovanoj 2005. godine, preti zatvaranje još od aneksije Krima Rusiji u martu 2014.

Vođa krimskih Tatara, Mustafa Đemilev osudio je nedavno “potpuni nedostatak demokratskih sloboda” na Krimu od kada je pripojen Rusiji.

Krimski Tatari su bojkotovali referendum o nezavisnosti Krima koji je bio uvod u aneksiju.

Tatari, etnički bliski Turcima, i uglavnom muslimani, kolektivno su deportovani s Krima u Sibir 1944. za vreme sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Džugašvilija – Staljina. Za tri dana tada je proterano više od 190.000 krimskih Tatara.

Krimski Tatari su počeli da se vraćaju u postojbinu tek krajem 1980-ih, s raspadom Sovjetskog Saveza. To stanovništvo, međutim, brzo raste u poređenju sa ostarelim ruskim stanovništvom, a integracija Tatara je dugoročan problem Kremlja.