Pristalice Srpske radikalne stranke okupili su se ispred zgrade bivšeg Generalštaba u Beogradu kako bi obeležili 16. godišnjicu NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Na protestu radikala zapaljene su zastave Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a, Kosova i Evropske unije.
Obraćajući se okupljenima, lider radikala Vojislav Šešelj kazao je da Srbija nikad ne sme da postane članica NATO-a niti Evropske unije, iako “izdajnički režim (premijera Srbije) Aleksandra Vučića radi na tome”.
“Hteli smo simbolično da ovim skupom obeležimo početak agresije, a režim je taj skup zabranio. Vučićev režim je kao krezuba veštica, rado bi ujela, ali nema zube, zato danas ni nema policajaca, a bili smo spremni da nas hapse i batinaju”, rekao je Šešelj.
Kako je ocenio, svaki režim u Srbiji od petog oktobra 2000. godine predstavljao je “NATO pešadiju koja je pljačkala zemlju, a kada je njima nestalo snage nato je poslao izdajnike naprednjake da dovrše ono što je započelo bombardovanje”.
Učesnici skupa koji nose zastave Srbije, Srpske radikalne stranke, Rusije uputili su se ka Terazijama.
Pripadnici policije nisu pokušavali da spreče današnji skup.
Rizik od bankrota Grčke raste, jer Grci masovno podižu novac sa svojih bankovnih računa, prenosi list Figaro.
Grčka se našla u slučnoj situaciji kao Kipar 2013. kada mu je pretio bankrot.
Suočene sa sve značajnijim odlivom novca sa štednih računa svojih klijenata, grčke banke bi uskoro mogle da ostanu bez novca, što direktno vodi u bankrot, navodi list.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa prošle nedelje Grci su samo u toku jednog dana podigli iz banaka između 300 i 400 miliona evra kako bi ih sklonili na sigurnija mesta, “pod dušek ili na račun u inostranstvu”.
Ogromni redovi ispred banaka u Atini podsećaju na slične situacije tokom 2010. i 2012. tokom prethodnih epizoda krize koja nikako da se u okonča u Grčkoj.
Kako bi ulila poverenje Grka ali i spasila grčke banke, Evropska centralna banka nije se do sada libila da “odreši kesu”, ali aktuelni suviše spori pregovori grčke vlade i predstavnika evrozone moglli bi prekinutu taj začarani krug, zaključeke francuski list.
Na prostoru nekadašnje Jugoslavije, u januaru su najveću prosečnu neto platu od 1.002,85 evra imali zaposleni u Republici Sloveniji,a najmanju u Srbiji – 326,42 evra.
Posle Slonenaca, koji su jedini sa prosečnom platom zaposlenih koja je prešla 1.000 evra, na listi su zaposleni u Hravtskoj sa prosečnom isplaćenom platom od 5.656 kuna (742,46 evra). U Crnoj Gori je 482 evra, u Bosni i Hercegovini 828 KM (423,35 evra), u Makedoniji 22.407 denara (357,82 evra), a najmanja je u Srbiji 39.285 dinara (326,42 evra), javila je danas agencija Anadolija, preneo je portal Capital.ba.
Svi podaci odnose se na prosečne neto plate isplaćene u januaru 2015, osim za Makedoniju gde se radi o prosečnoj plati za decembar 2014. godine. Za Makedoniju još nema podataka o platama za 2015. Ipak, treba uzeti u obzir da je decembarski prosek često uvećan zbog isplate bonusa na kraju godine.
Podsetimo, prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u januaru 2015. godine u Srbiji je iznosila 39.285 dinara (326,42 evra).
Avion Airbus 320 u kome je bilo 148 ljudi srušio se u 10.30 časova u južnoj Francuskoj. Ministar saobraćaja Francuske Alen Vidali kaže da nema preživelih i da je olupina pronađena u Alpima na 2.000 metara nadmorske visine.
Francuska policija potvrdila je pad aviona navodeći da se Airbus 320 srušio u južnoj Francuskoj. Avion se srušio između gradova Digne i Barsenoleta. U avionu je bilo 142 putnika i šest članova posade.
CNN javlja da je, pre pada, upućen poziv iz aviona sa rečima: “Hitna situacija, hitno!”.
Takođe navode da je 15 minuta pre nesreće uočeno da je smanjena brzina leta pa onda vraćena na prvobitnu a da je u srednjem delu leta uočeno i da je avion dosta spustio visinu i to sa 38.000 na 24.000 stopa. Zadnji put viđen na 6.800 stopa.
Analitičari kažu da piloti često pribegavaju taktici spustanja visine da izbegnu loše vreme ali nije bilo prijava da je u to vreme bilo lošeg vremena.
Francuske vlasti kažu da je avion pao na jako nepristupačnom terenu. Zato će i spasilačkim ekipama biti jako teško da dođu na lice mesta.
Francuske vlasti saopštile su i da su locirale olupinu aviona u Alpima na 2.000 metara nadmorske visine.
Avion je leteo iz Barselone u Diseldorf, a srušio se u francuskim Alpima između opština Dinj i Barselonet, 100 kilometara severno od Nice. Avion je bio star 24 godine, preneo je Rojters.
Oland: Bojim se da nema preživelih
Francuski predsednik Fransoa Oland kaže da se veruje da nema preživelih u nesreći.
Povodom pada aviona medijima se obratio i francuski premijer Manuel Vals, prenosi “Sputnjik”, a ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev se uputio na lice mesta.
Vals je novinarima rekao da za sada nije poznat uzrok pada aviona.
Vidali: Avion bio u nenormalnoj situaciji, nema preživelih
Nema preživelih u nesreći aviona Erbas A 320 kompanije Džerman ving, koji se danas srušio na jugu Francuske, izjavio je danas novinarima ministar saobraćaja Francuske Alen Vidali.
“Poziv za pružanje pomoći snimljen je u 10.47 sati. Na osnovu tog signala je utvrđeno da se avion nalazio na visini od 5.000 stopa u nenormalnoj sitrauciji”, rekao je Vidali i dodao da je avion ubrzo pao, prenosi Figaro.
Lufthanza: Ne znamo šta se desilo
Šef nemačke aviokompanije Lufthansa Karsten Špohr naveo je na da ta kompanija još “ne zna šta se desilo” sa avionom Džermanvingsa.
“Još ne znamo šta se desilo s letom 4U 9525. Moje najdublje saučešće porodicama i prijateljima putnika i posade… Ako se naše sumnje ostvare, ovo će biti crni dan za Lufthansu, nadamo se da ćemo pronaći preživele”, naveo je Špor.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Beču da Srbija, u regionu, nudi najbolje uslove investitorima i ukazao da podatak o 17 milijardi evra trgovinske razmene sa Evropskom unijom razvejava sve sumnje u pogledu strateškog opredeljenja Srbije.
“Srbija ne traži, niti ima neki drugi put, osim evropskog”, rekao je premijer otvarajući Poslovni forum Srbija u Beču 2015. u Privrednoj komori Austrije, koji je okupio najžnačajnije predstavnike privrede dve zemlje.
Vučić je takođe istakao da Austrija sa 12,8 odsto od ukupnih direktnih investicija predstavlja pojedinačno najvećeg investitora u našoj zemlji.
Premijer je rekao i da je “ponosan sam na činjenicu što je Srbija danas politički i ekonomski stabilna zemlja uprskoj ekonomskoj krizi”, kao i da Vlada u Beogradu želi da provede duboke i istinske reforme, po čemu je jedinstvena u južnoj Evropi.
Ne želimo siromašni da uđemo u EU
Srbija je prihvatila najteža rešenja, naveo je Vučić i podsetio da su u međuvremenu doneti moderan zakon o radu, o privatizaciji, stečaju, penzijama, građevinskim dozvolama. Takođe se sprovode i mere fiskalne konsolidacije i Srbija je, prema Vučiću, jedina zemlja koja je krenula u te reforme bez pritisaka međunarodnih finansijskih institucija.
U te reforme smo krenuli, jer želimo da kao zdrava i uspešna zemlja budemo deo EU. Ne želimo da budemo ni blizu najsiromašnije zemlje EU kada budemo primljeni, poručio je Vučić.
Govoreći o nedostacima, koje, kako kaže ne želi da krije, Vučić je kazao da je u budžetu vršena ušteda time što nije izdvojeno dovoljno novca za kapitalne investicije, što je počelo da se menja ovog meseca.
Od Austrije, kako je kazao, Srbija očekuje dalju podršku na putu u EU, kao i još značajnije prisustvo Austrije u Srbiji. Mi ne tražimo milostinju, već hoćemo da se takmičimo sa svima, da imamo bolje uslove od drugih, da možete više para da zaradite i ostvarite više profita, poručio je on.
Srbija je ekonomski već u EU
Predsednik Privredne komore Austrije (WKO) Kristof Lajtl ocenio je da je Srbija u ekonomskom smislu već deo EU i izrazio nadu da će to biti ubrzo i u političkom smislu.
On je podsetio da je za vreme njegovog predsedavanja Evropskom privrednom komorom, Srbija pristupila ovoj instituciji.
“Raduje me da je u ekonomskom smislu Srbija članica evropske ekonomske porodice”, kazao je Lajtl dodajući da se mora imati na umu da ekonomija ide ispred politike, da je EU osnovana na ekonomskoj saradnji i da u svim slučajevima prednjači privreda, a politika stvara ekonomski okvir i donosi odluke.
Potrebne investicije orijentisane na izvoz
Ministar finansija Dušan Vujović pozvao je austrijske privrednike da ulažu u sektore u Srbiji orijentisane na regionalna i globalno tržište, a koji mogu doprineti privrednom, i rastu izvoza iz naše zemlje.
Ti investitori bi osim političke stabilnosti i podsticaja koje Srbija daje ulagačima imali i povlašćeni pristup tržištima od oko 800 miliona stanovnika, sa kojima naša zemlja ima sporazume o slobodnoj trgovini, rekao je Vujović-
Ministar je privrednicima koji su zainteresovani da ulažu u Srbiji, poručio da sada mogu u našoj zemlji da dobiju građevinsku dozvolu za samo 28 dana, a izmenama niza zakona je postignut i čitav niz drugih olakšica i poboljšanja administrativnih procedura.
Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…
Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.
Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Klark je kasnije, u knjizi “Moderno ratovanje”, napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ “sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku” i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku) i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu .
Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.
Devetnaest zemalja alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.
Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu i drugde.
Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi, od kojih 89 dece (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.
Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii.
Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. godine da NATO nije pretrpeo “nikakve žrtve”.
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila…
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.
Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.
Opoziciona Demokratska stranka najavila je da će zatražiti da se preispita ustavnost zakona o smanjenju penzija, kao i Zakonika o krivičnom postupku.
Ministar vlade u senci DS-a Momčilo Grubač ocenio je da je smanjenje penzija “izazvalo uzbuđenje javnosti”, pa su već podnete inicijative Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti kojima se sada pridružuje i njegova stranka.
“Zakon ima mnoge suštinske i formalne nedostatke. On se neadekvatno zove Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a ne sadrži nijedan rok dokle bi to stanje privremenosti trebalo da traje. U njemu ne postoji nijedna odredba koja bi govorila da se menja dosadašnji način isplate penzija. Suštinska neustavnost tog zakona je u tome što zahvata u jedno imovinsko pravo građana”, ocenio je Grubač.
Prema njegovim rečima, u Ustavu Srbije se u članu 58. navodi da građani imaju pravo na mirno uživanje svojih imovinskih prava koja su stekli na osnovu zakona.
“To se može ograničiti pod dva uslova – da to bude u javnom interesu koji mora biti utvrđen zakonom i drugi uslov da onaj ko ograničava to pravo ima dužnost da da naknadu. Zakonodavac nije poštovao ni jedan ni drugi uslov”, ocenio je Grubač.
Dodao je da se druga inicijativa tiče Zakonika o krivičnom postupku donetom 2011. godine, koji je počeo da se primenjuje u svim sudovima u Srbiji 1. oktobra 2013. godine.
Prema njegovim rečima, taj akt ima veliki broj neustavnosti. “Mi smo utvrdili da su čitavih 26 odredaba toga zakona u direktnoj suprotnosti sa Ustavom. Navešću samo jedan primer: najvažnija novina koju donosi zakonik je u prenošenju sudske istrage na javno tužilastvo i policiju. Ali, tužilac koji otvara tužilačku istragu to odlučuje naredbom protiv koje građanin nema nikakvo pravno sredstvo”, rekao je Grubač.
Dodao je da je to u suprotnosti sa Ustavom Srbije u kom se navodi da građanin protiv svake odluke državnog organa kojom se odlučuje o nekom njegovom subjektivnom pravu mora da ima pravni lek i pravno sredstvo.
Na konferenciji za novinare Sandžačke demokratske partije član Predsjedništva te političke partije Mirsad Jusufović govorio je o nedavnim, kako ih je nazvao, ispadima Enisa Imamovića u Skupštini Srbije. Jusufović je rekao da je očigledno, i da narod vidi šta je sve ta politička partija uradila vršeći vlast u Novom Pazaru.
„Kada smo 2008. godine pobjedili na izborima i kada je narod Novog Pazara rekao „NE“ bezakonju i krađi koja je do tada bila oličena u koaliciji „Lista za Sandžak“ i njihovom lideru Sulejmanu Ugljaninu, iskreno sam vjerovao da će ta politička opcija naći načina da se promjeni i da se reformiše kako bi postala normalna politička opcija koja ne robuje interesu pojedinaca. Mislio sam da će se okanuti velikih priča i obećanja, pljuvanja iza kojih se nije krilo ništa suštinski realno, iza kojih se krila samo briga o tome ko će više i brže napuniti svoje džepove. Vjerovali smo u to i pružili smo im ruku pomirenja 2008. godine jer smo očekivali da će nadlježni one koji su krali i otimali opštinsku imovinu procesuirati, ali smo i znali da je zbog jedinstva i napretka bilo potrbebno pomiriti se. Očigledno je da nisu svi tako mislili, očigleno je da je to bio nijet samo Sandžačkoj demokratskoj partiji i više je nego očigledno da je toj političkoj opciji (SDA) na srcu samo novac, da njih samo brine to što nisu u poziciji da uzimaju novac od naroda i države. Njima je cilj da budu vlast kako bi samo sve to ponovo mogli da čine“, istakao je Jusufović.
On je naglasio da su vidljivi rezultati rada Sandžačke demokratske partije u Novom Pazaru.
„Mi sve ove godine radimo, dobijamo donacije, uzimamo novac iz kase Republike Srbije, i da tačno je da uzimamo povoljne kredite ali sve to da se nešto uradi, a narod vidi kakve su promjene nastale. Sve škole, ulice i sve što smo uradili ostaje ovom gradu i narodu. Ja pitam ljude iz Stranke demokratske akcije Sandžaka šta je to što su oni uradili. Ostao je jaz za koji smo mi kada smo preuzeli vlast morali da damo dodatnih 100 hiljada eura. Jaz se sada raspada. SDA je tada bila na vlasti u veoma povoljnoj ekonomskoj situaciji, bilo je previše donacija iz Evrope i svijeta, zemlja je bila bogatija. U periodu svjetske ekonomske krize Sandžačka demokratska partija je na vlasti, i pored toga mi se borimo kako bi nešto uradili i u tome uspijevamo. Iza nas ostaju djela a ne prazne riječi. Mi i sada nakon toliko godina moramo narodu ponovo da objašnjavamo da su Ugljanin i njegovi ljudi pokrali sve što je moglo da se pokrade iz Gradske kase i imovine“, rekao je Jusufović.
Jusufović je takođe na konferenciji za novinare govorio o aferi „plastenici“, kao i o dodjeli sredstava ljudima koji su, smatra on, bliski saradnici u Ugljaninovoj stranci.
Član Predsjedništva SDP-a Mirsad Jusufović komentarisao je i nedavne, kako ih je nazvao on, ispade Enisa Imamovića u Skupštini Srbije.
„O tome kako je SDA rukovodila gradom u periodu od 2000. do 2008. godine postoji izvještaj koji je sačinila Komisija za preispitivanje i analizu rada opštinskih uprava, komunalnih i javnih preduzeća na teritoriji Novog Pazara u tom periodu. Izvještaj je predat javnom tužiocu, a biće na inicijativu Sandžačke demokratske partije predat i Gradskom vijeću i Skupštini. Izvještaj je podkrepljen činjenicama i argumentima, kao i svom dokumentacijom i dokazima. Narod odlično pamti šta se radilo, niko to neće zaboraviti. Ja očekujem da će nadlježni organi uzeti za ozbiljno izvještaj i da će na osnovu navoda iz njega pokrenuti sudske procese“, zaključio je Jusufović.
Konferencija na kojoj je predstavljen Program pretpristupne pomoći za ruralni razvoj 2014 – 2020 održana je u Beogradu. Pomoćnik gradonačelnika Nihad Hasanović, koji je prisustvovao tom događaju kaže da će lokalna vlast pomoći poljoprivrednicima u pripremi tehničko projektne dokumentacije, kako bi mogli da konkurišu za dobijanje sredstava Evrospke unije u okviru ovog programa.
Hasanović kaže da je ovo dobra šansa za Novi Pazar kako bi korišćenjem sredstava iz IPARD programa poboljšao uslove života I privredjivanja na seoskom području.
Evropska komisija usvojila je predlog IPARD programa Republike Srbije i opredelila 175 miliona evra za njegovu realizaciju. Program bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti i konkurentnosti, usklađivanju sa standardima EU, prilagođavanju zahtevima domaćeg i inostranog tržišta, kao i diverzifikaciji i razvoju ekonomskih aktivnosti i poboljšanju kvaliteta života u ruralnim područjima.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković otvorila je konferenciju i naglasila da je Srbija, dobijanjem statusa kandidata, u mogućnosti da koristi sredstva pretpristupnih fondova EU u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine i to kroz Nacionalni program za ruralni razvoj i IPARD program.
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Konferenciju povodom predstavljanja Programa organizovalo je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.
Prijepolje – Tajkun iz Prijepolja, Bahrija Beganović, jedan je od živih dokaza da država ne funkcioniše. Beganović radnicima i državi duguje više od četrdeset miliona, dere se na inspektore koji se drznu da uđu u krug njegove firme, izbacuje ih iz preduzeća, dok sedam krivičnih optužnica protiv njega stoji u fioci suda u Prijepolju. Tužilaštvo podnosi optužnice, ali se ništa ne dešava. “Lutka” je, kažu, jači od države.
Još devedesetih godina, Beganović je uspeo da uhvati link sa vlastima iz Beograda, tada su njegovi kamioni sa švercovanom robom imali obezbeđen prolaz, pratnju i zaštitu tadašnjeg ministra policije Stoiljkovića.
Milošević je otišao sa vlasti, a tajkuni tog vremena su preživeli. Ni Lutka nije ispao iz kombinacija, tek u policijskoj akciji “Sablja” uhapšen je zbog prodaje devet miliona kilograma šećera na crno. Na teret mu je tada stavljeno i da je švercovao četrdeset tona belog luka iz Kine, a zbog reeksporta tog luka Srbiji je privremeno bi zabranjen izvoz povrća u zemlje Evropske unije. Za ova dva incidenta Beganović je osuđen na svega četiri meseca zatvora…
Od tada do danas prijepoljskom sudu protiv Beganovića poslato je sedam krivičnih prijava koje je sačinilo Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju. U optužnici broj K -194 iz 2013 godine Beganovića terete za poresku utaju od čak 39.8 miliona dinara, dok je u optužnici K-166/2012 od 15.05.2012. godine Beganović optužen da je prodavao robu na crno, u vrednosti od nekoliko desetina miliona dinara, i da je falsifikovao službenu ispravu.
Veliki broj firmi sa kojima je Beganović poslovao zbog prezaduženosti je otišlo u stečaj, a mnogim radnicima nisu uplaćeni penzioni doprinosi.
Ipak ovaj preduzetnik ne odustaje ni od biznisa ni od načina na koji posluje i nedavno se bacio na posao vađenja kamena iz majdana “Crna Stjena” koji se nalazi blizu Prijepolja u naselju Ivanje.
Beganovićev novi biznis podrazumeva mlevenje kamena u sitni granulat od koga se pravi beton. Veliki deo betona prodaje se na crno, a ni sve dozvole za ovaj posao nisu pribavljene. Dozvole nije ni moguće dobiti na lokaciji na kojoj on obavlja posao, jer je u pitanju naseljeno mesto. Od kada je on počeo sa poslom životni standard stanovnika Ivanja je srozan, bukom i prašinom koja se stalno diže. Jedan od prilaznih puteva ka Ivanju vodi između Beganovićevog postrojenja i majdana, i put je u nekoliko navrata pomeran onako kako njemu odgovara. Stanovnici ovaj putni pravac gotovo i ne koriste jer smatraju da je veliki rizik ići tuda.
Iz tog razloga meštani Ivanja su se više puta obraćali republičkim i opštinskim vlastima, ali inspekcijski radnici nerado dolaze u kontrolu kod Beganovića, jer to za njih uglavnom znači da će biti izloženi neprijatnostima i uvredama. Inače jedna od prijava protiv Beganovićeve odnosi se i na sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, ovaj spor je iz 2013. godine i vodi se pod brojem K 319.
Među dojavama koje su dostavljene policiji, navodi se da Bahrija Beganović zvani Lutka većinu kamiona koji su u njegovom vlasništvu nije registrovao i da ih vozi tako što premešta registarske tablice sa vozila na vozilo. U prijavi se čak navodi da Beganović radnike vozi autobusom koji je registrovan u Pljevaljima!
Njegova firma “Rad Labud” je na listi najvećih poreskih dužnika, i državi duguje 26 miliona dinara, firma duguje i velike iznose za struju, a nije platila ni opštinske i komunalne takse, kao i lokalne poreze.
U primedbi građana na rad Prvog osnovnog suda u Prijepolju, grupa građana je istakla da od osnovnog suda očekuju da počne borba protiv korupcije i kriminala.
Građani ističu da su oni malo mesto i da se kod njih zna ko je ko i ko je kako stekao kapital. U primedbi se navodi da su nezadovoljni što se gotovo ništa ne dešava u čak sedam predmeta koje je Tužilaštvo podnelo protiv Bahrije Beganovića Lutke. Oni ističu da je sud loše organizovan i da većina sudija nema hrabrosti ništa da preduzme.
Vršiocu dužnosti predsednika suda oni zameraju što je uzeo da vodi samo specijalizovane postupke. VD predsednika suda u Prijepolju, sudi samo u sporovima koji se tiču prethodnog postupka, Izvršenja krivičnih sankcija, u postupcima po zamolnicima u ostavinskim raspravama, koje u drugim sudovima mahom vode pripravnici.
-Predsednik suda treba da preuzme krivične predmete koji su od opšte društvene opasnosti, kao što su utaje poreza i pronevere, piše primedbi na rad suda kojom sugerišu da bi Prijepolje trebalo na ozbiljniji način da se uključi u borbu protiv korupcije koja drma celu Srbiju.
