Gradonačelnik francuskog grada Bretenjer, Erve Brijer, izazvao je kontroverzu kada je u glavnoj ulici postavio saobraćajni znak sa sarkastičnom porukom “Slobodno nagari, još ima dece za gaženje!”, kako bi uticao na vozače da uspore.
Iznerviran ponašanjem vozača koji prolaze gradom velikom brzinom, Brijer se nada da će ovom “bombastičnom porukom” uspeti da dopre do njihove savesti i da utiče da poštuju saobraćajne propise.
“Vozači kroz centar jure 70, 80 na sat. Probali smo sve – ograničili smo brzinu sa 50 na 30 km/h, ali to nije dalo rezultata”, kaže Brijer.
“Novi znak to pokušava da uradi kroz vrstu humora, mnogi bi rekli crnog humora”, objašnjava gradonačelnik u izjavi za Frans TV Info, priznajući da nije naišao na opšte odobravanje građana.
“Neki se protive, jer se plaše da će vozači biti podstaknuti da voze još brže. Ali, iskreno, treba biti prilično glup i poruku shvatiti bukvalno”, naveo je on.
Kontroverzini saobraćajni znak zasad nije dao neke značajne rezultate, sa žaljenjem je konstatovao Brijer, i dodao da se u gradu i dalje prebrzo vozi.
Kompanija Samsung je primila narudžbe za čak 20 miliona jedinica Galaxy S6 i Galaxy S6 Edge telefona od strane mobilnih operatera.
Ovaj broj je rekordan za korejskog giganta. Takođe se navodi da je od 20 miliona jedinica, naručeno 15 miliona Samsung Galaxy S6 telefona i 5 miliona Galaxy S6 Edge modela.
Telefoni se već nalaze u pretprodaji u Holandiji gde Galaxy S6 košta 700 evra a Galaxy S6 Edge 850 evra, obe verzije su bez ugovorne obaveze.
Korejski analitičari ukazuju na to da su specifikacije ključna razlika u korist ovog telefona u odnosu na rivalski iPhone 6. Samsungov šef mobilnog odeljenja je poručio da svi očekuju da Galaxy S6 postigne veću prodaju od prethodnog modela, a narudžbe operatera ukazuju upravo na to.
Tekstilna, kožarska i obućarska industrija u poslednje dve godine beleži rast u izvozu veći od milijardu dolara, izjavio je ministar trgovine Rasim Ljajić.
“Da bi mali proizvođači bili konkurentni i imali šansu za izvoz na svetska tržišta, neophodno je njihovo udruživanje i zajednički nastup”, kazao je Ljajić na otvaranju kompleksa tekstilnih radnji “Fashion of Novi Pazar” u veleprodajnom “Belmax center”u Beogradu.
U “Fashion of Novi Pazar” svoja predstavništva je otvorilo oko 20 preduzetnika tekstilnih radnji, članova udruženja za razvoj privatnog preduzetništva – Progres, koje okuplja 190 preduzeća u Srbiji.
Ljajić je ocenio na otvaranju da se radi o dobrom modelu udruživanja malih privrednika, čime se povećava konkurentnost za izvoz na svetska tržišta.
“Ovo je jedini način da se opstane na gobalnom tržištu, ovo jeste način da se izdrži žestoka konkurencija koja danas postoji, posebno u oblasti tekstilne industrije”, rekao je Lajić.
Ministar je izrazio nadu da će taj oblik udruživanja biti model i za druge privrednike, dodajući da ekonomija Srbije ne može da se oporavi bez povećanja proizvodnje i izvoza.
“Svestan sam da moramo još više da podržimo male proizvođače, a ovo je najbolji način, udruženi možemo ne samo da opstanemo, nego i da napredujemo”, istakao je Ljajić.
Ako bi se sa dinara prešlo na evro, kao što ovih dana predlaže Miroljub Labus, građani bi trebalo da očekuju rast cena i pad primanja, a država lošije odnose sa EU i topljenje deviznih rezervi.
U Srbiji se sve veće kupovine obavljaju u evrima – iznajmljivanje ili kupovina stanova i kuća, plaćanje privatnih škola… Zbog kursnih razlika, građani su često na gubitku pa im se evro čini kao spasonosna opcija. Ipak, stručnjaci smatraju da dinar treba da bude srpska zvanična valuta i da bi sve drugo bilo više omča nego spas.
Priču da bi evro trebalo da postane zvanična srpska valuta ponovo je pokrenuo bivši potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus. Prethodnih godina Labus je tvrdio da to jedino može da spase našu ekonomiju. Svoju tezu ponovio je i pre neki dan na Kopaonik biznis forumu, samo u blažoj verziji.
– To nije obaveza, ali će u suprotnom NBS značajno smanjiti stopu rasta privrede – istakao je ovaj bivši političar.
Na pitanje treba li Srbiji evro, sagovornici „Blica“ tvrde da je to bila tema prvih godina krize i da joj sada nema mesta.
Član Saveta Narodne banke Srbije Ivan Nikolić kaže za „Blic“ da pokretanje priče o tome može da ima samo politički motiv. Govoreći zašto evro nije dobro rešenje, Nikolić kaže da bi on doveo do topljenja deviznih rezervi. Cene bi sigurno morale da budu veće jer bi morale da se izjednače sa onima u evrozoni. To bi, recimo, značilo da bi cena struje morala da bude značajno veća.
– Evro kao zvanična valuta je bila tema kada smo imali dvocifrenu inflaciju. U međuvremenu smo se izborili sa inflacijom, a stvorili smo i režim kursa koji donosi benefite. Njime smo oborili uvoz i podstakli izvoz. Pogledajte samo kritike koje stižu na račun centralne banke Hrvatske, a koja se žestoko borila za jaku kunu – kaže Nikolić aludirajući na povoljan režim kursa.
Mogući problemi Srbije, ako bi prešla na evro, najbolje se vide na primeru Grčke i Španije. Tamo je zaduživanje izgledalo jeftino, postalo je popularno, a to je na kraju dovelo do prezaduženosti.
Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske nauke, kaže da bi Srbija kod uvođenja evra mogla da ima problema.
– Kao što svako može da odluči da štedi u evrima, tako može i država da odluči da traži da joj se porezi plaćaju u evrima. Problem postoji kada je zemlja kandidat za članstvo u EU, kao što je to Srbija, jer Evropska centralna banka ne odobrava jednostranu evroizaciju. Tako da iako odobrenje za prelazak na evro nije formalno potrebno, bilo bi bolje ako do toga dođe sporazumno – pojasnio je Gligorov za „Blic“.
Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović ocenio je da se u narednom periodu može očekivati pojeftinjenje mleka i mlečnih proizvoda jer će biti pojačan trend uvoza iz Evropske unije i istakao da je to dugoročno šteto za domaće proizvođače.
“Možete očekivati pojeftinjenja zato što će u Srbiju ulaziti jefitnija roba iz Evropske zajednice. To dugoročno nije dobro jer ćemo upropastiti naše proizvođače i stalno ćemo zavisiti od uvoza”, izjavio je Petrović Tanjugu.
On kaže da je pojačan trend uvoza mleka i mlečnih prerađevina u Srbiju već primetan zbog ukrajinske krize jer se “evropski” viškovi slivaju i u Srbiju, ali ističe i da se uvoz odvija po dampinškim cenama.
“Primetan je uvoz do dampinškim cenama, a to znači da je, na primer, cena sira toliko niska da je niža od sirovine i cene mleka koja je potrebna da se taj proizvod napravi”, rekao je on.
Dodatni pritisak na uvoz, kako je naglasio, predstavlja i ukidanje kvota za proizvodnju mleka u EU koje je stupilo na snagu 1. januara ove godine.
“Sve to će uticati negativno na naše tržište jer od 1.januara prošle godine nemamo nikakve zaštitne mere. Na drugoj strani, subvencije u EU su od pet do deset puta veće nego u Srbiji i to znači da smo automatski u nepovoljnom položaju, navodi on.
Upitan da li postoji rešenje da se srpski proizvođači zaštite od prekomernog uvoza i dampinških cena, ovaj sagovornik kaže da je to veoma teško.
“Vrlo je teška situacija, potreban je jedan dramatičan korak prema Evropskoj uniji kako bi im se ukažalo na to da uništavaju našu proizvodnju i da to mora da se promeni”, ističe prvi čovek Imleka.
Jorgovanki Tabaković isplaćena je u januaru plata od 579.139 dinara, što je za 44.000 dinara više od zarade koju je prijavila pre godinu dana.
Guvernerka, koja se može pohvaliti jednom od najvećih plata u javnom sektoru, ušla je u 2015. sa još većim mesečnim dohotkom. Dok su prosvetarima i penzionerima primanja smanjivana i po 5.000 dinara, guvernerki je u godini štednje zarada porasla.
Sa 535.323 dinara, koliko je u januaru prošle godine prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije, plata prve dame centralne banke došla je na skoro 580.000 dinara u januaru 2015, što je NBS i obelodanila u svom najnovijem informatoru o radu.
Kada je postala guverner, u septembru 2012, Tabakovićeva je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila platu od 551.047 dinara. Po dolasku u NBS, sebi je smanjila zaradu za oko 100.000 dinara u odnosu na platu svog prethodnika Dejana Šoškića. Tada je i javno poručila da su primanja guvernera bila „sramno visoka“.
Tokom 2013, guvernerka nije prijavljivala mesečne prihode Agenciji za borbu protiv korupcije. U januaru 2014. obelodanila je zaradu od 535.323 dinara. Ovaj zvaničan podatak može da znači dve stvari. Ukoliko je reč o zaradi bez uračunatog solidarnog poreza, a koji je u tom mesecu stupio na snagu, vidi se da je guvernerka smanjila platu za 16.000 dinara
Ukoliko je, međutim, reč o zaradi na koju je obračunat porez, dolazi se do računice da je plata guvernerke pre mera štednje bila veća od 600.000. To dalje znači da je njena zarada rasla tokom 2013, neposredno nakon samoinicijativnog smanjenja. Podsetimo, solidarnim porezom deo plate između 60.000 i 100.000 se oporezivao sa 20 odsto, a ostatak preko 100.000 sa 25 procenata.
U NBS juče nismo dobili odgovor na pitanje kolika je bila plata guvernerke koja je uključivala solidarni porez. Nismo dobili odgovor ni na to kolika je bila njena prva zarada posle ukidanja ove mere, a sa uvođenjem novog smanjenja od 10 odsto. Računica, inače, pokazuje da se ukidanje i zamena solidarnog poreza novom merom isplatilo svima čija je zarada veća od 113.000 dinara.
Za razliku od ostalih institucija, Tabakovićeva podatke o platama u NBS ne dostavlja Upravi za trezor. U toj upravi kažu da, po Zakonu o budžetskom sistemu, NBS to i nije dužna da radi jer nije ni privredno društvo ni ustanova.
Srbija je svesna da će pre ulaska u Evropsku uniju morati da prizna državu Kosovo, izjavila je kosovska ministarka bez portfelja zadužena za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri, koja navodi da će se dijalog u Briselu smatrati uspešnim kada se ostvari njegov cilj – da i Kosovo i Srbija budu u EU.
“Srbija interno i za potrebe kućnog političkog marketinga može da razmišlja i tumači Briselski sporazum kako hoće, iako je svesna da je to međunarodna obaveza i standard EU. EU je zakonski obavezala Srbiju na normalizaciju dobrosusedskih odnosa sa Kosovom i taj uslov je oličen u Poglavlju 35 u procesu pridruživanja za Srbiju. Srbija je takođe svesna i da će pre ulaska u EU morati da prizna državu Kosovo”, rekla je Tahiri.
Ona je za list “Danas” rekla da, “u skladu sa kosovskim zakonom i Briselskim sporazumom, asocijacija većinski srpskih opština (ZSO) na Kosovu, neće imati izvršna, niti nadzorna ovlašćenja, nego koordinatorsku i savetodavnu ulogu”.
“Smatramo da će puno i proverljivo sprovođenje dogovora o pravosuđu, zatvaranje ”civilne zaštite” i svih srpskih paralelnih struktura obezbediti potrebne uslove za otvaranje pitanja asocijacije (srpskih opština)”, rekla je Tahiri.
Prema njenim tvrdnjama, Srbija u sprovođenju briselskih dogovora ne samo da je neefikasna, nego ih i krši.
“Između ostalog, ona još podržava paralelene strukture na severu Kosova, što je u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. Negativnim potezima, koji sprecavaju normalizaciju stanja u severnom delu Kosova, Srbija šteti sama sebi, jer kao što je poznato, EU joj još od januara 2014. ne dopušta da otvori pristupne pregovore”, navela je Tahiri.
Na pitanje da li je Priština spremna da sa Srpskom listom napravi neku vrstu nagodbe – “ZSO za zakon o vojsci Kosova”, Tahiri je odgovorila da su to dva odvojena pitanja i ni pod kojim uslovima se ne mogu dovoditi u vezu.
Ona smatra da “Srbi uživaju veća prava od drugih manjina na Kosovu i u regiona” i da su, “u poređenju sa pravima manjina u Srbiji, posebno Albanaca u Preševskoj dolini, prava kosovskih Srba daleko veća”.
Tahiti je, navodeći da je glavni pregovarač Kosova u briselskom dijalogu od njegovogo početka, naglasila da “imovina nikad nije bila, niti će biti tema pregovora o Briselu”.
“Pokušaji Srbije da se to pitanje otvori naišli su na nepokolebljivo odbijanje Kosova. Suverenitet nad imovinom i sredstvima pripada kosovskoj državi, jer je, naglašavam, Međunarodni sud pravde 2010. potvrdio legalnost deklaracije o nezavisnoti”, rekla je Tahiri.
Drugog dana Festivala stvaralaštva mladih nastupili su učenici osnovne škole “Meša Selimović”. Koncertna dvorana Kulturnog centra bila je puna učenika koji su došli da bodre svoje vršnjake, ali su posebna podrška mladim kreativcima bili roditelji i nastavnici.
S obzirom da je ova osnovna škola otvorena prošle godine, ovo je njeno prvo pojavljivanje na prestižnoj kulturnoj manifestaciji, koju godinama sve uspešnije organizuje Kulturni centar. Međutim, neki nastavnici i učenici su do sada imali iskustva sa pipremama za festival u okviru rada u OŠ “Bratstvo”. Sa željom da ostave najbolji utisak na početku postojanja i rada i đaci, ali i kolektiv OŠ „Meša Selimović“ potrudili su se da daju svoj maksimum u svim kategorijama – recitovanje, gluma, solo nastupi, horsko pevanje, skečevi, ples…. Pokazali su i svoj likovni talenat i neizostavne veštine u izvođenju narodnih igara.
Odbojkaši Novog Pazara savladali su večeras Đerdap sa 3:0 (25:19, 27:25, 25:19) u 18. kolu Superlige, posle 63 minuta igre.
Pred oko 800 gledalaca u dvorani Pendik, domaćina je do pobede u poslednjem kolu ligaškog dela takmičenja predvodio Srećko Ristić sa 19 poena, a pratili su ga Irfan Hamzagić sa 14 i Aldin Zoranić sa 10 poena.
Najefikasniji u timu iz Kladova bio je Jovan Delić sa 19 poena, dok je Miloš Ateljević dodao 10.
U ostalim utakmicama ovog kola, Partizan je u Beogradu savladao Ribnicu sa 3:0, istim rezultatom Vojvodina je slavila protiv Spartaka u Ljigu, dok je Mladi radnik u Požarevcu pobedio Inđiju sa 3:2.
Radnički će sutra dočekati Crvenu zvezdu, a da bi se plasirali u plej-of Kragujevčanima je potrebno osvajanje jednog seta.
Partizan je ligaško takmičenje završio na prvom mestu sa 50 bodova, ispred Crvene zvezde (-1) sa 43, Vojvodine sa 42 i Novog Pazara sa 28 bodova.
Osim ovih timova, u doigravanju će nastupiti i petoplasirana Ribnica sa 22, Spartak i Inđija sa po 19 i Radnički (-1) ili Mladi radnik koji imaju po 17 bodova.
Iz Superlige je ispao poslednjeplasirani Đerdap sa 10 osvojenih bodova.
Četvrtfinalne plej-of serije, koje se igraju na dve dobijene utakmice, počinju 15. marta, a sastaju se Novi Pazar – Ribnica, Partizan – Radnički/Mladi radnik, Crvena zvezda – Inđija i Vojvodina – Spartak.
