Sjenica – Predsednik opštine Sjenica i predsednik SDA u Sjenici Hazo Mujević je u centru Sjenice fizički nasrnuo na predsednika Mladih BDZ u Sjenici Ismira Rastića.
Tom prilikom je Mujović preteći smrću Ismira Rastića udario u predelu prepona. Rastić je dao izjavu policiji i policija istražuje ovaj slučaj.
Očekuje se reakcija iz BDZ Sandžaka.
Ovo je drugi put da predsednik opštine Sjenica nasrće na svoje političke neistomišljenike u poslednjih godinu dana. Prethodni incident se dogodio kada je aktivistima BDZ Sandžaka pretio “da ih neće biti” ako za sat vremena ne uklone zastave sa bandera u centru ovog grada.
Beograd – Disciplinska komisija FSS, suspendovala je stadion Rada na Banjici do donošenja konačne odluke zbog nesportskog ponašanja navijača domaćeg kluba na utakmici sa Novim Pazarom, prenosi Sportski žurnal.
Pristalice Rada, osim transparenata uvredljive sadržine, na pomenutom meču su zapalile zastave Albanije i Turske.
Članovi Disciplinske komisije dali su rok od tri dana upravi Rada da se izjasni o pomentuom incidentu i propustima u organizaciji meča sa Novim Pazarom.
Konačna odluka o kazni Radu biće doneta 5.marta.
Novi Pazar – Predstavnici libijske dijaspore Srbiji potražuju od reis-ul-uleme Islamske zajednice u Srbiji Adema Zilkića 125.000 evra, koje su mu, na osnovu ugovora koji „Sandžakhaber“ ekskluzivno objavljuje, još u avgustu prošle godine isplatili da bi im on organizovao odlazak na hadžiluk u Saudijsku Arabiju.
Međutim, Zilkić ni do današnjeg dana nije organizovao hadžiluk za 40 Libijaca, iako je prema slovu ugovora bio dužan da im do kraja 2014. godine obezbedi saudijske vize, što je razgnevilo ove ljude. Oni će, kako saznaje „Sandžakhaber“, pravdu potražiti na sudu.
U dokumentima koje „Sandžakhaber“ ekskluzivno objavljuje, Zilkić je priznao i svojeručno potpisao da je od ljudi iz libijske dijaspore primio 125.400 evra kako bi organizovao odlazak na hadžiluk za 40 punoletnih hodočasnika i jedno dete. Primopredaja većeg dela pomenute sume, odnosno 107.400 evra obavljena je u Ambasadi Libije u Srbiji 21. avgusta 2014. godine, dok je avans od 18.000 evra Zilkiću isplaćen sedamnaest dana ranije.
Prema sopstvenom priznanju, Zilkić je uzeo po 3.100 evra za punoletne hodočasnike i 1.200 evra za jedno dete, a prema ugovoru koji je svojeručno potpisao, bio je dužan da obezbedi povratne avio karte od Beograda do Džede za sve hodočasnike, ritualnu odeću – ihrame za sve muškarce, obred hadžiluka za sve, kao i boravak u hotelu „Hajat“ u Meki i hotelu „Haram“ u Medini.
Prijepolje – Najveći broj svršenih srednjoškolaca iz Prijepolja, kada ode na studiranje u neki od gradova Srbije ili inostranstva, ne vraća u svoj rodni grad. Razlozi su pre svega u tome što bi pri povratku u Prijepolje teško mogli do zaposlenja u struci.
Međutim, osnovni problem masovnih odlazaka mladih iz naše opštine je taj što ovde nemaju mogućnost školovanja na nekim atraktivnih visokoškolskih ustanova ili fakulteta. Da bi stanje počelo da se menja na bolje, neophodno je da u naš grad dođu neke od tih ustanova i da se mladima omogući kvalitetan nastavak školovanja.
Uskoro u Prijepolju sa radom počinju dve akreditovane visokoškolske ustanove. Reč je o “Visokoj školi poslovne ekonomije i preduzetništva” iz Beograda i “Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija” iz Kruševca.
Planirano je da ove škole započnu sa radom za nekoliko dana, a biće smeštene u Tehničkoj školi Prijepolje. Povoljnost za studente iz Prijepolja je ta da će se pokušati sa “pristizanjem” tekuće školske godine kako bi već u septembru mogli da upišu sledeću školsku godinu.
Potrebnu dokumentaciju za upis zainteresovani mogu predati koordinatoru za upis profesoru Elvisu Gašaninu u prostorijama Tehničke škole u Prijepolju. Konkurs za upis je otvoren, a na prvu godinu studija planirano je da se upiše po 30 studenata i studentkinja.
Škole su akreditovane, što je veoma bitno, jer neke druge škole koje su pokušale da otvaraju odeljenja u Prijepolju, nisu imale niti još uvek imaju akreditaciju od strane nadležnih institucija Republike Srbije.
Novi Pazar – Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas na otvaranju sajma tekstila u Novom Pazaru da ceo grad trpi ogromnu štetu zbog izjava i incidenata koji su se dešavali i da će ona trajati mesecima a možda i godinama.
Ljajić je kazao da su se nakon Ugljaninove izjave i poziva NATO pakta pojavili neki ludaci koju sebe nazvali navijačima i koji su sebi dali za pravo da pištoljem prete fudbaleru zato što je promašio penal.
“Neće ovo biti Kolumbija, niti ćemo dozvoliti da se to desi, niti ćemo ikada dozvoliti da ta slika o Pazaru ide, i da tu sliku šalju oni koji su najgori medju nama. Nećemo dozvoliti huliganima da predstavljaju Novi Pazar niti ćemo više dozvoliti da na bilo kakav način utiču na sportska dešavanja u ovom gradu” rekao je on.
On je kazao da je slika današnjeg sajma ona koju se želi poslati iz ovog grada i garantovao da će Novi Pazar izgledati lepše nego prethodnih godina.
“Mi planiramo velike investicije i ulaganja u infrastrukturu i mi planiramo da Novi Pazar menjamo kao što ga menjamo svih ovih godina i videćete kako će Pazar izgledati. Zato što je nama potrebno od države da tražimo ono što je realno novac, sredstva i ulaganje u infrastrukturu. Nama nisu potrebne strane trupe niti nam je potreban NATO nama su potrebne strane i domaće investicije, potrebna su nam radna mesta da zaposlimo mladi svet” zaključio je Ljajić.
Prijepolje – U Prijepolju se u petak obeležava 22 godine od otmice koja se desila u Štrpcima,27. februara 1993. godine kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića, uz logističku pomoć države Srbije, oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd–Bar.
Oteti putnici, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, su potom likvidirani. Većina ubijenih su bili državljani Srbije i Crne Gore i bili su uglavnom iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice.Među njima je bilo i državljana Bosne i Hercegovine.
Iako je nekoliko direktnih izvršilaca osuđeno, još uvek se ne znaju imena onih koji su naredili i organizovali ovaj zločin.
U petak će predsednik opštine Prijepolje od 13i30h u svom kabinetu primitu porodice nastradalih,dok je početak programa obeležavanja ovog nemilog događaja predvidjen da počne u 15h na spomen kompleksu u Šarampovu.
Beč – Austrijski parlament je nakon duge rasprave usvojio Zakon o islamu. Reforme daju muslimanima više pravne sigurnosti, ali isto tako i zabranjuju strano finansiranje džamija i imama.
Novi zakon predviđa promjenu statusa džamija i reguliše plaće imama u smislu da će ih isplaćivati isključivo Islamska zajednica. Također, nalaže se da imami moraju znati njemački jezik.
Predsjednik desničarske Stranke slobode Austrije (FPO) Heinz-Christian Strache rekao je da novi zakon nije protiv radikalnog islama, te da je potrebno usvojiti još strožiji.
Austrijski ministar vanjskih poslova Sebastian Kurz smatra da reforme nisu diskriminirajuće, dok muslimanski lideri tvrde da pripadnike islamske vjeroispovijesti u Austriji ne tretiraju jednako kao i druge građane. Oni smatraju da je odluka o finansiranju nepravedna, prvenstveno jer se ne odnosi i na pripadnike drugih vjeroispovijesti.
“Mi želimo smanjiti politički utjecaj i kontrolu iz inozemstva, ali isto tako mi želimo dati islamu priliku da se slobodno razvija u društvu i u skladu s našim zajedničkim evropskim vrijednostima”, kazao je Kurz.
Više od pola miliona muslimana danas živi u Austriji, što čini blizu šest posto austrijskog stanovništva. Većina njih je turskih i bh. korijena.
Poljoprivreda, energetika, drvna, tekstilna i farmaceutska industrija, proizvodnja autodelova-oblasti su u kojima je moguće unaprediti saradnju Srbije i Turske.
Plan je da vrednost robne razmene između dve zemlje u naredne dve godine dostigne najmanje milijardu evra.
Učesnici simpozijuma o unapređenju ekonomskih odnosa između Turske i Srbije složili su se danas da ekonomski odnosi dve zemlje idu u dobrom pravcu, ali da potencijali nisu ni izdaleka iskorišćeni.
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić istakao je da interesovanje turskih kompanija za ulaganje u Srbiju nikada nije bilo veće, i poručio da su investitori iz te zemlje dobrodošli i da će Vlada Srbije učiniti sve da im pomogne.
On je rekao da u Srbiji trenutno ima od 60 do 70 turskih kompanija, a da je njihov broj u okolnim zemljama značajno veći i da Srbija želi što više turskih investitora.
Ljajić je rekao da to što dve zemlje imaju dobru fazu u međusobnim odnosima ne znači da saradnja ne može biti još bolja i uspešnija. Robna razmena između Srbije i Turske, dodao je, još nije zadovoljavajuća sa stanovišta potencijala, jer je u 2014. iznosila 618 miliona evra.
Ipak, kaže Ljajić to je dva i po puta više nego 2010. godine, kada je na snagu stupio sporazum o slobodnoj trgovini.
Srpski izvoz je veći pet puta, a turski dva puta nego pre tog sporazuma, kazao je Ljajić čiji su organizatori turska Fondacija za ekonomska istraživanja, Privredna komora Srbije i Beogradska bankarska akademija.
Ljajić je naveo i da ekonomski odnosi Srbije i Turske idu uzlaznom putanjom i planirano je da vrednost robne razmene između dve zemlje u naredne dve godine dostigne najmanje milijardu evra.
On je istakao i da je značajno povećan broj letova na realaciji Beograd – Istanbul, pa je tako broj putnika u januaru ove godine bio ukupno veći od 20.000, što je gotovo duplo više nego u istom mesecu prethodne godine.
Ljajić, koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, rekao je i da je povećan broj turskih turista u Srbiji, a da je Turska druga turistička destinacija za Srbe, posle Grčke.
“Turske serije i srpski turisti doprineli su poboljšanju klime i otklanjanju stereotipa”, kazao je Ljajić.
Pomoćnik ministar ekonomije Turske Adnan Jildirim je naglasio da su odnosi Turske i Srbije bliski i iskreni i da ta zemlja Srbiju vidi kao svog komišiju, koji godišnje ugosti 110.000 turskih kamiona i milion i po pripadnika turske dijaspore.
Ambasador Turske u Srbiji Kemal Bozaj je istakao da Turska želi unapređenje saradnje i investicija u svim privrednim oblastima, da želi da investira u Srbiju, ali i očekuje što veći broj srpskih kompanija u Turskoj.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić kazao je Tanjugu da se od ovog skupa očekuje da pomogne u identifikovanju osnovne teškoće koja se pojavljuju u međusobnoj robnoj razmeni i kakvi su potencijali.
On je dodao da se očekuje da u toku dana dođe i do bilateralnih razgovora potencijalnih i partnera koji već sarađuju.
“Turska je sa Srbijom zaključila ugovor kojim joj daje poseban status i mislim da te mogućnosti povećanog izvoza iz Srbije u Tursku nisu dovoljno iskorišćene, tako da Srbija još uvek dva i po puta više uvozi, nego što izvozi u Tursku”, naveo je Hanić.
Kao potencijalne oblasti za saradnju Hanić vidi finansijski i realni sektor.
Predsednik Fondacije za ekonomska istraživanja Ahmet Incekara rekao je za Tanjug da između Srbije i Turske postoje takozvani “upotpunjujući” odnosi posebno kada su u pitanju investicije i preduzetništvo.
Turska, kako je kazao, ima velika iskustva i mogućnosti za investiranje u sektoru poljoprivrede, sektorima industrije i spremna je da svoja iskustva podeli sa kolegama iz Srbije.
On je kazao da je Turska spremna za različite vidove investiranja u Srbiju.
Incekara se osvrnuo na planirani dolazak Halk banke na tržište Srbije ističući da je ona jedna od tri najveće banke sa javnim kapitalom i da sa tog aspekta, njen dolazak na srpsko tržište znači i mogućnost dolaska i ostalih privrednika iz Turske.
“Halk banka je tu da svoja znanja i kapital podeli sa tim sekorom i privrednima u Srbiji i da doprinos kada su u pitanju budući turski investitori u Srbiju”, rekao je on.
Pomoćnik generalnog direktora Halk banke Mustafa Aydin kazao je da ta banka ima nameru da svojim dolaskom na srpsko tržište, odnosno preuzimanjem Čačanke banke da doprinos unapređenju i razvoju ekonomskih odnosa dve zemlje.
Kako je kazao, cilj je da Halk banka postane jedna od jačih banka na prostoru Balkana. On je dodao da će njen dolazak na srpsko tržište najverovatnije doprineti uvećanju investicija Turske u Srbiju.
Direktorka Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Aleksandra Stanarević kazala je da je primetno da su turski privrednici zainteresovani za strateška partnerstva, odnosno ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju, infrastrukturne, ali i građevinske projekte, energetiku, kao i u poljoprivredu.
Ona je dodala da je važno da se se ekonomski odnosi sa Turskom u narednom periodu još unaprede.
Na internet je procurila fotografija za koju se pretpostavlja da prikazuje Audi R8 druge generacije koji će imati premijeru na predstojećem ženevskom salonu automobila.
Iako autentičnost fotografije za sada nije potvrđena, automobil izgleda upravo onako kako se očekuje.
Osim toga, oblik farova i usisnika vazduha na braniku podudara se sa dizajnom ovih elemenata na “tizer” fotografiji koju je nedavno objavio Audi.
U svakom slučaju, očekujemo da se nemački proizvođač uskoro oglasi saopštenjem i prvim zvaničnim fotografijama novog R8, s obzirom da nas od početka auto-salona u Ženevi deli svega nekoliko dana.
Za sada je poznato da Audi R8 druge generacije deli platformu sa Lamborghinijem Huracan, a trebalo bi da bude dostupan u dve verzije. Obe će pogoniti 5.2 litarski V10 motor, koji će u osnovnoj verziji razvijati oko 540 ks dok bi snažniji mogao da proizvodi 610 ks.
Televizijska reklama za “najtanji telefon na svetu” kompanije Kazam zabranjena je u Velikoj Britaniji zato što “žene predstavlja kao objekte”.
Agencija za standarde u reklamiranju reagovala je na “seksualno sugestivne” scene koje “mogu da uvrede neke od gledalaca”.
Agencija je primila osam pritužbi na reklamu jer je uopšteno “seksualizovala žene”, dok se kompanija brani da je samo pokušala da istakne koliko je tanak njihov telefon.
“Veliki deo reklame fokusiran je na glumicu u donjem vešu, uključujući i scene u kojima se u krupnom kadru vide njene grudi, zadnjica i usne, što smatramo seksualno sugestivnim. Osim toga, efekti su pojačani sugestivnom prirodom muzike i naracije, naročito zato što fokus na ženi nije bio od bilo kakvog značaja za reklamirani proizvod”, piše u obrazloženju Agencije.
