Kada Stefan Pendić, jedini učenik škole u Popama na Goliji, završi četvrti razred, ova obrazovna ustanova će biti zatvorena. Mersiha Nurković Bogućanin će od juna morati da traži drugi posao

Nedaleko od Novog Pazara, na Goliji, u zabačenom zaseoku Đonlije, živi još samo porodica desetogodišnjeg Stefana Pendića, jedinog učenika osnovne škole u obližnjem selu Pope koji, da bi stigao do svoje učionice i učiteljice Mersihe Nurković Bogućanin, svakodnevno prepešači po 15 kilometara!

– Pešačim kroz šumu, nekada po velikom snegu. Društvo mi pravi i uvek me čuva pas Žuko, koji me čeka u dvorištu dok sam ja na časovima. Često zajedno trčimo za loptom na časovima fizičkog. Voleo bih da imam nekog druga ili drugaricu, da pričamo i da se igramo. Kad su velike mećave i nevreme, do škole me prati i mama Rada, ili stariji gluvonemi brat Srđan – priča Stefan i hvali učiteljicu Mersihu, koja će sigurno do kraja zime, da bi stigla do udaljenih Popa i svog jedinog đaka, morati da se probija kroz bespuće i snežne nanose.

Kad u junu ove godine Stefan završi četvrti razred, školu u ovom ispražnjenom golijskom selu čeka katanac, a učiteljicu Mersihu potraga za novim poslom…

– Pre četiri godine škola u Popama otvorena je upravo zbog Stefana. Dugo nije radila, jer nije bilo dece, mislili smo da će se stvari menjati nabolje i da će biti još učenika, radovali smo se školi… Nažalost, u selu je ostalo još nekoliko staračkih domaćinstava, novih đaka nema, pa će školsko zvonce u našem selu ponovo morati da sačeka neka bolja vremena i nove dečake i devojčice – žali se Stefanova majka Rada i brine šta će sa svojim mališanom.

I ovo pešačenje od Đonlija do Popa bilo je nekako podnošljivo, od jeseni Stefan će morati ili u 25 kilometara udaljeni Novi Pazar, ili u nešto bližu školu u Dojevićima. Autobusa nema, put je često neprohodan, a pešačenje je, s obzirom na veliku udaljenost, neizvodljivo.

– Teško je i jednog desetogodišnjaka poslati samog u grad. Siromašni smo da bilo šta preduzmemo, bojimo se da Stefan neće nastaviti dalje školovanje, a dobar je đak – žali se Rada Pendić, koja sa suprugom Božidarom i starijim sinom Srđanom jedva sastavlja kraj sa krajem berući šipurak, kleku, pečurke i druge šumske plodove.

MNOGIMA PRETI KATANAC

Škola u Rajetićima na Rogozni, nekada centru cele regije, takođe godinama nije radila, trenutno ima pet đaka do kojih se jedva probija hrabra učiteljica Enisa Šabanović, ali i njoj preti zatvaranje. Slično je i u Svilanovu, gde nastavu pohađa četvoro dece, u Vrbasiću, Vučiniću, Baletiću i još nekoliko sela gde škole čine učiteljice i po tri-četiri đaka.

Sandzakhaber / izvor: Novosti

Prosvetari očekuju da im deo oduzete plate bude vraćen kroz dve nadoknade čiji bi iznos, kako pojedini sindikati navode, mogao da bude po 7.500 dinara.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković rekao je Tanjugu da bi kroz dve nagrade, novogodišnju i vidovdansku, prosvetni radnici mogli da dobiju oko 15.000 dinara, što bi dovelo do toga da se štrajk koji traje dva meseca okonča 26. januara, kada treba da budu potpisani PKU i sporazum sindikata i Ministarstva prosvete.

Član Predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Zvonimir Jović kaže da u tom sindikatu neće da pominju cifre jer, kako kaže, ne znaju čime raspolaže budžet.

“Nezvanično, po informacijama koje su dobile kolege iz drugih sindikata radi se o sumi od 13.000 do 15.000 dinara za obe nagrade, ali ne bih da prejudiciram”, rekao je Jović i naveo da će prosvetari očigledno morati da se pomire sa manjom platom, ali bi satisfakcija donekle mogle da budu ove dve nagrade, predviđene u PKU.

On je naveo da se i danas nastavljaju razgovori u Ministarstvu prosvete i istakao da će odluka o prekidu štrajka zavisiti od iznosa ponuđenih nagrada.

Jović je naveo da je posebnim kolektivnim ugovorom postignut dogovor o načinu zasnivanja radnog odnosa u ustanovama obrazovanja.

“Insistirali smo da se prvo reši problem tehnoloških viškova i ljudi koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom, što smo tokom jučerašnjih pregovra uspeli da usaglasimo”, rekao je Jović.

On je naveo da će po ugledu na rešenje za PKU u zdravstvu, i u prosveti biti uvedena jubilarna nagrada za 35 godina staža.

Do sada su imali jubilarne nagrade za 10 godina staža (dobijali su pola plate), za 20 godina (jedna plata ) a za 30 godina sledila je jedna i po zarada.

Plan je da zaposleni sa 35 godina staža dobije dve plate.

Jović je objasnio da su u prosveti i do sada imali pravo na novogodišnju nagradu, ali da nije isplaćena od 2009. godine, jer je za državu bila predviđena samo mogućnost isplate te nadoknade.

“Sada se obavezala i dogovorili smo se da to mora da isplaćuje. Očekujemo da će po potpisivanju sporazuma, najverovatnije u ponedeljak, 26. januara, biti isplaćena jedna od tih nagrada”, rekao je on.

Vidovdansku nagradu prosvetni radnici će, ako bude potpisan sporazum, dobijati na kraju nastavne godine, a sindikati su, prema Jovićevim rečima, uspeli i da izdejstvuju da zaposleni dobijaju tri plate prilikom odlaska u penziju, kroz takozvanu otpremninu.

PKU reguliše i nadonkanu za predsednika sindikata i ta stavka je, kako je rekao Jović, ostala kao i do sada.

“Kolektivni ugovor je jedan od štrajkačkih zahteva, a sledeće treba da bude potpisivanje sporazuma i tek kada se potpiše, izaći ćemo iz štrajka i normalizovati nastavu”, rekao je Jović i naveo da se predlog sporazuma danas razmatra na sednici Štrajkačkog odbora i Predsedništa Unije.

Sandzakhaber / izvor: B92

Na ovaj iznos, za koji je svaki građanin zadužen na ime raznih kredita, treba dodati i neplaćene račune za komunalije i kiriju, pa se dug po stanovniku penje do 1.060 evra

U opštoj nemaštini dugovi su narasli do te mere da je svakoj tek rođenoj bebi u Srbiji samim rođenjem natovaren dug od 861 evro. Toliko je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, bankama dugovao svaki od 7.146.759 stanovnika Srbije na kraju prošle godine. Osim što duguju bankama za stambene i potrošačke kredite, što ne mogu da se iskobeljaju iz nedozvoljenog minusa, što ih kamate na kreditne kartice sve dublje zakopavaju u živo blato besparice, građani gazdama duguju za kiriju, nemaju da plate komunalije, struju…
Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača Srbije smatra da svaki građanin Srbije u proseku duguje oko 1.060 evra.

– Na tih 861 evro, koliko svaki građanin duguje bankama, sigurno dođe još 200 evra. Pored bankarskih dugovanja, ljudi imaju neplaćene račune za struju, dugovanja za kiriju, infostan… Mnogo malih trgovinskih radnji daje robu na crtu, pa se građanima nakupi 100-150 evra duga. Tu su i pozajmice od prijatelja, a veliki broj ljudi uzima novac od rođaka iz inostranstva, pa se to ne vidi u platnom prometu. Stvarno smo toliko ogrezli u dugovima da ne vidim izlaz. Smanjene su i plate i penzije, pa smo skoro svi na ivici egzistencije – kaže Vida.
Mirko Mirković, zastupnik Udruženja podstanara Velegrad, ističe da podstanari duguju u vrh glave jednu kiriju.

Podstanari ne smeju da duguju mnogo jer su stanodavci nemilosrdni i ne poštuju zakonski rok od tri meseca, već ih izbacuju na ulicu kad zaostanu s plaćanjem zakupnine ili računa samo za jedan mesec. Zakon zimi duplo štiti podstanare i vlasnik stana ne bi smeo da ih iseli do marta, ali oni se toga ne pridržavaju – kaže Mirković i dodaje da su oko Nove godine imali nekoliko poziva podstanara u pomoć zbog pokušaja stanodavaca da ih izbace napolje.

Ekonomista Goran Nikolić tvrdi da su građani Srbije mnogo manje zaduženi od suseda.

– Naši građani su malo dužni u odnosu na okolne zemlje, jer nismo stigli da se zadužimo. Naš problem nije zaduženost pojedinca, već to što je država prezadužena i što će se to preneti na građane. Zaduženost će rasti i dalje, ali ne mnogo – građani ne mogu da se zadužuju pošto ne ispunjavaju uslove za kredite – objašnjava Goran Nikolić.

Sandzakhaber / izvor: Pressonline