Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zahvatilo je nevreme koje je donelo i sneg. Zbog obilnih padavina i zahlađenja za celu BiH označen je žuti meteoalarm.

U Hrvatskoj je temperatura u nekim meteorološkim stanicama pala i za 12 stepeni u roku od 60 minuta. Na nekim putevima je otežan saobraćaj zbog pada stabala posle jakog olujnog vetra, a vozači se upozoravaju da na put ne kreću bez zimske opreme.

Najveće nevreme zahvatilo je Gorski kotar, planinsku regiju na severozapadu Hrvatske, gde su pale i velike količine snega.

U sredu se očekuje nastavak nevremena, najavljuju se obilne padavine na severnom Jadranu, Gorskom kotaru i u Lici, a ta područja će zahvatiti i olujni udari vetra.

Ipak, tokom dana se očekuje smirivanje i delimično razvedravanje, ali je najavljeno da je u Srbiji na planinama moguća pojava snega. Na Kopaoniku danas oko podne duva jak vetar, gusta magla značajno smanjuje vidljivost, a snežne padavine očekuju se tokom večeri.

Dežurni u meteorološkoj stanici na toj planini Miodrag Radovanović rekao je Tanjugu da “gusta magla smanjuje vidljivost na 10 do 20 metara”. On je naveo da duva jak vetar jugozapadnog smera, sa povremenim snažnim udarima, dok se za popodne i tokom večeri očekuje kiša koja će da predje u sneg.

Sarajevo i Banjaluka: Pada prvi sneg

Iako je snijeg najavljen samo u višim predelima Bosne i Hercegovine u poslepodnevnim satima su počele padati prve pahulje u Sarajevu, a sneg je iznenadio i Banjalučane i stanovnike Kotor Varoši.

Meteorolozi su za danas najavili pad temperature i padavine, ne i sneg u nižim predelima, pa onima koji žele izaći iz toplih domova i uživati u prvim pahuljama preporučuje se oprez i, naravno, topla odeća.

Intenzivnije padavine očekuju se krajem dana na većem delu bosansko-hercegovačke teritorije, gde su planine već prekrivene snegom – prvo je počeo padati na Vlašiću, a u poslepodnevnim satima su se zabelele i Jahorina, Igman i Bjelašnica, prenose lokalni mediji.

Meteoalarm je za veći deo zemlje izdao narandžasto upozorenje zbog jakog, na momente i olujnog vetra.

Sela u Republici Srpskoj bez struje zbog nevremena

Olujno nevreme praćeno jakim vetrom i kišom, izazvalo je problem u snabdevanju električnom energijom na području Prijedora, pa je bez struje ostao veći broj sela u tom području na severo-zapadu Republike Srpske.

Loše vreme izazvalo je i prekide u napajanju strujom i u nekim banjalučkim naseljima, kao i u Kozarskoj Dubici i Novom Gradu.

Prvi ovogodišnji sneg pao je na Banj Brdu u Banja Luci, dok u nižim predelima grada pada susnežica sa kišom, izjavio je meteorolog Hidrometeorološkog Zavoda Republike Srpske Draško Rudan.

“Do kraja dana možemo očekivati intenzivnije kišne padavine, kao i sneg, posebno u višim predelima od 400 do 500 metara nadmorske visine “, naglasio je on.

Banjalučane je jutros probudio snažan olujni vjetar, praćen kišnim padavinama.

“Obilnije kišne padavine očekujemo u noći sa četvrtka na petak, kada će u Banja Luci pasti od 30 do 50 litara po metru kvadratnom”, rekao je Rudan.

Slično vreme zadržaće se i u danima vikenda, dok će u nedjelju biti suvo, ali i dalje hladno.

I Crna Gora očekuje sneg

Jaka kiša, uz pojačan južni vetar, pada na području Podgorice i na crnogorskom primorju, a meteorolozi su najavili da će popodne u severnom delu Crne Gore kiša preći u sneg.

Prema prognozama, snežni pokrivač mogao bi se formirati i u nižim predelima na severu Crne Gore.

Južni vetar, kako je najavljeno, zameniće severni i severoistočni koji će u nekim područjima imati olujnu snagu.

Temperatura će u Crnoj Gori, kažu meteorolozi, pasti u proseku za oko 10 stepeni.

U Podgorici je u utorak dnevna temperatura vazduha bila 25 stepeni.

Crveni alarm zbog nevremena u Sloveniji

U glavnom gradu Ljubljani je posle sinoćnjeg nevremena na snazi “crveni alarm”, ali meteorolozi najavljuju da će se vremenske prilike danas poboljšati.

Količina padavina je bila najveća u srednjem delu države, od 100 do 200 litara vode po kvadratnom metru, a prilazni putevi ka centru Ljubljane su zatvoreni zbog narasle vode.

“Izgleda da će se vreme smiriti, trenutno se već razvedrilo u zapadnoj Sloveniji, a padavine će najkasnije za sat ili dva prestati i na jugozapadu”, saopštio je meteorološki zavod.

Od ukupno 55.000 dinara, koliko, prema zvaničnoj statistici, domaćinstvo ukupno mesečno prihoduje, dve trećine ode na razne uplatnice, a preostane oko 25.000 dinara za hranu i preživljavanje.

I statistika registruje da računi uzimaju velik deo primanja porodica. Prema najnovijim podacima, na komunalije, struju, gorivo, telefoniranje odlazi čak 34 odsto ukupnih prosečnih prihoda domaćinstva. Najveći trošak čine grejanje, električna energija i održavanje stana, koji “pojedu” oko 21 odsto primanja, prevoz “troši” prosečno u Srbiji osam odsto zarade domaćinstva, dok za usluge interneta, kablovske i telefoniranja odvajamo pet odsto prihoda…

“Grejanje, voda, održavanje zgrade i razne stavke Infostana uzmu mi 8.000 dinara”, kaže Milica Jovanović (38) iz Beograda, koja živi u stanu od 50 kvadrata. “Prosečno trošim struju za 3.500 dinara, plus 500 dinara za TV pretplatu. Za internet i kablovsku izdvajam još 2.700 dinara, a mora da se plati i fiksni i dva mobilna telefona, koji iz kuće iznesu još najmanje 3.000 dinara. Gotovo 10.000 dinara dajem i za vrtić za dete.” Iako deluje da porodični novac najviše odlazi na ishranu, dobar deo zajedničke zarade pojedu računi. Najveći udar na domaćinstvo svakog meseca je hrana, na koju ode i do 40 odsto prihoda. Ipak, izdaci koji su fiksni svakog meseca, poput troškova stanovanja, energenata, prevoza, vrtića koje imaju porodice sve su teži. A kada se tome doda plaćanje kredita ili kirije za stan, onda su ti troškovi duplo veći. Znatno je teže porodicama u iznajmljenim stanovima ili onima koji su ušli u stambene kredite.

“Može se reći da radimo da bismo izmirili račune, a mislim da su u današnje vreme srećni oni koji mogu da ih izmire, jer takvih je, nažalost, vrlo malo”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. – Manje od 30 odsto građana Srbije to može sebi da priušti, dok 70 odsto stanovništva nije u mogućnosti da podmiri osnovne životne potrebe.

Za ostalo, dokazuju istraživanja, malo ostane. Tako domaćinstvo pritisnuto sve većim rashodima može mesečno da potroši svega 365 dinara na obrazovanje, a 1.167 dinara u toku meseca na izlaske po kafanama i restoranima. Malo više od 2.000 dinara ostaje im da promene obuću ili odeću.

Sandzakhaber / izvor: tanjug

Novi Pazar – Lista „Za bošnjačko jedinstvo – Dr. Sulejman Ugljanin“ održaće Centralni predizborni skup u Novom Pazaru na gradskom šetalištu, u srijedu 22.10.2014. godine, sa početkom u 18 časova.

Na skupu će se obratiti nosilac liste Dr. Sulejman Ugljanin i kandidati za vijećnike sa liste “Za bošnjačko jedinstvo“, koja će se na izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće 26. oktobra nalaziti pod rednim brojem 2.

Nakon skupa će se održati koncert poznatog bosansko-hercegovačkog pevača Armina Muzaferije.

Crna Gora, Kosovo i Albanija pripremaju se da potpišu sporazum kojim će biti određena tromeđa između njih.

Kako pišu podgorički mediji, na sednici Vlade Crne Gore 16. oktobra, usvojen je Izveštaj o aktivnostima na pripremi Predloga sporazuma o, kako se navodi, tački susreta državnih granica.

Vlada Crne Gore priznala je 2008. godine jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pa u svojim dokumentima tretira tu srpsku pokrajinu kao samostalnu državu.

Iz crnogroske Vlade je pojašnjeno da je Ministarstvo unutrašnjih poslova “veoma posvećeno obavljanju poslova razgraničenja i pripremama za zaključivanje međunarodnih ugovora o državnoj granici sa susednim državama”.

Kako je naglašeno, utvrđivanje državne granice sa susednim državama jedan je od značajnih prioriteta Crne Gore u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

“Zaključivanje Sporazuma između Vlade Crne Gore, Saveta ministara Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo doprineće razvoju dobrosusedskih odnosa, stabilnosti, saradnji i razvoju regiona u celini u daljem procesu integracija”, ocenjeno je iz crnogorske Vlade, prenose mediji.

Tromeđa će biti označena trostranom piramidom, čije će strane nositi oznaku države prema čijoj teritoriji su okrenute.

“Državne oznake na piramidi biće utisnute na ploči od livenog metala dimenzija 25 x 20 centimetara. Troškove izrade i postavljanja piramide snosiće sporazumne strane, svaka u jednakom iznosu”, piše u Predlogu sporazuma o granici Crne Gore, Kosova i Albanije.

Između ostalog, ovim dokumentom je predviđeno da će kontrolu i održavanje piramide obavljati nadležni organi država potpisnica.

Sporazum se, kako je navedeno, zaključuje na neodređeno vreme.

Sandzakhaber / izvor: tanjug