Radna grupa formirana povodom afere “slučaja nestalih beba”, završila je rad i očekuje se da Ministarstvo zdravlja ubrzo pošalje odgovarajući predlog Vladi.
Ovo je rekla za današnje “Večernje novosti” Vanja Rodić, pomoćnik ministra pravde u Sektoru za zastupanje Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
“Što se tiče ”slučaja nestalih beba”, odnosno predmeta Zorice Jovanović protiv Srbije, rok koji nam je Sud (u Strazburu) dao da obezbedimo mehanizme koji će omogućiti roditeljima da dođu do podataka o sudbini svoje dece i pravičnog zadovoljenja, istekao je pre tri dana”, potvrdila je Rodićeva.
Ona je precizirala da je “radna grupa koju je osnovalo Ministarstvo zdravlja završila rad i u toku su konsultacije između ministarstava”.
“Očekuje da Ministarstvo zdravlja ubrzo pošalje odgovarajući predlog Vladi. Država je svesna da presuda mora da se izvrši. Konačna odluka o načinu na koji će se izvršiti, međutim, još nije doneta”, istakla je Vanja Rodić.
Ona je, takođe, konstatovala da je u Strazburu broj predstavki građana Srbije protiv države naglo opao od kako je Evropski sud u martu ove godine odbacio predstavke u predmetu “Vučković i drugi protiv Srbije” (tzv. “ratne dnevnice”) smatrajući da ustavna žalba nije iskorišćena na adekvatan način.
Novosti su ranije pisale da to što Srbija nije postupila po presudi suda u Strazburu u slučaju nestanka beba može da bude velika prepreka na evropskom putu naše zemlje.
Nemački proizvođač predstavio je u utorak novi sportski dvosed i uputio ozbiljan izazov konkurenciji.
Mercedes AMG GT nije direktni naslednik odlazećeg Mercedesa SLS AMG ali će nakon prestanka proizvodnje ovog modela zauzeti mesto u vrhu game sportskih automobila kompanije.
S obzirom da bi AMG GT trebalo da bude jeftiniji od prethodnika, očekuje se da će privući i veći broj kupaca i postići bolje prodajne rezultate.
Možda na prvi pogled ne izgleda tako, ali AMG GT predstavlja iskorak napred.
Mercedes nije napustio osnovni koncept klasičnog sportskog automobila sa dugačkom haubom ispod koje je smešten V8 motor čija snaga se prenosi na zadnje točkove.
Međutim, zadnji deo vozila blago je zakošen i izgleda elegantnije u odnosu na prethodnika, a završava se malim sakrivenim spojlerom koji se po potrebi izvlači pri većim brzinama.
Konstrukcija vrata je pojednostavljena tako da se ona sada otvaraju kao i kod većine automobila, a ne na gore, u stilu “galebovih krila”, kao na SLS AMG-u. Na taj način smanjeni su troškovi proizvodnje, ali i masa vozila što je za jedan sportski automobil veoma važno.
Da bi Mercedes AMG GT bio što lakši, konstruktori su osim čelika koristili razne druge materijale uključujući i aluminijum i magnezijum, tako da masa praznog automobila iznosi 1.540 kg.
Novi model iste je širine kao i SLS AMG, ali je od njega kraći za 9,2 cm i viši za 3,7 cm.
Nemački proizvođač je još u aprilu objavio prve fotografije enterijera, tako da dizajn unutrašnjosti nije tajna.
Kabina predstavlja kombinaciju estetike sportskog i luksuznog automobila, a prilikom njenog oblikovanja Mercedes se očigledno više ugledao na najnoviju generaciju svojih limuzina, nego na SLS AMG.
Od limuzina su preuzeti karakteristični detalji, poput rasporeda i izgleda ventilacionih otvora i izdvojenog ekrana multimedijalnog sistema, koji se nalazi na vrhu centralne konzole. U ponudi su ekrani nalik tabletu, dijagonale 7 i 8,4 inča.
Neke komande, među kojima su prekidači grejača sedišta, dugme za uključivanje sva 4 migavca i komanda za aktiviranje zadnjeg spojlera, izmeštene su na unutrašnji krovni panel, koji se nalazi ispred retrovizora.
Kada početkom 2015. stigne u prodajne salone, Mercedes AMG GT biće dostupan u dve verzije.
Osnovni model biće opremljen 4.0 litarskim V8 bi-turbo motorom sa 462 ks (339 kW) i 600 Nm maksimalnog obtrnog momenta. Snaga će se na točkove prenositi pomoću sedmobrzinskog menjača sa duplim kvačilom.
Iz stanja mirovanja do brzine od 100 km/h automobil će stizati za 4,0 s, uz maksimalnu brzinu od 304 km/h.
Kupcima kojima ove performanse nisu dovoljne biće ponuđen model AMG GT S, sa snažnijim V8 motorom koji proizvodi 510 ks (375 kW) i 650 Nm.
Zahvalujući dodatnoj snazi, AMG GT S biće u stanju da od 0 do 100 km/h ubrza za 3,8 s, dok je maksimalna brzina elektronski ograničena na 310 km/h. Mercedes je predvideo da bazni model bude opremljen 19 inčnim alu felnama, dok je snažnija varijanta dostupna i sa točkovima od 20 inča.
Verzija AMG GT S ima i specijalno AMG RIDE CONTROL sportsko oslanjanje, sa elektronskom kontrolom amortizera i tri vrste podešavanja – Comfort, Sport i Sport Plus. Kupcima ovog modela dostupan je i opcioni AMG DYNAMIC PLUS paket sa unapređenom dinamikom motora i poboljšanjima prenosnog sistema.
Za bezbedno zaustavljenje Mercedes AMG GT koristi samoventilirajuće diskove promera 360 mm, dok su na modelu AMG GT S prednji diskovi dimenzija 390 mm. Uz doplatu, na raspolaganju su i keramički diskovi od 402 mm / 360 mm.
Mercedes AMG GT biće svakako jedna od sjajnijih zvezda na predstojećem auto-salonu u Parizu, a da li će zadobiti i naklonost kupaca super-sportskih automobila znaćemo u proleće 2015. do kada će se ovaj model naći na većini svetskih tržišta.
Postoje neke priče u IT svetu koje jednostavno nikada ne zastarevaju. Borba između kompanija Samsung i Apple je jedna od takvih, ili nedavne procurele fotografije javnih ličnosti. Jedna od ovih priča jeste i svojevremeno hapšenje Kima Dotkoma, osnivača Megaupload sajta, odnosno konfiskovanje svih elektronskih podataka i hardvera sa Megaupload servera od strane FBI.
Ovaj slučaj je u IT medijima još od januara 2012. godine, a čitav ovaj period Kim Dotkom potencira da je nevin. Sada je Dotkom izvojevao još jednu malu pobedu.
Kim Dotkom dobija svoje, odnosno podatke korisnika nazad. Policiji je naređeno da preda sve klonove računara i elektronskih uređaja koji su oduzeti tokom prvobitne racije u 2012. godini.
Ono što je najbitnije u celoj ovoj priči, jeste da će legitimni korisnici konačno moći da povrate ono što je bilo (tačnije, još uvek je) njihovo.
Dotkom (kome i dalje preti ekstradicija zbog optužbi za pirateriju) će sve klonove dobiti neenkriptovane, dok će za enkripcione kodove biti zadužena dva dodeljena policajca sa Novog Zelanda.
Ovo je svakako velika pobeda za Kima Dotcoma, ali i za korisnike Megaupload servisa kojima su podaci svojevremno zaplenjeni, bilo da su u pitanju legalno ili nelegalno uskladišteni fajlovi.
Prethodnih meseci pojavilo se toliko mnogo glasina kada su u pitanju displeji od kristala safira na novim iPhone 6 uređajima, da su svi bili uzbuđeni i poverovali da će se ovo zaista desiti.
Sve je počelo od PTT Research analitičara Mata Margolisa, koji svoj rad fokusira na Apple/GT Advanced Technologies partnerstvo. Ubrzo nakon što je Apple popisao ugovor (vredan 578 miliona dolara) o akviziciji kompanije GT Advanced Technologies, pojačale su se spekulacije o displejima od safira.
Međutim, kada je Fil Šiler stao na scenu tokom predstavljanja iPhone-a 6, mnogi su pomislili da će početi hvalisanje prvim displejom od kristala safira. Umesto toga, Šiler je objavio da novi iPhone ima jonski-ojačano staklo.
Zanimljivo, safir je dospeo u neke druge iPhone 6 delove, kao što je TouchID taster i kamera. Takođe, displej od safira se našao na Apple Watch pametnom satu, ali ne na svim modelima.
Svi se sada pitaju zašto je Apple toliko platio za kompaniju GT Advanced Technologies, kada displeji od safira nisu prisutni na iPhone 6 telefonima. Analitičar Mat Margolis je dao objašnjenje ove situacije.
“Ekrani od safira za iPhone, koji nisu prošli proveru kvaliteta, završili su kao Watch ekrani. Apple nije mogao da priušti da lansira iPhone 6 sa ekranom od safira, koji nije 100 odsto zadovoljio kvalitetom”.
Prema njegovim rečima, problem nije bio do proizvođača, kompanije GT Advanced Technologies, već do kompanija koje su radile na završnim potezima (Biel i Lens Tech).
Ipak, očekuje se da će proizvodnja ekrana od safira za iPhone 6 biti okončana, te da će korisnici ipak dobiti telefone sa ojačanim ekranom. Ono što nije poznato, jeste kada će se ovi uređaji pojaviti.
Dinar je danas oslabio prema evru za 0,1 odsto i srednji kurs je 119,0029 dinara za jedan evro.
Po podacima NBS (www.nbs.rs), dinar je za 3,7 odsto slabiji prema evru nego na pocetku ove godine, za 3,4 slabiji nego pre godinu dana, a za 1,4 odsto slabiji nego pre mesec dana.
Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, dok je najslabiji ove godine bio u utorak, 9. septembra, kada je kurs bio 119,0441 dinara za jedan evro.
Istorijski, dinar je najslabiji prema evropskoj valuti bio 9. avgusta 2012, kada je jedan evro vredeo 119,0723 dinara.
NBS je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu ukupno prodala 1,06 milijardi evra, a kupila 200 miliona evra kako bi ublažila kolebanja kursa.
Stručna javnost sumnja da će Kina pristati da kroz koncesiju gradi prugu Beograd – Budimpešta, ali da bi mogla da kupi neke firme zbog jeftine radne snage.
Srpska stručna javnost sumnjičavo je reagovala na vest da će kineske kompanije graditi brzu prugu od Beograda do Budimpešte, ne verujući da će Kina pristati da taj projekat finansira koncesijom, kako to želi premijer Srbije Aleksandar Vučić, već da će insistirati da Srbija uzme kredit kojim će platiti izgradnju.
U isto vreme, najava da će Kinezi kupiti neke od naših posrnulih tekstilnih kompanija dočekana je pozitivno, jer se radi o sektoru koji već decenijama propada, upravo pod pritiskom jeftine kineske odeće i raširenog šverca, koji srpski tekstil čini skupim.
Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić kaže da bi bilo odlično ako bi Kinezi uložili u srpsku tekstilnu industriju, „jer je taj sektor u stalnoj krizi već 23 godine“.
“Te firme rade na ivici rentabilnosti, tako da svako ulaganje treba pozdraviti. Moguće je i da Kinezi imaju nameru da preko ulaganja u srpski tekstil lakše uđu na evropsko tržište”, kaže Nikolić, komentarišući činjenicu da trenutno velika količina odeće iz Kine „sivim“ kanalima stiže u Srbiju i na druga tržišta.
Nikolić je skeptičniji prema najavama o izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta zbog opasnosti da taj projekat bude finansiran kreditom.
“Model finansiranja pruge je ključni problem. Idealno bi bilo da to bude koncesija, jer onda sav rizik rentabilnosti projekta pada na koncesionara. Ali, Kinezi zato do sada nijednom nisu pokazali da su zainteresovani za koncesiju, pošto ne žele da preuzmu rizik da ta pruga ne bude isplativa. Dve godine se pričalo o tome da će kineska strana koncesijom finansirati putne deonice Obrenovac – Surčin i Požega – Čačak, pa od toga do danas nije bilo ništa. Problem je što su pruge retko gde rentabilne, osim u Kini, Japanu, Švajcarskoj i Francuskoj. A pošto se ovde radi o međunarodnoj deonici, onda je rentabilnost još teže postići”, tvrdi Nikolić.
Đorđe Momirović, vlasnik kožne konfekcije Mona, kaže da interesovanje kineske strane da u Srbiji uloži u tekstilnu industriju predstavlja „najbolju sliku i priliku toga kolika je cena radne snage u našoj zemlji“.
“To znači da su plate ovde manje nego u Kini i da oni procenjuju da će cena radne snage u Srbiji i dalje padati. Kina nije velika zato što pomaže drugima nego zato što se bori za svoje interese. Malo mi je žao kada čujem takve vesti, jer oni nisu rekli da će ovde ulagati u IT, nego u sektor sa najnižom cenom radne snage. Naravno, to za Srbiju nije loše, jer će neki ljudi koji sada nemaju posao dobiti radno mesto. Ali za zemlju u srcu Evrope, da ima najjeftiniju radnu snagu, to je možda moglo nekada da se prihvati za Albaniju, ali za državu koja je u poslednjih 50 godina navikla na automobil, da sada pređe na bicikl, to je pomalo tužno”, kaže Momirović.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija potez kineskih investitora tumači kao znak da je tekstilna roba koja se proizvodi u toj zemlji postala manje konkurentna na evropskom tržištu, zbog čega oni sada nastoje da smanje svoje troškove.
“Zbog krize u Evropi, kineska roba postaje pomalo nekonkurentna. Evropa je napravila stratešku grešku kada je više od 80 odsto svoje proizvodnje preselila u Kinu kako bi uštedela na troškovima proizvodnje. Međutim, Kina je od tada doživela veliki rast, a sa takvim rastom ide i povećanje plata, pa je i kineska roba poskupela, zbog čega su evropski potrošači počeli da je manje kupuju. Sada Kinezi nastoje da smanje cenu svojih artikala tako što će proizvodnju približiti mestu prodaje kako bi uštedeli na transportnim troškovima”, kaže Bušatlija
Ovaj stručnjak podseća da je Kina tako pre dve godine napravila dogovor sa Turskom o tome da deo tekstilne proizvodnje preseli u tu zemlju, kako bi bila bliže evropskom tržištu.
Takav dogovor je odgovarao i Turskoj koja je na taj način obezbedila plasman za svoj pamuk.
On misli da će dolazak kineskih investitora u srpski tekstilni sektor biti od koristi za nas, „ali samo pod uslovom da u tim fabrikama budu radili srpski građani, a ne da dovedu Kineze da rade, kao što su učinili prilikom izgradnje mosta Zemun – Borča“.
Nekoliko dana priprema i devedeset minuta na klupi Orlova bilo je dovoljno da selektor Dik Advokat stekne ne baš povoljno mišljenje o Srbiji.
Advokat ne razmatra opciju da živi ovde, i kaže da mu je uslov da razmotri posao bio da nastavi da živi u Holandiji.
Posebno negativno on je ocenio stadion JNA, na kojem se utakmica sa Francuskom igrala.
„Igrali smo na stadionu Partizana za koji mislim da je star 100 godina. Osvetljenje je bilo odlično, ali je teren nikakav i to mora da se promeni“, rekao je Advokat i nastavio:
„Zbog ratova devedesetih Srbija je pomalo u prošlosti. Neke stvari su modernizovane, ali za mnoge hotele i zgrade vreme je stalo. To važi i za Partizanov stadion“.
„Vratio sam se kući posle nedelju dana tamo, ne želim da živim u Srbiji. Tako ću raditi i u naredne dve godine, tako je interesantnije i pod drugim uslovima ne bih ni prihvatio posao“, rekao je Advokat, koji nije želeo da priča mnogo o okolnostima u Beogradu.
Advokat je direktno rekao da je na klupu Srbije seo zato što je naš savez prihvatio da selektor živi van zemlje.
„Dogovor koji smo napravili sasvim mi odgovara. Ne želim da živim u inostranstvu, da želim, onda ne bih trenirao Srbiju“.
Za razliku od Beograda, Holanđanin je zadovoljan timom.
„Atmosfera je bila dobra. Za prvi put je bilo dobro. Cilj mi je da ekipa što pre odraste, jer je naivnost već dugo boljka ovog tima. Nemamo uzalud tako mladu selekciju, posebno u veznom redu. Ali takođe imamo i igrače Čelsija i Sitija, dobrih startnih 11, od toga može da se napravi dobar miks. Uvek postoje pozicije koje mogu bolje da se popune ali to je logično, kad trenirate tek četiri dana, a samo ste nedelju dana zajedno. Francuska ima dobar tim i hteli smo mirnu utakmicu. Više bih voleo da smo u ovom terminu odigrali dve, a ne samo jednu utakmicu“.
Najupadljivije slabosti naše selekcije bile su vidljive iz snimaka mečeva iz prethodnog ciklusa.
“Gledao sam na DVD sve utakmice u prethodne dve godine i ono što sam primetio je da često primaju golove iz kontri, jer su igrali previše otvoreno. To mi je prvo privuklo pažnju. Zato su na primer izgubili od Belgije”, kaže Advokat.
Holanđanin je vrlo brzo došao do zaključka koji stekne svako ko dovoljno često gleda igru srpskog tima.
„Imam utisak da često ne postoji ideja. Mora da postoji neki razlog zbog kojeg igraš na neki način. Ovi mladići moraju da nauče da biraju prave momente, ukoliko ste bolji od protivnika, nema razloga da se povlačite, dok protiv jačih ekipa to ima smisla, ali onda to morate da radite kao tim. Time se ja sada bavim, to se protiv jake ekipe kao sto je Francuska pokazalo dobrim, mada je sve to još krhko“.
Dika ćemo ponovo videti u oktobru, kada Srbija počinje kvalifikacije za EP 2016, najpre gostovanjem u Jermeniji, pa utakmicom kod kuće sa Albanijom. Taj i meč sa Danskom predviđeni su za igranje u Humskoj, ali je posle nedeljne neprijatnosti pitanje da li će se neki od tih mečeva preseliti.
Proširene evropske sankcije Rusiji koje su usvojene prošle nedelje stupiće na snagu danas, saopšteno je iz Evropskog saveta.
Na udaru se našlo pet ruskih banaka i tri državne naftne kompanije, kojima će odsad biti zabranjen pristup evropskom tržištu novca, stoji u saopštenju Saveta.
Sem toga, sankcije obuhvataju zabranu izvoza oružja u Rusiju, kao i takozvane tehnologije dualne namene, koja se može koristiti i u civilne i u vojne svrhe, kao i zabranu izvoza opreme za istraživanje i eksploataciju nafte, što će otežati Rusiji pristup novootkrivenim nalazištima u arktičkom pojasu.
Evropski savet, koga čine predstavnici 28 zemalja članica EU je odlučio i da proširi “crnu listu” ruskih funkcionera kojima je zabranjeno da putuju i posluju u EU doda sa nova 24 imena, tako da se ona sad odnosi na ukupno 119 osoba.
Odluku o uvođenju sankcija Rusiji zbog “agresije” na Ukrajinu članice EU su donele u petak prošle nedelje, s tim što su odlučile da odlože primenu dok ne vide da li će se prekid vatre u Ukrajini održati.
Iako se primirje uglavnom poštuje, a Rusija i Ukrajina razgovaraju o mirovnom planu, odlučeno je da sankcije stupe na snagu od danas, nakon što ta odluka bude objavljena u službenoj gazeti EU, kada će biti poznat i spisak pravnih i fizičkih lica na koje se sankcije odnose.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej rekao je da bi Evropska unija mogla da ukine sankcije Rusije ukoliko izveštaj koji treba da bude urađen do kraja septembra, potvrdi da je sproveden mirovni plan u Ukrajini.
Kako su prenele zapadne agencije, ambasadori EU će do kraja septembra sačiniti sveobuhvatan pregled primene mirovnog plana u Ukrajini.
“U zavisnosti od tog pregleda i situacije na terenu, Komisija i EEAS (Diplomatski servis EU) mogu da izađu s predlogom o izmeni, suspenziji ili ukidanju seta sankcija, u celini ili delimično”, naveo je Rompej.
PRAG – Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik namjeravao je tijekom aneksije Krim da krene u otcjepljenje Republike Srpske, tvrdeći da ima rusku potporu, ali ga je premijer Srbije Aleksandar Vučić u tome zaustavio, tvrdi Bodo Weber iz berlinskog Vijeća za politiku demokratizacije.
Weber, jedan od autora studije “Zapadni Balkan i ukrajinska kriza -promijenjena igra za politiku EU i SAD”, rekao je za Radio Slobodnu Europu da su on i njegov kolega Kurt Bassuener tijekom izrade studije slučajno naišli na tu informaciju, ali da je ona potvrđena iz više izvora i da je za to “znao cijeli zapadni diplomatski kor.”
“U tim informacijama se otkriva kako je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, na početku ruske aneksije Krim zvao Aleksandra Vučića, premijera Srbije, i da je htio ozbiljno iskoristiti tu situaciju da krene u provedbu onoga čime godinama prijeti, ali da ga je premijer Vučić u tome spriječio “, rekao je Weber, prenosi Tanjug.
Weber kaže da mu te informacije djeluju uvjerljivo.
“Mi smo, naime, u više navrata vidjeli nastupe premijera Vučića koji svjedoče tome u prilog. Kada je, recimo, pretposljednji put, krajem lipnja, bio u posjetu Njemačkoj, i kada je bio pritisnut pitanjima nekih njemačkih novinara o svom odlasku na otvaranje Andrićgrada, Vučić je jasno pokazao da Vlada Srbije ne dijeli poziciju Dodika”, rekao je Weber.
Weber je rekao kako “nije jasno” je li Dodik imao rusku podršku za taj korak i da mu teza da je Moskva planirala da u trenutku aneksije Krim otvori još jedno žarište – i to ne u Moldaviji, Pridnjestrovlju ili Gruziji nego u Republici Srpskoj, “nije uvjerljiva”.
“Prije bih rekao da je Dodik vjerovao kako će imati rusku potporu”, rekao je Weber.
Pojansio je kako je prije dvije godine rađena studija o odnosu rukovodstva Srbije prema čelniku Republike Srpske, kada je na vlasti još bila Demokratska stranka tadašnjeg predsjednika Srbije Borisa Tadića,
Po njegovom mišljenju, Tadić je prilično koristio taj “bratski odnos” s Dodikom za svoj ??”nacionalni imidž”, ali iza kulisa nije mogao kontrolirati Dodika, “koji je i njemu predstavljao problem”.
“Vučić je, za razliku od Tadića, prema Dodiku uspostavio distancu”, rekao je Weber i dodao kako je premijer Srbije u svibnju na konferenciji za novinare s Dodikom, koji je tada ponovno stavio pod upitnik egzistenciju države Bosne i Hercegovine, rekao da to nije pozicija Vlade Srbije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej ocenio je večeras da se ‘mnogo ćuti’ o događajima u Novom Pazaru i dodao da je potrebno da se država oglasi po tom pitanju.
“O događajima u Novom Pazaru se mnogo ćuti umesto da se čuje reč i snaga države”, izjavio je Irinej na duhovnoj akademiji povodom stote godišnjice rođenja prethodnog patrijarha Pavla u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.
Irinej nije precizirao o kojim se događajima u Novom Pazaru ćuti ali je to pomenuo govorivši o periodu koji je Pavle proveo na Kosovu i Metohiji, stradanju tamošnjih Srba i oklevanju tadašnjih komunističkih vlasti da reaguju na teror Albanaca i iseljavanje Srba.
