Nagomilane probleme u našim školama donekle bi mogao da reši potpuno novi zakon o udžbenicima, koj se priprema, čijom primenom bi se smanjio broj knjiga za svaki predmet, ali kojim se planira i uvođenje elektronskih udžbenika kao i unošenje novih podataka svake godine, umesto knjiga koje đaci sada koriste i po 20 godina.
Novim bi se zakonom aktivirale i školske biblioteke, a bio bi redefinisan i projekat besplatnih udžbenika. Istovremeno, projekat korišćenja knjiga i ostavljanje za narednu generaciju ostaje, ali na drugačiji način, a jedan od predloga je da ih dobijaju deca iz socijalno ugroženih porodica, i to u svim razredima i za sve predmete.
Ovaj projekat je, prema rečima pomoćnice ministra prosvete Zorane Lužanin, nakon primene tokom nekoliko godina dao pozitivne ali nažalost i negativne rezultate.
“Ministarstvo će dati sve od sebe da im obezbedi knjige, ne samo za neke predmete nego komplete i možda ne samo za prva četiri razreda nego i dalje”, rekla je Lužanin Tanjugu.
Govoreći o novinama u zakonu, o kojem javna rasprava treba da bude u oktobru, a neka od rešenja da zažive u narednoj školskoj godini, Lužanin je rekla da je akcenat ovoga puta na učeniku, odnosno da u celoj priči ne bude najbitnije kako će da prođe koji izdavač, nego ššta će time dobiti svako dete u Srbiji.
To znači da bi zakon između ostalog trebalo da smanji broj knjiga po predmetu koje dete nosi u školu i da tačno zna šta ulazi u obavezan udžbenički komplet.
“Želimo da menjamo plan udžbenika i da definišemo minimalan broj udžbeničkih jedinica koje svako dete treba da ima da bi moglo uredno i kvalitetno da pohađa školu. To podrazumeva pomoć zdravstvene struke, koliko svako dete može da nosi, stvarno nam je želja da i dete slabašne fizičke gradje, a hoda pet kilometara do skole, može da ponese i ima sve što mu treba”.
Takođe ideja je, kako navode u Ministarstvu prosvete, da se ograniči vek trajanja udžbenika, najverovanije na pet godina. To, kako objašnjava Lužanin, znači da će dobar udžbenik, na primer iz matematike, posle pet godina dobiti produžetak trajanja, ali oni koji se ne pokažu kao dobri neće.
Inače, naš veliki problem je što trenutno nemamo mogućnost da pratimo kvalitet udžbenika, pa se jednom odobrena knjiga, osim ako baš nema neku veliku materijalnu grešku, ne povlači iz škole.
“Ja ne znam primere da su neki udžbenici povučeni zbog nekvaliteta a još manje je podataka o praćenju efekata korišćenja udžbenika i nastavnih sredstava na postignuće učenika”, rekla je Lužanin.
Loše udžbenike deca ni ne otvaraju, a Lužanin se nada da će zakon sprečiti sada čestu situaciju u kojoj nastavnik traži da roditelji kupe neku knjigu, radnu svesku, a kasnije se to ne koristi.
Ogroman problem naših udžbenika je zastarelo gradivo, a u Ministarstvu tvrde da to žele da promene uvođenjem elektronskih udžbenika i obrazovnih softvera.
Imamo veliku grupu takozvanih niskotiražnih udžbenika posebno za srednje stručne škole, ali su tu učenici prepušteni starim štampanim izdanjima koja se koriste dve i više decenija, pa je ideja da se gde god je to moguće u nastavi koriste elektronski materijali, koje učenik ukoliko želi može i da odštampa.
Autori elektronskih udžbenika u stručnim školama mogu biti i zajednice stručnih škola, rekla je Lužanin i podsetila da 75 odsto naših srednjoškolaca pohadja upravo srednje stručne škole. Autori će davati elektronsko izdanje koje će biti dostupno svim učenicima odgovarajućih profila, ali je posebno važno što će to omogućiti da udžbenici budu ažurirani novim podacima bukvalno svake godine.
“To nam je neophodno za stručne škole”, rekla je Lužanin i navela da će i u osnovnim školama deca učiti na primer geometriju uz pomoć softvera, umesto crtanja na tabli, korišćenjem lenjira.
Zakon treba da oživi i školske biblioteka, koje treba da budu opremljene dodatnim nastavnim sredstvima, koja će onda djaci aktivno koristiti, a neće ih kupovati. Iz biblioteka, koje rade u proseku dva sata dnevno, sada se uzimaju samo knjige za lektiru.
Vreme je, kako kaže Lužanin, da se biblioteke aktivno uključe u nastavu, što znači da na primer ne bi trebalo obavezivati svakog učenika da kupi istorijsku čitanku, koja se koristi na pojedinim časovima, već da ih pozajmljuju iz školske biblioteke.
Autori zakona nastojaće da i udžbenici dobijaju ocene i da one budu javno dostupne, kao i da za udžbenike najodgovorniji i dalje budu Zavod za unapredjivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet i Ministarstvo prosvete, ali da se odgovrnost durgačije izdefiniše.
Takođe, u recenziranju, pregledanju udžbenika, vodiće se računa da matematičar na primer ne ocenjuje prilagodjenost rečenice uzrastu ili da psiholog ne ocenjuje struku unutar udžbenika.
Zakon će pratiti i donošenje pravilnika o ocenjivanju udžbenika, o praćenju kvaliteta i drugi podzakonski akti, a tražiće i izmenu standarda kvaliteta udžbenika.
Sandzakhaber / izvor: b92.net
