Svi advokati u zemlji stupiće u štrajk od danas do kraja nedelje, u znak nezadovoljstva zbog povećanja poreskih obaveza za paušalno plaćanje dažbina.

To znači da se neće održavati suđenja, istrage, saslušanja u policiji ili tužilaštvu u slučajevima gde je po zakonu neophodno prisustvo branioca.

Advokati takođe neće zastupati stranke ni pred drugim organima, čak ni u hitnim predmetima.

Beogradski advokati su rad obustavili jos prošle srede, a na skupštini Advokatske komore Srbije odlučeno je da od 25. do 27. juna u štrajk stupe advokati iz cele zemlje, rekao je Tanjugu predsednik AKS Dragoljub Ðorđević.

Do obustave rada je došlo jer su advokati nezadovoljni višestrukim povećanjem poreskih obaveza i traže od Ministarstva finansija da stavi van snage nova poreska rešenja koja se odnose na advokaturu i paušalno plaćanje poreza.

Protest se, kako navode u AKS, osim zbog povećanja poreskih obaveza za paušalno plaćanje dažbina, organizuje i zbog sužavanja polja delatnosti advokature zbog donošenja raznih zakonskih propisa kojima se brojni poslovi oduzimaju iz nadležnosti advokature i poveravaju beležnicima, medijatorima…

Advokati protestuju i zbog načina utvrđivanja poreskih obaveza na osnovu “neadekvatnih i nedovoljno određenih kriterijuma”, višegodišnjeg neplaćanja obaveza države prema advokatima i izbegavanja da to pitanje sistemski reši, neadekvatnog tretmana advokata prilikom obavljanja njihovih poslova od strane sudova, tužilaštava, policije i organa uprave, kao i neefikasnog postupanja organa krivičnog gonjenja u slučajevima napada na advokate.

Obustavom rada obuhvaćeni su svi postupci pred svim sudovima i drugim organima, uključujući i pritvorske predmete, kao i postupke po privremenim merama.

Jedini izuzetak predstavljaju predmeti u kojima rok za izjavljivanje pravnog leka (žalbe) ističe u toku trajanja obustave rada.

Ministarstvo finansija koje je donelo spornu Uredbu, kojom je povećano paušalno oporezivanje advokata, smatra da je protest advokata neosnovan.

Sandzakhaber / Izvor: Tanjug

Srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar pozvao je sve pacijente da prijave lekare koji im pomeraju ili otkazuju operacije ili druge usluge, da bi pacijent to platio.

“To je ucena i to nećemo tolerisati. Prema korupciji mora da postoji nulta tolerancija””, rekao je Lončar u intervjuu za današnju ””Politiku””.

Povodom objavljene liste čekanja za operacije, i Lončareve izjave da su, između ostalog, krivi i lekari koji ne rade dovoljno, ministar je pojasnio da on ””ne kaže da lekari ne rade dovoljno””, ali da su činjenice da da statistika pokazuje da je prosečan broj operacija kuka i kolena 17 po jednom lekaru godišnje.

Lončar je rekao i da je u nekim situacijama postojala i medicinska oprema i neophodan materijal, a da nije imao ko da radi.

Tim povodom ministar zdravlja je podsetio da je plan da se radi u dve smene tamo gde postoji neophodna oprema, materijal i kadrovi, i da će ortopedi sa beogradskih instituta operisati u klinikama u unutrašnjosti.

“U Kliničkom centru Srbije već postoji rad subotom i nedeljom i u dve smene”, rekao je.

Upitan da li će koristiti pravo da kao ministar smeni svakoga ko ne poštuje red na listama čekanja, Lončar je odgovorio pozitivno.

Lončar je izrazio nadu da će broj pacijenata na listama čekanja biti manji do kraja godine.

“Po sadašnjem zakonu ne možemo da otpustimo lekara koji ništa ne radi, ne ulazi u salu, a ima i takvih”, izjavio je ministar.

On je rekao da nije za to da se ukine dopunski rad lekara, ali je istakao da to treba zakonski regulisati, jer je evidentno da se u nekim slučajevima, na primer u državnim očnim klinikama dugo čeka na operaciju, a ako se plati na privatnoj klinici, operacija se organizuje odmah.

Lončar je ocenio da nije korektno da neki lekari rade na četiri mesta dok na birou čeka 2.455 nezaposlenih lekara. Takođe smatra da privatni lekari treba da izađu iz sive zone i da uz izveštaj specijaliste pacijent dobije svaki put fiskalni račuin.

S obzirom na to da je, prema izveštaju eksperata, zdravstveni sistem Srbije najgori u Evropi, ministar je rekao da o tom izveštaju ne može da se ogluši, ali da ne misli da je naš sistem gori od zemalja u okruženju.

Komentarišući izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u kome se kaže da je reagovanje nadležnih tokom poplava bilo izvanredno, Lončar je rekao da mu je na novoj poziciji ministra, zbrinjavanje ljudi sa poplavljenih područja do sada bio najteži zadatak.

Lončar je izrazio zadovoljstvo zbog toga što u takvim okolnostima nije došlo do epidemija i zaraze, jer je sprovedeno sve što je bilo neophodno i zato je i stigla pohvala SZO.

Sandzakhaber / Izvor: Tanjug

Crna Gora i Gruzija ove godine neće biti pozvane da uđu u NATO, saopštio jutros generalni sekretar ove organizacije Anders Fog Rasmusen.

“Sa Crnom Gorom ćemo početi intenzivne i usredsređene razgovore, a najkasnije do kraja 2015.e ćemo odlučiti da li da je pozovemo da uđe u savez”, rekao je Rasmusen novinarima na početku drugog dana zasedanja ministarskog saveta NATO u Briselu.
Crna Gora se nadala da bi poziv za učlanjenje mogla da dobije već u septembru ove godine, na samitu NATO u Velsu.

Kada je reč o Gruziji, generalni sekretar je najavio da će umesto učlanjenja ovoj zemlji biti ponuđen “značajan paket” koji će joj pomoći da se približi NATO.
“Detaljni sadržaj tog paketa biće utvrdjen tokom sledećih nekoliko nedelja”, rekao je on.

Diplomatski izvori u sedištu NATO kažu da zemlje članice nisu tokom jučerašnjeg dana postigle saglasnost u vezi sa učlanjenjem ovih zemalja, a da je glavni protivnik učlanjenja Gruzije bila Francuska, koja je zauzela stav da bi taj potez nepotrebno iritirao Rusiju.

Kada je reč o Crnoj Gori, prevladalo je mišljenje da su neophodne dalje reforme, pre svega na političkom planu i na polju vladavine prava.

Sandzakhaber / Izvor: Tanjug