LG-jeva perjanica G3 još nije predstavljena van Južne Koreje, ali to kompaniju ne sprečava da planira naredne korake.
Najnovije glasine upućuju na to da će LG predstaviti novu verziju modela G3 svega par meseci nakon što je original predstavljen.
Nova verzija trebalo bi da ima unapređeni Snapdragon 805 procesor i brži modem kako bi postigao brzinu skidanja na kompatibilnim mrežama od 225 mbps.
Pored ove dve hardverske promene, ostatak uređaja bi trebalo da ostane identičan modelu G3.
Samsung je prošle godine predstavio unapređenu verziju modela Galaxy S4 sa bržim procesorom i LTE-A podrškom, što je prilično slično LG-jevim planovima.
Međutim, važno je napomenuti da većina korisnika neće osetiti drastično poboljašnje u radu uvođenjem Snapdragona 805, a i broj mreža koje mogu da iskoriste neverovatno veliko brzine skidanja je izuzetno ograničen tako da ova unapređenja i neće biti toliko impresivna, barem ne trenutno.
Peti dan Svetskog prvenstva obeležila je velika pobeda Nemačke nad Portugalom, te prvi meč bez golova u Brazilu.
Nemci su deklasirali Portugal 4:0 uz het-trik Tomasa Milera, a meč je obeležio i naš sudija Milorad Mažić koji je svirao penal za “Elf” i isključio Pepea.
Iran i Nigerija su odigrali najlošiji meč na šampionatu i sa 0:0 odigrali prvu utakmicu bez golova na turniru na kojem je prosek tri po meču. Taj prosek ispunili su SAD i Gana, a Amerikanci su uz dosta sreće slavili 2:1.
Dan je otvorio jedan od derbija prvog kola, duel Nemačke i Portugala u kojem su “Pancer” deklasirali Kristijana Ronalda i njegove saigrače sa 4:0.
Junak meča bio je trostruki strelac Tomas Miler koji je o duelu sa Pepeom rekao da nije tip igrača koji se plaši, dok je štoper Portugala Rikardo Košta, govoreći o Miloradu Mažiću, rekao da razume sudije i težinu njegovog posla. Selektor Portugala Paulo Bento je istakao da je sve rešeno u prvom poluvremenu.
Drugi meč dana doneo je najgori fudbal u Brazilu, Iran i Nigerija su razočarali navijače u Kuritibi odigravši bez golova. Selektor Nigerije Stiven Keši rekao je da njegov tim mora igrati bolje protiv Bosne, dok je selektor Irana Karlos Keiroš bio veoma zadovoljan igrom ove azijske selekcije.
U poslednjoj utakmici dana sjajan meč odigrali su Gana i SAD, a Amerikanci su odneli veliku pobedu sa 2:1. Selektor SAD Jirgen Klinsman je nakon pobede u svom 50. meču na klupi ‘Jenkija’ istakao da mora mnogo toga da se popravi u igri, dok je njegov kolega iz Gane Kvesi Apija naglasio da je rani gol SAD uništio njegov tim.
Svetsko prvenstvo, V dan:
Nemačka – Portugal 4:0 (3:0)
Miler 12, 45p, 78, Humels 32
Gana – SAD 1:2 (0:1)
A. Aju 82 – Dempsi 1, Bruks 86
Iran – Nigerija 0:0
Raspored VI dana:
18:00 Belgija – Alžir
21:00 Brazil – Meksiko
00:00 Rusija – Južna Koreja
Svetsko prvenstvo u Brazilu se zahuktava, približio se kraj prvog od tri kola prve faze, a najsmešniji video snimak sa dosadašnjeg dela takmičenja za glavnog aktera ima jednog – Bosanca.
Lokacija: slavna Marakana. Tačnija lokacija: stanica podzemne železnice blizu Marakane. Vreme: Pred početak meča Argentina – Bosna i Hercegovina. Ostali akteri na snimku: argentinski navijači.
Iako su bili bučniji i brojniji, Argentinci su usred svoje pesme u stanici metroa odjednom videli momka koji nije njihov sunarodnik, a koji se uvukao među njih i, baš između argentinskih stihova, zapevao svoje.
Zapravo, bilo je to više skandiranje, i to vrlo šaljivo, “Malo vas je, malo vas je, pi*****”, ali kako ovaj Bosanac uopšte nije odustajao, pridružio mu se još jedan sunarodnik – a onda i Argentinci, koji su zagrlili duhovitog momka, a onda, verovatno nemajući pojma o čemu on to peva, rešili da mu se pridruže u skandiranju.
Dve najveće opozicione stranke u Turskoj predložiće bivšeg šefa Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Ekmeledina Ihsanoglu, za zajedničkog kandidata na predsedničkim izborima u avgustu.
Očekuje se da će se na izborima 10. avgusta kandidovati i turski premijer Redžep Tajip Erdogan.
Ihsanoglu će biti kandidat opozicione sekularne Republikanske narodne partije (C HP) i desničarske Partije nacionalističkog pokreta (MHP).
Predstojeći izbori će biti prvi na kojim će se turski predsednik direktno birati. Ranije je to radio parlament, podsetila je agencija AP.
“Velika je čast biti centralna tačka ovog kompromisa. Sa zahvalnošću i poštovanjem pozdravljam zajedničku odluku C HP i MHP”, naveo je Isangoglu, akademik i diplomata, prenela je Anadolija.
AP navodi da Erdogan još nije objavio kandidaturu, ali se očekuje da će to učiniti.
Narko bos Darko Šarić izjavio je danas da je “general Papaja” načelnik UKP Rodoljub Milović.
On je na nastavku suđenja u Specijalnom sudu izjavio da Tužilaštvo za organizovani kriminal pokušava medijski da spinuje optužbe protiv njega, a da je Milović “montirao ceo proces”.
Šarić tvrdi i da je Milović “stvorio Zemunski klan, i da je od njih uzimao novac dobijen od otmica.
“On je hteo da od mene napravi osobu kao da sam ja neki novi vođa Zemunskog klana, na vrhu piramide”, rekao je Sarić.
“Tri meseca sam ovde, a on još nije došao da me ispita, da vidi kako sam ja to hteo da ubijem bivšeg presednika Borisa Tadića, kako sam ugrozio državnu bezbednost i sve ono što se o meni pisalo”, rekao je Šarić.
Šarić i pripadnici njegove grupe optuženi su za krijumčarenje ukupno 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu.
Suđenje je zakazano za celu narednu sedmicu, a na na njemu će tužilaštvo za organizovani kriminal nastaviti da predstavlja svoje dokaze protiv optuženih.
Šarić koji se srpskom pravosuđu predao 18. marta posle četiri i po godine skrivanja još nije zvanično izneo svoju odbranu, ali je u više navrata negirao krivicu za krijumčarenje kokaina i tvrdio da mu je ceo postupak i medijsku hajku montirao izvesni policijski general “Papaja” čiji identitet nije otkrio.
Njegov advokat Radoslav Baćević je pojasnio da Šarić neće da iznosi odbranu dok sud ne odluči o njihovom predlogu za se iz spisa predmeta izdvoje dokazi za koje Šarićeva odbrana smatra da nisu pribavljeni u skladu sa zakonom, kao što su prisluškivani razgovori.
Iako je po šest spojenih optuĹľnica optuĹľeno ukupno 36 članova Šarićeve grupe, na optuĹľenickoj klupi Specijalnog suda u Beogradu su osim Šarića još devet optuĹľenih, pošto je još njih 14 u bekstvu, devet je priznalo krivicu, a trojica su dobila status svedoka saradnika.
Na optuženičkoj klupi su Šarić, Nikola Dimitrijević, Željko Vujanović, Miloš Cajić , Borislav Tunjić, Nikola Dimitrijević, Živko Sibinski, Boban Stanojković, Marko Dabović I Mišić Aleksandra.
Svedoci saradnici u ovom postupku su Radan Adamović, Nebojša Joksović i Draško Vuković. Oni nisu izuzeti iz optuženja iako im se na kraju procesa ne izriče kazna, kao “nagrada” za saradnju u rasvetljavanju krivicnih dela.
U aprilu prošle godine u Specijalnom sudu u Beogradu je počelo objedinjeno suđenje Šarićevoj grupi po šest optužnica zbog šverca više od ukupno 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu tokom 2008. i 2009. godine.
U bekstvu su još Rodoljub Radulović zvani Miša Banana, Goran Soković, Marko Pandrc, Nenad Novaković, Boško Nedić, Darko Tošić, Darko Gazdić, Milovan Milovac, Bojan Stanojković, Petar Obradović, Marko Račić, Vladimir Račić, Mihajlo Đoković i Nebojša Sretenović. Za njima je raspisana Interpolova poternica.
U drugom postupku, koji se nastavlja 23. juna Šariću se sudi za pranje 22 miliona evra u Srbiji, kupovinom preduzeća, parcela, hotela…
Članovi bande upotrebili su pred zoru granate, minobacače i mitraljeze protiv stotine policajaca koji su pokušali da uđu u poznato albansko selo Lazarat tokom akcije suzbijanja proizvodnje narkotika, ali niko nije povređen, saopštila je policija.
U saopštenju se navodi da su 500 naoružanih policijaca, uključujući specijalne jedinice policije, tokom noći, opkolili selo pošto je odbijen prvi pokušaj upada u selo tokom vikenda kada je jedan seljanin povređen, prenela je agencija AP.
Niko nije povređen u najnovijem pokušaju ulaska u selo, a albanska policija je saopštila da će nastaviti obračun sa proizvođačima narkotika i „oslobodi Lazaret od kriminalaca“.
To albansko selo nosi epitet „fabrike za marihuanu“ sa godišnjom proizvodnjom od oko 900 tona kanabisa i godišnjim „izvozom“ narkotika u tržišnoj vrednosti od 4,5 milijardi evra, što je polovina BDP te balkanske zemlje, navodi američka agencija.
Kilogram kanabis sative-zeljaste biljke iz porodice kanabis, kupljen na veliko u ovom selu, košta prosečno oko 350 evra po kilogramu, mada se uz „dopunsku taksu“, narko-švercerima prodaju po 500 evra za kilogram na licu mesta.
Velike organizovane grupe, koje raspolažu čamcima i kamionima, švercuju tu drogu, najčešće morskim putem u Grčku i Italiju gde ona dostiže cenu od oko 800 evra za kilogram da bi se, u proseku, u zapadnim zemljama na malo prodavala za pet evra za gram – što je 5.000 evra za kilogram.
Lazarat je selo u regionu Đirokastro na jugu Albanije i njegovim stanovnicima je uzgajanje marihuane najvažnija privredna delatnost.
Sedmorostruki šampion Formule 1, Michael Schumacher, nakon teških povreda glave zadobijenih na skijanju, otpušten je iz bolnice u Grenobleu u ponedjaljak.
Njegova glasnogovornica Sabine Kehm se putem pisanog saopštenja zahvalila bolničkom osoblju na njihovim naporima i ekipama hitne pomoći za njihovu medicinsku intervenciju odmah nakon nesreće u zimskom odmarališti Meribel, na francuskim Alpama.
Schumacher je šest mjeseci proveo u induciranoj komi. Operisali su ga francuski ljekari, u dva navrata. Već od januara, doktori su smanjivali dozu lijekova koji su ga držali u tom stanju, što je povremeno vodilo ka povratku njegove svijesti.
Militanti predvođeni Islamskom državom Irak i Levant (ISIL) preuzeli su potpunu kontrolu nad distriktom Tal Afa, na sjeverozapadu Iraka, prenose sigurnosni izvori.
Na stotine porodica izbjegle su iz grada u provinciji Nineva, nakon sukoba militanata sa snagama sigurnosti, kojima su u pomoć pritekli i turkmenski borci.
U posljednja 24 sata, osam iračkih vojnika je poginulo, a veći broj ih je zarobljen, u sukobima u provinciji Diyala, na granici sa Iranom. Plemenski izvori prenose da je naoružana grupa, potpomognuta naoružanim plemenskim borcima, ušla u sukob sa iračkom vojskom i tom prilikom zauzela Mukdediju, Dželulu i Sa'asiju, na sjeveru ove provincije.
U nedjelju je deset civila poginulo, a 40 povrijeđeno u minobacačkom napadu za koji se vjeruje da je djelo ISIL-ovih militanata, prenose medicinski izvori.
Turskmenska plemena, koja čine većinu u ovom gradu, formirala su lokalne jedinice odbrane, nakon što je ISIL preuzeo kontrolu nad MOsulom.
Oko osam hiljada turkmenskih boraca pridružilo se iračkoj vojsci, u borbi protiv militanata ISIL-a.
“Omladina iz naših plemena patrolira zajedno sa iračkim snagama sigurnosti, u gradu i izvan njega, kako bi odbile moguće napade ISIL-a” izjavio je jedan plemenski lider.
ISIL je preuzeo kontrolu i nad područjima distrikta el-Kaim, na zapadu Iraka, u blizini granice sa Sirijom.
Smailbegovića han, jedan od najstarijih objekata u Novom Pazaru, koji je prošlog leta izgoreo do temelja biće ponovo izgrađen i to u svom originalnom obliku, rekao je radiju Sto plus Mithat Smailbegović, jedan od vlasnika ovog zdanja.
Smailbegović, kaže da će 24 naslednika rekonstrukciju finansirati iz sopstvenih izvora, da neće tražiti pomoć od države ili drugih institucija.
“Han je bio pod zaštitom države pa šta je ona uradila da spreči njegovo propadanje? Ništa. Koliko smo mogli, mi smo i u prošlosti pokušavali da ga spasimo, ali nismo uspeli. Zato smo sada odlučili da sami obnovimo našu dedovinu kako niko drugi ne bi mogao da stavi šapu na nju i da nešto osporava”, rekao je Smailbegović.
On je dodao i da je izrada idejnog projekta obnove u toku i da će biti završena posle Bajrama.
“Idejni projekat podrazumeva kompletnu rekonstrukciju originalnog hana, stim što smo predvideli i izgradnju podruma, a na pojedinim delovima objekta ćemo koristiti imitacije originalnih materijala. To ne bi trebalo da predstavlja problem, ali o svemu ćemo se dogovoriti sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture od kojeg moramo dobiti odobrenje i dozvolu za početak obnove”, izjavio je Smailbegović.
U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture napominju da je Smailbegovića han, kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, predviđen za rekonstrukciju.
Arhitekta konzervator u Zavodu Marina Nešković ističe da su vlasnici Smailbegovića hana po Zakonu o kulturnim dobrima dužni da se brinu o njemu, pa i da izvrše njegovu rekonstrukciju.
“Smailbegovića han mora biti obnovljen prema izvornom stanju i postoji sva neophodna dokumentacija po kojoj bi on mogao biti ponovo izgrađen. Vlasnici su u obavezi da poštuju sve uslove koje će Zavod postaviti za rekonstrukciju ovog objekta”, izjavila je Neškovićeva.
Smailbegovića han, poznat i kao kafana Granata, izgoreo je 8. avgusta prošle godine. Veštačenjem je utvrđeno da je požar namerno izazvan, tužilaštvo u Novom Pazaru pokrenulo je istragu početkom ove godine, ali do danas krivac nije identifikovan.
Uoči samog početka fudbalskog Mundijala, mladi autor, sada već znanog romana “Bosanska lista” (“The Bosnia List: A Memoir of War, Exile, and Return”; Penguin, New York, 2014.) Kenan Trebinčević, nkoliko sati prije nego što se ukrcao u avion za Rio poslao mi je svoj kratki esej “Godina bosanskog zmaja.”
Ponovo me je dirnulo Kenanovo poimanje bosanske svakodnevnice. I iznad svega njegova prihvaćena obaveza – da kultivizira svoje sjećanje. Trebinčević je jedan od onih koji pišu pod parolom: Ne zaboravljati prošlost radi bolje budućnosti!
Trebičević je pisao i o tome kako bosansku nogometnu reprezentaciju čine uglavnom oni Bosanci koji su bili “otpisani”. Većina njih je izrasla u dijaspori koja je je učinila svjetski poznatim ljudima, ali i konzervirala njihovo i naše Bosanstvo – očito za vijek – vijekova!
To je faktor s kojim valja računati.
Povratak otpisanih
Nisu to neki profesionalno otpisani nogometaši, jer nisu zadovoljili fizičke ili žonglerajske norme svojih trenera.
To su ona bosanska “djeca” – sada odrasli ljudi, kojima je bila namjenjena sudbina potpunog nestanka, negdje u ratnom vihoru, u kojem su zločinci spaljivali ljude i knjige podjednako, od Višegrada do Sarajeva, od Drine do Une…
Od kuće Sumbule Zebe, koja je u arhivima Haškog tribunala označena kao “živa lomača“. U toj se kući, tačno prije 22 godine, 14. juna 1992, dogodio jedan od najstrašnijih zločina u Podrinju; sve do sarajevske Viječnice, gdje su spaljivanje najplemenitije ljudske ideje.
Hvala onima koji su na sarajevskoj Vijećnici, istaknuli spomen ploču na kojoj piše: Na ovom su mjestu srpski zločinci u noći 25/26 8. 1992, godine zapalili Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku Bosne i Hercegovina. U plamenu je nestalo više od dva miliona knjiga, časopisa i dokumenata.
To su fakti i na ove riječi naravno ne treba dodavati nikakve navodnike! Na spomen ploči još piše: Ne zaboravite, pamtite i opominjite! Ispravno
Sreća je da je sve dokumentovano!
Ne, svi ti dječaci sada u Brazilu, kao i ostali “mi”, nismo izgorili u plamenu Vijećnice koju je zapalilo srpsko topništvo iznad Sarajeva terorizirajući bosansku prijstolnicu duže nego što su Hitlerovi nacisti terorizirali Staljingrad!
Mi, i svi ti dječaci sada u Brazilu, nismo izgorili niti u višegradskoj živoj lomači, u kući Adema Omeragića u Pinonirskoj ulici, u naselju Bikavac (opjevanom u poznatoj sevdalinki). Nismo nestali u višegradskoj vatri koju su potpalili srpski vojnici, ili dragovoljci četničkih hordi, ili Šešeljovi radikali, svejedno, (ali nije svejedno) – pod komandom Milana i Sredoja Lukića.
Nismo izgorili u toj vatri u kojoj su bili “pretežno žene i djeca, stare i iznemogle osobe. Najmlađa žrtva nije imala ni ime, jer je rođena dva dana prije lomače, a najstarija je imala 79 godina”, kako je to zapisano u bosanskim arhivama.
Nismo nestali u koncentracionom logoru Luka kraj Brčkog u koga su odveli oca i brata Kenana Trebičevića, o čemu je pisao u svojoj knjizi.
I zato je važno da se pored svih pametnih eseja o fudbalu kao nečemu “važnijem od života i smrti”, o čemu piše umni Aleksandar Hemon, citirajući Billa Shankleya, trenera huliganskog Liverpoola i, pri tome razvrstava “zmajeve od džukela” – pročitamo kako se osjećajni Trebinčević prisjeća namjenjene, pa izbjegnute sudbine Vedada Ibiševića.
Da, Vedo je onaj bosanski zmaj, nogometni virtuoz, centarfor “broj 9”, koga je majka u posljednjem trenutku spasila od neke “žive lomače” ili kame, ili metka, ili neljudske čizme koja mrzi i ljude i knjige podjednako – svejedno.
Vedad Ibišević je te, 1992, imao samo šest godina. Nije u Bosni stigao naučiti ni prva slova. Kao i pisac Kenan, fudbaler Vedad je svoje univerzitetsko obrazovanje stekao u Americi; a ovdje ga nisu učili, ili tjerali da zaboravlja. Naprotiv!
A “ako je fudbal ogledalo života i historije, a jeste, u sljedećih par sedmica ćemo možda saznati od čega smo to napravljeni, da li smo ljudi, zmajevi ili džukele”, napisao je Hemon u svom eseju o fudbalskoj groznici koja nas sve skupa trese prije i poslije Argentine.
I još dobacio, kako ovu 2014, svrstava u godinu kada je “nepovratno krenulo naše posljednje historijsko klizište”.
Daj Bože da je posljednje!
Biti ili ne biti
No, čini mi se da naslućujem odgovor na Hemonovu dilemu!
Svi mi – ti čudom preživjeli Bosanci, s osobnim pričama i legendama koje su se oblikovale u našim dugim zbjegovima – od Bosfora do East Rivera, i dalje i drugdje, koji, ponegdje traju još i danas – postali smo zmajevi, jer smo to morali.
Da, morali! Jer, na tom smo putu sretali toliko mnogo – džukela, svuda oko nas. Prečesto su režale na sve što je ljudsko, ujedajući prvo ruku koja hrani, a ne onu koja se lata kamena. Nisu to bile pitome pudlice nikako.
A onda smo naučili da džukele nepovratno bježe od “zmajevog” plamena. Naučili smo već tu lekciju, da sve što čovjeku treba jeste dostojanstveno sjećanje i odlučnost da se ide naprijed, ne manje uspravno! I ta dobra doza zdrave rezignacije.
Zaboravljati je nemoralno! Zaborav, jednostavno nije opcija!
Nisu u pravu, dakle oni, uključujući i evropske birokrate koje se vode “logikom” – da, pošto oni plaćaju obnovu Bosne – zato “imaju pravo” i zahtijevati “zaborav kao model pomirenja i perspektivnu evropsku priču integracija. Tako je to onomad ispravno sročio Dino Mustafić.
Dodao bih, evo, čak i Brazil pokazuje – da je to uzaludno! Neispravna “formula”!
“Možda bi jedna od tih evropskih bajki koja bi zadovoljila donatore Vijećnice bila i priča da je izgorjela nemarom portira koji je zaboravio isključiti grijalicu”, napisao je Mustafići. Ali, tu je na sreću spomen ploča na kojoj je u kamen uklesano da su je zapalili srpski agresori o čemu piše sarajevski i europski reditelj Dino, jedan od onih kojima je bila namjenjena drugačija sudbina u njegovoj Srebrenici.
Možda bi nekome odgovaralo i da sada napišemo kako je Vedadov djed nastradao kad se okliznuo od pijanog komšiju. Ali, nije!
Susjed Ibiševića u Vlasenici bio je “pijan” od otrovnog pića zvanog “velika Srbija”. Zato je ubio Vedadovog djeda priželjkujući njegovu zemlju?
Ne može nas sad neko iz Beograda ili Brusselsa – svejedno – natjerati da to zaboravimo u ime pomirenja. Jer, to nije moralno.
Vedad Ibišević je o tome nedavno govorio u vlastitoj životnoj priči za američku TV mreže ESPN.
“Nije samo gol”, kaže Vedo kad govori o zgoditcima. “To je cijela priča”; sve to stoji iza jednog šuta u protivničku mrežu!
Neka padaju maske
Zato je, i bez obzira na nedjeljni rezultat, u najvažnijoj utakmici bosanskog nacionalnog nogometnog tima – izlazak Zmajeva na Marakanu, u Rio de Janeiru ogromna Pobjeda za Bosnu i Hercegovinu. Bez sve šale!
I opet, bez obzira na rezultat, najvažnije je što je Safet Sušić okupio bosanskohercegovačku nogometnu reprezentaciju pod isti bosanski krov otpora — da se na ovaj način suprotstave vlastitom nestanku.
Sušićevi Zmajevi su ti koji nanose težek poraz – tihom nestanku Bosne u miru, kad već nije nestala u ratu!
Ova “nogometna” reprezentacija Bosne i Hercegovine sastavlja i ono što političari 20 godina razvaljuju u onoj dejtonskoj Bosni!
Ne treba biti atomski fizičar da bi se to shvatilo!
Iako se taj bosanski stoicizam ispisuje u kontinuitetu od stećaka u Nemili – do današnjih dana, na globalno legendarnoj brazilskoj Marakani – nije na odmet podsjetiti o kakvim se ljudima radi.
Ma nije Bosna slučajno u Brazilu! Jer, ništa nije slučajno.
I “neka oprosti gospođa Europa, ona nema spomenike kulture. Pleme Inka u Americi ima spomenike, Egipat ima prave spomenike kulture. Neka oprosti gospodja Europa samo Bosna ima spomenike. Stečke. Sta je stečak? Oličenje gorštaka Bosanca! Šta radi Bosanac na stečku? Stoji uspravno! Digao glavu, digao ruku! Ali nigdje, nigdje, nikad, niko nije pronašao stečak na kome Bosanac kleći ili moli. Na kome je prikazan kao sužanj…”, napisao je davno Miroslav Krleža u svojim razmišljanjima o Bosni.
Zato su i nastupi reprezentacije Bosne i Hercegovine u Brazilu više od puke igre. I više samo pozitivnog rezultata!
I da Milorad Dodik ili Željka Cvijanović po mogućnosti naprave “selfie” kao znak podrške Zmajevima i objave ga na Facebooku; kad može Dragan Čović mogu vala i oni.
I da im kažu, da bar iz pristojnosti ustanu kada narednih dana velikim Brazilom bude odjekivala himna njihove male, ali ponosne bosanske zemlje.
Jer Bosna i Hercegovina je nepredvidiva zemlja! Pitajte Vedada Ibiševića. Pitajte Kenana Trebinčevića.
