Poljoprivreda je pretrpela ogromne štete u katastrofalnim poplavama. Najveća šteta pogodila stočarstvo. Pomoć države je neophodna, tvrde poljoprivrednici.

“Prvo mora da se utvrdi kakvo je stanje na terenu. Ali već sada je jasno da su najveće štete u stočarstvu”, rekao je Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije gostujuću u Specijalnoj emisiji o poplavama u Srbiji na B92.
Prema njegovim rečima, stočarstvo je pred još jednim problemom, a to su bolesti do kojih će, kako očekuje Jakšić, svakako doći.

“Treba da se učini sve da se spasi što više grla, mi i sada imamo centre u kojima prikupljamo pomoć, ali apelujemo na državu i Ministarstvo poljoprivrede da se pomogne našem sektoru”, rekao je Jakšić.

Jakšić je napomenuo da su poljoprivrednici bili korektni dok su tržili pomoć i da nisu naručivali mnogo stočne hrane i slično već da su tražili najneophodnije.

“Voda je bila do guše, čekali smo na izvlačenje stoke, prvo čamcima pa onda ručno, potom smo slali hranu onima koji su mogli da spasu neko grlo, ostatak stoke je uginuo. Ipak, inspekcija je bila na terenu i pazila da ne dođe do zaraze”, tvdi Jakšić.

Duško Radosavljević iz Udruženja poljoprivrednika Obrenovac kaže da je samo na desnoj obali Kolubare stradala četvrtina stoke, ostale tri četvrtine ostale su bez hrane. Ipak, kako kaže, njihovo udruženje dobilo je i poslalo je šleper hrane i sada nastoje da dopru i do leve obale reke kako bi utvrdili stanje – koliko je ostalo životinja i šta im je potrebno.

Govoreći o stanju u kom su usevi, Radosavljević kaže da još nije moguće imati potpune podatke u kakvom stanju su parcele.

“Jedan deo tih njiva neći moći da se obrađuje u skoroj budućnosti zbog mulja, ali zato evidentiramo koliko će moći da se obrađuje, i kada se steknu uslovi da se te parcele preoru ili poseje kukuruz ili šta bude moglo. Očekujemo svu pomoć, treba nam seme, dizel…”, kaže Radosavljević koji takođe trvdi da su ljudi bili solidarni i da su pozajmljivali jedan traktor na tri, četiri domaćinstva jer ostali traktori nisu mogli i neće moći još dugo da se upale zbog oštećenja.

Gosti specijalnog programa B92 obećali su da će njihova udruženja i dalje nastaviti da prikupljaju pomoć i da apeluju na institucije kako bi se pomoglo ugroženim poljoprivrednicima.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bošković – Bogosavljević izjavila je ranije danas da će država učiniti sve da poljoprivrednicima nadoknadi štetu od poplava u najvećoj mogućoj meri.

Sandzakhaber / Izvor: b92.net

U poplavljenim regionima Srbije noć je protekla mirno, ali uz dalju pripravnost zbog najavljenog vrha poplavnog talasa.

U Šapcu se Sava, kako izveštava RTS, nalazi u opadanju, ali opasnost od probijanja bedema na kritičnim tačkama i dalje postoji.

U Obrenovcu, gde se danas nastavlja čišćenje terena, Elektrodistribuacija je pustila u pogon trafostanicu, preko koje se napaja čitav grad, tako da se osvetljenje vratilo.

Vlasnici lokala juče su počeli da se vraćaju u grad i obilaze svoje objekte.

U Moroviću česme su od sinoć suve, pošto je voda u tom selu neispravna za piće, a nije ni za tehničku upotrebu.

Meštani će se, kako je najavljeno, snabdevati sa cisterni do daljnjeg.

Nivo Bosuta i Studve kod Morovića raste centimetar na sat, prenosi RTS, dodajući da se zbog toga podižu pojedini nasipi.

Pošto se ne zna koja količina vode dolazi iz Hrvatske, niti kojom brzinom, sve dok se ne budu dobile prave informacije, neće ni biti povratka stanovnika u evakuisana mesta.

Sandzakhaber / Izvor: Tanjug

Sarajevo – “Jutarnji list” je došao u posjed satelitske snimke koja, kako se čini, potvrđuje sumnje koje su ovih dana iznesene u medijima – da postoji mogućnost kako je nasip u Rajevu Selu pao jer su šljunak kopali za autoceste.

Naime, iako se ova snimka ne može smatrati definitivnim dokazom, na njoj se vidi kako bageri kopaju šljunak u 2013. godini, a gradnja nasipa završila je 2011.

Podsjetimo, puknuće ovog nasipa izazvalo je katastrofu na području Gunje, Rajeva Sela, Vrbanje.

Nasip je popustio u noći sa subote na nedjelju, rano u jutarnjim satima. Bila je to bujica koja je nosila sve pred sobom.

– Mjesto na kojem je Sava probila i razvalila nasip nalazi se dvjestotinjak metara od moje kuće u Rajevom Selu. Cijeli život živim uz taj nasip. Nikad ranije on nije probijen i nije slučajno što se to sada dogodilo. Pukao je tačno na mjestu na kojem se nekoliko godina kostantno krao pijesak. Oni su doslovno potkopavali nasip, izvlačili pijesak kamionima za svoje potrebe i preprodavali ga. Zbog te krađe potopljeno je pola Slavonije, ljudi su ostali bez kuća, izgubljeni su životi, a mi prolazimo kroz pakao, ispričao je ovih dana Goran Bašić, jedna od hiljadu iseljenih žrtava poplava u Slavoniji.

Prema nekim neslužbenim informacijama, šljunak je išao za gradnju autoceste Sredanci – most Sava.

BRISEL – Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin posetiće danas Beograd nakon što su Srbiju pogodile katastrofalne poplave.

“Neophodno je pokazati ne samo solidarnost i pomoć, već jasno da kažemo da smo s građanima Srbije i da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo u rekonstrukciji zemlje. Srbija nije sama. Ona je već deo evropske porodice naroda. Evropska unija daje konkretnu finansijsku i materijalnu pomoć i to će nastaviti da radi i tokom rekonstrukcije”, poručio je Kacin.

On je naveo u Srbiji se u samo par dana odigrala prava ljudska tragedija i nezapamćena materijalna i ekološka katastrofa.
“Moje misli su sa porodicama nastradalih i svima onima koji su pretpreli štetu ovih razmera u proteklih nedelju dana”, rekao je Kacin.

Posebno priznanje je iskazao srpskoj i svim ostalim zajednicama naroda bivše Jugoslavije u Sloveniji koje su se preko noći organizovale i već poslale više tona pomoći.

Kacin će obići slovenački kontingent spasilaca koji radi na odbrani TENT u Obrenovcu, da bi se potom susreo sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, kao i ministricom za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Snežanom Bogosavljević-Bošković.

Kacin će u ime predsednika Slovenije Borut Pahora preneti iskrene izraze žaljenja građanima Srbije zbog velike ljudske, materijalne i ekološke katastrofe.


Foto Tanjug, Z. Žestić/ ilustracija, arhiva