Golf R 400 concept nije jedini specijalni Golf koji je Volskwagen izložio na ovogodišnjem Sajmu automobila u Pekingu.
Još jedan zanimljiv primerak je naime Golf 40 Edition concept kojim nemačka marka obeležava 40-godišnjicu pojavljivanja prvog Golfa.
Automobil se odlikuje novom bojom i bogatijom opremom, što u praksi podrazumeva Magic Morning eksterijer, alu točkove od 19 inča, mat srebrne retrovizore, kao i dvobojnu luksuznu unutrašnjost (koža, drvo, piano black detalji…).
Iako je Golf 40 Edition za sada zvanično samo koncept vozilo, kasnije tokom godine se može očekivati i serijska verzija (u ograničenom broju primeraka).
Nintendo je prvi predstavio ručni Game Boy koji je premijerno prikazan 21. aprila 1989. godine, tako da slavni Game Boy proslavlja 25. rođendan.
Ako to nije bio najnapredniji ručni primerak tog vremena, sigurno je najpopularniji.
Kompanija je prodala ukupno 118 miliona primeraka izvornog Game Boyja i Game Boyja u boji.
Svaki Game Boy prodat u Severnoj Americi je došao u paketu s kopijom Tetrisa, to znači da postoje milioni ljudi koji će se setiti kako je dobar osećaj kada svaki deo pada na svoje mesto.
Game Boy ime je za porodicu ručnih igračkih konzola koju je razvila japanska kompanija Nintendo. Prva verzija Game Boya pojavila se 21. aprila 1989. u Japanu, a nakon četiri meseca na tržištu SAD-a. Uzveši sve verzije, do 2006. je prodato više od 120 miliona primeraka.
Premijum smartfoni uvek skreću pažnju javnosti na sebe, ali budžet uređaji polako dobijaju na popularnosti, posebno u zemljama u razvoju. Tokom prošle godine bio je primetan trend predstavljanja kvalitetnijih budžet telefona kao što je Moto G, a čini se da i Google radi na sličnom uređaju.
Izveštaj iz Kine tvrdi da je Google napravio partnerstvo sa Media Tekom ne bi li predstavili jeftini smartfon.
Media Tek je proizvođač mobilnih procesora, ali za razliku od kompanija poput Qualcomma, njegovi procesori uglavnom se mogu naći unutar budžet telefona.
Rezultat ove saradnje trebalo bi da košta 100 dolara, ali ne bi trebalo očekivati da to bude Googleov Nexus smartfon planiran za ovu godinu, već uređaj koji će biti namenjen zemljama u razvoju, a moguće je da on čak ni ne ponese Nexus ime.
Koncept koji je BMW predstavio na Salonu u Pekingu predstavlja viziju buduće luksuzne limuzine serije 7.
O istom trošku, menadžeri u BMW-u su iskoristili priliku da prekinu nagađanja o tome da li će kompanija uvesti i seriju 9 u svoj katalog, kao najluksuzniji model.
Koncept serije 7 u podseća na prošlogodišnji Pininfarinin kocept Gran Lusso V12 Coupe. Ipak, za rešenje iz BMW-a možemo reći da ima elegantniji zadnji deo, dok napred dominira ogromna maska hladnjaka pored koje jedva ostaje dovoljno prostora za farove.
Enterijer je potpuno nov i potpuno obložen kvalitetnom kožom, drvetom i ugljeničnim vlaknima. BMW je tradicionalno automobil podređen vozaču, ali kada vidite fotografije putničkog prostora, moraćete da razmislite da li biste pre vozili ili bili voženi.
Zamišljen da prevaziđe nivo luksuza na koji su navikli putnici prve klase na prekookeanskim letovima koncept serije 7 pozadi nudi prostor za dvoje, dva odvojena tableta, sklopivi stočić, i sedišta koja obuhvataju čitavo telo.
Vozač dobija jednostavno dizajniranu konzolu sa 3 displeja, sa uzdignutim centralnim delom na kojem se nalazi kontrolni centar novog iDrive sistema.
Nova generacija “head-up display-a” projektovaće podatke o vozilu direktno na onaj deo vetrobrana na kojem se nalazi vozačeva linija pogleda.
Laserski farovi će na kolovoz projektovati snop svetlosti koji je 10 puta jači od aktuelnih LED svetala dok će zadnja svetla biti izvedena u OLED tehnologiji.
Karim Habib, šef dizajna u BMW-u izjavio je da ovaj koncept, sa svim detaljima, preciznošću i inovativnim tehnologijama, predstavlja logičan korak napred u našem doživljaju luksuza.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger predlaže da se jedinstvena putarina uvede u svim članicama Evropske unije, prenosi radio Dojče vele.
Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) opet lovi glasove inicijativom o naplati putarina u Nemačkoj. Nije ni čudo, jer su izbori za Evropski parlament pred vratima. Naravno, CSU ne želi da naljuti nemačke vozače, već zahteva da nadoknadu za korišćenje auto-puteva plaćaju samo stranci.
S obzirom da je to praktično nemoguće uskladiti sa propisima Evropske unije, razmišlja se o naplati preko vinjeta, gde bi se iznos putarine oduzeo od poreza na putnička vozila za nemačke građane.
Stanovnici najjužnije nemačke pokrajine su ljuti jer se praktično cela Evropa vozi njihovim drumovima, što u sezoni godišnjih odmora znači saobraćajne gužve i zastoje od po nekoliko desetina kilometara. U tim kolonama ima i mnogo vozila iz drugih zemalja, a Bavarci od toga nemaju – ništa. Većina tih automobila samo prođe kroz Bavarsku, čak i bez kupovine goriva.
Rasprava u Nemačkoj još uvek traje
Putarina za putnička vozila je zapravo ušla i u koalicioni sporazum aktuelne vlade Angele Merkel. Istovremeno – zbog problema da putarinu treba uvesti a da se ne opterete nemački vozači – ima malo političara koji se energično zalažu za realizaciju tog projekta.
Ideja da se za Nemce smanji porez ima nedostataka: vlasnici ekoloških vozila ionako plaćaju minimalni porez, a neki uopšte ne plaćaju državi za posedovanje putničkog automobila. Šta onda sa njima? Uprkos tome, nemački ministar saobraćaja Aleksander Dobrint (upravo iz vladajuće stranke CSU) ponovo najavljuje putarinuza strance i to možda već 2016.
Takvih ideja za diskriminaciju stranih vozača zapravo ima sve više u Evropskoj uniji. Nedavno je i francuska ministarka za zaštitu prirodne sredine i energetiku Segolen Roajal najavila naplatu putarina za strana teretna vozila čak i ako ona ne koriste auto-put, već lokalne putne pravce koji teku paralelno s glavnim saobraćajnicama.
Evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru, iz stranke CDU Angele Merkel, dosadile su ovakve inicijative: on se u listu Velt am Zontag založio za zajedničku, evropsku putarinu koja bi važila u svim zemljama EU.
Ujedinjena Evropa na četiri točka
Na evropskim drumovima zaista vlada prilična zbrka. Pojedine zemlje paušalno naplaćuju za korišćenje saobraćajne mreže, u nekim se plaća samo vožnja pojedinim deonicama, a neke zemlje uopšte ne traže putarinu. Postoji i dugotrajni problem oko iznosa gde neke zemlje, poput Slovenije, naplaćuju nesrazmerno mnogo za svoje vinjete.
Evropski komesar nije ulazio u detalje o zajedničkoj evropskoj naplati korišćenja puteva, ali tvrdi da Evropska unija ne želi da omasti brk, već da će prihodi biti preusmereni u nacionalne blagajne. Još jedan Etingerov argument je da će ubrzo i privatnici ulagati u izgradnju saobraćajnica. A ti investitori će onda želeti i da ubiraju dobit, pa je sada nužno, smatra Etinger, da se stvore jedinstvena, evropska pravila igre za takve privatne auto-puteve.
Ipak, ideja komesara Etingera nije naišla na veliko razumevanje među političarima stranke CSU iz Bavarske. Oni očigledno smatraju da će proces usaglašavanja svih članica Evropske unije oko zajedničkih normi i standarda naplate trajati dosta dugo. Tako je i glavni sekretar stranke CSU Andreas Šojer preko lista Velt već poručio evropskom povereniku za energetiku da se bolje lepo odmori preko uskršnjih praznika, umesto što popuje celoj Evropi.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastaće se u 14 h s predstavnicima liste “Aleksandar Vučić – budućnost u koju verujemo”, povodom formiranja Vlade Srbije.
Kako se očekuje, Nikolić će na tom sastanku mandat za formiranje vlade poveriti predsedniku SNS Aleksandru Vučiću.
Izbornu listu “Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo”, koja ima 158 od 250 poslanika, čine Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove i Pokret socijalista.
Nikolić je u četvrtak, 17. aprila obavio konsultacije sa predstavnicima koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije, Demokratskom strankom, predstavnicima liste okupljene oko Nove demokratske stranke, Savezom vojvodjanskih Madjara, Strankom demokratske akcije Sandžaka i Partijom za demokratsko delovanje.
Budući mandatar za sastav vlade, lider SNS Aleksandar Vučić izjavio je 15. aprila na sednici Glavnog odbora stranke da će s kompletnim sastavom vlade izaći pred Glavni odbor 25. aprila, nakon čega bi vlada trebalo da bude formirana 27. aprila.
On je rekao da će vlada biti mala, moderna i efikasna i da će imati 17 članova.
Vučić je rekao da je socijalistima ponudio da udju u vladu u skladu sa svojom snagom, imajući u vidu, kako je naveo, potrebu SNS da “pravi Srbiju ujedinjenja, a ne podela”, i pokazuje da je drugačiji od ostalih partija.
Predsedništvo SPS prihvatilo je predlog SNS i njenog predsednika o učešću u novoj Vladi Srbije ocenjujući da je “to u najboljem interesu Srbije”.
SNS i SVM trebalo bi i zvanično da stave paraf na dogovor o zajedničkom učešću u budućoj vladi u sredu, 23. aprila, pišu “Večernje novosti”.
U koalicionom sporazumu koji će potpisati SNS i SVM, izmedju ostalog, naći će se i deo u kojem se budući partneri obavezuju da će u fokusu njihove politike posebno biti poljoprivredna, socijalna pitanja i privreda, kao i specifična manjinska pitanja:
“Mi insistiramo da u tekstu sporazuma bude i obaveza da do 6. juna bude donet novi statut pokrajine, a do kraja godine i Zakon o finansiranju”, kaže za “Novosti” član Predsedništva SVM Balint Pastor.
On objašnjava da će SVM dobiti državne sekretare u resorima privrede, poljoprivrede, infrastrukture, socijalnih pitanja i zdravstva, kao i zamenike u dva skupštinska odbora – za EU i poljoprivredu.
Predsednik DS Dragan Đilas rekao je na sastanku sa Nikolićem da ta stranka ne može da učestvuje u budućoj vladi, ali i da od Srpske napredne stranke nije ni dobila poziv za razgovore na tu temu.
Lider NDS Boris Tadić izjavio je posle sastanka sa predsednikom Srbije da neće ući u vladu u kojoj je SPS, a njegovi koalicijoni partneri iz LSV Nenad Čanak i Z ZS Dušan Petrović odbacili spekulacije medija da samostalno razgovaraju sa naprednjacima.
Na konsultacijama kod predsednika u četvrtak su bili i lider SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin, koji je rekao da očekuje poziv na razgovore o vladi od budućeg mandatara, ali da ta stranka neće po svaku cenu ulaziti u vladu, već da će uslov biti veće uključivanje Bošnjaka.
Predsednik partije za demokratsko delovanje Riza Halimi je, posle razgovora sa Nikolićem, saopštio da ta stranka ne pretenduje da direktno učestvuje u vladi, ali da je zainteresovana da zajedno sa budućom vlasti radi na rešavanju životnih i ekonomskih problema u Preševu, Bujanovcu i Medvedji.
Narodni poslanici Skupštine Srbije položili su 16. aprila zakletvu, pošto im je prethodno potvrdjen je mandat, čime je srpski parlament konstituisan.
Izbor predsednika, potpredsednika i ostalih skupštinskih tela treba da bude obavljen na sednici koja je zakazana za 23. april.
Žena iz Tuzle je pokrenula sudski proces protiv Javne zdravstvene ustanove Univerzitetsko klinički centar Tuzla zbog toga što je, prema njenim tvrdnjama, silovana medicinskim predmetom za vreme ginekološkog pregleda.
Visokoobrazovana 35-godišnjakinja je tokom pregleda izgubila nevinost i sad ima ozbiljne traume. Nanesena joj je fizička i psihička bol.
Do defloracije je navodno došlo tako što su zaposleni napravili grešku i primenili neadekvatan postupak, a prethodno su neozbiljno shvatili njeno upozorenje da je nevina.
Slučaj je predmet sudskog spora, a održano je nekoliko ročišta.
U svetu se danas obeležava Dan planete zemlje i UN će tim povodom pokušati da mobilizuju milione ljudi da stvore održivu, zdravu prirodnu sredinu ozelenjavanjem gradova širom sveta, objavljeno je na sajtu svetske organizacije.
“Danas više od polovine svetskog stanovništva živi u gradovima. Budući da se broj stanovnika u urbanim sredinama povećava, a posledice klimatskih promena se pogoršavaju, naši gradovi moraju evoluirati”, poručile su UN na svom sajtu.
Svetska organizacija navodi da moramo investirati u efikasnost i obnovljive izvore energije, obnoviti veće i manje gradove i početi da rešavamo klimatsku krizu.
UN pozivaju sve ljude sveta da tokom naredne dve godine učestvuju u kampanji Zeleni gradovi koja treba da preraste u globalni pokret koji će ubrzati ovu tranziciju.
U poruci generalnog sekretara Ban Ki-muna povodom obeležavanja Dana planete Zemlje navodi se da svake godine na taj dan razmišljamo o svom odnosu sa planetom koja nam daje uslove za život.
“Vazduh koji udišemo, voda koju pijemo i zemlja iz koje raste naša hrana čine deo delikatnog globalnog ekosistema koji je sve više pod pritiskom ljudskih aktivnosti. Od seče tropskih šuma do smanjenja riba u okeanima, od nestašice pijaće vode do ubrzanog smanjenja raznolikosti biljnog i životinjskog sveta i sve zagađenijeg vazduha i mora u mnogim delovima sveta – sve to je delo ljudskih ruku”, rekao je Ban.
On ističe da moramo uvideti da je sa porastom stanovništva naše trošenje resursa planete neodrživo i da zato moramo promeniti stavove i ponašanje, a naročito način dobijanja energije koja se nalazi u osnovi našeg napretka.
“Sagorevanje fosilnih goriva je glavni uzrok klimatskih promena koje sve više prete da ugroze prosperitet i stabilnost u svim regionima. Zato su svetski lideri obećali da će 2015. godine postići globalni sporazum o klimi”, kazao je generalni sekretar UN.
Preduzimanje mera u oblasti klimatskih promena pruža višestruke mogućnosti da obnovimo odnos sa planetom Zemljom i poboljšamo život ljudi, naročito najsiromašnijih i najranjivijih, smatra Ban.
“Održiva energija za sve može poboljšati zdravstveno, imovinsko stanje i pružiti više mogućnosti za milijarde ljudi, isto kao i poljoprivreda koja vodi računa o klimi, efikasniji gradovi i zaštićenije šume”, poručio je on.
Ban je rekao da saziva samit o klimi 23. septembra u Njujorku i pozvao šefove država i vlada, kao i lidere privatnog sektora i civilnog društva da pokažu incijativu i sklapaju saveze koji će pomoći izgradnji održive budućnosti.
“Ali njima su potrebni podrška i ohrabrenje jer promena nikad nije jednostavna. Zato danas, povodom svetskog Dana planete Zemlje apelujem na sve ljude da podignu glas. Dignite glas u ime ove planete koja je naš jedini dom. Vodimo brigu o majci Zemlji da bi ona mogla da nastavi da brine o nama kao što je radila milenijumima”, zaključio je generalni sekretar UN.
Novi Pazar — U Novom Pazaru brane koje su urađene na rekama Trnavica, Ljudska i Banjska spasile su sada meštane novih nevolja.
Član štaba za vanredne situacije Nihad Hasanović izjavio je Tanjugu da je izgradnja ovih “antierozivnih brana” počela krajem prošle godine i da je vrednost projekta koji finansiraju grad Novi Pazar i “Progres” 400.000 evra.
“Pre nedelju dana su ove brane rašalovane i predate na upotrebu. Potom su počele velike padavine i da nije bilo ovih brana, i Novi Pazar bi bio ugrožen kao i drugi gradovi u Srbiji”, rekao je Hasanović.
On je, međutim, ukazao da postoje problemi sa građanima koji žive oko Sebečevske reke, jer ne dozvoljavaju da se izgradi brana.
“Na Sebečevskoj reci zbog zabrana meštana nismo uspeli da odradimo posao, ali ćemo, zbog potrebe da brane i tu budu u funkciji, preispitati zbog čega su meštani bili protiv izgradnje i da ispitamo čija je to odgovornost”, rekao je Hasanović.
Brane se nakon smanjenja vodostaja reka moraju očistiti i pripremiti za naredni put, naglasio je Hasanović, koji je apelovao na građane da ne bacaju smeće oko brana koje su izgrađene, jer time dovode sebe u opasnost od poplava.
Nabujale reke usled obilnih padavina tokom prethodnih dana su se izlile, ali nije bilo ozbiljnijih posledica.
Novoizgrađene brane sprečile da voda dođe do domaćinstava i pričini veću materijalnu štetu.
Za sada su poznate informacije da su uništeni pojedini lokalni putevi, a i nekoliko hektara poljoprivrednog zamljišta na izlazu iz Novog Pazara.
Pokrenute su aktivnosti kako bi novootkrivena 23 šehidska mezara na turskom poluostrvu Galipolje, gdje se odvijala bitka kod Galipolja, bila otvorena za posjete.
Arhitekta Omer Yilmaz je izjavio da su lokacije na kojima su pohranjena tijela 23 turska vojnika utvrđene pomoću mape iz 43 dijela koju je pripremio tadašnji pukovnik Ševki paša.
Yilmaz je kazao da je s ciljem istraživanja područja gdje se nalaze mezari osnovana komisija, u kojoj se osim njega nalazi još četiri člana.
Yilmaz je dodao da se provode izuzetno osjetljive aktivnosti, rekavši da je prostor na kojem se nalaze mezari proglašeno zaštićenim područjem.
Direktor Historijskog nacionalnog muzeja na poluostrvu Galipolje, Ozan Hacioglu, kazao je da su prilikom nedavnog istraživanja sa timom stručnjaka sa Geofizičkog odsjeka na Univerzitetu Onsekiz Mart u Čanakkaleu pomoću magnetnih i radarskih sistema utvrdili lokacije bojnih polja.
Hacioglu je osim toga dodao da je završeno ispisivanje imena na novootkrivenim mezarima turskih vojnika.
