Da li ste ikada pomislili kako bi dobro bilo da punite bateriju telefona običnim dodirom ruke?
Istraživači sa Univerziteta u Pekingu osmislili su uređaj koji će, definitivno, promijeniti dosadašnji pogled na tehnologiju. Mobilne telefone biće moguće puniti zahvaljujući iskorištavanju elektrona koje stvaraju ljudska tijela.
Uređaj iskorištava naboj koji se stvara kada prst ili dlan dodirne sloj provodljivog materijala pričvršćenog na mobilni uređaj.
Kako korisnik dira uređaj, tj. sloj koji čini materijal uređaja, elektroni se miču između kože korisnika i uređaja.
Učestalo diranje uređaja dovodi do prikupljanja energije koja se iskorištava za punjenje telefona, a prema navodima istraživača, tako je prikupljeno i više energije nego li u prethodnim eksperimentima s uzemljenom elektrodom.
Evropski parlament danas je izglasao ukidanje roaminga. Naplata roaminga za pozive, tekstualne poruke i mobilni podatkovni promet unutar EU-a bit će ukinuta sljedeće godine.
Od 15. decembra 2015. zvanje i slanje poruka mobilnim telefonom trebalo bi koštati u drugim državama članicama Evropske unije jednako kao što košta kući, poručili su zastupnici Odbora za industriju još 18. marta. Njihov stav danas je potvrdio i Evropski parlament.
EU je već značajno ograničila troškove roaminga od 2007.
Kao rezultat evropskih mjera za ograničavanje troškova roaminga, potrošači danas plaćaju 80 posto jeftinije pozive i SMS poruke te 91 posto jeftiniji prijenos podataka, nego što su plaćali 2007. godine.
Unatoč tome, danas 28 posto putnika unutar EU i dalje gasi telefone dok se nalazi u drugoj državi članici, pokazala je anketa Evropske komisije.
Češka kompanija “Škoda auto” zainteresovana je da deo svoje proizvodnje premesti u Srbiju, izjavio je ministar građevine Velimir Ilić.
Kako je Ilić objasnio novinarima u Privrednoj komori Srbije na Poslovnom forumu Srbija – Češka, generalni zastupnik Škode za Srbiju, Auto Čačak spreman da u svojim pogonima radi doradu i ugradnju pojedinih elemenata “Škodinih” vozila koji bi se radili u Srbiji, jer su to već radili i za kragujevačku Zastavu, a sada za Fiat.
“Time bi Škodini automobili bili jeftiniji za građane u Srbiji. Naši radnici bi proizvodili pojedine delove koji bi se nadograđivali u Srbiji, pa ‘škoda’ ne bi bila kompletno iz Češke”, naglasio je Ilić.
DONJI VAKUF – Predzadnjeg dana marta u Kamenjači kod Donjeg Vakufa završena je sadnja crvenih duguljastih paprika, u narodu poznatih kao roge i žutih mesnatih paprika, zvanih babure. U ovom podneblju sadnja paprika obično počinje u maju, a berba, ako je sve po planu i nema nepredviđenih vremenskih nepogoda, dostiže u augustu.
Međutim, u Kamenjači je druga priča – sadnice posađene u plastenicima kompanije ESOF prvu berbu će već imati u maju, drugu sedam dana nakon toga, pa treću, četvrtu, a najesen će uslijediti još jedna sadnja, pa opet berbe i sve tako do novembra.
Apsolutna organska sredina
A sve što bude proizvedeno, ne samo ove, nego i narednih 15 godina, otkupit će njemačka kompanija Bio Agrar International i poslati na police supermarketa diljem Njemačke, Engleske i Francuske i to sa etiketom “organska hrana”, jer povrće proizvedeno u plastenicima u Donjem Vakufu to i jeste.
Dok deset žena, među kojima neke prvi put imaju pravi posao, strpljivo sade nježne stabljike, a ima ih ravno 380.000, agronomkinja Edina Habib provjerava, na malim kompjuterima okačenim u plastenicima, da li su sve vrijednosti potrebne za proizvodnju organskog povrća na pravom podioku.
U 22 visokosofisticirana plastenika, koji pojedinačno zauzimaju po 500 kvadratnih metara, stvorena je atmosfera apsolutne organske sredine.
Semin Bašić, direktor ESOF-a (Eco Sustainable Organic Food), kompanije koja postoji tek godinu dana, kaže da se za proizvodnju povrća u ovom centru koriste isključivo organski stimulatori i sredstva.
“Proizvodnja u ovim plastenicima je bez upotrebe pesticida, što znači da je zaštita na organskoj bazi – životinjskog i biljnog porijekla, bez ikakvog hemijskog prisustva. Osim toga, tlo za sadnice ispunjava visoke svjetske kriterije, a u apsolutno čistim organskim uvjetima proizvedene su i same sadnice, tako da od samog sjemena pa do ploda imamo zaokružen ciklus organske proizvodnje”, kaže agronomkinja Habib dok pokazuje plastenike – posljednji krik tehnologije, koji imaju duple folije, ispunjene toplim zrakom, a čiji se stropovi i bočne strane sami otvaraju i zatvaraju, zavisno od stepena toplote, odnosno hladnoće.
Ulazak u plastenike odvija se preko spužvastih pragova sa sredstvom za dezinfekciju, a svi uposlenici imaju jednoobraznu odjeću i biljkama barataju isključivo u rukavicama.
Rad s biljkama u rukavicama
Upravo ovi kvaliteti bili su preporuka da najveći bh. centar organske hrane dobije prestižne certifikate – austrijski Bio Garantie i međunarodni GlobalGap.
“Bez ovih certifikata mi ne bismo mogli izvoziti naše proizvode, a da bismo ih dobili morali smo ispuniti visokopostavljene kriterije, od toga da je proizvodnja daleko od puteva, da je voda kojom se snabdijeva bakteriološki ispravna, kao i zrak, da nema u blizini kanalizacionih cijevi i bilo kakvih drugih nečistoća, pa do toga da biljka od stabljike za sadnju, pa do ploda bude ispravna. Firme za certificiranje dolazile su u najavljene i nenajavljene inspekcije i vršile analize svih segmenata i nakon što su to uradili mi smo veoma brzo dobili certifikate, jer su ustanovili da ispunjavamo sve kriterije. Recimo, takve certifikate nisu uspjele dobiti neke firme iz Srbije i Hrvatske, jer su tamo zemljište, zrak, ali i voda lošijeg kvaliteta”, objašnjava Bašić, dok radnice u crvenim odijelima pažljivo, kao da u rukama drže novorođenčad, spuštaju mlade stabljike u otvore sa specijalno pripremljenom zemljom.
“Pazimo da ne oštetimo stabljike i da ničim ne onečistimo tlo ili zrak”, kaže agronomkinja Hebib, dok Zijada Imamović, jedna od najmlađih uposlenica, prazni svoj kontejner sa sadnicama.
Zijada je četiri i po godine bila na birou rada i ovo je njen prvi posao.
“Ovo mi je šesti dan na poslu i jako sam sretna što radim. Iako posao izgleda jednolično, veoma je zanimljiv, a bit će još zanimljivije kad biljke poodrastu, jer ćemo se onda brinuti o svakoj biljci posebno”, kaže ona.
Matthias Trede, direktor kompanije Bio Agrar International, koja je s ESOF-om potpisala ugovor o otkupu kompletne proizvodnje u narednih 15 godina, također potvrđuje visoku kvalitetu povrća iz plastenika u Donjem Vakufu.
“Ovdje se radi o prozvodnji koja traži prirodno tlo, svježu vodu i dobro sunce, a sve to ima ESOF i upravo je to kvalitet koji tražimo, jer je to ogledalo naše poslovne filozofije i ono što najviše odgovara tržištu zemalja Evropske unije. Dakle, kvaliteta organskih proizvoda iz ESOF-a je među najboljim mogućim”, kaže Trede.
Nada za razvoj općine
Najveći regionalni centar organske proizvodnje trenutno ima 22 visokoprofesionalna i automatizirana plastenika s pojedinačnom površinom od 500 kvadratnih metara u Donjem Vakufu. Također, ESOF, pored svojih kapaciteta, radi s kooperantima iz Mostara, Konjević Polja, Čapljine, Viteza i Bugojna, a planira uskoro postaviti nove plastenike u Zavidovićima i u Kozarcu.
Sa 17 zaposlenih ova kompanija trenutno proizvodi gotovo 600 tona povrća, a s investitorom i partnerom u projektu Jumom Matarom al-Muhairiem iz Ujedinjenih Arapskih Emirata planira povećati proizvodnju za četiri puta, odnosno godišnje proizvoditi 2.500 tona organskog povrća.
“Zahtjevi naših kupaca su mnogo veći od naših trenutnih mogućnosti, ali mi predano radimo na proširenju proizvodnje i, ako sve bude kako treba, mogli bismo zaposliti do 480 ljudi. Već sada imamo 21 zahtjev za kooperaciju u Bosni i Hercegovini, a trenutno za nas radi pet kooperanata”, kaže Bašić.
Bio Agrar International, kako kaže njegov direktor, s ESOF-om želi postići vodeću poziciju na tržištu u Njemačkoj, ali i u drugim evropskim zemljama.
“Želimo proširiti kapacitete za proizvodnju organske hrane, ali i otvoriti nova radna mjesta i zaposlenima pružiti sigurnost”, kaže Trede, ističući kako naročito želi osigurati dugoročnu stabilnost zaposlenih i njihovih porodica, a što je, veli, jedna od najvećih briga koju ističu partneri ESOF-a Semin Bašić i Enver Avdić.
I načelnik općine Donji Vakuf Huso Sušić polaže velike nade u ESOF. S ponosom pokazuje plastenike dignute na općinskom zemljištu.
“Vidite, ovdje je nekad bila ledina. Mi smo izašli ESOF-u u susret i dali zemlju na korištenje po veoma povoljnoj cijeni, ali ćemo se truditi da to bude još jeftinije, čak i simblično, jer mi u općini imamo blizu 3.000 nazaposlenih. Općina ima blizu 700 dunuma ovakvog i zemljišta sličnog kvaliteta, što ćemo ponuditi i ostalim zainteresiranima”, kaže Sušić i dodaje da će ESOF-u na korištenje dati dodatnih deset dunuma zemlje.
Cilj je 100 plastenika
Međutim, općinski načelnik je nezadovoljan činjenicom da Bosna i Hercegovina nikad nije donijela zakon o proizvodnji organske hrane, iako joj je to jedan od preduvjeta na putu ka Evropskoj uniji, te zbog toga nema ni poticaja za proizvođače.
Unatoč tome, ESOF ima velike planove.
“Ne samo da želimo dostići traženih 5.000 tona povrća godišnje, nego namjeravamo otvoriti vlastitu hladnjaču i distributivni organski agrocentar, te pokrenuti proizvodnju vlastitih sadnica. Planiramo zaokružiti kompletan krug organske proizvodnje”, kaže direktor ESOF-a.
Direktor Bio Agrar Internationala ide korak dalje, pa kaže da će ta njemačka kompanija s ESOF-om pokušati dostići vodeću poziciju na njemačkom tržištu, a možda i na evropskom.
U najveći regionalni centar organske hrane do sada su uložena gotovo tri miliona eura, a cilj im je do 2015. godine podići 100 profesionalnih automatskih plastenika, ukupne površine 50.000 kvadratnih metara.
Dok Mercedes-Benz u svojoj ponudi ima pregršt modela koji se nalaze iznad “s-klase”, BMW zapravo i dalje nema pravi odgovor na tom delu tržišta, osim ako ne računate novi ekološki “i8”. To znači da, ako želite najopakiji BMW, nameće se “serija 7”, koja nažalost ne može da se takmiči sa velikim momcima u svetu vrhunskog luksuza. Međutim, sve bi to moglo da se promeni pošto su se pojavile informacije da BMW za Salon u Pekingu priprema koncept “serije 9”.
Nedavno je napokon potvrđen dolazak BMW “X7” luksuznog SUV, pa bi potencijalna “serija 9” u potpunosti ispunila ponudu nemačkog giganta, a prema navodima koji stižu iz nemačkih automobilskih časopisa, koncept nove perjanice bi mogao da se pojavi u Pekingu.
Upotreba neparnog broja sugeriše da će “serija 9” biti veliki luksuzni sedan, verovatno sa Kineskim tržištem u planu. Model će se verovatno bazirati na lakoj modularnoj platformi koja će se pojaviti u svim budućim BMW i Rols-Rojs automobilima.
Mars i zemlja biće 14. aprila u takozvanoj opoziciji, odnosno najbliže jedno drugom u poslednje dve godine. Ova pojava dešava se na svakih 26 meseci.
Razdaljina između Zemlje i Marsa smanjivaće se do 14. aprila za 300 kilometara svakog minuta, kada će jedan od drugog biti udaljeni 92 miliona kilometara. Pre 11 godina, došlo je bilo do takozvane Velike Marsove opozicije, kad je razdaljina između dve planete bila “samo” 65 miliona kilometara. Naredna velika opozicija Marsa očekuje se 2018. godine.
– Mars se već i sada vidi, u drugom delu noći oko 21, 22 sata, kada “smeni” Jupiter koji se vidi u prvom delu noći. Mars prepoznajemo kao sjajnu zvezdu crvenkastog sjaja, koja, kao i sve planete, ne treperi. Prva “zvezda” koja se sada upali na nebu je zapravo Jupiter. Svakog petka i subote, kada je vedro, od 20 do 22 sata ljudi mogu da dođu u Narodnu opservatoriju i posmatraju planete, a 14. aprila mars se neće znatno drugačije videti nego u noćima pre ili nešto posle tog datuma – kaže za “Blic” Branko Simonović, astronom AD Ruđer Bošković.
Zemlja i Mars imaju elipsaste putanje oko sunca, a njihova međusobna razdaljina se kreće od maksimalnih 401 milion kilometara do minimalnih 55 miliona.
Premijer Malezije kaže da njegova zemlja “neće stati” dok ne bude razrešena misterija leta MH370, o kojoj se ništa ne zna ni mesec dana od nestanka aviona.
“Želimo da nađemo odgovore. Želimo da utešimo porodice i nećemo stati dok odgovori ne budu pronađeni”, rekao je Nadžib Razak tokom posete centru za operacije potrage za nestalim avionom u australijskom Pertu, odakle poleću brodovi i avioni uključeni u potragu.
Uprkos tome što su plutajući objekti uočeni na satelitskim snimcima na jugu Indijskog okeana, posade osam zemalja koje učestvuju u potrazi nisu još izvadile iz mora nijedan deo olupine boinga 777 Malezija Erlajnza.
Avion je nestao 8. marta sa 239 putnika i članova posade. Malezija je zvanično saopštila 25. marta da je avion “završio na jugu Indijskog okeana”.
Potragom, oko 1.850 zapadno od Perta, rukovodi Australija, a australijski premijer Toni Abot ocenio je da je ta operacija “jedna od najtežih u istoriji”.
“Svakoga dana, od sitnih informacija, rekonstruišemo sliku. I svakoga dana, znamo malo više o tome šta je moglo da se dogodi na tom kobnom letu”, dodao je on.
Dvojica premijera pozdravila su “izuzetnu” međunarodnu saradnju u ovoj operaciji, u kojoj učestvuju osim Australije i Malezije, Kina, Južna Koreja, SAD, Britanija, Japan i Novi Zeland.
Poreznici utvrdili da od 450 kontrolisanih građana s imovinom vrednijom od 35 miliona dinara čak 417 nije prijavilo imovinu.
Ustavni sud Francuske odbacio je u decembru prošle godine predlog Fransoa Olanda, aktuelnog predsednika, o oporezivanju građana s prihodima većim od milion evra godišnje i to po stopi od 75 odsto.
Ali isti taj sud usvojio je predlog da kompanije, čiji zaposleni godišnje zarađuju više od milion evra, na sume iznad te granice plate porez od 75 odsto. I time se danas puni državna kasa Francuske, piše Politika.
U Srbiji, Ustavni sud nema razloga da reaguje na ovakve stvari, jer građani s imovinom vrednijom od 35 miliona dinara ne da ne traže zaštitu suda, već se ne prijavljuju ni poreznicima, a morali su da prijave stečenu imovinu i zarade do juna prošle godine. Nakon toga poreznici su trebali da ukrste njihove podatke i utvrde da li je imovina stečena legalno ili ne.
Poreznici su za deset meseci utvrdili da od 450 kontrolisanih 417 nije ni prijavilo imovinu, zbog čega će protiv njih biti podnete prekršajne prijave.
Za neprijavljenu imovinu, prema zakonu, predviđena je kazna od tri odsto na sumu koja prevazilazi 35 miliona dinara ili oko 105.000 dinara. To znači da bogatima u Srbiji ni kazna od 900 evra nije motiv da podnesu poresku prijavu i dokažu poreklo para i imovine, a što opet govori da je ta kazna samo kap u moru njihovog bogatstva.
Za one za koje se, međutim, dokaže da poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara, ali da nisu imali tolike prihode, predviđeno je plaćanje poreza na razliku od 20 odsto. Interesantno je, međutim, da ni posle devet meseci od isteka roka za prijavu imovine i prihoda, niko od ovih „prestupnika” nije kažnjen.
Vrednost neprijavljene imovine, koju su poreznici do sada otkrili, iznosi oko 950 miliona dinara, a odnosi se na nekretnine, motorna vozila, deviznu i dinarsku štednju, udele u preduzećima.
Poreznici ne kriju da će unakrsna kontrola preostalih 600 bogatih, za koje se pretpostavlja da poseduju imovinu vredniju od 35 miliona, ali se nisu prijavili, potrajati, jer je reč o dugotrajnom poslu. To se poklapa s upozorenjima bivšeg direktor Poreske uprave Ivana Simiča da je ovo veliki i vrlo osetljiv posao i da su se pojedini slični postupci u Sloveniji vodili po godinu i više dana
Nakon aneksije Krima u zemljama istoka Evrope raste strah od mogućeg izbijanja krize poput one u Ukrajini, zbog čega te zemlje žele odmah u EU, piše “Standard”.
Ministar za evropska pitanja Gruzije Aleksi Petriašvili rekao je, u izjavi bečkom listu, da je njegova zemlja već “videla taj film”. “Mi smo 2008. to prošli i nažalost su tada signali EU i SAD prema Rusiji bili slabiji nego danas”, konstatovao je on za bečki list.
Nakon anekcije Krima je stanje drugačije i Rusija je izolovanija nego tada, dodao je on. Petriašvili smatra da bi sankcije zapada mogle delovati na ekonomski i politički establišment u Moskvi.
“Rusko rukovodstvo će možda dva puta promisliti pre nego što preduzme dalji agresivni korak”, uveren je on.
“Ako EU ne uputi jasan signal u vezi članstva mogli bi doživeti krizu kao u Ukrajini”, upozorio je nedavno gruzijski premijer Irakli Garibašvili.
Perspektiva za kasnije članstvo u EU bi, prema Gruziji, barem doveo do jačanja društva, a Rusija bi imala manje mogućnosti da ekonomskim i političkim pritiskom podeli zemlju.
Gruzija će, kako je najavljeno, već u junu, umesto kako je bilo planirano u avgustu, potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što, kako ocenjuje “Standard”, treba da bude jedan signal Moskvi.
Deo sporazuma je i slobodna trgovinska zona, kao i carinska unija sa EU, a za države poput Ukrajine i Jermenije, koje imaju tesne trgovinske odnose sa Rusijom, to je problematično, dodaje list.
Diplomate EU, prema zvaničnicima u Gruziji, su time više nego pregazili crvenu liniju.
Podizanje nivoa mora ne ugrožava samo priobalna područja širom sveta, već i Holandiju. Zbog klimatskih promena, ta zemlja uvodi brojne promene, a tamošnja iskustva već koriste i u mnogim drugim zemljama.
Sa šoljicom kafe u ruci, Vilen Bloker penje se stepenicama do terase na krovu. Okreće se jednom oko sebe, opušteno seda u fotelju i pita: „Da li sada razumete zašto ovde stalno imamo osećaj kao da smo na godišnjem odmoru?“ Taj 52-godišnji Holanđanin stanuje u jednoj od 43 plutajućih kuća koje se nalaze u istočnom delu Amsterdama. Izgrađene su 2011. godine. Steginsel, kako se naselje zove, nalazi se na vodi, na levoj i desnoj obali, piše Dojče Vele.
Kuća u kojoj živi Vilem Bloker ima površinu od 160 kvadratnih metara i sastoji se od tri sprata i već spomenute terase. Presrećan je što tu živi, ali ipak nije sve baš savršeno. Jeste da arhitekte i građevinari stalno naglašavaju da te kuće nemaju ništa zajedničko s brodovima i da su, bez obzira na sve, uvek stabilne, to, kaže Vilem, i nije baš tako. „Kada je nevreme i duva jak vetar, itekako se ljuljamo. Ali, na to smo se već navikli. Više ne mogu da zamislim da živim u nekoj drugoj kući. Osećam se uvek kao na odmoru.“
Temelji tih vodenih stanova i plutajućih kuća su od betona, ali napunjeni stiroporom, kako ne bi potonuli. Kuće su posebnim stubovima pričvršćene za obalu i dno što ih čini stabilnim. Osim toga, kuće se pomeraju gore- dole, i tako uvek mogu da se prilagode nivou vode.
Radikalna promena
Upravo u tome i leži smisao vodenih, plutajućih kuća. One su svojevrsni holandski odgovor na porast nivoa mora i povećanje količine padavina kao posledica klimatskih promena. Naime, već se sada jedna trećina Holandije nalazi ili tačno na nivou mora ili ispod nje. A ta tendencija se povećava. Prema procenama, u narednih sto godina, ona bi trebalo da se poveća za 1,3 metra, a u sledećih dvesta godina, za čak četiri metra.
Ali to nije sve. Zbog klimatskih promjena, Holandiji preti i opasnost od „unutrašnjih poplava“. Zbog povećanja količine padavina, u rekama danas ima više vode nego ranije, što donosi opasnost od poplava gradova i (pri)obalnih mesta. „Problem se ne može rešiti samo izgradnjom nasipa. Moramo neke stvari radikalno da izmenimo. Vodu više ne smemo da smatramo neprijateljem i opasnošću, već bismo u njoj trebalo da vidimo novu šansu i izazove“, kaže Pavel Kabat, klimatski stručnjak sa univerziteta u Vageningenu.
U tom smislu, i nova strategija „Živeti sa vodom“ i projekti orijentisani, ne prema borbi protiv vode, već jednom novom „suživotu“, postaju sve češći i rašireniji. Bez obzira na to da li je reč o obali ili područjima u blizini reka, nekadašnjem neprijatelju, vodi, Holanđani poklanjaju sve više prostora.
Od Menhetna do Nimvegena
Jedna od ovih novih mera, na primer, može se primetiti na reci Ajsel koja teče Holandijom i koja bi na nekoliko mesta trebalo da dobije svojevrsni bajpas. To bi trebalo da omogući da se, u slučaju povećanja vodostaja, ujedno i ubrza kretanje vode u toj reci.
Promene su planirane i u gradu Nimvegenu, u blizini nemačke granice, na jugoistoku Holandije. „Nimvegen se nalazi suviše blizu reke. Zato moramo da je ‘razdelimo’ na dva dela. Između njih nastaje ostrvo, a na njemu stanovi, kancelarije, prodavnice, kao i mnoge ponude za slobodno vreme“, kaže Ingver de Bur, direktor Nacionalnog programa za zaštitu od poplava. Taj program, inače, obuhvata 39 projekata. U njega je uloženo sveukupno 2,3 milijardi evra, a cilj je, naravno, zaštita stanovnika na holandskim rekama od poplava.
Taj projekat se već pročuo i u drugim delovima sveta. Stručnjaci iz Tajlanda, Vijetnama, Australije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i iz drugih zemalja, sve češće traže savete kod holandskih kolega. Posebno gradovi kao što su Njujork i Nju Orleans pokušavaju da uz pomoć holandskih stručnjaka svoje stanovništvo zaštite od vode i poplava. Pomoći i novim rešenjima nadaju se naravno i na arhipelazima kao što su Maldivi, kojima, ako se ništa ne promeni, preti potpuni nestanak, odnosno, potop.
