Osama Bin Laden za kojeg se verovalo da je ubijen u Abotabadu, a potom sahranjen, odnosno bačen u more, nagovestio je u poruci da će ciljevi Al Kaide biti gradovi širom SAD-a, kao i da će u tim napadima biti upotrebljeno oružje za masovno uništenje
Vođa terorističke mreže Al Kaida Osama bin Laden, za koga se verovalo da je ubijen 2011. u okršaju sa američkim specijalcima, je živ! Bin Laden je danas poslao novu preteću poruku Sjedinjenim Američkim Državama.
Terorista za kojeg se verovalo da je ubijen u Abotabadu, a potom sahranjen, odnosno bačen u more, nagovestio je u poruci da će ciljevi Al Kaide biti gradovi širom SAD-a, kao i da će u tim napadima biti upotrebljeno oružje za masovno uništenje.
Na snimku koji je objavljen Osama bin Laden izgleda oronulo, što je verovatno posledica bolesti bubrega koju ima, a o kojoj su pisali mnogi svetski mediji.
Američki predsedniik Barak Obama i Stejt department se još nisu oglasili povodom ovog snimka, dok jedan neimenovani diplomata tvrdi da je autentičan.
Beograd – Antologijska odluka da se konačno legalizuje upotreba marihuane u Srbiji prema rečima nadležnih smanjiće stopu kriminala, povećati broj turista, “izlečiti” brojne nikotinske zavisnike i alkoholičare… Jednom rečju, vratiće osmehe na lica Srba i Srpkinja!
Nakon pritiska javnosti i višemesečnih demonstracija u “krugu dvojke”, od danas (po ugledu na Evropu), na snagu stupa zakon kojim se konačno u Srbiji legalizuje upotreba marihuane, i to ne samo u medicinske svrhe!
Naime, kako je saopšteno, “trava” će moći slobodno da se uzgaja na terasi i konzumira na ulici, a uskoro će u Skupštini biti povedena i debata o tome da se uvedeobeležavanje mesta u javnim prostorima na kojima će se od sada pa nadalje i ubuduće slobodno pušiti višenamenska opojna biljka.
– Već smo osmislili logotip kojim će biti obeleženi stolovi za kojim će moći da se pušikanabis – počinje priču za Telegraf čuveni gradski konobar Voja Š, predsednik Organizacije “Poslužitelji urbanih gradskih mesta”, dodajući da će u znak podrškeprvi danas na Trgu Republike zapaliti neobično dugački džoint, koji su udruženim snagama smotali najbolji učenici beogradskih gimnazija.
Legalizacija marihuane će prema rečima nadležnih smanjiti stopu kriminala, povećati broj turista, “izlečiti” brojne nikotinske zavisnike i alkoholičare… Jednom rečju, vratiće osmehe na lica Srba i Srpkinja!
Petnjica – U toku protekla dva vikenda odigrana su dva prvenstvena kola u kojima su fudbaleri Petnjice zabilježili pobjede,savladani su FK.Komovi sa 3:2 i FK.Fair Play sa 5:2.
Ipak,sami rezultati nisu u prvom planu,akcenat je ove sezone dat na stvaranju što boljih uslova na terenu u Petnjici kao i na omasovljavanju pionirske selekcije.
Kada smo kod uslova,odnosno potrebne infrastrukture,uprava kluba je zajedno sa sponzorima i prijateljima kluba uradila ogroman posao.Svlačionice stadiona u Gusarama su u potpunosti privedene namjeni,odnosno ispunjavaju sve potrebne uslove za odigravanje utakmica pod okriljem Fudbalskog saveza Crne Gore.Takodje,ove godine je privedena kraju i izgradnja tribine stadiona,koja je inače u potpunosti pokrivena i kao takva je jedna medju rijetkima u Crnoj Gori.Kod izgradnje tribine stadiona ne možemo a da ne pomenemo gospodina Izeta Rastodera,vlasnika kompanije “Derby” iz Slovenije i Fudbalski Savez Crne Gore,na čelu sa gospodinom Dejanom Savićevićem,koji su u najvećoj mjeri finansirali ovaj objekat,ali se zahvaljujem i svim onim donatorima i prijateljima kluba koji su svako na svoj način pomogli da ovaj objekat dobije današnji izgled,njih je mnogo pa ih neću nabrajati da nebih nekog zaboravio.U planu su i radovi na poboljšanju travnate podloge ali će se sa njima krenuti po završetku šampionata.
Ono što posebno raduje i mene,ali i sve ljubitelje sporta i fudbala u Petnjici,je rad sa mladjim kategorijama,odnosno sa djecom.Prvi put Fudbalski klub Petnjica u svom sastavu ima takmičarski pogon pionira,dječaci 1999 godište i mladji.Ovdje ponovo moram pomenuti dobar rad uprave kluba,na čelu sa gospodinom Edinom (Medom) Latićem,koji su na dobrom putu da urade jedan ogroman posao,a to je omasovljavanje pionirske selekcije,odnosno dovodjenje zainteresovanih dječaka iz udaljenijih sela u Bihoru na treninge u Petnjicu.Za sada je prevoz obezbijedjen za dječake iz Vrbice i Trpezi ali se nadamo da će u budućnosti,uz još bolju organizaciju,biti pokrivena i ostala udaljena sela.
Na kraju mi ostaje da se još jednom zahvalim svim ljudima iz Petnjice,Crne Gore,Dijaspore,svima onima koji su na bilo koji način pomagali ovom sportskom kolektivu,siguran sam da će mnogi od njih to raditi i u buduće,a siguran sam i da će Fudbalski klub Petnjica dostojno reprezentovati naš Bihor i da ćemo se zajedno radovati našim zajedničkim uspjesima…
Sjenica – Predsjednica savjeta za radonu ravnopravnost opštine Sjenica Belma Talović izjavila je da je ovo tijelo u predhodnom periodu realozovalo dva značajna projekata.
Prvi projekat naslovljen je kao “Štitim sebe štitim druge” koji se odnosi na reproduktivno zdravlje.
“Ovim projektom podstakli smo žene sa našeg područja da se pozabave pitanjem reproduktivnog zdravlja i da zaštite sebe i svoje zdravlje”, dodala je Talovićeva.
Drugi projekat nosi naziv “Jer ja sam žena”, a prema riječima Talovićeve, ovaj projekat bavi se pitanjima diskriminacije žena na teritoriji sjeničke opštine.
Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou ima funkciju Strategije za poboljšanje položaja žene na lokalnom nivou.
Premijer Rusije Dmitri Medvedev je zatražio da cijene avionskih karata budu niže od cijena u Turskoj, kako bi došlo do oživljavanja turističkog sektora na Krimu.
Medvedev je obavio posjetu Republici Krimu i Sivastoplju, gdje je sa lokalnim zvaničnicima razmatrao pitanja razvoja regije i socijalnih i ekonomskih reformi. Deset dana nakon pripajanja Krima Rusiji, Medvedev je doputovao u Simferepolj. Ruski premijer je zatražio da se pripremi razvojni plan za imovinska prava, transport, poljoprivredu i druge sektore na Krimu.
Zahtijevajući da se imovina na Krimu ponovo preuredi prema ruskim zakonima, Medvedev je dodao: “Radimo na tom pitanju. Možemo ga riješiti u narednih nekoliko mjeseci”.
Ruski premijer je odgovarao na pitanja u vezi penzija i dohodaka i tom prilikom izjavio da će sva primanja biti na istom nivou kao u Rusiji, te da će biti ostvareni veći prihodi. Dotičući se vazdušnog saobraćaja, Medvedev je pak kazao: “Povećat će se broj letova. Posebno na Krimu, cijene avionskih karata trebaju biti niže od cijena koje nudi Turska. Nadamo se da ćemo na taj način osigurati podršku turističkim letovima na Krim”.
U 2013. godini Tursku je posjetilo 4,2 miliona ruskih turista, dok je Krim imao dva miliona turističkih posjeta iz Rusije . Krim godišnje posjeti 6 miliona turista, a zemlja prihoduje 6 milijardi dolara od turističkog sektora na Krimu. Premijer Rusije je tokom posjete Sivastopolju obišao ruske vojnike i položio vijenac na spomenik neznanom vojniku.
Pretplatnik koji je izvršio prenos broja ne može ponovo da traži prenos istog broja u periodu kraćem od šest meseci, kao i da pretplatnik od operatora primaoca broja ne može da zahteva prenošenje dodatnih usluga koje je imao kod prethodnog operatora.
Usluga prenosa broja u fiksnoj telefoniji, odnosno zamena operatora uz zadržavanje postojećeg broja, moguća je od danas po ceni od 165 dinara bez PDV-a koja se plaća operatoru kod kog se prelazi.
Protokol o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja u javnim telefonskim mrežama na fiksnoj lokaciji potpisali su 3. marta predstavnici Republičke agencija za elektronske komunikacije (RATEL) i operatora – Telekom Srbija, Telenor, SBB, IKOM, Invest Inženjering, Beogrid, Knight Development Support i JET TV.
Od 3. do 21. februara uspešno je obavljeno testiranje komutaciono-signalizacione mreže između Telekoma Srbija i Telenora, SBB-a i Orion telekoma, a do kraja meseca se očekuje završetak testiranja sa ostalim operatorima.
Pravilnik o prenosivosti broja, koji je donet na sednici UO RATEL-a 24. juna 2011. godine, propisuje uslove koje treba da ispune operatori, pretplatnici i Agencija, pri čemu se odredbe ne odnose na operatore javne mobilne komunikacione mreže i nacionalne brojeve za usluge javne mobilne komunikacione mreže iz Plana numeracije.
Takođe, Pravilnik predviđa da pretplatnik koji je izvršio prenos broja ne može ponovo da traži prenos istog broja u periodu kraćem od šest meseci, kao i da pretplatnik od operatora primaoca broja ne može da zahteva prenošenje dodatnih usluga koje je imao kod prethodnog operatora.
Podnošenje zahteva za prenos broja operatoru primaocu broja ujedno se smatra i zahtevom za raskid ugovora između pretplatnika i operatora davaoca broja, a ugovor se raskida u trenutku isključenja broja iz prethodne mreže.
Operator primalac broja dužan je da plati naknadu u iznosu od 1.000 dinara bez PDV-a operatoru davaocu broja po izvršenom prenosu broja, osim u slučaju kada je zahtev za prenos broja pridružen zahtevu za potpuni raščlanjeni pristup lokalnoj petlji i kada ova naknada iznosi 500 dinara.
Prema članu 17. Pravilnika, operatori ne mogu pozive prema prenetim brojevima naplaćivati više od poziva prema neprenetim brojevima u istoj telefonskoj mreži, koji se upotrebljavaju za pružanje istih telefonskih usluga. Takođe, Ugovorom o interkonekciji operatori ne mogu određivati veće cene za pozive prema prenetim brojevima, u odnosu na pozive prema neprenetim brojevima, koji se upotrebljavaju za pružanje istih telefonskih usluga.
Direktor RATEL-a, Milan Janković, nedavno je izjavio da do sada izvršeni testovi pokazuju da je primena usluga spremna, a ukoliko dođe do određenih problema oni će se ispravljati u hodu, dodavši da je korišćenje ADSL-a komercijalna stvar operatora, pri čemu bi se menjala njihova standardna ponuda ukoliko se to pokaže kao značajan problem. Janković je podsetio da je prema preliminarnim podacima u 2013. godini bilo oko tri miliona fiksnih korisnika, i da se ne može predvideti broj prenetih brojeva, jer postoji devet operatora od kojih neki već imaju licencu.
Direktor Operacija u Orion telekomu, koji nije potpisao Protokol o implementaciji Pravilnika o prenosivosti broja, Ivana Bojović, kazala je da je ta kompanija tehnički i komercijalno spremna za uslugu prenosa broja u fiksnoj telefoniji, ali da nisu spremni da stave potpis na nešto što može da bude bolje. Prema njenim rečima, jedan od problem odnosi se na ukidanje ADSL-a ukoliko korisnik želi da prenese broj iz jedne mreze u drugu, a takvih korisnika je oko 700.000.
Direktor Sektora za regulatorno pravni-okvir Telekoma Srbija, Slobodan Terzić, rekao je da oko 540.000 korisnika neće biti u mogućnosti da prenese broj u drugu mrežu, jer su priključeni na analogne i stare digitalne sisteme. On je objasnio da svaki korisnik dolazi kod operatora kod koga želi da pređe, podnosi zahtev, koji se potom prosledi u centralnu bazu i ona vrati informaciju da li taj broj može ili ne može da se prenese.
Kada je reč o ADSL-u, Terzić je predočio da postoji mogućnost da operatori od Telekoma Srbije iznajme lokalnu petlju, odnosno veze koje idu bakarnim kablovima, i da tako pružaju tu uslugu korisnicima. Takođe, kako je naveo, svaki korisnik koji prenese broj kod nekog kablovskog operatora, taj operator će mu preko pristupne mreže omogućiti telefonski servis, kao i sve druge dodatne servise – televiziju, internet…
Predsjednik Rusije Vladimir Putin putem telefona je čestitao generalnom predsjedniku Stranke pravde i razvoja (AK Partije) i premijeru Recepu Tayyipu Erdoganu na uspješnim rezultatima njegove stranke na lokalnim izborima u Turskoj. Putin je tokom razgovora Erdoganu čestitao na izbornoj pobjedi i izrazio veliko zadovoljstvo povodom toga, uputivši želje za uspjeh.
Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović takođe je čestitao premijeru Erdoganu na uspjehu ostvarenom na lokalnim izborima u Turskoj. Izetbegović je uputio poruku u kojoj je napisao da je AK Partija na lokalnim izborima odnijela “veličanstvenu pobjedu”.
Predsjednik Azerbejdžana Haydar Aliyev, predsjednik Turske Republike Sjeverni Kipar Derviš Eroglu i premijer Pakistana Nevaz Šerif pozvali su premijera Erdogana kako bi mu čestitali na uspjehu ostvarenom na lokalnim izborima. Lideri su tokom razgovora čestitali na uspješnim rezultatima AK Partije na lokalnim izborima, prenijevši želje za daljnji uspjeh.
U međuvremenu, premijer Erdogan je primio čestitke i građana povodom rezultata njegove stranke na lokalnim izborima. U trenutku kada je iz kuće krenuo prema sjedištu njegove stranke, Erdogan je naišao na brojnu grupu građana, nakon čega je izašao iz automobila i pozdravio ih. Premijer Erdogan se zahvalio svima koji su mu čestitali i uputili lijepe želje povodom uspjeha AK Partije na izborima. Nakon zajedničkog fotografisanja, premijer Erdogam je djeci darovao igračke i šah.
Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) Božidar Laganin nije na vreme tražio naplatu za 19 bankarskih garancija od devet preduzeća, čime im je poklonio ukupno 2,3 miliona evra, piše “Blic” u današnjem izdanju.
Jedan od ilustrativnih primera, piše beogradski dnevnik, je zrenjaninsko preduzeće “Radijator”.
“Blic” navodi da je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić 9. februara 2011. potpisao ugovor kojim državna agencija SIEPA “Radijatoru” uručuje 955.000 evra. Danas je “Radijator” u blokadi od milion evra i na spisku je firmi od kojih država ne može da naplati bankarsku garanciju.
Preduzeća koja su dobila subvenciju od SIEPA položila su garancije u državnim bankama koje su u međuvremenu ugašene: Agrobanka, Metals i naslednica Razvojna banka Vojvodine.
Laganinov posao, prema prijavi na koju se poziva “Blic”, bio je da na vreme obavesti državu da su garancije nenaplative, a on je to učinio tek kada su banke otišle u stečaj. Laganin je propustio da od preduzeća kojima je SIEPA dala novac traži da zamene garancije u trenutku kada su banke otvorile postupak stečaja, a ne kada je ceo postupak završen. Na taj način je firmama koje su dobile ukupno 2,3 miliona evra poklonio novac.
Ministarstvo privrede najpre je otkrilo osam nenaplativih bankarskih garancija u vrednosti od 555.250 evra, koje su izdale Agrobanka i Metals banka (kasnije Razvojna banka Vojvodine).
Preduzeće “Opstanak” iz Svrljiga dobilo je 60.000 evra (Laganin naplatu garancije zahtevao 29. maja 2013. od Agrobanke, a rok za prijavu istekao 16. marta iste godine).
Preduzeće LTS iz Malog Iđoša dobilo je 171.250 evra, Laganin je naplatu tražio 3. septembra 2013. Rok mu je istekao skoro šest meseci ranije. Laganin nije reagovao ni 18. aprila, kada je firma LTS pokrenula stečajni postupak. Da propust Laganina bude još veći, SIEPA je aneks ugovora sa ovim preduzećem zaključila 5. novembra 2012. u momentu kada je Agrobanka već bila u stečajnom postupku.
Laganin je 3. septembra prošle godine tražio da se od “Nišauto grupe” naplati 324.000 evra. I tu je sa reakcijom zakasnio šest meseci, pošto mu je rok bio 16. mart.
Ministarstvo privrede je kasnije otkrilo još 11 nenaplativih bankarskih garancija za šest preduzeća koja su dobila ukupno 1.744.750 evra. Pošto su garancije podnete u Agrobanci i Metals banci, one su nakon stečajnog postupka postale bezvredne.
Direktorka “Nišauto grupe” Biljana Živić kaže da je ova firma dobila novac od SIEPA dva puta.
“Prvi put smo u dve tranše dobili po 52.000 i 56.000 evra za kupovinu zemljišta, a drugi put isto toliko za obezbeđenje građevinske dozvole. Za drugu tranšu, međutim, nismo mogli da obezbedimo garancije, pa je SIEPA raskinula ugovor. Zašto ova agencija nije naplatila i zašto je Agrobanci dostavila garancije tek kad je banka otišla u stečaj, ja ne znam i ne osećam se krivom”, kaže Živić i dodaje da je firma akcionarsko društvo i da menadžment nije učlanjen ni u jednu partiju.
Kakve je propuste pravilo rukovodstvo SIEPA, govori podatak da je firma “Golden garden” iz Subotice dobila 372.000 evra subvencije na radna mesta, iako je od 2010. do 2012. imala gubitak u poslovanju od 277 miliona dinara. Firma “Leona teks” dobila je 574.000 evra iako ima samo jednog zaposlenog.
Vojvođanski statut ubuduće neće imati, preambulu, jer je u pitanju podzakonski akt, a Novi Sad više neće biti glavni grad, već sedište pokrajinskih organa, piše današnja “Politika”.
Ovo su samo neke od novina u tekstu Statuta AP Vojvodine, koji je tim stručnjaka usaglasio sa preporukama Ustavnog suda Srbije i predao Odboru za pitanja ustavno-pravnog položaja Pokrajine, potvrđeno je za “Politiku”.
Umesto termina Vlada Vojvodine koji je takođe Ustavni sud oborio, postoji takođe nekoliko rešenja, da se vrati stari naziv Izvršno veće Vojvodine, ali i uvođenje novih termina, kao što su Pokrajinska vlada, Pokrajinski savet ministara i Pokrajinsko veće ministara.
Nakon tročasovnog sastanka koji je na Andrevlju na Fruškoj gori, nekadašnjoj vili Izvršnog veća Vojvodine, a sada Centru za privredno tehnološki razvoj Vojvodine, sazvao predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor, predsednik Radne grupe Slobodan Orlović detaljno je predstavio tekst novog statuta članovima kolegijuma Skupštine AP Vojvodine i resornog odbora.
Kako je saopšteno, dogovoreno je da od 8. do 18. aprila budu obavljene konsultacije sa poslaničkim grupama, posle čega bi Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine, utvrdio konačan tekst Nacrta statuta AP Vojvodine.
To znači da bi, kako piše “Politika”, najkasnije početkom maja trebalo da o statutu raspravljuju pokrajinski poslanici.
Ukoliko od njih dobije “zeleno svetlo”, a za to je potrebna dvotrećinska većina, sledeća provera biće u Narodnoj skupštini Srbije, gde bi, u skladu s odlukom Ustavnog suda Srbije, statut trebalo da bude potvrđen do 6. juna.
To što se sedam stručnjaka saglasilo o pitanju prečicšćenog teksta Nacrta statuta AP Vojvodine, to jest što su uspeli da promene dve trećine teksta statuta, kako je i zahtevao Ustavni sud Srbije, ne znači da će on dobiti podršku najveće opozicione stranke u pokrajinskom parlamentu, rekao je za “Politiku” Vladimir Galić, član Radne grupe iz redova Srpske napredne stranke (SNS).
Članovi Radne grupe nisu uspeli da usaglase alternativno rešenje za grb Vojvodine. Kao rešenja predlažu se dva grba – oficijelni i tradicionalni. Sve te nedoumice biće rešene na sednici Odbora za pitanja ustavno-pravnog položaja pokrajine, na kojoj će biti odlučeno koja od predloženih alternastiva prolazi u konačnoj verziji Nacrta statuta AP Vojvodine, o kojoj će se izjasniti pokrajinski poslanici.
Bez podrške naprednjaka statut neće moći da bude izglasan u republičkoj skupštini.
“Među nama postoji načelna saglasnost, a dali smo i određene alternative. Odobr za ustavno-pravni položaj Vojvodine ima pravo da nam vrati tekst, ali i da ga promeni”, dodao je Galić.
Prema njegovim rečima, ukoliko se tekst suštinski ne bude promenio, onda smo uspešno sproveli odluku Ustavnog suda.
Iako pravo poreklo prvoaprilskih šala i dalje nije precizno utrđeno, možemo da budemo sigurni u jednu stvar – i ovog 1. aprila ćemo se slatko nasmejati pojedinim šalama, a u neke ćemo možda i poverovati.
Prvi nagoveštaji ovog praznika pojavljuju se u literaturi iz 1500. godine, a s obzirom na istoriju dužu od 500 godina, prilično je težak zadatak izabrati najbolje šale u koje je svet poverovao.
Pogledajte neke od najzanimljivijih prvoaprilskih šala:
1. Godine 1962. televizori u boji su bili prava retkost. Švedska nacionalna televizija je to iskoristila i svojim gledaocima plasirala informaciju da prijemnike u trenutku mogu pretvoriti u one u boji ako preko aparata navuku par najlonki.
2. Godine 1966. je američka kompanija brze hrane „Tako bel” objavila da će od američke vlade kupiti „Zvono slobode” (čuveni „Liberti bel”) i da će ga preimenovati u „Tako liberti bel”. To zvono je jedan od najdragocenijih spomenika iz vremena američke revolucije, pa je stotine ljudi uputilo protest. Smirili su se tak kada je kompanija „Tako bel” objavila da se samo šalila.
3. Uvaženi britanski astronom Patrik Mur objavio je 1. aprila 1976. da će redak položaj planeta privremeno u potpunosti smanjiti Zemljinu gravitaciju, zbog čega će svi ljudi jedno vreme imati priliku da lebde! Stotinak slušalaca je nazvalo redakciju da javi da je eksperiment uspeo.
4. Na 1. april 1998. naučni časopis „Nju meksikans for sajns” je objavio vest da je skupština američke države Alabama promenila vrednost broja Pi s matematičke konstante 3,14 na biblijsku 3,00 – koja je znatno zgodnija.
5. Slavni konceptualni umetnik Skags objavljuje već godinama da će 1. aprila organizovati posebnu paradu u Njujorku. Svaki put se okupe novinari, ali mogu samo da izveste kako su opet naseli na prvoaprilsku šalu. Ipak, uporno dolaze, jer se nikad ne zna.
6. Mnogi korejski i kineski sajtovi pustili su 1. aprila 2003. godine vest da je CNN objavio kako je ubijen vlasnik „Majkrosofta” Bil Gejts. Rezultat svega je ukupni pad akcija na korejskoj berzi za 1,5 odsto.
7. Britanski dnevnik „Dejli mejl” objavio je 1.aprila 2006. da je britanski premijer Toni Bler prefarbao u crvenu boju vrata Dauning Strita, koja su tradicionalno obojena u crno, dok je „Tajms“ objavio tekst o novom zaštitnom sistemu kreditnih kartica koji se aktivira pevanjem.
8. Švedski vodeći dnevnik „Dagens niheter“ zastrašio je 1.aprila 2006. hiljade biciklista tvrdnjom da će stokholmske vlasti uvesti ograničenje brzine za bicikliste na 20 kilometara na sat u užem centru grada.
9. U Belgiji je iste godine radio mreža VRT javila je da je regionalna vlada u Flandriji toliko zabrinuta zbog uticaja sumornog vremena u zemlji na stanovništvo, da je odlučila da uruči 10.000 „sunčanih čekova“ građanima za besplatne posete solarijumima.
10. Poznati lanac brze hrane “Burger King” je 1998. godine objavio veliki oglas u novinama u kom je predstavio hamburger za levoruke. Kompanija je objasnila da će on ostati isti kao i original, samo će svi sastojci biti zarotirani za 180 stepeni kako se oni ne bi izlivali sa desne strane hamburgera.
