Tri slaba zemljotresa pogodila su protekle noći i rano jutros područje Srbije.
Kako se navodi na Seizmološkom zavodu, prva dva zemljotresa pogodila su područje Kruševca, a treći Baljevac na Ibru.
Do prvog slabog potresa jačine 1,6 stepeni Rihterove skale došlo je noćas u 2.22 sati na dubini od šest kilometara, da bi sledeći istog intenziteta usledio posle samo jednog minuta, u 2.23 sati, na dubini od devet kilometara.
Treći potres jačine 1,6 stepeni zabeležen je u 5.20 sati na dubini od sedam kilometara.
Još jedan zemljotres jačine 2 Rihtera zabeležen je u petak u 20.36 sati takođe na području Kruševca.
A Ukrainian army, German self-propelled Panzerhaubitze 2000, artillery is seen at its position at the frontline near Bakhmut, Donetsk region, Ukraine, Saturday, May 27, 2023. (AP Photo/Efrem Lukatsky) Invazija Rusije na Ukrajinu za 18 meseci ostavila je iza sebe desetine hiljada mrtvih, milione raseljenih i uzdrmala svetsku ekonomiju.
Radio Slobodna Evropa (RSE) prenosi podatke o posledicama u odnosu na broj smrti, raseljenih osoba, direktnih konsekvenci po Ukrajinu i Rusiju, globalnih cena od hrane do energenata te troškova naoružanja koje dolazi kao pomoć Ukrajini sa Zapada.
Smrt
Zbog rata u Ukrajini život je izgubilo najviše ljudi u Evropi još od Drugog svetskog rata.
Zabeležena je smrt više od 9.000 civila dok je više od 16.000 ranjeno do kraja jula prema podacima Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR), koji kaže da se veruje kako su stvarne brojke značajno veće.
U rati je za 18 meseci poginulo ili ranjeno gotovo 500.000 vojnika s obe strane, prema podacima Nejujork tajmsa.
Dokument koji citira zvaničnike iz Sjedinjenih Država, koje podržavaju Ukrajinu, navodi da je 120.000 ruskih vojnika ubijeno dok je između 170.000 i 180.000 ranjeno.
Na strani Ukrajine poginulih vojnika je 70.000 a ranjenih između 100.000 i 120.000.
Ruski zvaničnici navode da su američke procene o njihovim gubicima preterani i da su propaganda.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je u septembru 2021. da je 5.937 ruskih vojnika ubijeno od početka rata.
Od tada nije bilo iznošenja novih podataka, a gubici se vode kao državna tajna.
Ukrajina nije iznosila podatke o ubijenim vojnicima i takođe kaže kako su gubici državna tajna pošto utiču na taktiku na bojnom polju.
Agencija Rojters navodi kako nije bila u mogućnosti da proveri navode bilo koje strane.
Konflikt u istočnoj Ukrajini je počeo 2014. nakon što je proruski predsednik ugušio revoluciju na kijevskom trgu Majdan a Rusija izvršila aneksiju Krima a trupe koje podržava Rusija sukobile se sa ukrajinskim trupama.
U sukobu na istoku Ukrajine od 2014. do 2021. život je izgubilo oko 14.000 ljudi, među kojima je 3.106 civila, prema Kancelariji visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR).
Raseljavanje
Od invazije 2022. godine, milioni Ukrajinaca iseljeni su iz svojih domova, navodi Agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR).
Stanovništvo Ukrajine broji više od 41 milion ljudi.
Procenjuje se da 17,6 miliona ljudi u Ukrajini treba hitnu humanitarnu pomoć, među kojima je više od pet miliona interno raseljenih zbog rata, prema podacima UNHCR-a.
Više od 5,9 miliona izbeglica iz Ukrajine registrovano je širom Evrope, prema podacima UN agencije.
Ukrajina
Rusija je zauzela 11 posto teritorije Ukrajine od početka rata, što je površina jednaka zajedničkoj površini saveznih američkih država Masačusets, Nju Hempšir i Konetikat, prema podacima Belfer centra pri Harvardovoj školi Kenedi.
Kada se tome doda poluostrvo Krim, čiju aneksiju je Rusija izvršila 2014. onda se radi o kontroli 17,5 posto Ukrajine, površine od 106.000 kvadratnih kilometara.
Nakon odbijanja ruskih snaga, Ukrajina nije napravila veći prodor unutar dobro ukopanih ruskih trupa od pokretanja kontraofanzive početkom juna.
Ukrajina je izgubila deo svoje obale, ekonomija je osakaćena, a neki su gradovi pretvoreni u pustoš zbog borbi.
Ekonomija Ukrajine pala je za 30 posto 2022, a predviđa se rast od jedan do tri posto ove godine, prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Nejasno je koliko je Ukrajina potrošila na borbe.
Rusija
Koliko Rusija troši na rat je državna tajna, ali se ova situacija poklapa sa velikim šokom za rusku ekonomiju zbog strogih sankcija Zapada koje su nametnute nakon invazije na Ukrajinu.
Ekonomija je prkosila prvim očekivanjima o dvocifrenom padu u 2022, ali povratak prosperitetu i dalje je daleko jer vlada usmerava više potrošnje na vojsku.
Ruska ekonomija će ove godine porasti 1,5 posto, prema Međunarodnom monetarnom fondu, nakon pada od 2,1 posto 2022.
„Srednjoročno gledano, ekonomija Rusije će biti poremećena odlaskom multinacionalnih kompanija, gubitkom ljudi, odvajanjem od globalnih finansijskih tržišta, smanjenim ublažavanjima ekonomskih udaraca“, rekla je u julu portparolka MMF-a, Džulija Kozak.
„Zbog toga očekujemo da se srednjoročni učinak u Rusiji biti sedam procenata niži od predratnih predviđanja.“
Rusija je u 2023. udvostručila potrošnju na odbranu na više od 100 milijardi dolara, što je trećina ukupne javne potrošnje, kako je otkriveno u vladinom dokumentu u koji je Rojters imao uvid, dok je cena rata u Ukrajini rasla i sve više opterećivala finansije Moskve.
Dok su vojni troškovi Rusije rasli a sankcije cedile prihod od prodaje energenata, Moskva se suočava sa deficitom u budžetu.
Rusija je izgubila veliki deo evropskog tržišta prirodnim gasom, ali je uspela da održi prodaju nafte na globalno tržište, iako su Sjedinjene Države, Evropa i druge sile ograničile ili okončale kupovinu.
Isključena je sa zapadnih finansijskih tržišta, većina njenih oligarha je sankcionisana i ima problema s nabavkom nekih artikala kao što su mikročipovi.
Direktor CIA Vilijam Berns rekao je ranije ove godine da Putin rizikuje da se u dogledno vreme Rusija pretvori u „ekonomsku koloniju Kine“.
Rusija nije platila svoje inostrane obveznice prvi put od katastrofalnih meseci nakon boljševičke revolucije 1917.
Cene
Invazija i zapadne sankcije nametnute Rusiji dovele su do naglog rasta cena gnojiva, pšenice, metala i energenata, podstaknuvši talas inflacije i globalnu krizu hrane.
Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte nakon Saudijske Arabije i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, pšenice, azotnih gnojiva i paladijuma.
Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu, međunarodne cene nafte skočile su na najviše razine od rekorda iz 2008.
Oružje sa Zapada
Od početka invazije, Sjedinjene Države su dodelile više od 43 milijarde za sigurnosnu pomoć Ukrajini, uključujući i stinger protivavionski sistem, Javelin protivoklopni sistem, 155 milimetarske haubice i opremu za zaštitu od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih napada.
Sjedinjene Države, Evropska unija, Velika Britanija, Nemačka i Japan su nominalno najveći pomagači Ukrajine prema podacima Institutu za svetsku ekonomiju Kiel.
Foto:Tanjug/AP Palestinski pokret Hamas, koji ima vlast u Pojasu Gaze, spreman je za rat punih razmera sa Izraelom, saopštio je zvaničnik Saleh al-Aruri za libanski televizijski kanal Al- Majaden . Otpor je pripremljen za rat u punom obimu. Izrael će doživeti poraz bez presedana, rekao je al-Aruri. Prema njegovim rečima, pokret se sprema za rat punih razmera i o tome se razgovara iza zatvorenih vrata, prenosi agencija RIA Novosti.
Ranije je visoki komandant Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) Jehuda Foks izjavio da se Izrael dugo nije suočavao sa talasima terorizma poput sadašnjeg.
Početkom avgusta, vojno-pravosudni komitet pokreta Hamas u Pojasu Gaze osudio je sedam osoba na smrt pod optužbom za saradnju sa Izraelom, navodi ruska agencija.
Klub malog fudbala novim pojačanjima nastavlja da opravdava šampionska očekivanja zacrtana za ovu sezonu. Novajlije u taboru plavih su Ensar Redžović, Mateja Ćirka i Danilo Kostić.
Iako je izbor igrača veliki, tim satkan od iskusnih futsalera i mladih telanata, spisak pojačanja nije konačan. Povratnik u KMF Novi Pazar je i Ensar Redžović, kaže da je atmosfera u timu odlična.
Mateja Ćirka igrao je čak i za mladu futsal reprezentaciju Srbije. Danilo Kostić biće od velike koristi plavima, zahvaljujući bogatoj domaćoj i internacioanlnoj karijeri.
Prva futsal liga Srbije startuje 1. septembra, a Novi Pazar će u prvom kolu dočekati ekipu KMF SAS iz Zrenjanina.
A.N.
The post Pohod na titulu: Redžović, Kostić i Ćirka pojačali KMF Novi Pazar appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
The post Pohod na titulu: Redžović, Kostić i Ćirka pojačali KMF Novi Pazar appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
printscreen Španska policija zaplenila je blizu deset tona kokaina vrednog tri milijarde evra, prenosi “El Mondo”. Iza najveće pošiljke droge stoji “Balkanski kartel”.
Nema uhapšenih, ali nije isključeno da bi to moglo da se dogodi u narednim danima. Droga se nalazila u rashladnom kontejneru iz Ekvadora, sakrivena u sanducima za banane.
“U luci Alhesiras, na jugu zemlje, u sredu je zaplenjena najveća pošiljka kokaina u Španiji do danas – 9.436 kilograma”, navodi se u zajedničkom saopštenju policije i carine.
Bratimljenje osnovnih škola, OŠ “Stefan Nemanja” iz Novog Pazara i OŠ “Mehmedalija Mak Dizdar” iz Sarajeva ozvaničeno je sastankom u našem gradu. Predstavnici škola bili su gosti gradonačelnika Nihata Biševca.
“Delegaciju iz Sarajeva čini sedam članova sa kojima se danas bliže upoznajemo. Na ovom sastanku odredićemo i prioritete partnerstva odnosno saradnje sa ovom, od sada bratskom školom”, kazao je Edin Dugopoljac, direktor OŠ “Stefan Nemanja”.
Direktorka škole iz Sarajeva, Samira Nukić, istakla je da je poseta Novom Pazaru početak veza uspostavljenih sa ciljem da se postojeće veze intenziviraju a novi oblici komunikacije i saradnje uspostave.
“Izuzetna sličnost je prednost koji možemo iskoristiti kako bi unapredili, iskreno se nadam, plodonosnu saradnju u oblasti obrazovanja”, rekla je Nukić.
Peskov je rekao da postoje „brojne spekulacije“ oko pada aviona u kom je navodno stradao Prigožin i „tragične smrti“ ljudi na letu.
„Naravno, na Zapadu ove spekulacije dolaze iz određenog ugla. To je kompletna laž… Ne znamo mnogo činjenica u ovom trenutku, a činjenice moraju da budu razjašnjene u zvaničnoj istrazi koja je u toku“, kazao je Peskov.
Prigožin, vođa plaćeničkog odreda Vagner koji je predvodio neuspešnu pobunu protiv ruskog ministarstva odbrane ranije ovog leta, verovatno je poginuo u padu privatnog aviona u blizini Moskve u sredu.
Bezbednosni zvaničnici i stručnjaci za SSSR/Rusiju veruju da je za njegovu smrt najverovatnije odgovoran Putin.
Policija je privela 79 ljudi u Grčkoj zbog sumnji da su podmetnuli požare koji pustoše zemlju.
Vasilis Kikilijas, ministar civilne zaštite rekao da je bilo nekoliko pokušaja podmetanja požara na planini Parinta, severozapadno od Atine.
Vatrene stihije u Grčkoj u kojima je stradalo najmanje 20 ljudi, besne već nedelju dana.
„Činite zločin protiv sopstvene zemlje.
„Ološ i piromani podmeću požare koji prete šumama, imovini i pre svega ljudskim životima“, prenela je reči Kikilijasa novinska agencija AFP.
Ministar civilne zaštite napomenuo je da se niko neće izvući i da će odgovorni biti privedeni pravdi.
Šumski požari, promenljivo lice mediteranskog pejzaža
Da li su šumski požari češći nego ranije
Požar na Havajima: Više od 100 mrtvih, ostavka šefa službe za vanredne situacije jer su sirene ostale neme
Letnji požari u Grčkoj su uobičajni, a naučnici ih povezuju sa toplotnim talasima, odnosno klimatskim promenama.
Stefan Doer, koji rukovodi Centrom za istraživanje šumskih požara na Svonsi univerzitetu, kaže da se u pejzažima, popu grčkih, šumski požari lako šire.
Pronađeno 18 ugljenisanih tela
Požar u blizini sela Fili u podnožju planine Parnite, nekih 25 kilometara od Atine, proširio se ka gradu Menidi, gde je oko 150 ljudi evakuisano iz tri staračka doma, rekao je lokalni zvaničnik.
Spasioci su u utorak otkrili 18 spaljenih tela, za koje se veruje da su migranti, u ruralnoj oblasti u blizini šume Dadija u severnom regionu Evros koji se graniči sa Turskom, popularnom rutom za ljude sa Bliskog istoka i Azije koji traže ulazak u Evropsku uniju.
Prethodno su grčki mediji javili da je pronađeno telo 80-godišnjeg muškarca koji je pokušao da spase ovcu.
U obližnjem grčkom lučkom gradu Aleksandrupolisu, desetine pacijenata, među kojima i tek rođene bebe i oni sa intenzivne nege, evakuisani su iz lokalne bolnice jer je vatra pretila da zahvati objekat.
Evakuacija pacijenata iz bolnice na trajekt
Lučki grad Aleksandrupolis, blizu severoistočne granice sa Turskom, trenutno je jedno od najugroženijih područja.
Vatre tamo gore već nekoliko dana, a 13 zajednica u blizini grada je evakuisano, navodi se u saopštenju grčke vatrogasne službe.
Desetine pacijenata, među kojima i tek rođene bebe, premešteno je iz bolnice u Aleksandrupolisu jer se vatra opasno približila zdravstvenoj ustanovi.
Situacija je posebno postala opasna kada su u zoni bolnice eksplodirale boce sa kiseonikom.
Stoga su zvaničnici naredili evakuaciju oko 115 pacijenata iz univerzitetske bolnice na severoistočnom obodu grada.
Najveći deo pacijenata, njih oko 90, smešteni su na trajekt koji je pretvoren u bolnicu.
Pacijenti sa prikačenim bocama sa kiseonikom ležali su na dušecima na palubi trajekta preuređenoj u bolničko odeljenje, dok su neki smešteni u šatore podignutim na obali.
