Marko Gregović iz Zagreba, Žarka Radoja iz Beograda i Nedžad Biberović iz Sarajeva govorili su za N1 o volontiranju u sklopu izbegličke krize. Iako priznaju da je i finansijska pomoć dobrodošla, primarno je, ističu, izaći napolje i pomoći izbeglicama da se osećaju kao ljudi.
“Lajkovi ne pomažu puno. Da bi čovek pomogao, mora izaći iz svog komfora, ustati sa kauča i fotelje”, izjavio je Biberović.
U akciju pomoći izbeglicama uključio se putem društvenih mreža i do sada je s drugim građanima Bosne i Hercegovine pomogao u prikupljanju četiri kombija i jednog kamiona pomoći za izbeglice u Beogradu.
Emocije koje su ponele ljude iz BIH tumači činjenicom da su i sami prošli rat i izbeglištvo, a poziva sve zainteresovane da im se priključe.
“Dovoljno je u Google ukucati ‘pomoć izbeglicama'”, kaže on.
Najviše problema imali su u dostavi pomoći preko granice i to zbog zamršene administracije.
Žarka Radoja rekla je kako joj je bilo nemoguće da ne videti da je ljudima, koji su mesecima pristizali u Beograd i spavali po parkovima, potrebna pomoć.
“Mislim da su generalno, bar u Srbiji, građani i aktivisti primarno pomogli izbeglicama da se osećaju kao ljudi kad prolaze kroz zemlju. Nekoliko su meseci bili ‘osuđeni’ na našu pomoć, nitko im nije pomagao. Sve je bilo na građanima, odnosno pojedincima”, kazala je Radoja.
Ona je ocenila regionalnu saradnju među organizacijama i pojedincima za pomoć izbeglicama jako dobrom.
I sama je bila u kontaktu s Markom Gregovićem, koji jeučestvovao u akciji prikupljanja sredstava putem crowdfundinga za izradu nosiljki za bebe. Upravo je u kontaktu s Radojom shvatio da su majkama neophodne nosiljke.
“Prikupili smo pet puta više od traženog iznosa, tako da ćemo umesto za sto imati za 550 nosiljki”, kazao je Gregović.
Posebno ga je razveselila činjenica da je najveći deo sredstava stigao od hrvatskih građana, iako su svojom kampanjom, u potpunosti na engleskom jeziku, očekivali više pomoći iz bogatijih zapadnih zemalja. Slična akcija prikupljanja nosiljki pokrenuta je i u BiH i Srbiji.
izvor: N1