Francuski farmer ostavio pet krava, a ostrvo ih pretvorilo u divlje stado
Godine 1871. francuski farmer Hertin doplovio je na udaljeno ostrvo Amsterdam u južnom Indijskom okeanu sa samo pet krava, verujući da će na surovom terenu uspeti da zasnuje naselje. Plan je potrajao svega nekoliko meseci: projekat je propao, farmer je otišao, a životinje su ostale same.
Ono što je usledilo deluje gotovo neverovatno. Bez veterinarske pomoći, bez štale i bez stalnog izvora hrane, krave su preživele u uslovima koje je teško zamisliti. Ostrvo ima samo oko 55 kvadratnih kilometara, a vetrovi i oskudica resursa godinama su pritiskali populaciju koja je brojala svega nekoliko jedinki. Ipak, stado je vremenom naraslo na skoro 2.000 krava.
Kako je mala grupa opstala 130 godina: odgovor stiže iz DNK
Naučnici su decenijama pokušavali da objasne kako je tako mala početna populacija izbegla potpun izumiranje. Rešenje je, kako navode, donelo genetsko istraživanje objavljeno 2024. godine u časopisu Molecular Biology and Evolution.
Tim stručnjaka, predvođen genetičarem Matjeom Gotjeom iz francuskog instituta INRAE, analizirao je DNK uzorke krava prikupljene još 1992. i 2006. godine. Rezultati su iznenadili i same istraživače: stado nije nastalo iz jedne genetske linije, već iz dve različite vrste goveda.
Oko 75 posto genetskog materijala poticalo je od evropskih taurinskih goveda, sličnih današnjoj rasi Džerzej, dok je preostalih 25 posto bilo povezano sa zebu govedima iz oblasti Indijskog okeana, poznatim po izuzetnoj otpornosti na teške klimatske uslove. Upravo ta kombinacija omogućila je životinjama da prežive izolaciju i brutalne uslove ostrva.
Genetika bez katastrofe: parenje u srodstvu nije slomilo populaciju
Još jedno otkriće posebno je privuklo pažnju naučne javnosti. Iako je populacija potekla od samo pet životinja, kod krava nisu zabeležene katastrofalne posledice parenja u srodstvu kakve se često očekuju u ovakvim situacijama.
Naučnici objašnjavaju da je brzo povećanje broja jedinki očuvalo genetsku raznolikost i sprečilo potpun pad populacije. Uz to, istraživanje pokazuje da su se promene kroz vreme više ogledale u ponašanju nego u fizičkom izgledu: delovi genoma povezani sa nervnim sistemom i ponašanjem pokazali su najizraženije razlike.
Drugim rečima, krave su postale opreznije, samostalnije i bolje prilagođene životu u divljini, menjajući se brže u “ponašajnom” smislu nego što se menjao njihov izgled ili veličina.
Program obnove prirode okončao priču: krda više nema
Ipak, ova neobična priča dobila je tužan epilog. Zbog zaštite autohtonog ekosistema ostrva, uključujući ugroženog amsterdamskog albatrosa i retke biljne vrste, francuske vlasti odlučile su da krdo bude potpuno uklonjeno. Poslednje krave eliminisane su 2010. godine u okviru velikog programa obnove prirode.
Danas na ostrvu više nema divljih goveda, ali njihova sudbina i dalje živi kroz genetske uzorke i naučne studije koje fasciniraju istraživače širom sveta. Priča o pet napuštenih krava koje su preživele više od jednog veka na pustom ostrvu danas se smatra jednim od najneverovatnijih primera kako priroda i genetika mogu da “spasu” populaciju uprkos svim izgledima.
Naučni skup u Sarajevu posvećen prof. dr. Rasimu Muminoviću
Veliko interesovanje za Mensino testiranje u Novom Pazaru
Najcesca pitanja
Francuski farmer Hertin dovezao je pet krava 1871. godine, ali je ubrzo napustio ostrvo i ostavio životinje.
Stado je naraslo na skoro 2.000 jedinki.
DNK analiza pokazala je da stado nije nastalo iz jedne linije, već iz dve vrste goveda: evropskih taurinskih i zebu goveda.
