Strateški prioritet Turske, ali uz spor tempo
Turska je počela izgradnju kanala koji bi trebalo da poveže region i rastereti Bosfor, ali radovi napreduju sporo. Iako Istanbulsku inicijativu vlasti predstavljaju kao strateški potez, projekat je od starta opterećen neizvesnostima oko troškova, načina finansiranja i dugoročnih posledica po more i životnu sredinu.
U javnoj raspravi, osim ekologa, protivljenje dolazi i od dela stanovništva i lokalnih vlasti, dok se projekat suočava i sa finansijskim, pravnim i diplomatskim preprekama.
Veštački plovni put paralelan s Bosforom
Plan predviđa veštački plovni put paralelan s Bosforom, u trenutku kada se globalno traže manje zagušene i bezbednije morske rute. U pozadini je i ponovna zabrinutost zbog tenzija u strateški važnim moreuzima, posebno zbog trgovine, energetike, snabdevanja velikih gradova i uticaja na ekologiju.
Projekat dobija dodatnu težinu i u debati o pomorskim uskim grlima, jer se odvija u okolnostima napetosti oko Ormuskog moreuza. Podaci Američke administracije za energetske informacije pokazuju da je 2024. godine kroz Ormuz prolazilo oko 20 miliona barela nafte dnevno, što odgovara približno petini globalne potrošnje tečnih naftnih derivata.
Cilj: manje rizika na urbanom delu Istanbula
Turska vlada opisuje Istanbulski kanal kao rešenje koje bi trebalo da smanji pritisak na Bosfor, prirodni prolaz koji povezuje Crno more sa Mramornim morem, a potom i sa Sredozemljem. Prema zvaničnom obrazloženju, kanal bi obuhvatio evropski deo Istanbula i omogućio alternativnu plovidbu Bosforom.
Komercijalni brodovi iz država poput Rusije, Ukrajine, Bugarske, Rumunije i Gruzije, kao i plovila koja prevoze energetski teret i industrijsku robu, oslanjaju se na postojeće rute. Novi kanal, kako se navodi, treba da rastereti usko, urbanizovano i saobraćajno gusto područje, gde veliki brodovi prolaze blizu gusto naseljenih zona.
Milijarda dolara i javno-privatno partnerstvo
Prema zvaničnim podacima, troškovi izgradnje procenjuju se na 75 milijardi turskih lira, odnosno oko milijardu dolara. Realizacija je planirana kroz javno-privatno partnerstvo, uz dodatne prateće sadržaje poput luke, marine, rekreativnog prostora i logističkog centra.
Zašto projekat ne teče planirano
Uprkos ceremoniji otvaranja 2021. godine i izgradnji mosta Sazlidere, napredak nije linearan. Rojters je u maju 2025. izvestio da je plan praktično zastao zbog finansijskih poteškoća, ekonomske nestabilnosti i javnog protivljenja, iako je ministar saobraćaja Abdulkadir Uraloglu poručio da će radovi biti nastavljeni kada se obezbede odgovarajuća sredstva.
Dodatne sumnje u tempo i dinamiku projekta pojačale su i fotografije koje je u aprilu 2026. godine objavio Rojters, na kojima se vidi da most Sazlidere i dalje nije završen, dok je susedni rezervoar ostao važan izvor vode za Istanbul. Diskusija u javnosti se, kako se navodi, nastavila i zbog šireg uticaja na resurse i uslove života u gradu.
Roming kao kod kuće: kada bi moglo da krene
Deklaracija protiv rudarenja: borba se nastavlja
Sjenica se guši u smeću: građani traže odgovor
Najcesca pitanja
Istanbulski kanal je planirani veštački plovni put koji treba da rastereti Bosfor i omogući alternativnu rutu kroz Istanbul, uz manji rizik u uskom urbanom području.
Zvanične procene navode trošak od oko 75 milijardi turskih lira, što je približno milijardu dolara.
Kao razlozi se navode finansijske poteškoće, ekonomska nestabilnost, javno protivljenje, kao i pravne i diplomatske prepreke.
