Suljević: Centar za upravljanje otpadom jedino dugoročno rešenje, Golo brdo najbolja lokacija

Direktor JKP „Gradska čistoća“ Faruk Suljević ocenio je da je izgradnja Centra za upravljanje otpadom jedino dugoročno rešenje za problem odlaganja otpada u Novom Pazaru, ističući da je lokacija Golo brdo najpogodnija za realizaciju tog projekta.

Golo brdo kao najpovoljnije rešenje

U raspravi o izveštaju o radu tog preduzeća, Suljević je odgovarao na kritike i pitanja odbornika, poručivši da je centar planiran kao konkretan odgovor na dugogodišnji problem deponovanja. Prema njegovim rečima, stručne rasprave o toj temi su vođene, ali da se danas kritičari retko pojavljuju na njima.

„Centar za upravljanje otpadom je rešenje. Najbolja je lokacija na Golom brdu. Pravili smo panel diskusije i ne sećam se da ste prisustvovali, iako su došli ljudi i stručnjaci sa strane. Na raspravama vas nema, ali ste tu na Skupštini kada je tema izveštaj o radu preduzeća“, rekao je Suljević.

Zašto spalionice nema u regionu

Govoreći o ideji izgradnje spalionice otpada, direktor „Gradske čistoće“ naglasio je da takvi sistemi traže velike količine otpada, kao i kontinuitet u dotoku materijala. Suljević je ukazao da spalionice nisu realne u većini zemalja regiona upravo zbog nedostatka potrebne količine otpada.

„Jeste li se zapitali zašto nema spalionica u Srbiji? Zašto ih nema u Bosni, u Hrvatskoj? Zato što niko nema tu količinu smeća osim Beograda. Samo grad Beograd može da indukuje toliku količinu otpada da može da pravi sebi spalionicu. Ne radi se samo o ekonomskoj isplativosti, već i o tehničko-tehnološkim uslovima. Da bi spalionica radila, mora da ima kontinuirano doturanje otpada, takozvanog RDF-a. To niko nema“, naveo je on.

Plan: stari otpad kao resurs i gašenje deponije

Suljević je objasnio da plan Centra podrazumeva korišćenje postojećeg otpada sa deponije kao resursa. Kako je rekao, cilj je da se stari materijal izdvoji, prerađuje i odvoji zemlja od otpada, a da se potom, zajedno sa dnevnim količinama koje pristižu, koristi u postrojenju koje bi trebalo da funkcioniše bez zastoja.

„Došli smo do toga da bismo staro smeće mogli da koristimo kao resurs, da ga vadimo, prerađujemo u specijalnim roto-sitima, odvajamo zemlju od otpada i da ga, zajedno sa dnevnim količinama koje pristižu, koristimo u postrojenju koje bi besprekorno funkcionisalo. Na taj način bi za pet, šest ili sedam godina potpuno nestala deponija Golo brdo. Zar to nije idealan scenario za nas?“, upitao je Suljević.

Spremnost da se razmotre bolja rešenja

Direktor „Gradske čistoće“ poručio je da je spreman da prihvati i druga rešenja ukoliko postoje bolji predlozi, uz poziv da se uključe i stručna javnost i političke strukture.

„Ako to nije tema, neka se uključi stručna javnost, i vlast i opozicija, neka se kaže gde će biti nova deponija. Ko god može i ima predlog da pomogne, bujrum, neka kaže“, poručio je Suljević.

Kako se sada prevozi otpad i zašto građani treba da znaju troškove

Govoreći o trenutnom sistemu, Suljević je podsetio da se otpad iz Novog Pazara svakodnevno transportuje na regionalne deponije u drugim gradovima Srbije. Naveo je da su destinacije Jagodina, Kragujevac, Obrenovac i Pirot, ističući da je Pirot udaljen 306 kilometara.

„Prvih nekoliko meseci te troškove je snosio Grad Novi Pazar, a od kraja novembra i početka decembra sve obaveze preuzeolo je preduzeće“, rekao je on, dodajući da građani moraju da razumeju da i proizvodnja otpada nosi određene troškove.

U internim povezanim temama o životnoj sredini i planovima za kvalitet vazduha, čitalac može da pogleda i Skupština Novog Pazara o kvalitetu vazduha, planovima i imenovanjima.