Suljević: Centar za upravljanje otpadom jedino dugoročno rešenje, Golo brdo najbolja lokacija

Centar kao dugoročni odgovor na deponovanje otpada

Direktor JKP „Gradska čistoća“ Faruk Suljević poručio je da je izgradnja Centra za upravljanje otpadom jedino dugoročno rešenje za problem deponovanja otpada u Novom Pazaru, ističući da je lokacija Golo brdo najpogodnija za realizaciju tog projekta.

„Lokacija je na Golom brdu“ i pitanje prisustva kritičara

U raspravi o izveštaju o radu preduzeća, Suljević je odgovarao na primedbe odbornika i naglasio da je o predloženom konceptu vođeno više stručnih razgovora i panel diskusija, ali da se kritičari, kako kaže, nisu pojavljivali na tim skupovima.

„Centar za upravljanje otpadom je rešenje. Najbolja je lokacija na Golom brdu. Pravili smo panel diskusije i ne sećam se da ste prisustvovali, iako su došli ljudi i stručnjaci sa strane koji su nas ispoštovali. Na raspravama vas nema, ali ste tu na Skupštini kada je tema izveštaj o radu preduzeća“, rekao je Suljević.

Zašto spalionica nije realna opcija u regionu

Govoreći o ideji izgradnje spalionice otpada, direktor „Gradske čistoće“ naveo je da takvi sistemi zahtevaju ogromne količine otpada, odnosno stalno snabdevanje gorivom iz otpada, što, prema njegovim rečima, ne postoji u većini zemalja regiona.

„Jeste li se zapitali zašto nema spalionica u Srbiji? Zašto ih nema u Bosni, u Hrvatskoj? Zato što niko nema tu količinu smeća osim Beograda. Samo grad Beograd može da indukuje toliku količinu otpada da može da pravi sebi spalionicu. Ne radi se samo o ekonomskoj isplativosti, već i o tehničko-tehnološkim uslovima. Da bi spalionica radila, mora da ima kontinuirano doturanje otpada, takozvanog RDF-a. To niko nema“, istakao je Suljević.

Plan: stari otpad kao resurs i nestanak deponije

Suljević je objasnio da plan Centra predviđa da se postojeći otpad sa deponije koristi kao resurs. Kako je naveo, ideja je da se „staro smeće“ izvlači, prerađuje u specijalnim roto-sitima, odvaja zemlja od otpada i da se, zajedno sa dnevnim količinama koje pristižu, uključi u proces postrojenja koje bi trebalo da funkcioniše kontinuirano.

„Na taj način bi za pet, šest ili sedam godina potpuno nestala deponija Golo brdo. Zar to nije idealan scenario za nas?“, upitao je direktor.

„Spreman sam da prihvatim druga rešenja“

Dodao je da je otvoren i za alternativna rešenja, ukoliko postoje bolji predlozi, uz poziv da se uključi stručna javnost, ali i vlast i opozicija.

„Ako to nije tema, neka se uključi stručna javnost, i vlast i opozicija, neka se kaže gde će biti nova deponija. Ko god može i ima predlog da pomogne, bujrum, neka kaže“, poručio je Suljević.

Troškovi transporta otpada na udaljene deponije

Govoreći o aktuelnom načinu odlaganja otpada, Suljević je podsetio da se smeće iz Novog Pazara svakodnevno transportuje na regionalne deponije u drugim gradovima Srbije, uključujući Jagodinu, Kragujevac, Obrenovac i Pirot.

„Prinuđeni smo da sakupljamo smeće po gradu i da ga odvozimo u Jagodinu, Kragujevac, Obrenovac i Pirot. Pirot je udaljen 306 kilometara od Novog Pazara. Prvih nekoliko meseci te troškove je snosio Grad Novi Pazar, a od kraja novembra i početka decembra sve obaveze preuzeće je preduzeće“, rekao je Suljević.

Istakao je i da građani moraju da razumeju da proizvodnja otpada sa sobom nosi određene troškove.

Skupština Novog Pazara o planovima i imenovanjima

Eko festival u okviru Zelene nedjelje EU

Vremenska prognoza za Novi Pazar