Rasim Ljajić je, kako su preneli beogradski mediji, tokom minuta ćutanja posvećenog Ratku Mladiću na utakmici Crvene zvezde i Partizana napustio svoje mesto i otišao u restoran. Potez je izazvao pažnju javnosti, a u tekstu se ističe da postoje situacije u kojima čovek ne mora ništa da kaže da bi jasno iskazao stav.
Odlazak sa mesta tokom minuta ćutanja
Beogradski mediji navode da je Ljajić napustio svoje mesto i otišao u restoran u trenutku kada je na utakmici održan minut ćutanja posvećen Ratku Mladiću. Kako se dalje prenosi, razlog je bio to što nije želeo da učestvuje u tom činu. U toj odluci, prema oceni autora teksta, sadržana je poruka koja ne traži dodatno objašnjenje.
U tekstu se naglašava da je teži deo postupka upravo to što nije došlo do incidenta, podizanja tona ili nametanja stava drugima. Umesto toga, Ljajić je, kako se navodi, pokazao da postoje granice preko kojih čovek ne prelazi kada su u pitanju sopstveni principi i savest. Pitanje koje se potom postavlja jeste šta je uopšte bilo očekivano od njega.
Osuda zločina i razdvajanje naroda od pojedinaca
U tekstu se podseća da je Ratko Mladić pravosnažno osuđen pred međunarodnim sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici. Polazeći od toga, autor postavlja pitanje da li je trebalo da Ljajić stoji mirno i ćuti tokom minuta ćutanja posvećen osuđenom ratnom zločincu. Takođe se dovodi u vezu ideja patriotizma sa poštovanjem sopstvene savesti.
Ističe se i da osuda ratnih zločina ne predstavlja osudu jednog naroda, kao ni da odbijanje odavanja počasti osuđenom ratnom zločincu može biti tumačeno kao neprijateljstvo prema bilo kome. Tekst poručuje da razdvajanje naroda od pojedinaca odgovornih za zločine treba da bude minimum koji pomaže da se ne ostane zarobljen u devedesetim godinama.
Poruka bez parola
Autor navodi da patriotizam ne bi trebalo meriti time ko je spreman da zatvori oči pred zločinima. U tom okviru, navodi se da patriotizam koji traži da se pogazi tuđa bol i sopstvena savest nije vrednost koju treba nametati. Umesto velikih političkih parola, u tekstu se predlaže da se kaže ono što, kako se ocenjuje, zaslužuje da bude rečeno.
Zaključak je da Ljajićev postupak, prema navodima u originalnom tekstu, pokazuje dostojanstvo i da nije bilo potrebno da izgovori mnogo da bi se stav jasno razumeo. U tom smislu, poruka se svodi na to da je njegov čin rekao dovoljno.
Prema: trik.rs
