Otpad kao ogledalo društva: rešenje se traži, teret se odbija

Godinu dana rasprava, a građani sve nezadovoljniji

Gotovo godinu dana u Novom Pazaru, Tutinu, a odnedavno i u Sjenici traje rasprava o otpadu, deponijama i budućem načinu upravljanja smećem. U međuvremenu, cene usluga rastu, otpad se prevozi na druge lokacije, a nezadovoljstvo građana raste uporedo sa poskupljenjima. Kad se problem ne rešava mesecima, logično se nameće pitanje ko je odgovoran i zašto nema konkretnog ishoda.

Problem nije lokalna priča, već širi model

A ipak, kada se tema posmatra dublje, brzo postaje jasno da ovo nije problem koji pogađa samo jednu opštinu ili jednu lokalnu vlast. Poslednjih godina širom Srbije beleže se protesti protiv novih deponija, transfer stanica i centara za upravljanje otpadom. Poruka je u mnogim sredinama ista: otpad mora negde da se zbrine, ali ne u neposrednoj blizini mesta stanovanja.

Takav otpor nije specifičan samo za Srbiju. Istraživanja sprovedena u Evropi ukazuju da se stotine hiljada postojećih i nekadašnjih deponija danas smatraju potencijalnim ekološkim rizikom.

Zašto je izbor lokacije najteži deo posla

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu i više naučnih studija, veliki broj deponija nalazi se u zonama podložnim poplavama ili u blizini vodotokova i izvorišta podzemnih voda. U Italiji su, na primer, pojedine deponije evidentirane u slivu reke Po, dok su u Nemačkoj i Holandiji identifikovane lokacije u područjima sa povećanim rizikom od plavljenja usled klimatskih promena.

Zbog toga su standardi za odabir novih lokacija danas znatno stroži nego ranije. Posebno se gleda udaljenost od naselja, izvora pijaće vode, zaštićenih prirodnih područja i zona rizika od poplava. Upravo tu nastaje najveće kočnice: savremeno upravljanje otpadom ne podrazumeva samo pronalazak prostora za odlaganje, već i usaglašavanje ekoloških, urbanističkih, geoloških i saobraćajnih uslova, uz podršku lokalne zajednice.

Pat-pozicija: obaveza da se reši, otpor da se gradi

Gotovo da nema sredine u kojoj građani bez otpora prihvataju izgradnju deponije, transfer stanice ili regionalnog centra za upravljanje otpadom. Razumljivo je da niko ne želi dodatne rizike u blizini doma, zemljišta ili izvora vode. Zato lokalne samouprave često ulaze u pat-poziciju: s jedne strane stoji obaveza da se problem otpada konačno reši, a s druge strane svaka predložena lokacija nailazi na protivljenje dela javnosti.

Rezultat je situacija u kojoj stari problem ostaje, a novo rešenje ne može da zaživi. To, međutim, ne znači da lokalne vlasti ne treba kritikovati niti da su oslobođene odgovornosti. Građani imaju pravo da traže transparentnost, jasne planove, rokove i objašnjenja. Ali, jednako je važno da se pitanje otpada ne svodi na političke parole niti na jednostavno prebacivanje krivice.

U praksi, rešenje mora da bude i tehnički održivo i društveno prihvatljivo. Dok se to ne postigne, otpad će ostati ogledalo odnosa u društvu: svi žele plan, ali niko ne želi da preuzme teret neposredne blizine.

U vezi sa temama koje se tiču lokalnih odluka i javnih rasprava, korisno je uporediti kako druge gradske politike utiču na svakodnevni život, poput aktuelnih promena u radu gradskih struktura: predložene promene u Gradskom veću Novog Pazara.

Građani takođe prate i kako se upravljanje resursima odražava na komunalne usluge, pa je zanimljivo osvrnuti se i na primer Sjenice: Sjenica dobija auto-cisterne za pijaću vodu.