Kada Stefan Pendić, jedini učenik škole u Popama na Goliji, završi četvrti razred, ova obrazovna ustanova će biti zatvorena. Mersiha Nurković Bogućanin će od juna morati da traži drugi posao
Nedaleko od Novog Pazara, na Goliji, u zabačenom zaseoku Đonlije, živi još samo porodica desetogodišnjeg Stefana Pendića, jedinog učenika osnovne škole u obližnjem selu Pope koji, da bi stigao do svoje učionice i učiteljice Mersihe Nurković Bogućanin, svakodnevno prepešači po 15 kilometara!
– Pešačim kroz šumu, nekada po velikom snegu. Društvo mi pravi i uvek me čuva pas Žuko, koji me čeka u dvorištu dok sam ja na časovima. Često zajedno trčimo za loptom na časovima fizičkog. Voleo bih da imam nekog druga ili drugaricu, da pričamo i da se igramo. Kad su velike mećave i nevreme, do škole me prati i mama Rada, ili stariji gluvonemi brat Srđan – priča Stefan i hvali učiteljicu Mersihu, koja će sigurno do kraja zime, da bi stigla do udaljenih Popa i svog jedinog đaka, morati da se probija kroz bespuće i snežne nanose.
Kad u junu ove godine Stefan završi četvrti razred, školu u ovom ispražnjenom golijskom selu čeka katanac, a učiteljicu Mersihu potraga za novim poslom…
– Pre četiri godine škola u Popama otvorena je upravo zbog Stefana. Dugo nije radila, jer nije bilo dece, mislili smo da će se stvari menjati nabolje i da će biti još učenika, radovali smo se školi… Nažalost, u selu je ostalo još nekoliko staračkih domaćinstava, novih đaka nema, pa će školsko zvonce u našem selu ponovo morati da sačeka neka bolja vremena i nove dečake i devojčice – žali se Stefanova majka Rada i brine šta će sa svojim mališanom.
I ovo pešačenje od Đonlija do Popa bilo je nekako podnošljivo, od jeseni Stefan će morati ili u 25 kilometara udaljeni Novi Pazar, ili u nešto bližu školu u Dojevićima. Autobusa nema, put je često neprohodan, a pešačenje je, s obzirom na veliku udaljenost, neizvodljivo.
– Teško je i jednog desetogodišnjaka poslati samog u grad. Siromašni smo da bilo šta preduzmemo, bojimo se da Stefan neće nastaviti dalje školovanje, a dobar je đak – žali se Rada Pendić, koja sa suprugom Božidarom i starijim sinom Srđanom jedva sastavlja kraj sa krajem berući šipurak, kleku, pečurke i druge šumske plodove.
MNOGIMA PRETI KATANAC
Škola u Rajetićima na Rogozni, nekada centru cele regije, takođe godinama nije radila, trenutno ima pet đaka do kojih se jedva probija hrabra učiteljica Enisa Šabanović, ali i njoj preti zatvaranje. Slično je i u Svilanovu, gde nastavu pohađa četvoro dece, u Vrbasiću, Vučiniću, Baletiću i još nekoliko sela gde škole čine učiteljice i po tri-četiri đaka.
Sandzakhaber / izvor: Novosti