MUP NOVI SAD – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Bačkoj Palanci uhapsili su dvojicu meštana, S. J. (41) i N. V. (32), zbog pokušaja iznude.
Sumnja se da su njih dvojica pretnjama pokušali da iznude 15.000 evra od 32-godišnjeg meštanina, kome je S. J. inače, dugovao novac, te da je N. V. tukao oštećenog, navedeno je u saopštenju Policijske uprave u Novom Sadu.
Osumnjičenima za krivično delo iznuda u pokušaju, je određeno zadržavanje do 48 sati i biće privedeni, uz krivičnu prijavu, višem javnom tužiocu u Novom Sadu.
HAG – Žalbeno veće Mehanizma danas je pravosnažno osudilo nekadašnje čelnike resora Državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića na kazne od po 15 godina za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, koje je dovelo do zločina u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju, Sanskom Mostu, Trnovu.
Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu kojom su bili osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina kao pomagači, a ne i učesnici UZP .
Veće je odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na presudu kojom su osuđeni za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti, nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini u aprilu 1992. godine.
Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovali srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinima, smatra ovo veće.
Sa druge strane veće je delimično usvojilo žalbu tužilaštva time što je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kad nije Stanišića i Simatovića osudilo po modalitetu odgovornosti za udruženi zločinački poduhvat.
Žalbeno veće je zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat i da mu je zajednički zločinački cilj bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba iz velikih delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine putem počinjenja ubistva, deportacije, nehumanih dela (prisilno premeštanje) i progona, kako se tereti u optužnici.
Takođe, utvrđeno je da je Pretresno veće pogrešilo u oceni drugih doprinosa okrviljenih zajedničkom zločinačkom cilju, kao i da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj.
Shodno tome, Žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. u Bosni i Hercegovini, u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu.
Takođe za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu, kao i za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992.
U kazne zatvora Stanišiću je uračunato 2634 dana koje je proveo u pritvoru , a Simatoviću 3048 dana provedenih u pritvoru.
Ova presuda je odmah stupila na snagu, a okrivljeni ostaju u pritvoru do okončanja priprema za premeštaj u državu u kojoj će izdržavati kaznu.
Predsedavajući sudija Garcijela Gati Santana je konstatovala da izricanje ove presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je zatvoren 2017. godine.
Ovo je poslednja žalbena presuda o primarnim krivičnim delima iz predmeta započetih pred MKSJ.
Ohrid, 18. marta 2023.- U Ohridu se danas odrava sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Pritine. Sastanak, koji je sazvao visoki predstavnik EU ozep Borelj i na kome su uèeæe potvrdili predsednik Srbije Aleksandar Vuèiæ i premijer privremenih institucija u Pritini, odvijaæe se uz podrku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajèaka. FOTO TANJUG/ MILO MILIVOJEVIÆ BEOGRAD – Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je danas Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv jednog od vođa Partizanove navijačke grupe “Shadows” Davida V. (24) zbog opravdane sumnje da je 11. aprila ove godine nasrnuo na policijskog službenika prilikom pražnjenja tribine stadiona FK “Čukarički” na prekinutoj utakmici između FK “Čukarički” i FK “Partizan”.
Okrivljenom se na teret stavlja krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, saopštilo je Više javno tužilaštvo u Beogradu.
Tužilaštvo je u optužnom predlogu sudu predložilo da Davidu V. produži pritvor da ne bi u kratkom vremenskom periodu ponovio krivično delo, imajući u vidu da je i ranije osuđivan.
Takođe je predložilo da mu sud opozove uslovnu osudu od godinu dana zatvora i da mu izrekne novu jedinstvenu kaznu od dve godine i devet meseci zatvora, kao i novčanu kaznu od 50.000 dinara.
Predloženo je i izricanje mere bezbednosti zabrane prisustvovanja fudbalskim i košarkaškim utakmicama sportskog društva “Partizan” u trajanju od pet godina.
Postoji opravdana sumnja da je David V. 11. aprila na stadionu “FK Čukarički” tokom prekida domaće prvenstvene utakmice između “FK Čukarički” i “FK Partizan” fizički napao policijskog službenika Z.A.
On je u momentu pražnjenja tribina, dok se nalazio u grupi navijača, kaišem crne boje udario Z.A. u predelu šlema i štita, a potom se udaljio u grupu navijača.
HAG – Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove sa sedištem u Hagu (Mehanizam) izreći će danas pravosnažnu presudu nekadašnjim čelnicima resora Državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću povodom optužbi da su pomagali i podržavali izvršenje ratnih zločina u Bosanskom Šamcu.
Prvostepenom presudom u junu 2021. godine Stanišić i Simatović su osuđeni na kazne zatvora od po 12 godina.
Ovaj slučaj je pokrenut pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a Žalbeno veće MKSJ-a naložilo je potpuno novo suđenje.
Predmet je nastavljen u nadležnosti Mehanizma koji je izrekao prvostepene presude 6. avgusta 2021. godine.
U žalbenom veću na mestu predsedavajućeg sudije bila je Grasijela Gati Santana, predsednica Mehanizma.
Žalbe na presudu su uložili su u i tužilaštvo Mehanizma i odbrana.
Simatović i Stanišić su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i kao učesnici Udruženog zločinackog poduhvata (UZP).
Sud je u junu 2021. godine izrekao drugu prvostepenu presudu, koja im je izrečena nakon ponovljenog suđenja, jer je prva, kojom su bili oslobođeni od svih optužbi, ukinuta po žalbi tužioca 2015. godine.
Osuđni su jer su, prema stavu prvostepenog sudskog veća, znali da su učesnici u UZP-u delili nameru da se sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosne i Hercegovine izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesrpskog stanovništva.
U četiri tačke Stanišić i Simatović se optužnicom terete za zločine protiv čovečnosti: progoni, ubistva, deportacija i nehumana dela, a po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja – ubistva.
Ponovljeno suđenje pred Mehanizmom završeno je 30. juna 2021, nakon čega je doneta pismena prvostepena presuda 6. avgusta iste godine, a rasprava po žalbama 24. i 25. januara 2023. označila je kraj predžalbene faze ovog predmeta, koji je počeo u septembru 2021.
Ovaj slučaj predstavlja poslednji predmet MKSJ-a za ključne zločine.
Stanisić je bio načelnik Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, a Simatović njegov zamenik.
Obojica su uhapšeni 13. marta 2003. godine u Srbiji.
“Domovina se brani rekom
i ribom u vodi
i visokom tankom smrekom
što raste u slobodi.”
( “ Domovina se brani lepotom”, Ljubivoje Ršumović )
Nastanak civilizacije se vezuje za reke. Još od pradavnih vremena, pokraj reka nicala su naselja. Ljudi su podizali gradove u blizini reka jer su tu bili najbolji uslovi za život, uz reke su se širile plodne ravnice koje su hranile grad, a na brdima iznad reka podizane su bedemi i kule da štite grad od neprijatelja. Na obalama reka Tigar, Eufrat i Nil stvorene su prve velike ljudske civilizacije i prve uređene države.
I danas većina gradova ima svoju reku. Beograd leži na ušću Save u Dunav, Rim na Tibru, kroz Pariz teče Sena, kroz London Temza, a Njujork se nalazi na oblama reke Hadson. Novi Pazar je lociran je u zvezdastoj dolini reka: Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske. Tu je i reka Trnavica. Dakle, neprocenjivo bogatstvo koje zahteva potpunu odgovornost svih nas.
“U novopazarskim rekama su nekada plivale ribe, a sada delovi nameštaja, ostaci životinjskih utroba” – upozorio je svojevremeno u izjavi za “Blic” profesor Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar”.
“Zagađenje je vidljivo golim okom – voda je zamućena, u centru se oseća neprijatan miris, vidi se kako pluta otpad. U blizni fabrika za preradu teksasa voda je nekad plava, u blizini klanica crvena. Najgore je što ljudi u jednom delu grada tu vodu koriste za zalivanje povrća, koje onda prodaju na pijaci, i ne znamo šta mi onda svi jedemo“, tvrde zabrinuti građani.
Prizori stotina plastičnih kesa, flaša, ali i kreveta, frižidera i drugih komada nameštaja koji plutaju ili se nalaze u koritu reke Raške gotovo su svakodnevni, a ništa ređi nisu ni slučajevi ispuštanja krvi iz klanica i raznih industrijskih hemikalija.
Poštovani prijatelji,
na snimku je rijeka Raška koja protičke kroz Novi Pazar. Svedok sam da je toliko danima zagađena da kada šetate gradom miris koji se oseća dovodi do gušenja i mučnine. Da li će iko reagovati na ovo? @NEASrbija @ZeleniZEP @JadarRadjevina @SavoManojlovic pic.twitter.com/IT8l1JUe1M
— veni_vidi_vici (@HuzejrovicA) June 7, 2022
Poslednja istraživanja zagađenosti te reke, rađena prošle godine, pokazala su da se ona ne bi smela koristiti ni za zalivanje bašta zbog višestruko uvećanih vrednosti amonijum nitrata, fekalnih bakterija, crevnih enterokoka.
Nedavni snimak kako se iz kamionske mešalice za beton otpad ispušta u reku Rašku ponovo je aktuelizovao pitanje njene zagađenosti, nesavesnog ponašanja građana Novog Pazara i nečinjenja nadležnih zbog čega je kvalitet vode u njoj najgore, pete klase, pišu Zelene novine.
Firma “ukras” istovara ostatke cementa iz mešalice direktno u reku Rašku. pic.twitter.com/VxBv2FgA26
— Eko Straža (@EkoStraza) April 30, 2022
Taj incident desio se 30. aprila, a na snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se mikser za beton, sa logom kompanije “Ukras”, iz kojeg se u reku ispušta otpadna voda nastala pranjem mešalice.
Desetak dana pre toga, građane je šokirao i prizor muškarca, koji tokom radova na uređenju obale Raške u samom centru Novog Pazara, iz kolica izručuje građevinski šut i otpad u reku.
Prema zvaničnim podacima lokalne samouprave, komunalni inspektori podneli su prošle godine pet, a od početka ove godine sedam prekršajnih prijava protiv kompanija, odgovornih lica u njima i fizičkih lica zbog bacanja otpada i zagađivanja reka na teritoriji Novog Pazara.
Iz komunalne inspekcije navode da se ove prijave odnose na odlaganje otpada u reke, dok je za zagađivanje krvlju ili hemikalijama nadležna republička inspekcija za zaštitu životne sredine.
“Da ih opština udari po džepu, ne bi bacali”, smatra E. S. iz Novog Pazara. On navodi da je gledao kako nabujala reka nadomak njegovog doma nanosi smeće sa desetina divljih deponija. Više od tri hiljade diviljih deponija registrovano je u poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, a od toga gotovo 1.500 nije bilo očišćeno. Većina anketiranih građana, je za primenu strožijih kazni za sve one koji svesno ili nesvesno zagađuju naše reke.
U Zakonu o žaštiti voda svako zagađenje se definiše kao „direktno ili indirektno unošenje, kao rezultata ljudske aktivnosti, supstanci ili toplote u vazduh, vodu ili zemlju, a koje može biti štetno po ljudsko zdravlje ili kvalitet akvatičnih ekosistema ili suvozemnih ekosistema direktno zavisnih od akvatičnih ekosistema (priobalni ekosistemi), koje prouzrokuje štetu na materijalnim dobrima ili umanjuje ili ometa običajna i druga legitimna korišćenja životne sredine. Dakle, antropogeni faktor je prepoznat kao najveći zagađivač.
“Ipak, da odredbe o zdravoj vodi, a i životnoj sredini uopšte, ne bi ostale, samo mrtvo slovo na papiru, neophodna je veća odgovornost i aktivnost ne samo države i institucija, već i pojedinaca koji odgovornim ponašanjem i drugim aktivnostima treba da stanu u odbranu svog osnovnog ljudskog prava”, smatraju Novopazarci.
Stručnjaci su saglasni da se neuređene deponije, industrija, poljoprivreda, komunalne i gradske otpadne vode nalaze se na listi glavnih zagađivača voda u Novom Pazaru, ali i u celoj Srbiji.
U Planu održivog razvoja Novog Pazara, koji je bio na javnoj raspravi tokom jeseni 2021. godine, stoji da su vode sve četiri reke – Jošanice, Trnavice, Deževske i Ljudske, koje se ulivaju u Rašku, pre dve godine spadale u četvrtu kategoriju. Kao izvori zagađenja svih pet novopazarskih reka navedene su komunalne i industrijske otpadne vode, čvrsti otpad, ocedne vode sa gradske deponije „Golo brdo“ i deponije „Batinjak“, kao i osoka, tečno organsko đubrivo.
„U rečna korita se ispuštaju otpadne vode iz javne kanalizacije i iz industijskih postrojenja bez prethodnog tretmana. Karakteristične su otpadne vode iz kamenjara u kojima se vrši obrada tekstila i tom prilikom se koristi natrijun hipohlorid. Često dolazi i do izlivanja otpadnih voda u rečna korita iz klanica i drugih postrojenja koja ilegalno obavljaju delatnost, pa je teško utvrditi odakle potiču otpadne vode“ navedeno je u ovom dokumentu u koji je “Nova” imala uvid.
Biološkinja Monika Dudić pojasnila je za Sto plus da su fizičko-hemijska i mikrobiološka ispitivanja voda koje je sprovela Gradska uprava Novog Pazara pokazala da je čistoća uzorkovane vode u direktnoj vezi sa lokacijom.
„Reke Deževska, Ljuska, Jošanica, Trnavica i Raška u blizini izvora spadaju u drugu klasu, kod hotela Vrbak voda reke Raške je treće kategorije, dok na izlasku iz grada kod Tušimskog mosta prelazi u petu, najlošiju klasu kvaliteta, kojoj pripadaju i Jošanica i Trnavica“, rekla je Dudić.
Dodaje da mikrobiološka ispitivanja pokazuju prisustvo koliformnih bakterija i povećanog broja ešerihije koli, kao posledica izlivanja kanalizacije.
„Po tom kriterijumu, Raška i Jošanica kod Kruševačkog mosta spadaju u treću klasu, četvrtoj klasi pripadaju Deževska, Ljuska i Raška, kod Tušimskog mosta, dok Trnavica, Jošanica kod ušća u Rašku i Raška kod hotela Vrbak spadaju u petu najlošiju klasu“, rekla je Dudić.
Ona dodaje da je ovakva uzorkovanja poželjno raditi minimum dva puta godišnje, kao i da u izveštaju nije navedeno prisustvo velike količine krupnog otpada u rekama, pretežno plastike.
Stručnjaci tvrde da grad, pijaću vodi dobija sa planinskih izvora, zahvaljujući čemu građani bar u domovima imaju čistu vodu. To, međutim, nije slučaj i sa vodom iz gradskih česmi, koje se snabdevaju iz lokalnih bunara. Tako je u pomenutom Planu navedeno da je 2019. voda sa čak pet od šest gradskih česmi bila neispravna.
U nekoliko navrata lokalna vlast u Novom Pazaru je donosila propise da se utroba i ostaci životinja ne smeju bacati u reke nego u specijalne kontejnere koji se voze na deponiju. Klanice su uglavnom pored reka i pored svake ćete naći poneku utrobu.
U gradskoj upravi ne spore da je zagađenje reka veliki problem i najavljuju da će taj problem biti rešen za izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda što podrazumeva izradu projektne dokumentacije. Prema najavljivanim projektinma kolektorska mreža biće duga 40 kilometara i obuhvatiće sva naselja. Procenjena vrednost projekta je oko 28 miliona evra. Računa se na pomoć Vlade Srbije i Evropske unije, koja je već odredila sredstva za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda.
U želji da svi zajedno saćuvamo naše reke podsećamo čitaoce portala Indeks Online na Ćlan 97 ( Zakon o zaštiti voda) u kojem se, između ostalog navodi:
Radi zaštite kvaliteta voda, zabranjeno je:
9. odlagati čvrsti otpad i druge materijale u vodotoke, akumulacije, retenzije, melioracione i druge kanale, upuštati zagađene vode ili druge materije i vršiti radnje, kojima se može oštetiti korito i obala vodotoka, uticati na promenu njegove trase, nivoe vode, količinu i kvalitet vode, ugroziti stabilnost zaštitnih i drugih vodnih objekata ili otežati održavanje vodnog sistema;
10. vršiti, bez odgovarajućih vodnih akata, intervencije u koritu (osiguranje obala, pregrađivanje korita, proširenje i produbljenje korita i drugo);
11. izvoditi radove koji bi mogli ugroziti stabilnost brane ili njenu namenu, kao i menjati prirodne uslove u okolini akumulacionih i retenzionih basena na način kojim bi se prouzrokovalo klizanja terena, pojave erozije ili nastajanje vododerina i bujica;
„Iz komunalne inspekcije su nam rekli da znaju ko ispušta prljavštinu u reke, ali ništa ne mogu da preduzmu a građani pitaju : Pa kakva ste vi inspekcija koja ne može ništa da preduzme?! Zatvorite klanice i fabrike ako ne ispunjavaju uslove!“, poručuje naš sagovornici..
Ipak, nije sve tako crno. U naselju Lug reka Raška je čista, prostor oko reke uređen I predstavlja pravi odmor za dušu. Meštani ovog naselja ne dozovoljavaju da im, bilo ko naruši oazu čiste vode u uređenih zelenih površina pored Raške.
“Ovde su se , kao deca, igrali naši roditelji, plivali u reci, lovili ribu. Tu smo odrasli i sada se i naša deca brinu o čistoći reke. Sve je do porodičnog vaspitanja. Dužni smo da poštujemo ovo što nam je priroda darovala, da našu decu usmeravamo da cene svaku kap vode”, kažu Lužani koji su ponosni na svoj trud i svest o čistoj i zdravoj životnoj okolini.
Iako je dosadašnja borba za bolju životnu sredinu bila neuspešna, građani ne odustaju, pa je u toku potpisivanje onlajn peticije pod nazivom Apel za zaštitu životne sredine u Novom Pazaru u kojoj od institucija traže da ih o zagađenju adekvatno i pravovremeno obaveštavaju, kao i da preduzmu hitne i dugoročne korake za rešavanje ovog problema.
I za kraj, poštovani čitaoci, evo kako veliki pesnik Miroslav Antić piše o reci:
Reka bi mogla da bude
okean, ako se zgrči
toliko ima u sebi
ogromne, večite vode.
Al ako ikada zapne
i umori se dok trči
umreće bez daljine,
umreće bez slobode.
Umreće u njoj vetar.
Umreće šume i žita.
Umreće bokori sunca
što se uz obalu pletu.
Zato ne sme da stane
i zato večito hita,
sa usnama od vode,
najžednija na svetu!
Miroslav Mika Antić
Tako kaže pesnik, a mi treba da se pitamo: Šta možemo i moramo da učinimo da nam reke budu čiste? Da ih štitimo i održavamo u svakoj prilici. Ono što nama izgleda malo i nebitno danas, nekome drugom će u budućnosti mnogo značiti. Ne zaboravimo, mnogo ljudi bori sa nedostatkom vode. Ključ je kako rukujemo vodom i to je problem, koji treba da nam bude prioritet.
Univerzalna primjenljivost vode s jedne strane i neodgovorno ponašanje tim dobrom s druge, dovode do neprestanog smanjivanja zaliha čiste vode. Zagađenje vode ne poznaje granice, tako da je svi moramo čuvati i racionalno koristiti, jer voda je stvar naše kulture i našeg života.
Zato: Zavrni rukave, očisti i sačuvaj reku! indeksonline.rs
Foto:Tanjug/AP MOSKVA – Lider Čečenske Republike Ramzan Kadirov je nakon napada dronovima na Moskvu objavio na svom Telegram kanalu da bi u Rusiji trebalo da bude proglašeno vanredno stanje.
“Smatram da je neophodno da se proglasi vanredno stanje u Rusiji i da se iskoriste sva borbena sredstva namenjena za to kako bi se odjednom očistila cela ova teroristička ćelija. Smatram da be bi trebalo da se koriste termini ‘ukrajinska vojska i ukrajinski političari’, već umesto toga – samo teroristi”, napisao je Kadirov, prenele su RIA Novosti.
Ministarstvo odbrane Rusije ranije je saopštilo da je Ukrajina danas izvršila teroristički napad dronovima na objekte u Moskvi.
U saopštenju ruskog ministarstva se navodi da je napad izveden sa osam bespilotniһ letelica od kojih je pet oboreno iz PVO artiljerijskog sistema u Moskovskoj oblasti, dok su tri drona neutralizovana elektronski i skrenuta sa putanje prema programiranim ciljevima.
Košarkaške ekipe Starog Rasa i Novog Pazara 2012 u uzrastu kadeta i pionira izborile su plasman u Međuregionalnu ligu Raško kosovsko-metohijskog košarkaškog saveza (RKMKS).
Do tog rezultata obe mlade selekcije novopazarskih klubova stigle su bez poraza u ligaškim takmičenjima.
Stari Ras je kadetsku Regionalnu ligu RKMKS završio sa svih 14 pobeda, ostavivši iza sebe najbliže pratioce Trepču i Zicer, a Novi Pazar 2012 je u Regionalnoj kvalitetnoj ligi RKMKS za pionire imao skor 9/0, ispred Goča i Kopaonika.
Trofeje pazarskim košarkašima i njihovim trenerima Fahrudinu Đuloviću, Urošu i Veljku Petroviću u sali Osnovne škole Meša Selimović uručili su čelnici RKMKS – predsednik Uroš Matić i generalni sekretar Andrija Dimovski, kao i sudije Ivan Stefanović i Marko Jolović.
M. Minić
The post Stari Ras i Novi Pazar 2012 – šampioni bez poraza appeared first on Radio Televizija Novi Pazar.
Foto:E.Ćorović Nekoliko maturantkinja srednje Medicinske škole iz Novog Pazara, pretpodstavlja se njih pet, danas su vozilom sletele sa puta na deonici Novi Pazar Draževiće.
One su kako saznajemo sletele u kanal pored puta, pretpostavka je zbog klizavog kolovoza.
Jedna devojčica zadobial je teže povrede glave, dve su upućene u ovdašnju bolnbicu radi daljih pregleda, a dve su puštene na kućno lečenje. One su su javile Domu zdravlja u Sjenici
Iz gradskog Saveta za bezbednost saobraćaja i Saobraćajne policije apeluju posebno na roditelje da ne daju maturantima vozila, a na maturante da strogo poštuju propise o bezbednosti saobraćaja, kako bi sačuvali svoj i živote drugih učesnika u saobraćaju.
RIM – Italijanska policija uhapsila je danas 40 osoba u novoj akciji protiv narko grupe Ndrangeta, a osumnjičeni su optuženi za trgovinu drogom sa narko dilerima u Latinskoj Americi, koristeći mreže kineskih brokera u senci.
“Današnja racija je ključna operacija koja je pokazala kako je Ndrangeta hobotnica koja svuda seže sa interkonekcijom širom sveta”, rekao je Anđelo Santori iz finansijske policije Gardia di financa, preneo je Rojters.
Santori, koji je vodio najnoviju istragu u severnom gradu Bolonji, rekao je da je policija uhapsila 40 osoba, uključujući četvoricu Albanaca i dvojicu osumnjičenih Kineza, i ograničila kretanja osumnjičenim članovima kalabrijske mafije u sedam italijanskih regiona.
Istraga, koja je trajala od kraja 2019. do jula 2022, pratila je promet 1,2 tone kokaina, 450 kilograma hašiša i 95 kilograma marihuane, navodi se u saopštenju finansijske policije.
Mreža je preuzimala pošiljke droge od južnoameričkih kartela, uključujući brazilski Primeiro komando da kapital, kolumbijske, peruanske, meksičke i bolivijske
narko mreže, saopštila je policija.
“Aktivnu ulogu odigrala je mreža kineskih pojedinaca koja je kroz takozvani ‘fei ćien’, neformalni sistem transfera novca ‘oprala’ više od pet miliona evra”, naveo je Santori.
Kako je saopštila italijanska policija, nakon što bi primili gotovinu, kineski brokeri bi je prosledili trgovačkim kompanijama u Kini i Hongkongu.
Kompanije bi zatim isporučile novac agentima južnoameričkih kartela u inostranstvu.
U okviru projekta “Reintegracija II – dalja podrška održivoj (re)integraciji povratnika u Srbiji ”održan je okrugli sto „Razvoj prihvatilišta za decu u Novom Pazaru“.
„Grant u visini od 310 000 eura biće iskoroišćen za pomoć kategorijama koje su na mergini našeg društva,što kroz obezbeđivanje posla, što kroz psiho – socijalnu podršku i radionice. Fokus grupe su povratnici po redamisiji, deca, žene, Romi…Do ideje o prihvatilištu došli smo uz pomoć procene Centra za socijalni rad. Kada je reč o dečjem prihvatilištu, želimo da deca iz našeg kraja kojima je ovakva podrška potrebna, umesto u hraniteljske porodice širom Srbije, ostanu u prihvatilištu koje ćemo oformiti u Novom Pazaru. Kroz ovaj projekat su opredeljena sredstva za adaptaciju odabrane lokacije i delimično, za opremanje prostora“, rekao je član Gradskog veća Fevzija Murić.
Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, institucija socijalne zaštite i udruženja građana iz, Kruševca, Pirota, Dimitrovgrada, Tutina, Sjenice, Ivanjice, Raške, Kragujevca, Beograda i Novog Pazara. Razmatrane su potrebe za socijalnom zaštitom, izazovi i planovi za unapređenje socijalnih usluga i razmenjena iskustva i rezultati na ovom polju. Fokus razgovora je bio na planiranju, finansiranju, zakonskoj regulativi kao i postojećim iskustvima u radu prihvatilišta kako bi se podržala inicijativa Gradske uprave Novog Pazara da u svom gradu formira prihvatilište za ugroženu decu i mlade.
„U fokusu današnjih razgovora je jedna veoma važna i humana usluga – prihvatilište za decu u određenoj vrsti problema kao i otvaranje pitanja o različitim oblicima saradnje među lokalnim samoupravama iz donatorsku podršku, opet sa fokusom na usluge socijalne zaštite. Želimo da omogućimo usluge koje će omogućiti razvoj inkluzivnog društva koje će pripadnike zajednice sa margine svrstati u naše redove kao ravnoprvne članove društva“, rekao je projektni menadžer Igor Kojičić
Tokom okruglog stola, predstavnici regionalne mreže udruženja pružalaca socijalnih usluga IRIS (osnovane od strane organizacija ASB i IDC) predstavili su socijalne usluge svojih članica i aktivnosti mreže na ovom polju. IRIS mreža, u ovom trenutku, povezuje više od 200 organizacija u jugoistočnoj Evropi koje pružaju različite vrste socijalnih usluga ugroženim grupama: osobama sa invaliditetom, deci i mladima u riziku, ženama žrtvama nasilja u porodici, izbeglicama, tražiocima azila itd.
Nakon okruglog stola gosti su posetili Dnevni boravak za decu, mlade i odrasle ometene u razvoju – Novi Pazar gde su više saznali o aktivnostima i planovima za razvoj ove socijalne usluge kao i mogućnostima za saradnju.
Nosilac projekta je ASB Arbeiter-Samariter-Bund), implementacioni partner Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC), a korisnički okruzi na projektu su Pirotski, Rasinski i Raški okrug. Projekat je finansiran sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj BMZ i traje do aprila 2025.
