BEOGRAD – U Srbiji je do juče nešto više od 155.000 građana primilo treću dozu vakcine protiv korona virusa, izjavio je direktor Doma zdravlja “Savski venac” dr Zoran Bekić, koji je i sam danas primio tzv. “buster” dozu cepiva.
Bekić je za Tanjug rekao da je treću dozu do sada, na nivo cele zemlje, primilo oko 2,7 odsto građana.
“Do juče, to je nešto više od 155.000 trećih doza. U Beogradu je dato 44.000 trećih doza, od čega na Beogradskom sajmu više od 8.000”, rekao je Bekić koji je i koordinator najvećeg punkta za vakcinaciju.
Bekić je ponovo upozorio da vakcinacija teče usporeno i da je do juče tek nešto više od 50 odsto vakcinisanih u Srbiji.
“Vakcinišite se, jer se epidemija razbuktava”, apelovao je Bekić.
BEOGRAD – U prethodna 24 časa u Srbiji je od posledica infekcije virusom korona preminulo 14 osoba pa je ukupan broj smrtnih slučajeva od početka epidemije povećan na 7.292.
Po podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, testirano je 15.529 uzoraka a prisustvo virusa potvrdjeno je kod 2.981 osobe.
Na bolničkom lečenju je 1.231 kovid pacijent, 74 više nego po prethodnom preseku dok je na respiratorima 80 pacijenata, petoro više nego po juče objavljenim podacima.
Smrtnost trenutno iznosi 0,96 odsto.
Od početka epidemije, u Srbiji je testirano 5.025.390 gradjana a prisustvo virusa potvrdjeno je kod 762.933 osobe.
NOVI PAZAR – Bošnjačko nacionalno veće poziva sve uprave obrazovno-vaspitne ustanove da i ovu školsku godinu otpočnu dostojanstveno, poštujući različitosti, bez provokacija dece i nastavnika bošnjačke nacionalnosti.
Iz Veća navode da trenutnu himnu Srbije Bošnjaci ne doživljavaju kao državnu već nacionalnu himnu srpskog naroda.
“Bošnjaci Sandžaka su civilizovan, kulturan, miroljubiv evropski narod koji je autohton na ovim prostorima. Narod koji vekovima pokazuje nastojanje da živi u miru sa svim ostalim narodima i da poštuje državu u kojoj živi uz očekivanja da država uzvraća poštovanje i uvažava Bošnjake i njihova osećanja. Poštovanje je dvosmerni proces, bićete poštovani u istoj meri u kojoj poštujete druge, pa se nalog ministra da školska godina otpočne intoniranjem srpske himne smatra nepoštovanjem različitosti i provokacijom nesrpskih naroda” – navode iz BNV.
Dodaju da tekst himne, ali i grb Srbije ne odražava stvarnu nacionalnu strukturu države i u njima se Srbija ne može prepoznati kao multietnička i multikonfesionalna zemlja, što u stvarnosti ona jeste.
Bošnjačko nacionalno veće zatražilo je od prvog potpredsednika Vlade Srbije ministra Branka Ružić da pokrene inicijativu da se usvoje novi državni simboli koji će jednako uvažavati sve narode i manjine u Srbiji i koji će kod sve dece rezultirati osećajem pripadnosti i ljubavi prema državi.
“Himna „Bože pravde“ odraz je isključivo srpskog identiteta i svesrpskog životnog prostora isključujući sve ostale narode, pa je za Bošnjake ona neprihvatljiva. Himna „Bože pravde“ bila je himna Republike Srpske u periodu od 1992. do 2007. godine kao i himna bivše Republike Srpske Krajine. Bošnjačko nacionalno veće još jednom poziva sve obrazovno-vaspitne ustanove da poštuju vekovne tekovine dobrog suživota u Sandžaku te da i ovu školsku godinu otpočnu u miru i slozi bez provokacija dece bošnjačke nacionalnosti” – zaključuje se u saopštenju BNV.
Trenutnu himnu Srbije Bošnjaci ne doživljavaju kao državnu već nacionalnu himnu srpskog naroda. Bošnjačko nacionalno vijeće poziva sve uprave obrazovno-odgojnih ustanova da i ovu školsku godinu otpočnu dostojanstveno, poštujući različitosti, bez provokacija djece i nastavnika bošnjačke nacionalnosti, prenosi Tacka.net. Himna „Bože pravde“ odraz je isključivo srpskog identiteta i svesrpskog životnog prostora isključujući sve ostale narode, pa je za Bošnjake ona neprihvatljiva.
Za poslednja 24 sata preminula četiri pacijenta, na lečenje primljeno 11 novih obolelih, pa ih je sada 110 u bolničkim krevetima, uglavnom s teškom kliničkom slikom. Među njima svega troje je vakcinisano
NOVI PAZAR – Zbog naglog skoka broja zaraženih virusom korona i pacijenata u bolnicama u Novom Pazaru, pokrenuta je inicijativa da se u ovom gradu što je pre moguće sagradi regionalna kovid bolnica. Predlog podržavaju i susedne opštine Sjenica, Raška i Tutin, odakle se oboleli upućuju na lečenje u novopazarsku bolnicu.
Epidemijsku situaciju u Novom Pazaru i Tutinu zdravstveni radnici sve češće opisuju kao alarmantnu i zabrinjavajuću. Juče je saopšteno da su za poslednja 24 sata preminula četiri pacijenta, da je na lečenje primljeno 11 novih obolelih, pa ih je sada 110 u bolničkim krevetima, uglavnom s teškom kliničkom slikom. Među njima je svega troje vakcinisano. Na pregled je došlo preko 200 Novopazaraca sa simptomima kovida 19, svaki drugi dolazi prvi put, a polovina je nosilac opakog virusa. Statistika zabrinjava – u avgustu je od kovida 19 obolelo oko 900 žitelja Novog Pazara, a u Tutinu preko 500. Otuda i strepnja da se ne ponovi situacija od prošlog leta, kada je ovde bilo i po desetak sahrana dnevno, a bolnički kapaciteti bili tesni za sve obolele, pa je u bolničkom krugu montirana poljska bolnica.
Na nedavnom sastanku u Novom Pazaru državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek okupio je gradonačelnika Novog Pazara i predsednike opština Tutin, Sjenica i Raška, kao i rukovodioce zdravstvenih ustanova u ovim opštinama, sa jednim pitanjem – šta da urade kako bi se stanje popravilo. Direktor Doma zdravlja u Novom Pazaru dr Ervin Ćorović izneo je predlog koji su, kaže, svi ostali zdušno podržali – da se i u Novom Pazaru izgradi kovid bolnica.
– Mislim da bi to bilo sasvim opravdano, jer ne znam dokle ćemo moći da izdržimo ovakav način rada. Mi sada u bolnici imamo puno infektivno odeljenje, interno i ušno odeljenje su u kovid zoni, kao i jedan deo specijalne bolnice u Novopazarskoj banji. A ovo stanje će trajati možda i nekoliko godina – kazao je Ćorović.
On kaže da je u redu da se za obolele od kovida 19 obezbeđuje prostor, ali za to vreme trpe pacijenti oboleli od drugih bolesti.
– Praktično su na duže vreme obustavljeni svi drugi specijalistički pregledi i lečenje pacijenata koji nemaju koronu, jer u „zelenoj zoni” ostaje samo deo hirurgije, dijaliza i porodilište. A stručnjaci najavljuju da ova situacija s virusom korona može da potraje još nekoliko godina – kaže dr Ćorović.
Slični su argumenti i direktora Zavoda za javno zdravlje dr Šefadila Spahića. On kaže da je izgradnja nove kovid bolnice u srednjoročnom planu razvoja zdravstva u Novom Pazaru predviđena kao prioritet. Spahić ističe da sadašnje stanje, u kome se čitava bolnica deli na crvenu i zelenu zonu jeste nužno, ali nije najsrećnije rešenje jer ponegde to deljenje prosto nije moguće i praktično se blokiraju sve ostale grane medicine, pa oboleli od drugih bolesti nemaju gde da se leče.
– Ideja je dobra. Mi imamo dovoljno stručnog kadra i solidnu opremu, sa posebnim prostorom mogli bismo da pružimo adekvatno lečenje pacijentima obolelim od kovida 19, a oslobodili bismo ostala odeljenja da mogu normalno da funkcionišu – kaže Spahić.
Ideju o izgradnji kovid bolnice podržava i gradsko rukovodstvo Novog Pazara. – Naša opšta bolnica je prošle godine proglašena za regionalni kovid centar, pa je logično da ovde postoji i regionalna kovid bolnica – kazala je predsednica Gradske skupštine Novog Pazara Enela Halilović Šemsović. Raduje je, kaže, to što su ideju o regionalnoj kovid bolnici podržali svi čelni ljudi susednih opština Dodaje da bi to olakšalo lečenje jer pacijenti ne bi morali da se transportuju u druge centre. Ona veruje da će ta ideja naići na podršku i u Ministarstvu zdravlja i kod državnog rukovodstva.
Dok traju priče o mogućoj izgradnji kovid bolnice, broj pacijenata raste. Višemesečno odbijanje građana da se vakcinišu uzima danak. Tek poslednjih nekoliko dana broj onih koji dođu do vakcinalnih punktova da prime cepivo postepeno raste. Kako navodi dr Spahić, u Novom Pazaru donedavno se vakcinisalo dvadesetak osoba dnevno, a poslednja dva-tri dana po 50. Blagi rast broja vakcinisanih primećuje se i u Tutinu, koji se sa 17 odsto vakcinisanih nalazi na dnu republičke lestvice. – Međutim, to je mnogo daleko od kolektivnog imuniteta – kaže dr Spahić.
NOVI PAZAR – U toku protekla 24 sata, usled komplikacija izazvanih infekcijom korona virusa, preminuo je jedan pacijent iz Sjenice, saopštio je lokalni Štab za vanredne situacije.
Novopazarska Covid bolnica beleži 20 novih prijema i to devet iz Tutina, osam iz Novog Pazara dva iz Sjenice i jedan iz Raške, pa su tako na lečenju hospitalizovana ukupno 124 pacijenata.
Sedam hospitalizovanih je na respiratorima, a jedan na kiseoničkoj potpori.
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 235, od kojih je 149 prvih i 86 kontrolnih pregleda.
Od 98 brzih antigenskih testova iz brisa nosa, 47 je pozitivno, a urađena su 63 PCR testova.
NOVI PAZAR – Blagi je porast broja vakcinisanih u Novom Pazaru, ali još uvek nedovoljan. Lekari kažu da su najveći problem građani starosti od 20 do 50 godina, a najodgovorniji su stariji Novopazarci, koji dolaze i za treću dozu.
Vakcinacija trećom dozom vakcine u Novom Pazaru je počela. Vakcina ima dovoljno, a vakcinalni punktovi rade po ustaljenom režimu koji je važio od početka imunizacije.
Lekari na jednom od punktova, u Domu omladine tvrde da interesovanje građana za vakcinaciju još uvek nije na nivou potrebnom da se stvori kolektivni imunitet. Najodgovorniji su, tvrde, stariji građani.
Bojazan od imunizacije, te brojne teorije uzrokovale su da nedovoljan broj ljudi bude vakcinisan. Imunizacija je, ipak, tvrdi dr Vesna Đoković jedini način da se pandemiji stane na kraj.
Korona prema njenim rečima kod pacijenata koji su je preležali može da ostavi brojne i trajne posledice po zdravlje, a imunizacija je način da se one izbegnu.
Među retkim, mladim koje smo danas zatekli na vakcinalnom punktuu Domu omladine bila je Dina Ziljkić. Primila je prvu dozu vakcine, kako bi zaštitila sebe ali i druge
Vakcinalni punktovi otvoreni su od 8 sati do 18 časova. Zbog početka školske godine, vakcinalni punkt koji je funkcionisao u okviru srednje medicinske škole sada je u sklopu punkta u Domu omladine.
Đaci se sutra vraćaju u školske klupe, u većem delu Srbije po modelu nastave koji podrazumeva časove od 45 minuta i kompletna odeljenja u učionicama, a dalji način rada zavisiće od epidemiološke situacije u lokalnim samoupravama.
Na osnovu odluke Tima za praćenje i koordinisanje primene preventivnih mera u radu škola, u prvoj nedelji nove školske godine u svim osnovnim i srednjim školama biće organizovana neposredna nastava, osim u 15 opština, gde će se održavati drugi model rada, kombinovanjem neposredne i nastave na daljinu, dok će odeljenja biti podeljena u grupe.
Prema poslednjim podacima, u petnaest opština: Kladovo, Petrovac na Mlavi, Nova Varoš, Priboj, Užice, Valjevo, Despotovac, Jagodina, Paraćin, Svilajnac, Rekovac, Ćuprija, Preševo, Novi Pazar i Bojnik nastava će se odvijati po kombinovanom modelu.
Alžir je posljednja zemlja koja je iscrpila sve svoje zalihe benzina koji sadrži olovo.
Korištenje olovnog benzina iskorijenjeno je u svijetu, što je prekretnica koja će spriječiti više od 1,2 miliona preranih smrti i sačuvati svjetskim ekonomijama više od 2,4 milijardi dolara godišnje, objavio je Program UN-a za okoliš (UNEP).
Gotovo stoljeće nakon što su liječnici prvi put upozorili na otrovne učinke olovnog benzina, Alžir je postao posljednja zemlja koja je iscrpila sve svoje zalihe, objavio je UNEP i nazvao tu vijest značajnom pobjedom u borbi za čišći zrak.
„Uspješna provedba zabrane olovnog benzina velika je prekretnica za globalno zdravlje i naš okoliš”, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorica UNEP-a sa sjedištem u Nairobiju.
Olovni benzin se još prije dvije decenije koristio u više od 100 zemalja uprkos studijama koje su ga povezivale s preranom smrću, lošim zdravljem i zagađenjem zraka i tla.
Prve zabrinutosti pojavile su se 1924. godine kada su hospitalizirani deseci radnika, a pet ih je umrlo nakon što su u rafineriji koju je vodio američki gigant Standard Oil pretrpjeli teške konvulzije.
Kampanja pokrenuta 2002.
Ipak je sve do 1970-ih gotovo sav benzin koji se prodavao širom svijeta sadržavao olovo.
Kada je UNEP 2002. pokrenuo kampanju iskorjenjivanja olovnog benzina, mnoge velike ekonomske sile već su prestale koristiti to gorivo, uključujući SAD, Kinu i Indiju.
No situacija u zemljama s nižim prihodima bila je drugačija, pojašnjava Hina, pozivajući se na AFP.
Nakon što su Sjeverna Koreja, Mijanmar i Afganistan prestali prodavati olovni benzin 2016., on je od tada još bio dostupan tek u šačici zemalja.
Nakon Iraka i Jemena, Alžir je zadnji okončao ovisnost o tom zagađivaču.
Greenpeace pozdravio je tu vijest kao “proslavu kraja jedne toksične ere”.
