Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je na sastanku sa direktorima kovid bolnica dogovoreno da se na teritoriji Srbije povećaju kapaciteti kovid ambulanti jer je sve više ljudi pozitivno na koronavirus i sve više onih kojima je potrebno bolničko lečenje. Za nekoliko dana otvara se i kovid bolnica u Novom Sadu, najavljuje ministar.

Zlatibor Lončar rekao je, nakon sastanka sa direktorima kovid bolnica, da se povećao broj pozitivnih na koronavirus i onih kojima je potrebno bolničko lečenje.

Navodi da sistem mora da se pripremi za ono što nas očekuje.

“Nikad ne potcenjujući koronu i više ne smatramo da možemo da predvidimo u kom pravcu će da ide, ali iz dosadašnjeg iskustva moramo da se spremimo za naredne tri nedelje, mislimo da će se povećavati i pozitivni i oni koji zahtevaju bolnicu i preglede”, rekao je ministar.

Istakao je da je dogovoreno da se povećaju kapaciteti kovid ambulanti.

“Povećaćemo broj na teritoriji cele Srbije da ljudi ne bi čekali, da možemo brže da dijagnostikujemo. Smatramo da kad na vreme dijagnostikujemo imamo mnogo bolje rezultate, i to nam je prvenstveno cilj, da na vreme krenemo sa lečenjem”, navodi Lončar.

Dodaje da treba što duže izdržati da pacijenti koji nisu korona pozitivni mogu da koriste bolnice, domove zdravlja, da se leče.

“Ništa nećemo postići ako se posvetimo samo korona pozitivnima, a korona negativni ne mogu da dođu do lekara”, kaže Lončar.

Ističe da se već sada vidi značaj dve novoizgrađene kovid bolnice, u Batajnici i Kruševcu, i da će za nekoliko dana biti otvorena i kovid bolnica u Novom Sadu.

Deo opreme u novoj bolnici je, kaže, instaliran i određeni su ljudi koji će tamo raditi.

“Sad već, sa ovim brojevima, da te dve nisu otvorene, već bismo neku od bolnica u Beogradu morali da vratimo u kovid sistem, to znači da korona negativni ne bi mogli da dođu do lekara”, napominje ministar zdravlja.

Prema njegovim rečima, Srbija je jednu šansu da pobedi koronu već propustila.

“Tako što smo imali dovoljno vakcina, imali smo ih na vreme ali se nismo vakcinisali. Time što se nismo dovoljno brzo u dovoljnom broju vakcinisali, dali smo prostor koroni da opstane, mutira i da sad imamo neke sojeve koje je pitanje koliko će reagovati na postojeće vakcine. Građani neka odluče da li ćemo i drugu šansu da propustimo”, istakao je ministar.

Smatra da iz problema sa koronom nećemo izaći dokle god ne bude dovoljno vakcinisanih, a to će, kaže, “trajati godinama po onome kako sada radimo”.

Lončar kaže da bi na organizovane događaje trebalo da uđu samo vakcinisani.

“Ako mislite da će dobro da donese svadba u Tutinu sa 1.250 ljudi i slične manifestacije. Ljudi, teško, to nije realno. Razmislite da li morate da odete negde gde ima mnogo ljudi. Ne očekujte da vam država uređuje život u tom smislu, nego uključite kako su prošli vaši najbliži”, navodi ministar.

Dodaje da struka veruje da kovid propusnice mogu da pomognu.

Odgovarajući na pitanje o proizvodnji ruske vakcine u Srbiji, ministar kaže da su proizvedene velike količine, ali da mora da se ispoštuje procedura i te vakcine pošalju na analizu.

Dodaje da će uskoro doći i delegacija iz Kine i da će u “Hemofarmu” početi proizvodnja vakcine

Izvor:RTS

Podeli

U protekla 24 sata u novopazarskoj Opštoj bolnici preminula su tri je pacijenta jedan  iz Novog Pazara, a dva iz Tutina od posledica izazvanih korona virusom, saopštio je lokalni Štab za vanredne situacije.

Na bolničko lečenje primljeno je dvanaest novih pacijenata i to šest iz Novog Pazara, 4 iz Tutina, jedan iz Nemačke i jedan iz Slovenije, dok su kući otpuštena četiri.

Trenutno se na Covid odeljenjima od korone leče 58 pacijenta, od kojih je jedan na respiratoru i četiri na hajflou ventilaciji.

Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 144 (59 prvih, 85 kontrolnih pregleda)

Od 61 brzih antigenskih testova iz brisa nosa 25 je bilo pozitivno na koronu.

Podeli

Karavan digitalnih veština, pismenosti i bezbednosti “Digitalna ekspedicija” pokrenut je danas na Trgu Republike u Beogradu, gde gradjani mogu da se upoznaju sa ključnim digitalnim veštinama 21. veka.

Gradjani će moći da saznanju kako se dolazi do odredjenih informacija, kako da u elektronskoj komunikaciji s državnom upravom ostvare neko svoje pravo ili ispune obavezu, kao i kako da sebi i svojoj deci pruže bezbedno digitalno iskustvo.

Tokom naredna četiri meseca karavan će posetiti još 15 gradova Srbije: Prijepolje, Vršac, Šabac, Smederevo, Kruševac, Kraljevo, Čačak, Užice, Suboticu, Aleksinac, Niš, Vranje, Pirot, Rašku i Novi Pazar.

“Kao i u Beogradu, gradjani će se upoznati sa elektronskim javnim uslugama koje su dostupne na sajtu eUprave, principima elektronske trgovine i osnovama bezbednog korišćenja društvenih mreža i ostalim pogodnostima digitalnog prostora”, rečeno je na pokretanju karavana u Beogradu.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić izjavila je da su digitalne veštine značajne ne samo za svakodnevnu komunikaciju i lični razvoj gradjana Srbije, već i za razvoj digitalnog poslovanja i preduzetništva i ukupan ekonomski rast.

“Digitalno preduzetništvo je baza digitalne ekonomije, i neophodno je da svako dobije šansu da iskoristi nove mogućnosti digitalnog doba. Znamo da je trenutno u Srbiji IT sektor najprosperitetniji, ali posebno treba da imamo u vidu da ga snažnim čine upravo mala i srednja preduzeća”, istakla je Matić.

Ona je dodala da iako ova preduzeća čine tek nešto više od petine ukupnog broja IT firmi, upravo ona prema prihodima, zaposlenima, kapitalu i dobiti nose dve trećine celokupne poslovne aktivnosti domaćeg IT sektora.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević izjavila je da gradjani sada imaju priliku da odredjene obaveze, koje su pre zahtevale mnogo više vremena i čekanja u redovima, obave u nekoliko klikova.

“Koliko je digitalna pismenost važna uverili smo se u vreme pandemije kovida-19, kada smo radili od kuće, bili u izolaciji zbog bolesti a naši najstariji morali zbog očuvanja zdravlja da budu odvojeni od svojih najbližih”, rekla je ona.

Naglasila je da će kroz ovaj projekat poseban fokus biti na digitalnom opismenjivanju starih, odnosno obukama u gerontološkim centrima i domovima za stare, jer su oni tokom pandemije, kako je ocenila, pokazali odgovornost i tokom izolacije prihvatili tehnološke inovacije za komunikaciju.

Ovaj projekat sprovodi se uz podršku Ministarstva za trgovinu, turizma i telekomunikacije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kancelarije za IT i eUpravu, a u partnerstvu sa programom “Nova pismenost” koji realizuju USAID, Propulsion i UNDP.

Izvor: Beta

Podeli

U odnosu na početak meseca, broj novoobolelih je pet puta veći, a broj hospitalizovanih više nego dvostuko

Na lečenju je sve više mladih. U najvećoj kovid-bolnici u zemlji, u Batajnici, iz dana u dan se povećava broj pacijenata. Batajnica je 1. avgusta imala 32 pacijenta, a danas 268.

Dva blokasu puna pacijenata. Dr Jelena Veličković, pomoćnica direktora kovid-bolnice u Batajnici navodi za RTS da je situacija alarmantna jer tako brzo popunjavanje kapaciteta u bolnici do sada nisu imali prilike da vide.

Dr Jelena Veličković je gostujući u Dnevniku 2 navela da je situacija alarmantna da se u bolnici nalazi nekoliko porodica – roditelji i deca koji se leče od pneumonije.

“Situacija je alarmantna jer ovakvu brzinu popunjavanja bolnice i ovoliko veliki porast broja prijema u bolnicu nismo očekivali ili nismo imali prilike do sad da vidimo. U toku jučerašnjeg dana primljeno je 40 pacijenata, a kako stvari stoje, taj će broj danas biti nadmašen”, navodi Veličkovićeva.

Govoreći o težini kliničke slike navodi da među pacijentima ima i mladih sa teškom kliničkom slikom.

“Nažalost i mladi pacijenti i oni sa pratećim i bez pratećih bolesti nekada imaju tako tešku kliničku sliku sa smrtnim ishodom. Danas je preminula pacijentkinja stara 26 godina, koja se lečila na intenzivnoj nezi”, navodi Veličkovićeva.

Kako kaže, karakteristično za ovaj talas je to da u bolnicu dolaze mladi, najčešće bez pratećih bolesti.

“Najveći broj pacijenata je nevakcinisan. Ima i vakcinisanih pacijenata koji su se veoma davno vakcinisali, obično starije životne dobi”, ističe gošća Dnevnika 2.

Objašnjava da većina zaraženih pacijenata navodi da se zarazila ili na nekim skupovima, slavljima, proslavama, svadbama ili u toku letovanja.

Izvor: b92.net / rts

Podeli

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će hrane biti dovoljno uprkos suši i da će Srbija “biti u plusu i te kako” jer je ove godine cena kukuruza veća nego prošle godine.

Branislav Nedimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, ukazao da suša ove godine jeste očigledna, ali je istakao da nećemo imati problema i da će hrane biti dovoljno.

Naveo je da će prinos kukuruza biti manji zbog ekstremno visokih temperatura u julu i nedovoljno kiše.

“Imaćamo šest tona po hektaru. Više od milion hektara je posejano, biće dosta za Srbiju, biće i za izvoz”, kaže ministar poljoprivrede dodajući da će ove godine moći više da se zaradi jer su cene više.

“Bićemo u plusu što se tiče novca i te kako”, naglašava Nedimović.

Kada je reč o konkursu iz IPARD programa, ministar kaže da je namenjen svakom gazdinstvu koje želi da “pređe iz nivoa 1 u nivo 2 video-igre zvane poljprivreda”.

“Maksimalno je povrat 700.000 evra, za mlekarstvo milion evra. To su jako važne stvari, time se dižete iz sirovine i idete u poluproizvod i proizvod”, navodi ministar.

Dodaje da je za konkurs za voćare i povrtare, koji je sproveden u saradnji sa Svetskom bankom, bilo 2.400 zahteva, od kojih se 90 odsto njih odnosilo na traktore.

Rezultati konkursa biće objavljeni za dve-tri nedelje, kaže ministar i podseća da su uslovi konkursa bili “jako lepi” – 50 odsto grant, 40 odsto kredit i 10 odsto učešće.

Novac će, prema njegovim rečima, dobiti oko 700-800 ljudi.

“Najveći broj zahteva je iz Zlatiborskog okruga, Jablaničkog, gde se radi voće i povrće, sa novom mehanizacijom je i veći kvalitet”, navodi Nedimović i dodaje da će novac biti isplaćen sledećeg meseca.

Uskoro se, kaže, očekuje novi konkurs za ratare i stočare.

Govoreći o proizvođačima mleka koji su u velikom gubitku zbog skoka cene žitarica, Nedimović je rekao da će u narednim danima biti doneta odluka o povećanju premije za mleko, sa 7 na 10 dinara.

“To je jedna od mera, ostalo narednih dana. Videćemo kako će to sve da ide. Samo Srbija ima dovoljno mleka u okruženju, sve ostale zemlje nemaju dovoljno mleka i to je naša šansa. Kad se nešto pojavi kao problem, ako imate dovoljno pameti možete to da pretvorite iz 0:1 u 2:1, iz dvojke u keca, i nadam se da ćemo to uraditi u sektoru mlekarstva”, napominje Nedimović.

Izvor:RTS

Podeli

Dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić izjavio je da “nema dileme” da li je vakcinacija protiv koronavirusa potrebna ili ne, jer se epidemija neće zaustaviti sama od sebe.

„Ono što smo uradili do sada je dobro, ali broj inficiranih raste, kao i zauzimanje bolničkih kreveta i smrtnih slučajeva. To nije situacija koja je alarmantna, ali je alarmantna sa preventivnog stanovišta, jer ukoliko se ovako nastavi, neće biti dobro“, rekao je on za RTS.

Lalić je ocenio da stručna javnost mora da bude „jedinstvena u stavu“ da je vakcinacija neophodna.

„Istina je jedna, vakcinacija jeste potrebna i jedini izuzeci od toga mogu biti medicinski. Ako neko zaista ima oboljenje, ako je neko u takvoj situaciji da ne može sada da primi, to ne znači da neće moći za mesec ili dva. Vreme je da se malo uozbiljimo na tu temu“, ocenio je doktor.

Autor:Beta, RTS

Foto:N1

Podeli

Na putničkim terminalima graničnih prelaza saobraćaj je pojačan i povremeno dolazi do dužih zadržavanja, a broj vozila će se povećavati tokom dana, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Vreme zadržavanja na graničnim prelazima susednih zemalja slično je, ili duže od vremena koje putnici provode na srpskim prelazima.

Prema najnovijim informacijama, na izlazu iz zemlje, putnička vozila i autobusi čekaju sat i po na prelazu Horgoš, dok na prelazu Batrovci vozila čekaju sat, a autobusi tri sata.

Na prelazu Špiljani vozila čekaju nešto manje od sata na izlazu iz zemlje, a na prelazu Gostun pola sata.

Na ulazu u zemlju, vozila čekaju pola sata na prelazu Gradina, a naa ostalim graničnim prelazima nema dužih zadržavanja.

Na teretnim terminalima srpskih graničnih prelaza nema zadržavanja. Na naplatnim rampama na autoputevima nema zadržavanja, a kraća se očekuju u popodnevnim časovima.

Autor:Beta,foto: DENIS LOVROVIC / AFP / Profimedia

Podeli