U 2022. će biti ozvaničena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na uplaćene doprinose, a ljudi koji su na bolovanju neće donositi poslodavcu potvrdu o odsustvu

Iako je bilo najavljeno da će Srbija od sledećeg meseca dobiti izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju, to je pomereno za početak sledeće godine. Sam tekst nacrta zakona pod velikim je pitanjem, kao i to šta će se konačno naći u njemu jer dosta toga zavisi od novih rešenja u vezi s digitalizacijom u zdravstvu, a postoji mogućnost i da se predlog novih propisa ponovo nađe na javnoj raspravi.

– Postoje nove okolnosti o kojima se mora dodatno raspravljati i naći rešenja kako bi se postigao potreban kompromis – kažu za „Politiku” u Ministarstvu zdravlja.

Ranije je bilo reči da će izmenjeni propisi stupiti na snagu od 1. juna.

U propise treba da bude uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će moći da ostvare pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a ljudi koji su na bolovanju više neće morati da donose poslodavcu potvrdu o odsustvu zbog bolesti već će elektronskim putem to raditi izabrani lekar.

U Ministarstvu zdravlja naglašavaju da je predloženo da obračun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana obavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a ne više poslodavac, čime se skraćuje postupak. Skraćeni će biti i rokovi za prenos sredstava na ime naknade zarade od strane RFZO-a poslodavcu, kao i rok u kojem poslodavac ta sredstava treba da uplati na račun osiguranika, svog zaposlenog. To se odnosi na sve osiguranike.

– Ovde nije u pitanju nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, već je reč o izmenama i dopunama važećeg zakona. Najbitnija novina se ogleda u tome da je procedura u vezi s otvaranjem bolovanja skraćena u smislu da doznake i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad elektronskim putem poslodavcu dostavlja izabrani lekar, a ne osiguranik. Što se tiče obolelih od retkih bolesti, ovaj zakon ne uvodi neka nova prava za njih, ali se prvi put u propise uvodi definicija pojma retkih bolesti – ističu u resornom ministarstvu.

Za trudnice su predviđene posebne pogodnosti, napominju u Ministarstvu zdravlja. Za bolovanje preko 30 dana RFZO obračunava i uplaćuje iznos direktno na račun trudnice, a ne poslodavac, kao što je sada važeće rešenje. Dakle, budućim mamama će RFZO obračunavati bolovanje i direktno im uplaćivati pare na račun. Isto tako, predviđeno je da trudnice, bez obzira na to da li im je uplaćen dospeli doprinos ili ne, ostvaruju sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, a što obuhvata i naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

– Po važećim propisima, u tom slučaju trudnica može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na troškove prevoza u vezi s korišćenjem zdravstvene zaštite, a nema pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Predloženim rešenjem trudnice bi ostvarivale sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u slučaju da im nisu uplaćeni dospeli doprinosi, što nije slučaj s ostalim osiguranicima – ističu u Ministarstvu zdravlja.

Dragana Soćanin, članica UO Udruženja „Roditelj”, kaže za „Politiku” da, što se tiče zdravstvenog osiguranja trudnica, smatra da je to trebalo da bude rešeno još 2013. godine, odnosno da trudnice imaju zdravstvene usluge bez obzira na to da li im je knjižica overena ili ne.

– Prilikom izmene zakona kojim je izmenjen način isplate porodiljama, promenjen je i obračunski period pa se sada računa 18 meseci, što veoma utiče na smanjenje iznosa koje porodilje dobiju na kraju. Važno je da se ima na umu da su radna prava žena koja žele da rađaju ionako oštećena u smislu da nemaju ugovore na neodređeno, da ne primaju celu platu na račun… Ukoliko bi došlo do promene obračuna, smatramo da bi mnoge žene bile oštećene – napominje Soćaninova.

Naša sagovornica ističe da je važno da se ima na umu još jedna stvar, a to je da ne sme da se šalje poruka poslodavcima da će država umesto njih da preuzme njihove obaveze i odgovornost za trudnice, a da poslodavci mogu nesmetano da nastave s praksom neuplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.

– Ovo samo treba da bude mehanizam koji osigurava ekonomsku stabilnost trudnica, odnosno da ne budu kažnjene izostankom naknade samo zato što su ostale trudne, ali ne smemo da zaboravimo da je zdravstveno osiguranje žena nakon porođaja takođe izuzetno važno i da se mora stvoriti mehanizam kompletne zdravstvene zaštite kako tokom trudnoće, tako i nakon porođaja pa i dalje za kompletnu zaštitu zdravlja žena koje uključuje i redovne preventivne ginekološke i druge preglede – smatra Soćaninova.

Kako ističe dr Draško Karađinović iz Udruženja „Doktori protiv korupcije”, najave o izmenama zakona su samo prepakivanje istih stavki, uz neka blaga poboljšanja. Po njemu je potrebno iz temelja promeniti propise i zdravstveni sistem koji je nasleđen iz davnih vremena.

Postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju primenjuje se od 11. aprila 2019. godine.

PODGORICA – U susret turističkoj sezoni u Crnoj Gori finalizovani su zdravstvenii protokoli, a vlada te zemlje je donela odluku da se stranim turistima koji se razbole od Кovida za vreme boravka u toj zemlji omogući bolničko lečenje o trošku Crne Gore. Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović rekao jeda će zdravstveni protokoli naredne sedmice biti distribuirani turističkoj privredi i ambasadama, i biće i na engleskom i ruskom jeziku.


Ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović je rekla da su se potrudili da pojednostave protokol i da će turistima biti objašnjeno kako da se ponašaju ako osete simptome Кovida ili se zaraze kovidom, prenose „Vijesti“.


„ Vlada je donela odluku da se turisti, koji se razbole od Кovida-19 za vreme boravka u Crnoj Gori i budu bolnički zbrinuti, leče o trošku države“ rekla je ona.


PCR testiranje će se, u slučaju da je turistima potrebno za povratak u svoju zemlju, nesmetano obavljati u Crnoj Gori na dva paralelna načina – jedan će biti organizovan uz pomoć Instituta za javno zdravlje Crne Gore i vršiće se besplatno, a turisti će imati na usluzi i mogućnosti izrade testova i u privatnim laboratorijama, dodala je ministarka.


Svi hotelijeri će 10 odsto kapaciteta nameniti za eventualne slučajeve obolijevanja od Кovida-19, najavila je takođe Borovinić Bojović. Na snazi ostaje mera o ulasku u Crnu Goru bez testa državljanima Srbije, Hrvatske, BiH, Rusije, Belorusije, Ukrajine i Albanije


(foto Pixabey)

Poslednjih godina cene nekretnina u Srbiji konstantno rastu. Kvadrat je skuplji u proseku za 30 odsto, vrednost tržišta nekretnina za godinu dana uvećana je za fantastičnih 100 miliona evra na 4,2 milijarde evra i tu nije kraj. Tražnja nastavlja da raste i sve to zajedno u žižu postavlja jedno pitanje. Zašto cene nekretnina rastu i da li je ovo balon koji mora i da pukne?

Pitanje je aktuelnije tim pre, što se poskupljenje kvadrata u mnogim gradovima može pratiti čak na mesečnom nivou. Tako su, recimo, i do 5 procenata od početka godine poskupeli stanovi u beogradskim opštinama Voždovcu, Novom Beogradu i Mirijevu. Kvadrat je i u Novom Sadu “otišao” za isto toliko, dok je u Nišu u pojedinim delovima grada od decembra zabeležen rast od čak 30 odsto. Za Durlan i Palilulu u Nišu prosečno je cena porasla za 15 odsto. U Kragujevcu cene stagniraju, dok su u Pančevu za poslednjih pet meseci porasle čak 10 procenata.

Dok se neko vreme očekivalo da će “balon” da pukne, ili dok se pričalo da je reč o “novčanim peripetijama” prema mišljenju stručnjaka na rast cena kvadrata utiču realni faktori.

– Cene nekretnina u Srbiji diktira tržište nekretnina. U situaciji kad je ponuda stanova i kuća na prodaju ograničena, a potencijalnih kupaca ima, dakle ima potražnje, dešava se ono što se dešava i na ostalim ekonomskim tržištima: cena robe, u ovom slučaju nekretnina, raste, kaže direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs, Anita Pešić.

Svakako jednostavni zakon ponude i potražnje nije jedini uzrok rastu cena, i postoji nekoliko faktora koji utiču na okruženje u kom se odvija tržište nekretnina.

Kamate i duplo manje

Najznačajniji faktor rasta cena tržišta nekretnina je kretanje kamatnih stopa. Sa nižim kamatnim stopama, koje su danas i duplo manje nego pre 10 godina, krediti postaju dostupniji. Samim tim više ljudi je u mogućnosti da kupi nekretninu i to dovodi do rasta cena. Istina jeste i da je sve više građana koji su kreditno sposobni, a što se može povezati i sa padom nezaposlenosti odnosno rastom stope ljudi koji imaju posao.

U takvom okruženju investiranje u nekretnine nije nerazumna poslovna odluka, ko god da ste, banka, osiguravajuća kuća, investicioni fond, preduzetnik ili pak neko ko se odlučio za kupovinu nekretnine kako bi u njoj živeo.

Pad kamatnih stopa počeo je 2014. godine, i od tad je kapital jeftin svuda, i u Srbiji obara kamatne stope.

– Krediti i novac su trenutno jeftini, kamate na kredite se kreću između 2,5 i 3 odsto, kaže stručnjak za nekretnine Đoković.

Pored više nego povoljnih kredita i jeftinog kapitala, postoji još nekoliko jako bitnih faktora koji podižu cenu kredita.

Stranci i gastarbajteri

Pored građana Srbije, sve je veći broj i stranih državljana koji odlučuju da novac zarađen u inostranstvu ulože u kupovinu nekretnina kod nas. Među njima prednjače oni koje je u Srbiju dovela karijera, ali je nezanemarljiv i broj gastarbajtera.

Prema rečima stručnjaka za nekretnine, Milića Đokovića, najveći broj nekretnina stranci su kupovali sopstvenim sredstvima.

– Tek jedan od četiri strana državljana kupuje nekretninu na kredit za nerezidente, kaže za “Blic Biznis” Đoković.

– Dobar deo onih koji dolazi u Srbiju ima uspešne biznise i novac kojim kupuju nekretnine, tj. transakcije tog novca najčešće idu preko korespodentnih banaka, zaključuje Đoković.

Što se tiče gastarbajtera veliki broj njih se odlučuje da se vrati kako bi uživali trošeći penzije iz inostranstva, i to vrlo često uključuje kupovinu nekretnina po Srbiji.

U Srbiji niti je razvijena kultura investiranja, niti postoje realne prilike na tržištima kapitala. Dok se u razvijenijim zemljama ušteđevina investira na berzu, investicione fondove itd. kod nas je ova vrsta ekonomskih zahvata još uvek u povoju. U tom kontekstu kupovina stana, kako bi se isti rentirao, je u očima javnosti sigurnija opcija od ulaganja u nerazvijeno tržište kapitala ili štednja tog novca u banci.

– Na ovom području nemamo naviku ulaganja u hartije od vrednosti niti u plemenite metale, već ulažemo stečeni ili naslđeni kapital u nekretnine, kaže direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs Anita Pešić.

Slično mišljenje je izneo i potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić koji je za “Blic Biznis” rekao da veliki broj građana želi da spasi svoju deviznu štednju i uloži istu u nekretninu.

– Osnovni razlog ovakve potražnje za stanovima je želja ljudi da se reše svoje devizne štednje, za koju gotovo da nema kamate. Neizvesnost kursa evra i dolara, te strah da ušteđevina može da nestane gura građane ka ulaganju u nekretnine, kazao je Rodić za “Blic Biznis”.

Takođe, tržište nekretnina u Srbiji je puno “vezanih prodaja”. Kada se novac stekne prodajom nekog većeg stana ili zemljišta, prodavci se uglavnom opredele da novac ponovo investiraju u nekoliko manjih nekretnina. Ovo je jedan od razloga zašto u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda stoji činjenica da je čak 84 odsto prometa nekretnina plaćeno gotovinom.

Veliki problem na tržištu nekretnina stvara kašnjenje u procesu ozakonjenja određenih objekata, te zbog toga ponuda kaska za potražnjom.

– Imamo dosta stambenih objekata u procesu ozakonjenja koji još nije završen, te zbog toga nije moguće prodavati takve nekretnine. Nadamo se da će ozakonjenjem nekretnina koje su u procesu legalizacije i tržište nekretnina biti bogatije ponude. Onog trenutka kad ponuda nekretnina bude veća, cene bi trebalo da se stabilizuju, kaže Pešić.

Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska tema i politička i socijalno-ekonomska, baš kao i ekološka i urbanistička. Reč je o složenom problemu i još uvek ne postoji jednoznačno rešenje.

Nikola Vojnović

FOTO: OLIVER BUNIĆ, SHUTTERSTOCK / RAS SRBIJA

Isplata polovine minimalne zarade za april, iz trećeg paketa državne pomoći, počeće u ponedeljak, najavio je ministar finansija Siniša Mali. Za nju se, dodao je, prijavilo 230.805 preduzetnika i privrednih subjekata. „Ukupan iznos koji ćemo isplatiti za 1.122.787 zaposlenih je 17,2 milijarde dinara“, precizirao je.

Ovo je druga po redu isplata polovine minimalca.

„Prvu smo isplatili 8. aprila i za to je bilo opredeljeno 17,5 milijardi dinara, dok će u junu biti isplaćena poslednja rata polovine minimalca koju smo predvideli trećim paketom pomoći privredi“, kazao je Mali.

Na pitanje kako će se podeliti pomoć građanima ministar je rekao da će svaki penzioner ukupno dobiti 110 evra. Podsticaj za vakcinisane je 3.000 dinara, podsetio je.

„Svi penzioneri su ispaćeni prošle nedelje, u petak je isplaćeno po 3.000 dinara za korisnike socijalne pomoći, u sredu kreće isplata i ostalim građanima koji su se prijavili za pomoć države. Prijavilo se preko 3 miliona građana za novih 30 evra. Proše godine smo imali najmanji pad BDP- a u Evropi, nismo imali otpuštanja u privredi. Idemo da što pre stvorimo kolektivni imunitet kako bi se ekonomija u potpunosti otvorila“, rekao je Mali, gostujući na Hepi televiziji.

O kritikama koje su dobili na račun mera pomoći građanima, Mali je napomenuo da „kada ostvarite rezultate posle toga mnogi ćute“.

„Neki su imali zamerke i na pomoć od 100 evra, nama je ta mera bila važna da se pokažem da je država jaka i da brine o građanima. Država je tu da građani vide da u doba krize imaju na koga da se oslone. Vakcine smo nabavili na vreme, prvi smo na rang listi u Evropi prema broju revakcinisanih stanovnika. Država je pokazala da je odgovorna i da je ispunila svoja obećanja. Za bilo kakve kritike, mogu se prvo pogledati rezultati koje smo ostvarili, pokazali smo se na pravi način u doba najveće zdravstvene i ekonomske krize borimo“, rekao je Mali.

BIZNIS Autor:Milan Vukelić

Siniša Mali Foto:TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC