BEOGRAD – Carinici su tokom praznika na graničnim prelazima otkrili brojne prekršaje, pa su tako sprečili krijumčarenje 20 novih mobilnih telefona u vozilu za prevoz pokojnika i migranata sakrivenih ispod kamionske šasije i u delu za odlaganje alata, kao i šverc 45.000 evra u prvoj pomoći, saopštila je danas Uprava carina.
Uprava carine Kako se navodi, 20 novih mobilni telefoni marke ”Huawei” zaplenjeni su 1. maja na prelazu Horgoš.
Telefoni su bili sakriveni u dve kartonske kutije ispod platforme predviđene za smeštaj kovčega sa posmrtnim ostacima, u kombi vozilu za prevoz pokojnika zaječarskih registarskih oznaka u kome su putovala dvojica srpskih državljana.
Carinici su na istom prelazu 4. maja na izlazu iz Srbije zatekli dvojicu migranata sa donje strane tovarnog dela kamiona sa tekstilnim proizvodima makedonskih registarskih oznaka.
Uprava carine Nekoliko dana ranije, na Preševu sprečeno je krijumčarenje trojice migranata iz Bangladeša koji su bili sakriveni u delu prikolice kamiona za odlaganje alata, a koji je natovaren robom iz Grčke tranzitirao kroz našu zemlju na putu ka EU.
Carinici su na prelazu Gradina 2. maja u ””golfu”” nemačke registracije, kojim su putovala dvojica turskih državljana, na klupi iza zadnjih sedišta našli torbicu za prvu pomoć puna neprijavljenih deviza.
Mađu zavojima i gazama, našli su 45.000 evra, dok su putnici u novčanicima imali još oko 900 evra.
Vraćeno im je po 10.000 evra, koliko se bez prijavljivanja može preneti preko granice, a do okončanja prekršajnog postupka pred nadležnim sudom zadržana je suma od 25.900 evra.
BEOGRAD – Epidemiološka situacija u zemljama regiona je na nivou prethodnih dana sa blažm padom novozaraženih, hospitalizovanih, ali ne i broja preminulih pacijenata.
U poslednja 24 sata u Hrvatskoj je testirano 10.446 uzoraka, od kojih je 2.494 novozaraženih korona virusom, pa je broj aktivnih slučajeva 12.135, za 2.000 manje u odnosu na prošlu sedmicu. Prijavljena je 51 preminula osoba.
U Bosni i Hercegovini, Federaciji BiH, Republici Srpskoj i Brčko distriktu, virus je potvrđen kod 418 osoba. Prijavljena su 23 smrtna slučaja.
Samo u FBiH je testirano 2.585 uzoraka, od kojih su 233 pozitivno na korona virus. Prijavljeno je novih 17 smrtnih slučajeva, što je broj preminulih od početka epidemije dovelo do gotovo 5.000.
Republika Srpsa je testirala 728 labratorijskih uzoraka, od kojih su na korona viruskih pozitivne 164 osobe – 82 muških i 82 ženske osobe, od kojih su 13 mlađe, 99 srednje i 52 starije životne dobi. Prijavljeno je sedam smrtnih slučajeva, a reč je o osobama starije i srednje životne dobi. Ukupan broj preminulih od početka pandemije u Srpskoj je 3.438. Pod zdravstvenim nadzorom trenutno je 5.939 osoba.
U Brčko distriktu BiH registrovan 21 novi slučaj zaraze virusom korona.
Prema najnovijem preseku epidemiološkog stanja u Crnoj Gori registrovano je pet smrtnih slučajeva i 117 novozaraženih osoba. Testirano je 1287 uzoraka na novi korona virus. Od preminulih najmlađi pacijent je imao 33, a najstariji 81 godinu. Ukupan broj preminulih povezanih sa COVID-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije je 1.521. Ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva je 2.050.
U Albaniji je današnjim presekom registrovana najniža stopa oboljevanja od korona virusa sa 38 novozaraženih i dva preminula pacijenta. Testirano je 1.762 uzorka.
U Sevenoj Makedoniji zabeleženo je 67 novozaraženih osoba i 31 preminuli pacijent. Testirano je 1.169 uzoraka. Broj umrih od početka epidemije je je gotovo 5.000, a broj aktivnih slučajeva 13.169.
Mađarska je u poslednja 24 sata registrovala 128 premiulih pacijenata, dok je broj novozaraženih 1.130. kupan broja aktivnih pao je na 218.829. Od početka epidemije u Mađarskoj je od korona virusa umrlo 28.173 osoba.
Bugarska je testirala 6.206 uzoraka od kojih je 367 pozitivno na korona virus, što je šest procenata. Aktivnih slučajeva je 47.357. Prijavljen je 61 smrtni slučaj, a ukupan broj preminulih od početka epidemije je 16.609.
U Rumuniji je u poslednja 24 sata testirano na različite načine gotovo 37.000 ljudi od kojih je pozitivno 1.564. Prijavljeno su 142 smrtna slučaja – 73 muškarca i 69 žena. Od početka pandemije u Rumuniji je umrlo 28.616 osoba od posledica korona virusa.
Korona virus očigledno utiče na naš nervni sistem – i čini se da utiče na obrasce spavanja.
Nesanica
Poremećaji spavanja uobičajena su reakcija na sve prirodne katastrofe – od poplava do epidemija, piše Džon Rajt iz Bredfordske kraljevske ambulante, a pandemija Kovida-19 nije izuzetak.
Kada sam započeo ovaj dnevnik, pre nešto više od godinu dana, virus nas je napadao hrleći sa udaljenih obala, a moje kolege kliničari su se budile usred noći, brinući se zbog oluje.
Kada je u bolnice počelo da pristiže sve više akutno bolesnih ljudi, nesanica je proizašla iz briga oko pojedinih pacijenata i mentalnih kontrolnih lista za dan pred nama.
S početkom lokadauna, ova nesanica se brzo proširila na ostatak stanovništva.
U nacionalnim istraživanjima u Velikoj Britaniji i Italiji, većina ljudi je prijavila probleme sa spavanjem.
Svet je ležao budan zureći u plafon.
Izolacija i ograničenja zbog zaključavanja, kriza naših uobičajenih rutina, strepnje zbog zaraze infekcijom i stres zbog posla i ekonomske nesigurnosti doprinose našem noćnom nemiru.
Ljudi sa problemima spavanja pre pandemije iskusili su pogoršanje simptoma, a oni koji su dobro spavali počeli su da doživljavaju nesanicu.
Lekari za spavanje su osmislili oznaku „Kovid-somnija” ili „koronasomnija” kako bi opisali raznolikost poremećaja spavanja, ne samo kod pacijenata već i kod celokupnog stanovništva.
Mnoge virusne infekcije uzrokuju umor i pospanost, baš kao i kovid.
Ovo je virus koji očigledno utiče na naš nervni sistem – od mirisnih i facijalnih živaca, uzrokujući gubitak mirisa i ukusa, pa sve do dugih kovid simptoma glavobolja i moždane magle.
Sasvim je verovatno da ima dugotrajan uticaj na obrasce spavanja našeg mozga.
Još imam neke manje, dugotrajne simptome kovida: disgeuzija – neobični ukusi metala i sapuna kada jedem – i parozmija koja menja moj miris.
Možda sam malo zaboravniji, ali ovo je teško razdvojiti od normalnog starenja i prekomernog rada.
Što je najneugodnije, moj san je postao izrazito poremećen – konstantna buđenja sa trzanjem i okretanjem dok čekam da ponovo utonem u san.
Semu Kanu, kliničkom direktoru hitne pomoći u Bredfordskoj kraljevskoj bolnici, bilo je mnogo gore.Kovid je dobio 24. marta 2020. godine, odmah na početku zaključavanja u Velikoj Britaniji, a zatim nije radio pet meseci zbog dugotrajnog kovida.
I dalje se oseća bez daha i umorno, a i dalje ne može da se usredsredi na stvari kako treba.
Nekada je bio dobar u analizi informacija i brzom donošenju odluka, kao što to lekari moraju da budu na užurbanom odeljenju, ali sada je to izazov.
Naročito je zanimljivo da se, otkako je Sem u decembru dobio vakcinu, njegov san pogoršao – iako nema dokaza o uzročnoj vezi.
„Na kraju prve nedelje, iznenada sam shvatio da se budim, bum, u 3 ujutru – ja inače čvrsto spavam, ali sve se promenilo.
„Sada odlazim u krevet u devet sati i budim se u tri sata ujutru, i idem u krevet u deset sati i probudim se u tri ujutru, a zatim bih pokušao da legnem u ponoć, ali bih se ipak probudio u 3 ujutru”, kaže on.
Tada mu treba sat i po da se ponovo uspava.
Počeo je da uzima antihistamin, blagi sedativ, pre spavanja.
„Ali ako zaboravim da uzmem antihistamin, onda ću bez greške, bum, da se probudim u tri sata ujutru. To je bizarno.”
Profesor Džon Rajt, lekar i epidemiolog, šef je Bredfordskog instituta za zdravstvena istraživanja i veteran epidemije kolere, HIV-a i ebole u podsaharskoj Africi.
Ovaj dnevnik piše za BBC Njuz i snima sa bolničkih odeljenja za BBC Radio.
Tina Mori, medicinska sestra u jedinici za novorođenčad, kaže da se nekada osećala dobro sa pet do šest sati sna noću, ali kovid joj je razbio san „svuda unaokolo”.
Nedavno je, poput Sema, počela da spava još gore.
„Sinoć sam imala zaista tešku noć, nisam spavala, a očajnički sam želela”, kaže ona.
„Sada spavam vrlo kratko i borim se da se vratim u san i to je poput kontinuiranog ciklusa.”
Dr Pol Vitaker, koji vodi našu kliniku za dugotrajni kovid, kaže da pacijenti sa dugotrajnim simptomima mogu imati poteškoća sa spavanjem – ili sa druge strane mogu prekomerno spavati (i do sedamnaest sati dnevno) jer su toliko umorni.
Ili to može biti kombinacija oba problema – oni spavaju danju i zato imaju problema sa spavanjem noću.
Ponekad su problemi sa mentalnim zdravljem faktor koji ometa san, ili je to otežano disanje, ili – naročito u slučaju ljudi koji su bili na intenzivnoj nezi – noćne more.
Polovo iskustvo sugeriše da vakcina ponekad donosi poboljšanje ovih simptoma – čak i ako se u Semovom i Tininom slučaju činilo da se dogodilo upravo suprotno.
„Verovatno većina ljudi koje vidimo, ako imaju bilo kakav efekat od vakcine, čini se da je on pozitivan.
„Deo ljudi se oseća bolje posle vakcine – a to obično sve poboljšava”, kaže on.
U drugim slučajevima izgleda da telo na kraju zaceljuje samo od sebe.
„Razgovarao sam pre nedelju dana sa pacijentkinjom koja je bila prilično mlada – ovi dugotrajni pacijenti sa kovidom obeležavaju godišnjicu i prošla je godina za nju – i konačno, ona pravilno spava i moždana magla se podiže, tako da se oporavak dešava na vreme”, kaže Pol.
Neki se čitaoci ovog dnevnika možda sećaju Mohameda Azima, čiji se nivo kiseonika više puta smanjio do tačke koju je njegov savetnik opisao kao „nespojivo sa životom” i koji je proveo četrdeset osam dana u komi u jedinici intenzivne nege.
Kaže da se čitav obrazac njegovog sna promenio nakon kovida.
Počele su da muče i noćne more.
Posetio je psihijatra i prepisali su mu tablete za spavanje, ali nada se da će i kraj zaključavanja pomoći.
„Nadam se da ću, kada se zaključavanje završi, moći da šetam više”, kaže on.
„Više boravka na otvorenom pomoći će mi da se umorim.”
Spavanje je veoma važan deo našeg fizičkog i mentalnog zdravlja.
To je vreme oporavka, kada se naše telo samo obnavlja, a um obrađuje salvu nadražaja iz dana u dan.
Čini se da je san važan i za naš imunološki sistem, a dobar san može nam pomoći da povećamo imuni odgovor na vakcine.
NOVI PAZAR – Novopazarska policija traga za I.L (39) iz ovog grada zbog sumnje da je u tuči, nakon udesa, nožem naneo teške povrede sugrađaninu E.M (29), javljaju “Večernje novosti”.
Kako navode, do prepirke, koja je prerasla u svađu i tuču, došlo je u utorak popodne, u Ulici Stefana Nemanje, nakon sudara motocikla, kojim je upravljao E. M, i automobila za čijim je volanom bio I.L, a koji su se kretali u istom smeru.
Prilikom fizičkog obračuna, I. L. nožem je ubo E. M. u predelu grudi, nanevši mu povrede srčane maramice.
Nakon toga se udaljio u nepoznatom pravcu, a policija od tada traga za njim.
Povređeni E. M. je odvezen do Opšte bolnice, a nakon ukazane pomoći, prebačen je u Klinički centar Srbije, gde je operisan.
Kako navode “Novosti”, pozivajući se na nezvanične informacije, njegovo zdravstveno stanje je teško i priključen je na respirator.
kako se navodi, E.M. je 2010. godine, kao srednjoškolac, nožem ubio vršnjaka Nedžada Osmanovića (18), učenika Škole za dizajn tekstila i kože, pišu “Novosti” i dodaju da ga je Viši sud u Novom Pazaru osudio na 12 godina zatvora, ali je ta presuda nakon žalbe preinačena na 10 godina
U zatvoru je, zbog amnestije, proveo sedam i po godina.
I organizacija HASENE pomaže tokom meseca ramazana. Oni su za radnike Gradske čistoće obezbedili 140 poklon paketa u znak zahvalnosti za njihovu svakodnevnu požrtvovanost posebno tokom pandemije korona virusa.
Od početka pandemije, pa i danas, radnici Gradske čistoće održavaju higijenu u gradu i u krugu svih zdravstvenih institucija, koja je jedna od bitnijih mera u borbi protiv korona virusa. Organizacija Hasene već drugi put prigodnim poklon paketima zahvaljuje radnicima ovog preduzeća što naš grad održavaju čistim.
Direktor JKP „Gradska čistoća“ Armin Mehović zahvalio predstavnima organizacije Hasene što su se i na ovaj način setili radnika Gradske čistoće.
Hasene je samo ovog ramazana sprovela niz različitih značajnih humanitarnih aktivnosti.
Generalni konzulat Republike Turske u Novom Pazaru upriličio je prijem za akademsku slikarku mr Pašu Gicić. Ona je tim povodom konzulu Bašaru Bašolu uručila slike, portrete, osnivača Republike Mustafe Kemala Ataturka i predjednika Turske Redžepa Tajjipa Erdogana.
Paša Gicić je profesor likovne umjetnosti u Ekonomskoj školi i asistent na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Izlagala je na više samostalnih i kolektivnih izložbi širom svijeta. U svom ateljeu ,,Pasa Casa d’ Arte,, u Novom Pazaru, pored slikanja, bavi se i izradom vitraža i oslikanog stakla.
Krizni štab za borbu protiv koronavirusa zasedaće sutra u 16 sati, potvrđeno je Tanjugu u Vladi Srbije. Na sastanku će se razmatrati otvaranje ugostiteljskih objekata.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je Krizni štab da razmotri otvaranje ugostiteljskih objekata bez bašti od petka, 7. maja, koji su trenutno zatvoreni u okviru mera protiv virusa korona.
“Molim Krizni štab da uvaži i da se krene sa otvaranjem od petka – da otvorimo i restorane i one zatvorene objekte, ne samo one sa baštama, pa da vidimo da li možemo da izdržimo”, kazao je Vučić na TV Pink.
Na pitanje da li ćemo moći da pravimo svadbe i kolektivna venčanja ove godine, predsednik kaže da veruje da će to moći da se čini već od juna meseca.
“Nije na meni, na Kriznom štabu je, ali ako nam uspe sve ovo što planiramo, verujem da ćemo moći već od juna meseca”, kazao je Vučić.
Naveo je da veruje da ćemo u junu mesecu moći da imamo kolektivno venčanje u Skupštini grada Beograda, a na predlog voditelja da to bude na Vidovdan i na pitanje da li može on da bude kum, kazao je “mogu”.
BEOGRAD – Svetsko atletsko prvenstvo u dvorani Beograd22, poziva volontere da se prijave za rad na organizaciji najvećeg atletskog takmičenja ikada održanog u Srbiji.
Ovakav događaj se ne može uspešno organizovati bez podrške velikog broja volontera. Prijave za volontiranje se otvaraju 5. maja, a biće zatvorene 30. decembra.
Svi zainteresovani se mogu prijaviti putem sajta Svetskog atletskog prvenstva u dvorani Beograd22 na adresi wabelgrade22.com. Prijave su otvorene za sve državljane Republike Srbije starije od 15 godina i sve strane državljane, koji se prema zakonodavstvu svoje države smatraju punoletnim.
Cilj nam je da privučemo što više mladih ljudi. Kroz volontiranje na Svetskom atletskom prvenstvu u dvorani Beograd22 će im biti pružena prilika da steknu novo iskustvo, nove prijatelje i da rade u velikom i složnom timu, sa idejom da se posao obavi na što bolji način. Kroz sve to dolazi i do puno osmeha, druženja i prelepih uspomena, kojih će biti već kroz pripreme za takmičenje, radionice i tim bildinge. – rekla je Maja Antonić menadžer sektora Volonteri.
Planirano je da na organizaciji Prvenstva volonteri budu angažovani u 11 različitih sektora.
Beograd će biti domaćin Svetskog atletskog prvenstva u dvorani od 18. do 20. marta iduće godine, u Štark areni.
NOVI PAZAR – Prema podacima koje je danas objavio lokalni Štab za vanredne situacije, u protekla 24 sata u Novom Pazaru nije zabeležen ni jedan smrtni ishod vezan za infekciju korona virusa.
U novopazarskim Covid bolnicama hospitalizovano je još 11 osoba, a isto toliko pacijenata je otpušteno kući.
Na respiratorima se nalazi pet, a na kiseoničkoj potpori tri pacijenta.
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 137, od čega 54 prvih i 83 kontrolna pregleda.
U Domu zdravlja urađeno je 47 brzih antigenskih testova iz brisa nosa, od čega je samo jedan pozitivan.
