BEOGRAD – Pripadnici beogradske policije uhapsili su u Beogradu tri osobe osumnjičene za ubistvo američkog državljanina, saopštio je danas beogradski MUP.
Osumnjičeni se terete za krivično delo teško ubistvo, precizirala je za Tanjug portparolka Višeg javnog tužilaštva Ivana Rakočević.
Njima je po odobrenju zamenika Višeg javnog tužioca određeno zadržavanje do 48 sati u kom roku će biti saslušani u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, dodala je Rakočevićeva.
Druge informacije o ovom slučaju tužilaštvo nije saopštilo.
BERLIN – Nemačka ministarka pravde Kristina Labreht. saopštila je danas da je vlada usvojila regulative kojima se ublažavaju restriktivne mere za osobe koje su revakcinisane na kovid-19.
Regulative tek treba da usvoje donji i gornji dom Bundestaga, a trebalo bi da stupe na snagu od vikenda, prenosi Rojters.
Sa povećanjem vakcinisanih i padom broja zaraženih, vlada se nada da će restriktivne mere uvedene u novembru i u međuvremenu poostrene, biti uskoro ublažene.
Kako se navodi, do sada je oko osam odsto nemačke populacije je primilo dve doze vakcine, a više od 28 odsto prvu dozu.
STRAZBUR – Evropski sud za ljudska prava (ECHR) osudio je danas Tursku u dva slučaja zbog kršenja slobode izražavanja jedne novinarke i jedne poslanice.
Sudije su u prvom slučaju jednoglasno, a u drugom slučaju većinom glasova presudile da je Turska prekršila član 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima koji štiti slobodu izražavanja.
U prvom slučaju je reč o poznatoj turskoj novinarki Banu Guven kojoj je privremeno zabranjeno “objavljivanje (svim sredstvima komunikacije) informacija o parlamentarnoj istrazi četvorice bivših ministara zbog optužbi za korupciju” iz 2013. godine.
Sud u Strazburu je ocenio da je ta zabrana imala velike posledice u ostvarivanju prava novinarke na slobodu izražavanja o aktuelnoj temi i naložio Turskoj da isplati 1.500 evra za troškove novinarke, koja nije podnela zahtev za odštetu.
Banu Guven je 2013. bila politička komentatorka i voditeljka na nacionalnoj televiziji IMC-TV. U jesen 2016. godine taj kanal, koji je branio prava kurdske manjine, zatvoren je u programu uživo tokom vanrednog stanja nakon neuspelog puča u julu iste godine.
U drugom slučaju, Turskoj je naloženo da isplati 5.000 evra za nematerijalnu štetu i 4.000 evra za troškove poslanici prokurdske stranke HDP Filiz Kerestecioglu Demiru kojoj je 2016. ukinut poslanički imunitet u okviru reforme ustava. Protiv nje se i dalje vodi krivični postupak u Turskoj zbog učešća u februaru 2016. godine na političkom sastanku na kojem su se navodno čule parole koje policija smatra “provokativnim”.
Ta reforma ustava “imala je za cilj da ograniči politički diskurs parlamentaraca” u kontekstu “borbe protiv terorizma”, saopštio je ECHR.
ECHR redovno osudjuje Tursku zbog kršenja ljudskih prava, posebno nakon pokušaja puča u julu 2016. godine, posle kojeg su u toj zemlji usledile velike čistke u vojsci, pravosudju, medijima i nevladinim organizacijama.
Na današnji dan, prije 41 godinu, preminuo je Josip Broz Tito, doživotni predsjednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Vođa Saveza komunista Jugoslavije, trostruki heroj, osnivač pokreta Nesvrstanih i predsjednik države od 22 miliona ljudi, preminuo je nakon duže bolesti. Umro je u Kliničkom centru u Ljubljani, a sahranjen je u Kući cvijeća na Dedinju u Beogradu. Sve do početka rata u bivšoj Jugoslaviji, svakog četvrtoga maja u 15:05 začule bi se sirene širom zemlje. U tom trenutku, sve bi stalo. Cijela država tako je odala počast najvećem vođi. I danas, 40 godina poslije Titove smrti, u našoj zemlji se organizuju omladinske radne akcije. Najpoznatija je ORA Ribariće, koju organizuje komandant Kasim Zoranić.
Nova Varoš – Prema najnovijim podatcima užičkog Zavoda za javno zdravlje, u Zlatiborskom okrugu tokom posladnja 24 sata COVID-19 je potvrđen kod 77 lica, i to Užice 21, Arilje 13, Nova Varoš 10, Prijepolje 8, Sjenica 7, Požega i Priboj po 6, Bajina Bašta 4, Čajetina i Кosjerić po 1.
Od početka epidemije do danas ukupno je potvrđeno 27579 slučajeva infekcije korona virusom na teritoriji Zlatiborskog okruga.
Najviše zaraženih je i dalje u Užicu, 9.199. U Požegi je korona virusom inficirano 2.850 lica, u Prijepolju i Priboju po 2.783, Arilju 2.797, Bajinoj Bašti 2.441, Čajetini 1.724, Novoj Varoši 1.247, Кosjeriću 884 i Sjenici 871.
NOVI PAZAR – Usled posledica izazvanih korona virusom u Opštoj bolnici Novi Pazar preminuo je jedan pacijent, dok se na lečenju nalazi još 101, saopštio je lokalni Štab za vanredne situacije.
U protekla 24 sata na lečenju je zadržano deset osoba, dok je kući otpušteno isto toliko pacijenata.
Na respiratorima se nalaze četiri, a na kiseoničkoj potpori tri pacijenta.
Ukupan broj pregleda u Covid ambulanti Doma zdravlja Novi Pazar je 141, od čega je 51 prvih i 90 kontrolnih pregleda.
U Domu zdravlja urađeno je 36 brzih antigenskih testova iz brisa nosa, od čega je četiri pozitivno.
Procenjena vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji je viša od 200 milijardi evra i to je ogromno bogatstvo o kojem ćemo voditi računa, izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Ona je naglasila da nikakav ugovor sa Rio Tintom neće biti potpisan dok ne budu sprovedene sve neophodne studije uticaja na životnu sredinu i dok svi ne budu imali uvid u to.
“Srbija neće raditi ništa što će ugroziti životnu sredinu, bilo da je reč o litijumu, koji je ruda 21. veka ili nekoj drugoj. Tek kad budemo znali da se litijum može proizvoditi na održiv način uz zaštitu životne sredine, zašto da ne razmišljamo o fabrici litijumskih baterija i električnim automobilima, gde će se desiti rast svuda u Evropi”, rekla je Mihajlović za TV Hepi, a saopšteno iz Ministarstva.
Ističe da je jadarit jedinstven mineral u svetu i dodaje da će i tehnologija kojom će oni biti iskopavan takođe će biti jedinstvena.
“Treba da budemo svesni šta znači istraživačko pravo. Niko nema pravo da uđe na parcelu dok vlasnik ne dozvoli. Pritom kompanija treba da ispuni brojne kriterijume – da ima projekat i saglasnosti više institucija. Te istražne bušotine su prečnika 10-15 cm, nikakvi krateri”, objasnila je Mihajlović.
Kaže da je puno agresije, fanatizma i neistina koje izgovaraju pojedini ekolozi u Srbiji i dodaje da je važno da se služe činjenicama, umesto da sakupljaju poene na poluinformacijama i zastrašivanju građana.
Mihajlović je istakla da je na državi da stvori zakone i da ima dobru inpsekciju, te da je ovo važna godina za energetski sektor.
“Nismo slučajno doneli četiri nova zakona. Od nas se traži da u vremenu ispred nas napravimo dobru energetsku politiku, da budemo energetski i ekološki bezbedni, da građani imaju dovoljno električne energije koju ćemo sve više proizvoditi iz obnovljivi izvora – hidro, gasnih i solarnih elektrana, a da postepeno u decenijama ispred nas smanjujemo i zatvaramo termoelektrane”, zaključila je Mihajlović.
Evropska komisija predložila je da se potpuno vakcinisanim stranim državljanima i onima koji dolaze iz zemalja sa povoljnom epidemijskom situacijom omogući putovanje u EU bez dodatnih ograničenja. Ako bude prihvaćen, predlog stupa na snagu početkom juna.
Evropska komisija predlaže otvaranje granica za putnike ne samo iz zemalja sa dobrom epidemijskom situacijom, već i za sve one koji su u potpunosti vakcinisani jednom od vakcina koje je odobrila EU.
“Cilj predloga je da neko ko je dobio preporučenu dozu vakcine odobrene u EU, 14 dana pre putovanja, može da putuje u Evropu bez dodatnih ograničenja, bez obzira na situaciju u zemlji iz koje dolazi”, kaže Adalber Janc, portparol Evropske komisije.
Ta olakšica se odnosi i na vakcine za koje je dovršen proces registracije za hitnu upotrebu kod Svetske zdravstvene organizacije.
“Sputnjik” i “Sinofarmova” vakcina nisu u ovom trenutku odobrene u EU, a ne nalaze se ni na listi SZO, što znači da olakšice ne važe za njih.
U Evropskoj komisiji kažu da to ipak ne treba da brine građane Srbije, jer bi prema ovom predlogu, zbog povoljne epidemijske situacije Srbija trebalo da se nađe na pozitivnoj listi zemalja iz kojih je moguće putovanje, bez obzira na vakcinaciju.
Naime, Komisija predlaže da se podigne prag broja novih slučajeva koronavirusa koji je korišćen za određivanje spiska zemalja iz kojih su dozvoljena putovanja.
Umesto sadašnjih sedam očekuje se da na listi bude stotinak zemalja, među njima i Srbija. U isto vreme, predviđen je mehanizam “sigurnosne kočnice”, odnosno mogućnost brze zabrane putovanja u slučaju pojave novih tipova virusa u nekoj od zemalja.
