U doba koronavirusa oni kojima polen pravi probleme mogu se naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji koronavirusom, jer su simptomi slični. Mirjana Mitrović Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine ukazuje koji su simptomi kod alerija i ističe da je proleće, uslovno rečeno, pogodno za osobe koje su u ovom periodu alergične.
Sa lepšim vremenom, počinje i sezona alergija, što osobama koje pate od alergija zadaje mnogo muka, a posebno se u doba koronavirusa oni, kojima polen pravi probleme, mogu naći u nedoumici da li je reč o alergijskoj reakciji ili infekciji kovida 19, jer su simptomi slični.
rvo cveta drveće, pa trave, od sredine jula problem prave korovske biljke, posebno ambrozija. Čudna je ova godina kada je vreme u pitanju, na samom kraju smo aprila, a pravo prolećno vreme skoro da nismo ni videli, pa se i polen ponašao drugačije.
Gostujući u Jutarnjem programu, Mirjana Mitrović Josipović iz Agencije za zaštitu životne sredine rekla je da je Agencija nosilac državnog monitoringa praćenja alergenog polena na čitavoj teritoriji Srbije i po evropskim standarima merenja počinju od 1. februara i završavaju se u novembru.
Kaže da godina jeste počela čudno, bilo je lepih dana, pa kiše i snega što je dosta uticalo na ponašanje biljaka, pre svega drveća i emitrovanja polena.
Ukazuje da kišni dani utiču da se smanje vrednosti polena u vazduhu i niske temperature pa tada alergične osobe malo odahnu.
Podseća da sa prvim danima iznad 10 stepeni, biljka kreće u faze, sada je faza cvetanja drveća.
April i maj su meseci kada su osobe koje pate od alergijskih problema najviše izožene polenu breze, a od svih polena drveća breza ima najveći alergeni potencijal.
Kada ne izlazizi napolje i ne provetravati prostorije
Mirjana Mitrović Josipović kaže da su saveti da se prati kretanje polena na svim mernim mestima, na 25 mernih mesta i u tom smilu da se proba da se uskladi kretanje, u prepodnevnim satima alergične osobe ne bi trebalo da izlaze, da ne provetravaju prostorije, jer su tada najveće koncentracije polena, a osobe moraju biti pod nadzorom lekara.
Vrednosti polena nisu bile puno dana u prekograničnim vrednostima, u aprilu.
Podvlači da je proleće bilo uslovno rečeno pogodno za osobe koje su u ovom periodu alergične.
Od februara kreću poleni drveća, pa kada prestaju, kreću poleni trava koje imaju veliku alergenost i sredinom leta poleni korovskih biljaka.
Dodaje da je neko alergičan na brezu, a nije na travu, neko na travu, a nije na korove.
Ozloglašena ambrozija
“Poznata priča je da se što se ambrozije tiče, osvestimo kasno kada procveta korovska biljaka, aktivnosti lokalnih samouprava i indivudualnih vlasnika hektara i hektara obradivih površina je da ovu biljku na vreme suzbiju”, kaže ona.
Prema njenim rečima, krajem aprila i početkom maja se mora krenuti sa akcijom košenja ambrozije, ne smemo dozvoliti da cveta, jer je opasna za ljude koji su alergični.
“Od svih alergena koje pratimo, 50 odsto alergenosti ide na ozloglašenu ambroziju”, kaže Mitrović Josipovićeva.
U ruralnim krajevima ljudi su manje alergični nego u gradu
Objašnjava da u gradskoj sredini ima više pacijenata upravo zbog zagađenja, polenova zrna se vežu za čestice zagađenja iz vazduha, dolazi do unakrsnih reakcija, i osobe u gradu imaju pojačane alergijske probleme.
Dosta stranih turista je tražilo informaciju za banje, Zlatibor, Kopaonik, kakve su vrednosti polena – da bi uskladili kretanje, da ne ugroze kvalitet života, to je momenat koji je važan da se prati, uz vremensku prognozu u većini zemalja Evrope.
Prema njenim rečima, veliko je interesovanje na sajtu za taj deo monitoringa
Merne stanice
Mitrović Josipović kaže da svi veći gradovi imaju merne stanice od Subotice, Vrbasa, Nobog Sada, Beograda, Niša, Kraljeva, Kragujevca, Valjeva, Zlatibra, Novog Pazara, Vranja – svi veći gradovi gde je populacija gušća imaju merno mesto.
Postoji uređaj koji sakuplja polen, usisava vazduh od osam do 10 litara u minuti, gde se na određenu traku premazanu propisanim silikonom lepe polenova zrna i onda se preparati mikroskopiraju da se vidi vrsta polena i u kojim koncentracijama.
Kada je najveća koncentracija polena, u kom delu zemlje
Za brezu koja je u periodu cvetanja, najveće vrednosti beleži Niš, što je godinama tako.
“Dugo godina kada pričamo o ambroziji, Vojvodina kao žitnica je izložena polenom ambrozije, ukoliko se agrotehnički dobro ne obradi, posle žetve pšenice, hektari i hektari tog stnjišta – razvija se u ogromnim količinama korov, a polen leti više od 100 kilometara od mesta izvora”, rekla je ona.
Razlika između alergije i korone
Alergične osobe znaju periode kada im se javljaju simptomi, curenje nosa, svrab nosa, očiju i svrab ušiju, bez temperature, osim u ekstremnim slučajevima.
To su neke osnovne različitosti, u svakom slučaju sami ne treba da preduzimamo mere, već da se sa lekarima proveri, kaže Mitrović Josipovićeva.
Izvor: RTS
