“Koliko god da zaglaviš i da se razboliš posle vakcine, znaj sigurno da ti je nešto pomogla i da je moglo da bude gore”, poručuje virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu Milanko Šekler za Nova.rs. On vakcinu slikovito poredi sa vojskom, a antitela sa “oružjem” kojim se puca na neprijatalja.

“To vam je kao da je vakcina dala uzbunu vojsci u državi. Uzbuna znači da je izvršena mobilizacija i da umesto, na primer, 5.000 vojnika Srbija sada ima 50.000 vojnika. Oni znaju odakle neprijatelj napada i koji su mu planovi i svi su spremni – to znači vakcina. Organizam tada poznaje protivnika, zna kako izgleda, zna koje su mu slabe tačke, zna kako će da ga napada i sprema oružje za to. To oružje, to su antitela”, objašnjava on.

Doktor Šekler ističe i podseća da vakcina nije garancija da se nećete razboleti, ali sprečava one najteže forme bolesti.

“Ako u Srbiji Sinofarm primi dva miliona, 400.000 njih koji su dobili tu vakcinu će se inficirati, ali neće umreti. Od tih 400.000 njih 300.000 će se lečiti kod kuće”, napominje ovaj stručnjak.

Navodi primer jednog starijeg čoveka iz Užica koji je insistirao da bude vakcinisan, a njegova supruga i ćerka nisu. Prema Šeklerovim rečima, one su sada blizu hospitalizacije, a vakcinisani pacijent je, iako je najstariji, samo jedan dan ima blago povišenu temperaturu i oporavlja se.

Prema rečima doktora Šeklera, u tom navedenom slučaju, pacijent ima 80 godina, prošlo je samo 10 dana od vakcinacije i efekti su se već pokazali.

Mnoge zabrinjava nizak nivo antitela posle vakcinacije. On ima ohrabrujuću poruku za njih.

“Ni to nije drama. Antitela su samo indikator da je tvoj organizam reagovao na vakcinu i njihov manji nivo ne znači da zaštita ne postoji”, objašnjava Šekler za Nova.rs.

On dodaje da količina antitela, kao i celokupan imunitet, zavise od mnogo faktora, a među najvažnijima su stres, način života i ishrane, količina sna i uzrast.

“Mi svaku vakcinu pokušavamo da svedemo u okvire, brojke i neke vremenske intervale koji važe za nju. Zaboravljamo da se svi ti ljudi koji su vakcinisani razlikuju u starosti po nekoliko decenija, da se razlikuju po načinu života, po genetici, po tome da li se neko hrani zdravo, da li je sportski tip, da li puši, da li je gojazan, toliko je faktora koji utiču”, ističe Šekler.

“Od 35 ljudi u Institutu u kojem radim, ja imam najgori imuni odgovor, ali to je zato što sam stalno u nekom stresu, neredovno se hranim, ležem kasno, ustajem rano. Čovek koji ima najveći nivo antitela je pred penzijom, ali njegov imuni odgovor je takav zato što je on miran, hrani se redovno, odlazi na vreme sa posla kući. Stvaranje imuniteta podrazumeva kompletno zdravog čoveka, gde imuni sistem može najjače da odgovori”, objašnjva Šekler.

Ima i onih koji nemaju ama baš nikakva antitela i nikakav imuni odgovor i čiji organizam prosto nije odreagovao. Ukoliko je prošlo dovoljno vremena, a reakcija izostaje Šekler smatra da će u tim slučajevima biti neophodna i treća doza.

“Treba napravi protokol za one kojima je potrebna treća doza, da se ne bi naparavio cirkus”, kaže Šekler i dodaje da će, ipak, biti malo takvih pacijenata kojima treba dopunska doza.

Napominje da izostanka imunog odgovora ima kod svih vakcina, ali da se najviše govori o pacijentima koji su primili kinesko cepivo, zato što je ono i najviše bilo u upotrebi u našoj zemlji.

Šekler apeluje na strpljenje.

“Pišu mi ljudi: uradio sam antitela na kineksu vakcinu, tereća ili četrta nedelja – nula. Ja im kažem da sačekaju još 10 dana. Svi su, posle još malo čekanja, imali antitela”, ohrabruje Šekler.

On napominje da kineska vakcina sporije pravi antitela, od, na primer, Fajzerovog cepiva, ali da ta antitela duže traju.

Prema rečima doktora Šeklera, Fajzerova vakcina daje bržu reakciju i visok nivo antitela. Ona su često detektabilna već posle prve doze, a prema procenama, ona bi trebalo da traju od 9 do 12 meseci. Antitela kod Sputnjik vakcine trebalo bi da traju od 15 meseci, pa do čak dve godine, dok se za kinesku vakcinu predviđa zaštita od 12 do 15 meseci.

Smatra da za vakcinu AstraZeneka vlada slabije interesovanje, ne samo zbog priče o mogućim komplikacijama, već zbog toga što se na revakcinu čeka 12 nedelja, pa se period neizvesnosti i “štrecanja” prolongira.

Šekler primećuje i da u vezi sa vakcinom AstraZeneka ima dosta politike, “zato što je najjeftinija” i njena cena iznosi oko tri evra.

“To nije zato što je ta vakcina loša, nego zato što je to bio uslov Oksforda koji je patentirao vakcinu”, zaključuje sagovornik.

Izvor: Nova S

Pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, odnosno sa dva na tri sata ujutru u nedelju, 28. marta, počeće letnje računanje vremena, a iako je trebalo ove godine da se zemlje članice EU opredele za zimsko ili letnje računanje vremena i Evropska komisija donese konačnu odluku, to se još nije dogodilo.

Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković” kaže za Tanjug da je uvođenje letnjeg čitanja vremena 1983. godine u Srbiji imalo za cilj da se iskoristi što veći deo obdanice, kako bi i produktivnost u radu bila veća, ali da su se u međuvremenu prilike promenile, pre svega uvedeno je novo radno vreme, a i navike ljudi što se tiče odlaska na spavanje su se promenile.

Prema njegovim rečima, i Srbija će i ovog puta promeniti stanje na časovniku i preći na letnje računanje vremena, a do kada će to biti praksa ostaje da se vidi, budući da ćemo se prilagođavati opštim rešenjima u okruženju i šire.

„Ono što je nevolja sa ovom preporukom koja će pre ili kasnije stupiti na snagu jeste što je predloženo da se ukine letnje čitanje vremena, odnosno ukazno vreme i ostavljeno je svima na volju da se opredele za letnje vreme ili trajno letnje stanje. E, to je ono što je neka nevolja u najavi jer je pitanje kako će različite države da podese svoje čitanje vremena što potencijalno može da bude nezgodno, jer od jednog reda prelazimo u neuređeno stanje”, rekao je Simonović.

Kako je rekao, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali da on smatra da bi moglo da se uvede i „treće vreme”, odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.

To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad, kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.

Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari „zamrsile” u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.

„Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskorištava obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjeevropske časovne zone u istočnoevropsko, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo”, rekao je Simonović.

Ukoliko bi se čitanje vremena vratilo na ono od pre 1983. godine, kaže Simonović, moglo bi da se prilagodi i radno vreme – odnosno, radno vreme bi se pomeralo, primera radi, na sedam sa osam sati.

„Ja bih dodao i kao još jednu mogućnost, a to je da se uopšte ne dira časovnik nego da se uvede ukazno radno vreme. Da se recimo dekretom uvede da se za stanje na časovniku vežu oni koji od njega zavise svojim radom. A to su trgovine, škole, preduzeća i onda da se ukazno pomeri samo radno vreme”, rekao je Simonović.

On je rekao i da pretpostavlja da će vlada odlučivati o tome kako će se menjati čitanje vremena, ali i da bi jedna od mogućnosti mogao i da bude referendum na kome bi se građani pitali po kom vremenu žele da se računa vreme.

„Da bismo otišli na referendum podjednako je važno da ljudi sasvim dobro razumeju šta dobijaju, a šta gube i kako to u stvarnosti izgleda, jer iz iskustva govoreći , rasprave koje se vode o tom pitanju u suštini su sasvim pogrešno postavljene, tako da mislim da bi o toj temi trebalo svi da se obavestimo dovoljno dobro a onda da se javno odlučujemo”, rekao je Simonović.


Izvor: Politika


Foto: Anđelko Vasiljević

Na Ahiret je, nakon kraće bolesti u 75-oj godini preselio  Adem Bihorac, profesor ruskog jezika i bivši direktor Tehničke škole. Dženaza mu je klanjana dans, s podne namaza.

Adem Bihorac je rođen 6. aprila 1946. godine u Dugoj Poljani gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju završava u Novom Pazaru, a Filološki fakultet u Beogradu. Kao profesor ruskog jezika radni vek započinje u Učiteljskoj školi, a nakon toga nastavlja sa radom u Tehničkoj školi, tadašnjem Obrazovnom centaru Zenun Hasković.

Prepoznat kao kvalitetan pedagog i predan radnik postaje zamenik, a kasnije i direktor Tehničke škole gde i završava svoj dugogodišnji radni vek, i odlazi u zasluženu penziju 2011. godine.

Neko vreme uspešno je obavljao i funkciju predsednika Fudbalskog kluba Novi Pazar. Adem Bihorac je važio u narodu za izuzetno odgovornog i poštenog čoveka sa puno iskrenih prijatelja oko sebe. Otac je dvoje dece i deda petoro unučadi.

U toku je asfaltiranje ulica u kojima su prethodno završeni pripremni radovi. Bolje uslove za život dobili su i meštani Kopaoničke ulice u naselju Novopazarska Banja, gde je u celosti urbanistčki sređen put. Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac je prilikom obilaska gradilišta najavio  i za ovu godinu realizaciju velikog broja infrastrukturnih projekata.

Asfalt je obradovao i meštane Kopaoničke ulice u naselju Novopazarska Banja, koji su kako kažu,  sa nestrpljenjem čekali.  Žitelji ovog naselja su zbog reke Banjske bili ugroženi i od poplava, pa im je urbanistički sređena ulica od velikog značaja.

Sa meštanima ovog naselja o realizaciji ostalih infrstrukturnih projekata u njihovom naselju, ali I u gradu razgovarli su gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, njegov pomoćnik Nihad Hasanović I direktor JP za uređivanje građevinskog zemljišta Mujo Šaćirović. Gradonačelnik Biševac je ovom prilikom najavio da je plan da I ove godine grad ulaže ravnomerno  kako bi svi građani imali što bolje uslove za život. Radiće se ulice na gradskom, prigradskom, ali I na seoskom području bez obzira na trenutno tešku epidemiološku situaciju.

Za asfalt je spremno još nekoliko ulica u gradu, koje su planirane da budu završene ovih dana. Izvođači užurbano rade kako bi završili projekte iz prošle godine I počeli da realizuju plan za ovu godinu.