Od Beograda do Čačka već se može mnogo brže, a do kraja godine uz dosadašnjih 120 kilometara, do Čačka, novi put će do Zlatibora biti duži još tridesetak kilometara. Korak bliže, reklo bi se, brzim putem do mora.

Deonica auto-puta “Miloš Veliki” od Preljine do Požege trebalo bi da bude završena do polovine decembra. Nakon toga preostaje još 110 kilometara budućeg auto-puta koji bi trebalo da nas poveže sa Boljarima na granici sa Crnom Gorom.

Izgradnja ovog puta o kome se priča decenijama unazad još nije počela, ali bi prema zvaničnim najavama, do kraja godine mogao biti potpisan ugovor i za ovu, poslednju i najtežu deonicu od Požege do Boljara.

U Putevima Srbjije kažu da je u toku izrada Nacrta prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Požega – Boljare, sa procenom uticaja na životnu sredinu. Procenjena vrednost projekta je oko 1,8 milijardi evra.

Konačan plan, dakle, ne postoji, ali sudeći prema onom koji je CIP napravio pre nekoliko godina saobraćajnica od Požege ka granici sa Crnom Gorom bila bi i više nego zahtevna.

Reč je o 107 kilometara autoputa, sa 97 mostova, koji će ukupno biti dugi gotovo 20 kilometara. Kako se navodi u starom planu put bi bio projektovan za brzine od 100 i 120 kilometara na čas.

Brže i do Sarajeva
Iako neće biti završen do kraja ove godine, mora se istaći i još jedan od autoputeva koji je važan, ne samo za našu zemlju već i za ceo region Beograd-Sarajevo, a na kome su radovi zvanično počeli krajem avgusta 2019. otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin dugačkoj oko 18 kilometara. Rok za izgradnju ove saobraćajnice je dve i po godine.

Šta je završeno?
Pored autoputa “Miloš Veliki”, od Beograda do Čačka, u prethodne dve godine završeno je više putnih pravaca koji su veoma ubrzali i olakšali putovanje.

Južni krak Koridora 10, na autoputu E75, od Grabovnice do granice sa Severnom Makedonijom, završen je u potpunosti i pušten u saobraćaj u maju 2019. godine. Reč je o deonici od 95,7 kilometara na jednom od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku. Povezuje sledeće gradove i opštine: Niš, Leskovac, Vladičin Han, Vranje, Bujanovac i Preševo.

Pušten je u saobraćaj i Istočni krak Koridora 10, autoputa E80, od Niša do granice sa Bugarskom, ukupno 87 km. Istočni krak Koridora 10 povezuje Srbiju sa Bugarskom, ali je važna i kao tranzitni koridor preko kojeg se odvija saobraćaj između centralne Evrope i Turske ka Bliskom Istoku.

Gradilo se i na severu, pa je 27. decembra 2019. pušten u javni saobraćaj “Ipsilon” (Y) krak, od obilaznice oko Subotice do graničnog prelaza Kelebija, ukupne dužine 24 kilometra.

S. L. – Blic

U Sandžaku danas pretežno oblačno, ponegde slaba kiša, u planinama sneg, a ujutro i uveče slab sneg ponegde i u nižim predelima.

Najniža temperatura od 0 do 4, najviša od 5 do 8 stepeni. U Novom Pazaru tokom celog dana oblačno vreme, uz moguću slabu kišu i sneg. Minimalna temperatura kretaće se oko -3, maksimalna

dnevna oko 6 stepeni.

Beograd — U Srbiji je do sada drugu dozu vakcine protiv korona virusa primilo 809.626 građana, pokazuju najnovioji podaci Vlade.

Po broju revakcinacija na milion stanovnika, Srbija je prva u regionu, a druga u Evropi, posle Monaka. Srbija je prva u regionu i po ukupnom broju revakcinacija.

U svetu je Srbija po broju revakcinacija na milion stanovnika na sedmom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Monaka, Bahreina i Čilea.

Po broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

Tanjug/Predrag Mitić

Rezultat novih epidemioloških mera koje važe od srede do ponedeljka, ne može biti epohalan, smatraju u medicinskom delu Kriznog štaba, ali mogu da doprinesu manjem širenju virusa. Lekari će tražiti da se one produže, a veliki broj inficiranih opravdava takav zahtev.

U poslednja 24 sata u Srbiji je potvrđeno 5.446 novih slučajeva zaražavanja koronom, na osnovu 18.288 testiranih uzoraka. Preminule su još 32 osobe, a na respiratorima je 209 obolelih od kovida.

– Trenutna epidemiološka situacija rezultat je nedovoljnog poštovanja mera prevencije. Trebalo je ranije doneti oštrije mere – kaže profesor dr Mijomir Pelemiš, infektolog i član Kriznog štaba. – Nama je sada najveći problem što su bolnice pune, a zdravstveni radnici, kojima bi trebalo odati priznanje za sve, preumorni.

Za samo jedan dan broj hospitalizovanih pacijenata povećao se za 188 i sad ih je u bolnicama 4.859. Moraju da se otvaraju novi kapaciteti za kovid bolesnike. KBC “Zvezdara” u kojoj je pre nekoliko dana deo kapaciteta ponovo prenamenjen za kovid, opet u celini ulazi u kovid-sistem, čevrti put od početka epidemije. Direktor ovog KBC dr Petar Svorcan kaže da je počelo pražnjenje: 300 nekovid pacijenata iz “Zvezdare” šalje se u druge bolnice ili na kućno lečenje.

– Mere koje su uvedene su nužne, jer je virus toliko u cirkulaciji da je sve više zaraženih ljudi koji kažu da ne znaju kako su se inficirali i da su poštovali preventivne mere – kaže epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon. – Pored nepoštovanja mera, koje smo sve vreme imali, jedan od faktora za nagli porasta broj zaraženih u Srbiji je i to što se virus do te mere promenio da se brže prenosi i izaziva ozbiljnije oboljenje.

Upravo britanski soj, koji je prisutan i kod nas, razlog je što će od ponedeljka na onlajn nastavu preći i najmlađi osnovci.

– Iskustva drugih zemalja pokazala su da britanski soj zaraze prelazi na mlađi uzrast, ali da ne izaziva teža oboljenja kod njih – kaže dr Kon.

Ako su epidemiološki parametri dosad “šetali” ohrabrujući nas da i pored velikog broja inficiranih, ipak, nemamo stalni porast, to poslednja četiri dana nije slučaj i od nedelje imamo uzastopni rast broja inficiranih.

Imunolog dr Srđa Janković, takođe član Kriznog štaba, kaže da je ovakva epidemiološka situacija potencijalno katastrofalna i preteća.

– Mi jesmo predlagali ovo i ranije i 14 dana jeste minimum koji sa stručnog aspekta moramo da branimo, ali moramo početi od pet dana, pa ćemo videti šta ćemo dalje – kazao je Janković. – Ključno je da se mere sprovedu. Da li će od ponedeljka biti isto kao ovih pet dana ili će mere biti modifikovane, to ćemo videti.

VAKCINACIJA

U SRBIJI su do sada date 2.052.402 doze vakcina protiv virusa korona, a 793.926 osoba primilo je i drugu dozu, pokazuju najnoviji podaci Vlade Srbije. Naša zemlja je i dalje prva u Evropi i na petom mestu u svetu po broju revakcinacija na milion stanovnika. Ispred Srbije u svetu su samo Izrael, Sejšeli, UAE i Bahrein.

RADIVOJEVIĆ
Foto M. Anđela

Imunolog Srđa Janković rekao je danas da žrtve epidemije nisu samo oni koji umru od posledica kovid-19, nego i oboleli od drugih bolesti koji zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema nisu mogli da dobiju adekvatnu pomoć.

“Moramo da rasteretimo zdravstveni sistem “, rekao je Janković gostujući na televiziji Prva.

On je naveo da su epidemiološke mere određene na osnovu rizika od širenja epidemije na određenom prostoru.

Komentarišuću činjenicu da su neki dobili infekciju korona virusa nakon vakcinisanja Janković je objasnio da je u tim slučajevima najverovatnije reč o “nepotpuno vakcinisanim osobama”.

“Oni koji prime dve doze vakcine i nakon druge doze prođe period od oko tri nedelje zaštićeni su 97 procenata od korone. Rizik da se zaraze je tri procenta”, kazao je Janković.

(Beta, 03.17.2021)