Svečanošću u Bošnjačkom nacionalnom vijeću ozvaničen je početak Balkanske omladinske škole. Reč je o programu neformalnog obrazovanja mladih do 25 godina, koji u Sandžaku realizuje Udruženje Svetionik, pod pokroviteljstvom Direkcije za tursku dijasporu i srodne zajednice već četiri godine zaredom.
Direktor Direkcije za tursku dijasporu i srodne zajednice Abdulah Eren istakao je na svečanosti da je cilj projekta da se duhovni i naučni svetovi sandžake i turske omladine približe jedni drugima i da sa iste tačke gledaju na svet. Eren je izrazio zadovoljstvo interesovanjem učenika, te istakao da je Balkanska omladinska škola postala Brend u Novom Pazaru.
Predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća Jasmina Curić je ocenila da je ovo projekat koji mladima u Sandžaku pruža znaje na dar, te istakla da će BNV podržati aktivnosti i svaki vid saradnje između institucija iz Novog Pazara i onih iz Republike Turske.
U ime građana Novog Pazara Direkciji za tursku dijasporu i srodne zajednice za ovaj, ali i druge infrastrukturne projekte zahvalio je gradonačelnik Nihat Biševac. Podsetio je da su uz pomoć turske Direkcije za dijasporu sagrađeni fudbalski tereni na Rekreacionom centru, te da ona pomaže i sportskim klubovima, ali da je, kako je kazao gradonačelnik Biševac, najznačajniha pomoć na polju obrazovanja mladih.
Balkanska omladinska škola, kao obrazovna platforma zastupljena je u 8 balkanskih zemalja. Poslednje dve godine Svetionik se izdvaja kao organizacija koja najuspešnije realizuje ovakav program.
U Srbiji počinje primjena Zakona o utvrđivanju porijekla imovine i posebnom porezu, koji ima za cilj razotkrivanje i oporezivanje pojedinaca koji vode luksuzan život, a imaju skromna primanja.
Suština zakona je da, ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez 3/4 njene vrijednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim djelom, mogao bi da
mu bude oduzet cjelokupan nezakonito pribavljen imetak.
Prenos korona virusa, povećao se ne samo kod nas, nego i u svetu, tvrdi direktorka Instituta Batut Verica Jovanović, i ističe da su mere koje su donete prošle nedelje uticale na smanjenje transmisije u populaciji, ali da je individualna odgovornost od velikog značaja, – objasnila je ona u gostovanju na RTS- u.
Verica Jovanović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, poručila da je važno da svako poštuje mere o kojima se sve vreme govori, a to su nošenje maski, smanjenje kontakata i poštovanje distance.
– To su mere koje sa svakim novim danom treba da imamo na umu, da bismo zaštitili seve, porodicu i okolinu, rekla je direktorka Batuta.
Kako kaže, zaustavljanje prenosa predstavlja način da se uz vakcinaciju zaustavi širenje kovida u Srbiji.
Danas zaseda Krizni štab, a Verica Jovanović je rekla da će biti razmotrene sve mogućnosti.
– Sigurno da ćemo ići na primenu oštrijih individualnih mera koje svako od nas treba da primeni, rekla je Jovanovićeva.
Na pitanje o pi-si-ar testovovima prilikom ulaska u Srbiju, mogućim zabranama okupljanja i merama kontrole, direktorka Instituta Batut je rekla da bi sve to trebalo razmotriti i da će se videti koje će odluke biti donete.
– Ali ključna odluka je apelovanje na individualnu meru zaštite i korišćenje svih zaštitnih mera, rekla je Jovanovićeva.
Apelovala je i na nastavak imunizacije i istakla da je zadatak zdravstvenog sistem i društva da pozovu sve da se vakcinišu što pre.
Podseća da virus nije prisutan samo u Srbiji, već da se posledice dešavaju u celoms vetu. Kaže da su u bolnicama sve teži slučajevi i da mngi pacijenti zahtevaju pouintenzivnu i intenzivnu terapiju, što je veliko opterećenje i za zdravstvene radnike ali i za pacijente.
RTS 12.03.2021.
dr Verica JovanovićFOTO: SLOBODAN MILJEVIĆ / TANJUG
Glumica Darinka Dara Čalenić preminula je noćas u 87. godini, nakon duge i teške bolesti, saopšteno je iz Kino-Teatra.
Sahrana će biti održana u krugu najuže porodice, u Novom Sadu.
Dara Čalenić rođena je 18. jula 1934. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Srednju glumačku školu pri Srpskom narodnom pozorištu. Prvi angažman dobila je 1949. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu, zatim prelazi u pozorišta u Užicu i Somboru, a 1954. postaje članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
U Savremeno pozorište u Beogradu prešla je 1960. godine, a 1964. u Jugoslovensko dramsko pozorište. Godine 1974. prelazi u slobodne umetnike. Penzioniše se 1988. godine.
Na sceni je odigrala više od 40 glavnih uloga, medju kojima su Puk, Hermija (San letnje noći), Izabela (Hajde da se igramo), Lizi (Bludnica dostojna poštovanja), Alison (Osvrni se u gnevu), Petrunjela (Dundo Maroje), Anžela (Iza zatvorenih vrata), Bobočka (Filip Latinović), Fineja (Mudra glupača), gospodja Šampinjon (Silom muž), Emili Dikinson (Lepotica Amhersta), Lizistrata (Lizistrata), Kolombina (Maskerata), Izota (Savonarola i njegovi prijatelji).
Na televiziji je učestvovala u mnogim dramskim emisijama, raznim serijama, zabavnom i dečijem programu. Na filmu je odigrala veliki broj uloga (Kad budem mrtav i beo, Gospođa ministarka, Rafal u nebo, Mačak pod šlemom, Siroma sam, al’ sam besan, Vetar je stao pred zoru, Čuvar plaže u zimskom periodu, Silom otac, Put oko sveta, i drugi).
Dobitnica je nagrade za glumačko ostvarenje na Sterijinom pozorju 1965. (Izota u Savonaroli i njegovim prijateljima).
Nagrađena je 2006. zlatnom plaketom i diplomom Sterijinog pozorja “za izuzetnu glumačku ličnost i pomoć mladima”. Godine 1975. godine dobila je nagradu Avala filma za najbolju debitantsku ulogu u filmu Pop Ćira i pop Spira.
Od 1970. godine živela je u Americi (Njujork, Boston/Kembridž), gde je igrala u drami Ingmana Bergmana “Persona”, koju je režirao njen suprug, ugledni profesor filma na Harvardu Vlada Petrić, koosnivač i Harvardovog filmskog arhiva (Harvard Film Arćive).
U Beograd se vratila 2014. godine, gde poslednje godine života provodi sa svojim suprugom.
Od 2004. godine, ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade na Sterijinom pozorju, za najbolju glumicu i glumca do 30 godina iz fonda “Dara Čalenić”.
Navršilo se 18 godina od ubistva premijera Srbije i lidera DS-a Zorana Đinđića. Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine.
Ispred sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić.
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova “najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije”, kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na auto-putu ispred Beogradske arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim “crvenim beretkama”, pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za “neko pravo iznad zakona”.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Akcija “Sablja”
U policijskoj akciji “Sablja” uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika te jedinice, kao i većina pripadnika zemunskog klana i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz prethodnih godina.
U avgustu 2003. godine, podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u ubistvu premijera Đinđića, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu, u Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Za organizovanje ubistva premijera na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant “crvenih beretki” Milorad Ulemek. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik. Te presude potvrdio je i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.
Od Bosanskog Šamca do Beograda
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.
Studije filozofije počeo je u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.
Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstancu, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.
U Demokratskoj stranci bio je od 1989. godine, kao jedan od njenih osnivača i njen najuticajniji predsednik.
Posle pobede opozicije na lokalnim izborima, 1997. godine, i posle sukoba sa Miloševićevim režimom, postao je prvi gradonačelnik Beograda koji nije bio član komunističke partije.
Strateg i organizator kampanje
Tokom 2000. godine bio je glavni strateg i organizator kampanje opozicije, koja se završila 5. oktobra odlaskom Miloševića sa vlasti.
U januaru 2001. godine, postao je prvi srpski premijer, koji iza sebe nema komunističku prošlost.
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u prethodnih deset godina bila prepuštena “na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra”.
“Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene”, rekao je tada Đinđić.
Za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.
U Sandžaku tokom jutra ponegdje slab mraz i naoblačenje koje će usloviti kišu. Na jugu i jugoistoku pretežno sunčano, povremeno uz malu do umjerenu oblačnost.
Jutarnja temperatura 6, najviša dnevna oko 12 stepeni.
U Novom Pazaru umjereno oblačno. Jutarnja temperatura oko 1, najviša dnevna oko 11 stepeni.
BEOGRAD – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, u okviru akcije „Gnev“, zaplenili su oko 600 grama heroina i uhapsili N. V. (1985) zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Policija je pretresom stana u Petrogradskoj ulici na Vračaru, u kojem boravi osumnjičeni, pronašla heroin kao i manju količinu spida, saopštio je MUP.
Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
ABU DABI – Predsednik Aleksandar Vučić istakao je večeras da je britanski soj virusa korona postao dominantan u zemlji, i da će biti novih mera u suzbijanju širenja kovida 19.
“Nema sumnje da će nešto strožih mera”, rekao je Vučić za RTS iz Abu Dabija uoči sutrašnje sednice Kriznog štaba.
Vučić je apelovao na sve da se čuvaju i da poštuju mere.
“Povećana je smrtnost od virusa i molim ljude da to razumeju, i da idu što brže da se vakcinišu”, poručio je predsednik.
MADRID – Španija nije zabeležila slučajeve zgrušavanja krvi povezanih sa vakcinom AstraZeneke i nastaviće da je daje građanima, rekla je danas ministarka zdravlja Karolina Darias.
Ona je dala izjavu nedugo nakon što su danski zdravstveni zvaničnici suspendovali davanje oksfordske vakcine posle nekoliko slučajeva stvaranja krvnih ugrušaka i jedne smrti, preneo je Rojters.
Darias je rekla za La Seča TV da su zabležene manje nuspojave u Španiji i da su svesni da je bilo zgrušavanja krvi u Austriji, ali i da “za sada, ne postoji povezanost između vakcina i krvnih ugrušaka”.
NOVI PAZAR – Klub malog fudbala Novi Pazar dočekuje aktuelnog šampiona države Crvenu zvezdu, u utakmici 14. kola Prve futsal lige Srbije.
“Očekuje nas velika borba za drugo mesto u regularnom delu sezone, koje donosi direktan plasman u polufinale plej-ofa. Sedmicu i po radili smo bez četvorice reprezentativaca, ali to ne sme da bude izgovor. Gleda se samo rezultat”, rekao je trener Pazara Marko Gavrilović.
Novi Pazar drži drugo mesto na tabeli sa 29 bodova, dok su beogradski crveno-beli, uprkos seriji od tri vezana poraza, još uvek u zoni plej-ofa i zauzimaju petu poziciju sa 16 bodova.
“Zvezda nije zadržala šampionski sastav, to čak nije ni ekipa iz prvog dela sezone. Želimo ubedljivu pobedu. Nakon pauze zbog obaveza reprezentacije ulazimo u žestok ritam, pa nas za tri sedmice očekuje pet ili šest mečeva”, kazao je Gavrilović.
Utakmica u dvorani Pendik na programu je u subotu od 18 časova, uz direktan prenos na Radio-televiziji Novi Pazar.
Novi Pazar je početkom marta dobio rivala u četvrtfinalu Futsal kupa Srbije. Dvostruki finalista tog takmičenja gostovaće 17. marta trećeligašu Aleksincu 2015.
“To takmičenje za nas je važno kao i prvenstvo, a pravo na kiks ne postoji. Aleksinčani nemaju klasične igrače futsala. Očekujem pobedu i plasman u polufinale”, zaključio je Gavrilović.
