Kroz istoriju sporta u Novom Pazaru uvek bi se po uspesima i rezultatima izdvojio jedan od klubova i nikada kao do ove sezone nije se desilo da klubovi, u različitim sportovima, ostvare neverovatne uspehe. Sezona 2017/18 piše se zlatnim slovima u mnogim pazarskim klubovima.
Pre svih, odbojkaši su obeležili ne samo sport u Novom Pazaru veći i celoj državi, osvojivši Super kup i Kup Srbije. Predstavili su klub i grad na evro sceni i po prvi put ušli u borbu za titulu Prvaka Srbije.
Futsaleri su u došli do finala Kup Srbije. Boks je bio samo istorija u Novom Pazaru. Ove godine vratio se na velika vrata, zahvljujići neverovatnom Šerifu Gurdijeljcu, prvaku sveta IBF u superpero kategoriji, do 58,97 kilograma.
Ulaskom u KLS košarkaši Novog Pazara ostvarili su istorijski uspeh kluba, svesni činjenice da veliki uspesi tek predstoje.
Reprezentativka Srbije u kik boksu Saida Bukvić osvojila je u novembru zlatnu medalju u lou-kiku u kategoriji do 52 kilograma na Svetskom prvenstvu u Budimpešti.
I to nije sve. Rukometaši su izborili ulazak u Super ligu i na kraju je, kao šlag na torti, došla Jošanica koja je u svojoj neverovatnoj sezoni izborila ulazak u veći rang.
-Svi u Sportskom savezu Novog Pazaru smo ponosni što smo, na neki način i mi doprineli najuspešnijoj godini za sport u našem gradu i to nam daje snagu da i u budućnosti radimo još više kako bi naši klubovi imali što bolje uslove a time i bolje rezultate, reko je direktor saveza Mehmedović.
Uz sve ove uspehe sazrevaju i novi klubovi poput kajak kluba. Svi ovi rezultati delo su uglavnom velikih entuzijasta, koji su članovi upravnih odbora sportskih klubova koji predstavljaju Novi Pazar. Njihove porodice i oni sami znaju koliko je truda uloženo, koliko odricanja od privatnih poslova i porodičnih dogadjaja, kako bi klubovi imali najbolje moguće uslove. To znaju ljudi u odbojkaškom klubu, u klubu malog fudbala, košarke i svih ostalih klubova. Uspešni privrednici i vlasnici velikih firmi dali su doprinos novopazarskom sportu ali i svedoče da nijedna firma niti preduzeće ne može da se poredi sa sportskim kolektivom.
Najveći doprinos dao je grad Novi Pazar i gradonačelnik, bivši sportista, Nihat Biševac i Sportski savez Novog Pazara. Neizostavnu ulogu u svim uspesima dala je i na daleko poznata pazarska publika, koja je uvek bila uz sve naše sportiste.
Ostaje nada da će godine pred nama biti još uspešnije i da će se i fudbal vratiti na mesto koje mu pripada.
Iz gradskog budžeta biće izdvojena sredstva za izgradnju igrališta za decu u Rasadniku, koje je jedni od najvećih naselja u gradu. Pre nekoliko dana asfaltiran je i deo ulice Sutjeske, a predstavnici lokalne samouprave su danas prilikom obilaska tog dela grada podržali I inicijativu meštana da neiskorišćeni prostor bude mesto za okupljanje mladih.
Još lepši izgled delu Sutjeske ulice uskoro će dati mini park za sa zelenim površinama, sportskim terenom, a ono što je najbitnije biće ograđeno pa će biti bezbedno mesto za boravak dece. Roditelji, koji su danas u velikom broju došli da pozdrave predstavnike gradskih vlasti, srećni su što su prihvatili njihov zahtev da ovaj prostor urede za mlade. Kažu da je igralište veoma značajno.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, kojeg su danas meštani, ali i deca ovog naselja srdačno dočekali i zahvalili mu što je došao danas da razgovara sa njima, a I prihvati inicijativu za izgradnju igrališta, koje će im ulepšati životni prostor.
Biševac kaže da je meštanima Rasadnika ovo poklon za Bajram.
“Plac u Rasadniku biće iskorišćen za igralište. Trudimo se da gde je to moguće izgradimo prostor za decu, kako bi im na neki način omogućili bezbrižno detinjstvo”, rekao je Biševac.
Ovo je samo jedno u nizu brojnih igrališta i sportskih terena, koja su predstavnici novopazarske vlasti izgradili za sada,a u cilju stvaranja boljih uslova za život građana.
Podsećamo ovde je prethodno u dužini od 260 metara asfaltiran krak ulice asfaltiran .
Novi Pazar – Zavod za zaštitu spomenika kulture doneo je rešenje kojim se Islamskoj zajednici u Srbiji zabranjuju radovi na krovnoj konstrukciji Arap džamije. Kako se navodi u dokumentu, ovo rešenje doneto je zbog nepostojanja uslova tehničke zaštite za izvođenje radova na tom kulturno istorijskom spomeniku.
Strah mnogobrojnih predstavnika akademske zajednice, političkog i javnog života iz Novog Pazara da će se nestručnim radovima izgubiti autentičnost Arap džamije bio je opravdan. Naime, da se radovi izvode bez adekvatne analize stanja i projketne rekonsktrukcije dokazalo je i rešenje o zabrani radova na krovnoj konstrukciji Arap džamije, koje je izdao Zavod za zaštitu spomenika kulture. Kako smo i ranije izveštavali, niko nikada nije bio protiv rekonstrukcije Arap džamije, jer ona je simbol grada, treba da služi vernicima i da svedoči o viševekovnom postojanju ovog grada i deo je bošnjačke istorije. Međutim, do reakcije javnosti je došlo, jer su stručnjaci utvrdili da će ovaj spomenik kulture ukoliko se radovi budu izvodili stihijski i bez jasnog plana izgubiti svoju autentičnost i istorijsku vrednost. Kako su ranije ocenili u gradskoj upravi Novog Pazara nestručna rekonstrukcija Arap džamije još jedna je u nizu agresija na kulturnu baštinu grada. Oni su u više navrata ukazali na nepravilnosti prilikom rekonstrukcije i revitalizacije koja se izvodi bez stručno izrađenog projekta i konsultacija sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Ovih dana od Zavoda za zaštitu spomenika kulture stiglo je rešenje o zabrani radova Islamskoj zajednici u Srbiji, gde se kaže, citiramo, da se “radovi izvode bez utvrđenih uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite”.
Rešenje Zavoda o uslovima izvođenja radova na sanaciji krova traje dve godine,a taj rok je, kako se kaže u ovom dokumentu, istekao. Ovim rešenjem investitor, tj. Islamska zajednica se obavezuje da odmah po prijemu rešenja pokrene postupak objedinjene procedure kod nadležnog organa, u ovom slučaju Zavoda za zaštitu spomenika kultre.
U rešenju se navodi da je Zakonom o kulturnim dobrima predviđeno da se svi radovi bez prethodno dobaljevnih dozvola zabranjuju, te da se na taj način krše zakonski propisi. U dokumentu se navodi i da je Arap džamija u sklopu Stare čaršije, te da prostorno pripada kulturno –istorijskoj celini od izuzenog značaja.
U svom nedavnom obraćanju na noćnom namazu, na gradskom trgu, predsednik Mešihata Mevlud Dudić je ovu priliku iskoristio za političku promociju. U prilogu televizije bliske ovoj Islamskoj zajednici se u prvom safu vide i predstavnici političke stranke, a među njima i lider Stranke pravde i pomirenja Mumamer Zukorlić. Reči koje su upućene protiv predstavnika gradskih vlasti, ali i prisutvo predsatvnika poltičke stranke, jasno govori o politizaciji tradiocionalnog skupa, gde vernici dolaze ne zbog podrške bilo kojoj stranci niti pojedincu već da zajedno klanjaju nafila namaz.
I na ovom skupu pomenuta je Arap džamija za koju su predstavnici tražili novac za izgradnju, te se u novopazarskoj javnosti može čuti pitanje da li je Arap džamija otkrivena samo zbog prikupljanja novca ili će se rekonstrukcija obaviti na odgovarajući način, ostaje da se vidi.
Menadžment Doma zdravlja konstantno radi na poboljšanju pružanja zdravstvenih usluga pacijentima, ali u tome im pomažu i novopazarski privrednici. Jedan od njih, koji je želeo da ostane anoniman, donirao je vredan aparat za bolji rad novopazarske Hitne službe.
Novopazarska Hitna služba dobila je defibrillator od anonimnog građanina Novog Pazara, kojem je bio cilj da olakša radncima te organizacije rad, ali i da pacijentima omogući da imaju bolje uslove za rad. Upravo je mesec Ramazan bio prilika za ovaj human gest ističe lekar Seddad Vejsleović, preko kojeg je donacija i došla u Dom zdravlja. Prethodno je uručena aparatura za Medicinu rada, a i za Dispanzer za žene.
Doktor u Domu zdravlja Seddadu Vejseloviću uručena je zahvalnica u ime isntitucije u kojoj radi za zalaganje da se medicinskom opremom unapredi rad službi u ovoj zdravstvenoj instituciji. Direktor dr Ervin Ćorović zahvalio je privrednicima koji pomažu da se zdravstvena usluga unapredi u Novom Pazaru, te izrazio nadu da će primer ovog donatora slediti i ostali preduzetnici, koji imaju mogućnost da pomognu.
Novopazarska Hitna služba je jedna od najopterećenijih u Domu zdravlja. Ovi lekari su ti koji najbrže dolaze do pacijenta, kada je najpotrebnije, te će im ovaj novi aparat poslednje generacije, a koji služi za reanimaciju pacijenata, biti od velike koristi, jer je stari koji su do sada koritili dotrajao. Kako su rekli, reč je o mnogo boljem aparatu, koji im je neophodan, a može da se korsti na terenu nekolliko puta bez uključivanja u struju.
Ovo je terća donacija novopazarskom Domu zdravlja od anonimnog donatora, što dokazuje humanost Novopazaraca, koji žele da pomognu i zdravstvenim institucijama.
Dvadeset šest lokalnih poslodavaca obezbedilo je u okviru projekta „Novi Pazar – novi poslovi“ trideset radnih mesta za teže zapošljive kategorije: lica iz readmisije, Rome i mlade do 30 godina. Ugovore o zaposlenju novih radnika na neodređeno vreme poslodavcima je uručio gradonačelnik Nihat Biševac. Projekat je vredan 200 000 eura, od čega 190 000 obezbeđuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a preostali iznos grad Novi Pazar. „Podelom ugovora zaokružujemo prvu fazu projekta. Svedoci smo da je svako radno mesto izuzetno važno, pa je zadovoljstvo veće što smo danas podelili ugovore za radno angažovanje 30 naših sugrađana. Reč o angažmanima na neodređeno vreme što je izuzetno je važno i iskreno se nadamo da će radnici i poslodavci biti zadovoljni međusobnom saradnjom“, rekao je gradonačelnik Biševac, podsetivši da grad ovaj projekat implementira u partnerstvu Regionalnom razvojnom agencijom Sandžaka „SEDA“ i Inicijativom za razvoj i saradnju (IDC).
Poslodavci su, prema projektu, za svako zaposleno lice dobili sredstva od 1500 eura. U narednoj fazi projekta, prema rečima člana Gradskog veća Fevzije Murića, 20 novih preduzetnika dobiće grantove grantove za započinjanje sopstvenog biznisa a u planu je i podrška socijalnom preduzetništvu – otvaranjem dva socijalna preduzeća.
Novi Pazar – Novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje dostaviće najkasnije za mesec dana Ministarstvu prosvete kopije svih sto doktorata za koje je utvrđeno da su stečeni na fakultetima koji nisu imali pravo da izdaju takve diplome. Ovo je novi korak u pravcu razjašnjenja afere sa spornim doktoratima. Do sada su u komisiji za akreditaciju pominjali samo broj sumnjivih doktorata i ustanove u kojima su stečeni, a sada se najavljuje i saopštavanje imena vlasnika ovih diploma.
Nedavno je objavljen i detaljan izveštaj o tome koji su fakulteti (njih ukupno 31) i u kojem periodu, kako je navedeno, neovlašćeno izdavali ove diplome, a dokument pokazuje da je u tih stotinu slučajeva reč o fakultetima privatnih univerziteta, od kojih jedan broj nikada nije akreditovan za doktorske studije, dok su neki kasnije stekli takvu akreditaciju.
Međutim, i oni su pre akreditacije izdavali takve diplome, što je, prema tumačenju komisije za akreditaciju – nezakonito.
U Ministarstvu prosvete ne dele takvo mišljenje, a ministar Mladen Šarčević je i u nedeljnom intervjuu „Politici” iskazao nepoverenje prema ovom izveštaju (bivše) komisije za akreditaciju, ukazujući na to da ceo postupak u vezi s doktoratima „nije bio zakonski određen”, pa je istu grešku pravio i izvestan broj državnih fakulteta.
Koja se rešenja nameću kao izlaz iz sporne situacije? Miodrag Popović kaže da ih je u opticaju nekoliko, a jedno od njih je da ministarstvo zvanično saopšti da nijedna od stotinu diploma nije sporna. Međutim, time bi bio doveden u pitanje rad komisije za akreditaciju, jer to bi značilo da ona ubuduće ne mora da poštuje standarde propisane za rad u visokom obrazovanju.
Drugi scenario koji se pominje jeste da se sporni doktorati razvrstaju u dve grupe, tako što bi u jednoj bili oni koji su odbranjeni na fakultetima koji su kasnije akreditovani za doktorske studije, a u drugoj doktorati odbranjeni na fakultetima koji ove studije nikad nisu akreditovali. Primera radi (privatni) univerzitet u Novom Pazaru nikad nije akreditovao nijedan takav program, a komisija za akreditaciju je na osnovu nepotpunog izveštaja ustanovila da je na tom univerzitetu odbranjeno 15 doktorata. Isto tako, Fakultet za menadžment Univerziteta Privredna akademija, Novi Sad, nikada nije stekao akreditaciju za doktorske studije, a na tom fakultetu odbranjeno je 12 doktorata, dok je na Fakultetu za obrazovanje diplomiranih pravnika za potrebe privrede i pravosuđa istog univerziteta akreditacija za doktorske studije dobijena 2006. godine (pre toga su odbranjene dve disertacije). Prema ovoj verziji „rešenja problema”, ne bi, dakle, bile priznate samo diplome odbranjene u ustanovama koje nikada nisu registrovane za doktorske studije.
Treći scenario koji pominje Popović jeste da svih stotinu diploma budu poništene. Ovaj scenario nameće pitanje koja su prava vlasnika osporenih diploma i ko je sve odgovoran za njihovo izdavanje. Ministar prosvete pominje mogućnost tužbe ovih doktora protiv državnih organa, a Miodrag Popović objašnjava da bi oni zaista mogli da zatraže razjašnjenje zašto su samo njih stotinu na tapetu, a ne i ostali koji su u istom periodu na istim, ili drugim, fakultetima takođe doktorirali, ali njih niko ne pominje zato što njihove ustanove nisu proteklih meseci bile u procesu (re)akreditacije. Popović zato smatra da bi Ministarstvo trebalo da pošalje prosvetne inspektore na sve univerzitete, s tim što inspektori ne bi trebalo da rade svoj posao onako kako ga je obavljala jedna njihova koleginica.
Naime, kako navodi Popović, jedan od vlasnika spornog doktorata žalio se ministarstvu zbog izveštaja komisije, a ministarstvo je dalo nalog inspektorki da ispita ceo slučaj. Inspektorka se obratila fakultetu i dobila odgovor da oni imaju svu potrebnu dokumentaciju, iako na sajtu ministarstva za pomenuti fakultet tako nije navedeno. Međutim, inspektorka je poverovala u odgovor sa fakulteta i – sastavila izveštaj.
Rekorderi – dva fakulteta za menadžment
U izveštaju o neovlašćenom izdavanju diploma doktora nauka utvrđenom u postupku akreditacije sprovedenom u periodu od 15. jula 2017. do 9. februara 2018. godine pominje se devet privatnih univerziteta: Evropski univerzitet, Megatrend univerzitet, Univerzitet Alfa BK, Univerzitet Edukons, Univerzitet Privredna akademija, Univerzitet Singidunum, Univerzitet Union, Univerzitet Union – Nikola Tesla i Univerzitet u Novom Pazaru.
Na Evropskom univerzitetu, na dva fakulteta i pri samom univerzitetu, registrovano je sedam spornih diploma, na Megatrendu, na šest fakulteta pominje se 15 doktorata, na Alfa BK, na pet fakulteta 12 doktorata, na Edukonsu – na jednom fakultetu jedan doktorat, na Privrednoj akademiji, na četiri fakulteta 18 doktorata, na Singidunumu na tri fakulteta pet doktorata, na Unionu na tri fakulteta – 22 diplome, na Union – Nikola Tesla na dva fakulteta pet doktorata i na Univerzitetu u Novom Pazaru u četiri naučne oblasti 15 doktorata.
Prema izveštaju, rekorderi po broju izdatih spornih diploma su: Fakultet za poslovno-industrijski menadžment u Mladenovcu, koji nikada nije stekao zakonsko ovlašćenje da organizuje odbrane doktorskih disertacija, a komisija ih je registrovala 16, i Fakultet za menadžment Privredne akademije u Novom Sadu sa 12 odbranjenih doktorata (takođe nikada nije stekao akreditaciju za doktorske studije).
Novi Pazar – ”Odnos države Srbije prema zločinima u Sandžaku u svetlu procesa evropskih integracija”, naziv je konferencije koju je organizovao Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Konferenciju je organizovao Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda sa ciljem afirmacije suočavanja sa prošlošću, i skretanja pažnje javnosti na činjenicu da je izbegavanje odgovornosti države nespojivo sa politikom Evropske unije.
Suljo Muratović iz sjeničkog sela Žitniće već decenijama čeka pravdu, koja je za njega i dalje nedostižna. Od 1994.godine, kada je pretučen pod optužbom da poseduje oružnje, svakodnevno proživljava bol i patnju i sve više gubi veru da je pravda dostižna.
”Doživeo sam veliku torturu. Teretili su me da sam komandant za cijelu Pešter. Pitam se čega? Vode, vazduha”, kaže Muratović, koji je izgubio veru u pravdu.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo kaže da odnos države prema žrtvama zločina u Sandžaku nije bio dobar nikada, a da je danas posebno loš.
”Kad je Sandžak u pitanju, kao da su ga svi zaboravili. Sandžak nema ni tu političku snagu. Odavde ne dolazi nikakva snažna inicijativa. Mi kao civilni sektor smo svi dosta slabi i onda imamo situaciju da Sandžak kao da je zaboravljen. Naša vlast se pravi kao da se u Sandžaku devedesetih ništa nije događalo, a svi znamo za zločin u Kukurovićima, Sjeverinu, Štrpcima”, kaže Stjepanović.
Nepostojanje suđenja za zločine u Sandžaku je samo jedan od aspekata koji je doprineo da Bošnjaci odlaze iz Sandžaka – rečeno je na skupu.
Pored organizatora i žrtava zločiona, konferenciji su prisustvovali predstavnici lokalne vlasti, organizacija civilnog društva, Bošnjačkog nacionalnog vijeća i mediji. Na skupu je zaključeno da je potrebno pokloniti više pažnje ovoj temi kako bi se izvršio snažniji pritisak na Tužilašto za ratne zločine i druge nadležne organe.
Sa približavanjem perioda godišnjih odmora povećan je broj rezervacija aranžmana gradjana Novog Pazara. Pored onih koji putuju u organizaciji turističkih agencija sve češći je odlazak na letovanje u sopstvenoj režiji, koji omogućava građanima da period boravka na odmoru prilagode sebi. Tako se dešava da pojedini turisti iznenada odluče da produže letovanje za dan-dva, pa se sve češće postavlja pitanje može li se produžiti i trajanje polise međunarodnog putnog osiguranja, koje pokriva iznenadne lekarske intervencije u inostranstvu.
Odgovor je – uglavnom ne, osim u pojedinim osiguravajućim kućama, i to pod posebnim uslovima, isključivo u pisanom obliku, i pod uslovom da nije bilo nijedne lekarske intervencije po postojećoj polisi, kažu u agenciji TRAVIO. U svakom slučaju – osiguravač zadržava pravo da ovaj produžetak važenja pokrića – ne odobri. To ujedno znači da nijedna onlajn doplata osiguranja iz inostranstva nije važeća.
Međunarodno putno osiguranje, koje pokriva zdravstvene komplikacije prilikom boravka u inostranstvu, ugovara se pre nego što se krene na put. Ovo pravilo važi u svim osiguravajućim društvima. Da bi osiguravajuća kuća u Srbiji pokrila troškove lečenja ili ambulantnih intervencija u nekoj drugoj zemlji, uvek se zahteva kopija pasoša iz koje se vidi kada je osiguranik napustio zemlju i “prešao” na teritoriju druge države.
Polisu nije moguće ugovoriti dok je osiguranik u inostranstvu – navode u agenciji TRAVIO.
– Ukoliko osiguranik nije siguran koliko dana će boraviti na letovanju ili drugim povodom u inostranstvu, preporuka naše agencije je da prilikom kupovine polise uključi još nekoliko dana mimo onih za koje definitivno zna da će biti.
Ugovor o osiguranju mora biti zaključen pre početka putovanja osiguranika u inostranstvo. Osiguranje može biti ugovoreno samo za lice koje se u trenutku zaključenja ugovora o osiguranju nalazi u Republici Srbiji” – stavka je koja, u gotovo istom obliku, stoji u uslovima osiguranja svih osiguravajućih kuća koje prodaju putne polise.
Međutim, pojedine kuće omogućavaju produžetak osiguranja. Nekolicina osiguravača to dozvoljava, ali isključivo uz pisani zahtev za produženje osiguravajućeg pokrića, i to pod novim, odnosno trenutno važećim uslovima. Produženim osiguranjem se ne može menjati teritorija na kojoj važi osiguranje, svrha putovanja, suma osiguranja, nivo pokrića, a kod nekih nije moguće uključiti takozvani sportski rizik.
