Novi Pazar – Tutin – Stranka demokratske akcije Sandžaka najoštrije osuđuje nasilničko ponašanje srpske policije, povodom događaja od 22. januara 2018. godine, kada je, u popodnevnim satima, u centru Tutina, bez ikakvog razloga, fizički napala Jasmina Krkušića i tom prilikom mu nanijela teške telesne povrede i duševni bol.
Ovakvo ponašanje srpske policije je ustvari rezultat tolerantnog odnosa srpskih državnih organa prema zločinima nad Bošnjacima Sandžaka.
Ovom slučaju je prethodilo ubistvo, kada je 30. septembra 2017. godine srpski policajac brutalno ubio Fahrudina Skarepa pri čemu je srpski ministar policije lažnom izjavom pokušao da istragu okrene u pogrešnom smeru.
SDA Sandžaka konstatuje da srpska policija u Sandžaku ima represivnu ulogu i da predstavlja neprijateljsku oružanu silu prema Bošnjacima.
SDA Sandžaka poziva Evropsku uniju da u najhitnijem roku stavi na dnevni red pitanje ugrožene bezbjednosti Bošnjaka u Sandžaku od strane srpskih oružanih snaga.
Ovakvim ponašanjem srpska policija i pravosudni organi su izgubili kredibilitet i pravo da nastave da djeluju u Sandžaku.
Zahtjevamo od Evropske unije da hitno razmotri pitanje slanja evropskih policijskih i pravosudnih organa u Sandžak, jer Bošnjaci nemaju povjerenja u srpske državne organe.
Pozivamo bošnjački narod Sandžaka da ne nasijeda na drsko i nasilničko ponašanje srpske policije kako ne bi došlo do nemira širih razmjera što je očigledno cilj srpskih vlasti.
Novi Pazar – Zhvaljujući angažovanju nove uprave kluba,na čelu sa Tarikom Imamovićem, Novi Pazar će najverovatnije nastaviti takmičenje u Prvoj fudbalskoj ligi.
Posle najave o istupanju iz lige,usledile su oštre kritike dežurnih dušebrižnika,koji neuporedivo više mrze lokalnu vlast u Pazaru nego što vole fudbalski klub. Kada im je ponudjeno da oni preuzmu klub,a Grad da reši sva prethodna dugovanja, svi su se sakrili u mišije rupe.
Pokazalo se ono što smo već i pisali na našem portalu: jedni su navijali da Pazar istupi iz lige,da bi imali razlog i temu za političku kritiku, a drugi koji su navijali da klub opstane,to su radili iz čistog interesa da bi mogli da naplate od kluba svoja navodna potraživanja.
Dakle, ljubav prema klubu za njih je “deveta rupa na svirali”.
Nova uprava donela je jednu razumnu i kompromisnu odluku. Klub nastavlja sa takmičenjem,ali istovremeno pokreće postupak organizovanog stečaja koji obično traje oko šest meseci. To znači da će se sudbina kluba definitivno znati u junu mesecu. Do tada je potrebno da se poverioci izjasne da li prihvataju sporazum sa klubom,po kojem će moći da naplate do 50% potraživanja a isto toliko da otpišu. Ukoliko njihov odgovor bude negativan, klub,odlukom Suda, odlazi u automatski stečaj i više nema mogućnosti niti da poverioci naplate bilo šta,niti klub može više da se predomisli i vrati stvari na početak.
Ovo je,dakle,igra na sve ili ništa. I ma koliko izgledalo kao rizičan potez, ovo je bilo iznudjeno i jedino moguće resenje. Sad će se pokazati koliko zaista pojedinci vole klub i koliko im je stalo do njega. Pazar nema šta da izgubi,jer je odluka već bila doneta da se klub gasi,ali će poverioci itekako imati šta da izgube,jer odlaskom kluba u stečaj,prestaje i teoretska mogućnost da bilo šta naplate.
Ako ne bude bilo razuma i želje za kompromisom,svi će izgubiti. Klub će nestati,a nestaće i obaveze prema onima koji potražuju novac od kluba. To bi se desilo već sada, da nije bilo odluke da se svima da jos jedna šansa i da se u narednih šest meseci pronadje rešenje.
Novog odlaganja neće biti,jer to Zakon ne dopušta.
Nova uprava je uspela da zadrži najveći broj igrača iz prvog dela sezone,iako su zahtevi fudbalera vrlo često bili nerealni i čak maksimalistički.
Ali, Pazar više nikada ne sme biti “krava muzara” i ispunjavati sve želje potrošenim igračima i nikad dokazanim talentima. Bolje da klub i ne postoji nego da ga tretiraju kao bankomat koji ce isplaćivati nekome nezaradjeni novac. A novac se u fudbalu zaradjuje na terenu.
Dok se ponašanje fudbalera-stranaca i može razumeti,jer su oni i došli samo zbog novca, prošto je nemoguće razumeti odnos domaćih igrača prema matičnom klubu. Niko od njih ne bi mogao da nadje angažman u bilo kojoj drugoligaskoj ekipi,a pregovarali su kao da su igrači za Zvezdu ili Partizan. Pazar je i došao u ovu situaciju,zato što se nije vodilo dovoljno računa o svakom dinaru. Doslo je vreme da se uvede red. I u finansijskom,organizacionom i kardovskom smislu. Tarik Imamović i ekipa ljudi oko njega, zaslužuju podrsku za novi početak Novog Pazara.
Nepoznata je sudbina maloljetne djece bošnjačke nacionalnosti iz Višegrada, koja su 1992. godine odvajana od roditelja i odvođena u višegradski Zavod za zaštitu ženske djece i omladine, a odatle upućivana u Srbiju, kaže za index.ba režiser, novinar i publicista Avdo Huseinović.
Ratni direktor Zavoda za zaštitu ženske djece i omladine u Višegradu Vojin Lugonja i Centar za socijalni rad, ističe Huseinović, ne žele objaviti imena maloljetne djece koju su uputili u Srbiju putem predstavnika međunarodne zajednice iz Srbije.
-Do danas je u BiH vraćeno troje maloljetne djece. Nekima su ubili majku, nekima oca, a nekima oba roditelja. Bošnjačka djeca odvedena u Srbiju su pokrštena i data srbijanskim porodicama na usvajanje. Po komentaru izvjesnog Krste Samardžića koji je ostavio na Facebooku, dio otete i pokrštene bošnjačke djece, nalazi se u Prokuplju, kaže Huseinović.
Više od 20 godina, udruženja žrtava i borci za ljudska prava tragaju za ratnom siročadi koja su tokom rata odvedena u Srbiju, gdje je nekima od njih navodno nametnut novi identitet. Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji također se uključio u potragu za djecom iz BiH.
Vjeruju da nije usamljen poznati slučaj Senide Bećirović, koja je kao beba nestala u maju 1992. godine, kada su u njeno mjesto Caparde kraj Kalesije, ušle srpske vojne snage, da bi 16 godina kasnije bila pronađena u domu porodice Janković u Beogradu, pod imenom Mila Janković.
Beograd, 27. januara 2018 - Nesto vise svetlosti na zivot Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno ce baciti uvid u preko 20 hiljada dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iscitala i obradila orijentalista i arhivista Enisa Alomerovic-Hubanic. FOTO TANJUG / FILIP KRAINCANIC / bb
BEOGRAD – Nešto više svetlosti na život Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će baciti uvid u preko 20 hiljada dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala i obradila orijentalista i arhivista Enisa Alomerović-Hubanić.
Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koja svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim casrtvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima,nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji.
Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović-Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je, u istambulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta
“Prvi put smo preneli oko 15 hiljada, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7 hiljada dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalazi u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupna istraživačima ” kaže Alomerović-Hubanić, jedan od retkih poznavalaca osmanskog jezika kod nas, na kome su napisana ta dokumenta.
“Naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda je prosto nemoguće bez pisanih tragova. Naša namera je da što veći broj dokumenata koji se tiču Srbije preuzmemo u Beograd ” kaže ona. Enisa Alomerović-Hubanić objašnjava da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju. Vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi…objašnjava ona, pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka.., ekonomiji, trgovini,saobraćaju…
Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu.
” U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su se nazivali laka ili teska galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu ili račune o obnovi beogradskog nasipa.”
Alomerović-Hubanić posebno skreće pažnju na značaj deftera – popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom.
“Defteri su statistički materjali. Odaju strukturu, broj, sadržaj stanovništva. Karakteristično za turske deftere je da se stanovništvo popisivalo sa stanovištva davanja dažbina. Popisna jedinica je bilo domaćinstvo, a ne pojedinac pojašnjava Alomerović-Hubanić.
Popisivanja su, objašnjava, sprovođena prilikom svake promene sultana, zatim prilikom osvajanja novih teritorija; neka su stanovišta da se popis vršio svakih 30-40 godina, ali postoje defteri čije su godine nastanka ovu tezu opovrgnula, jer je razmak između njih iznosio 4-5 godina.
Ona napominje da defteri posredno mogu poslužiti da se dobiju približno tačni podaci o strukturi, broju i sastavu stanovništva, o toponimima, ekonomskom položaju stanovništva, a važan su izvor i za antroponimiju i mnoštvo drugih tema.
S druge strane, sultanska pisma, fermani, berati i druga dokumenta sa najviseg nivoa vlasti daju određene podatke o spoljnoj i uopšte političkoj istoriji Osmanlijskom casrtvu.
Alomerović-Hubanić tako skreće pažnju na dokument iz 1560. godine koji je potpisao Sulejman Veličanstveni.
“Bio je to ferman, odnosno naredba Sulejmana Veličanstvenog da svako ko mimo zakona ubira porez u Smederevskom sanžaku bude kažnjen. Naredba se odnosila i na Sandžak bega i govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija” primećuje.
Za nju nema dileme da su očekivanja javnosti u Srbiji od toga šta će novo o ovom istorijskom periodu našim istoričarima i istraživačima reći osmanski izvori, ogromna.
To je razumnjivo, kaže, s obzirom na to da pristup turskim arhivima do sada nije bio lak, da malo istraživača zna osmanski, i da se očekuje bi se sada moglo doći do nekih novih podataka bitnih za našu istoriografiju.
“Svi se pitaju da li ćemo otkriti novu istoriju našeg srednjeg veka. Ovo što smo do sada videli navodi me na zaključak da naš narod ima brojne predreasude o periodu koji je Srbija provela pod Osmanskim carstvom. Slika je jednostavno svetlija nego što smo pretpostvljali” zaključuje Alomerović-Hubanić.
Nije retka pojava da po internetu kruže snimci iz Rusije različitog sadržaja. Ipak, video snimljen u Dagestanu ostavlja bez teksta.
Na njemu se vidi bahati vozač koji se na silu ubacio ispred vozila u kome se nalazio ministar Dagestana Abdurashid Magomedov.
Vrlo brzo, vozač je zažalio za postupkom jer su batine koje je dobio, bile brutalne, prenosi en.crimerussia.com.
Međutim njegovoj agoniji tu nije kraj. Na silu je uguran u drugo vozilo iz pratnje dok je jedan od tjelohranitelja ministra preuzeo njegov automobil. Kakav je konačan ishod ovog događaja nije poznato.
Predsednik Novog Pazara spreman da se uhvati u koštac sa izazovima
Na nedavnoj Skupštini Novog Pazara, novoizabrani predsednik Tarik Imamović je, između ostalog, istakao:
– Ovaj Upravni odbor nije prinudni, ali jeste krizni. Složena finansijska situacija zahteva da se, u kratkom periodu, povuku najbolji i, po klub, najmanje bolni potezi.
To je i razlog zbog čega je živo u klupskim prostorijama, u okviru kojih se odvijaju razgovori sa igračima, sve s ciljem da se pronađu rešenja koja će da zadovolje fudbalere i rukovodstvo.
Sve dok se takmičarska ekipa ne oformi neće biti mirnih dana za upravu, posebno za Tarika Imamovića, koji je rado pristao da približi poteze koje će sa svojim timom povući u teškim trenucima, ali i da pojasni razloge zbog kojih se prihvatio rešavanja teškog zadatka.
– Ovo je kritičan trenutak za Novi Pazar, za 46 godina koliko sam u fudbalu teži nije postojao. Članovi Upravnog odbora imaju dovoljno iskustva u ovom poslu, ali konkretne poteze nismo u prilici da vučemo dok ne rešimo pitanja koja se tiču igrača. Nezgodna je situacija, pa kad se na nju doda i to da zbog zabrane registrovanja novih fudbalera nismo u prilici da dovodimo pojačanja, jasno je u kakvim se problemima nalazimo. Zato razgovaramo sa igračima kojima obećano nije ispunjeno, da nije njihovih priča ne bismo ni znali šta im je sve obećavano. Kako se to događalo više puta postali su nepoverljivi, pokušaćemo da se dogovorimo oko potraživanja, ali pošto nam je budžet ograničen tražićemo kompromis. Najvažnije je da dogovoreno odmah i ispunimo – kaže Imamović.
Dobronamerni će reći, šta vam je trebalo da se u ovakvom momentu uhvatite u koštac sa teretom problema, kritičari da je komforno latiti se rada kada se gradska uprava jasno založila da će aktivno učestvovati u procesu oporavka Novog Pazara?
– Ko misli da je ovo komfor, odmah mu ustupam mesto. Gradska uprava je stala iza svih tekućih troškova, ali tim na čijem sam čelu mora pronaći rešenje da bi se izmirila dugovanja ranijim fudbalerima, ali i sadašnjim. Tako dolazimo do zaključka da je ovo sve samo ne lak posao.
Kojim ste se motivima nosili prilikom prihvatanja izazova?
– Prvi motiv je što sam od početka, i pored toga što sam znao za velika dugovanja, bio protiv istupanja iz lige, ali i gašenja kluba, jer se i o tome govorilo. Generacije su stvarale klub i u njega ulagale, pa niko nema pravo da bude toliko hrabar i donese odluku da ugasi klub, koji jeste u teškom, ali ne i u bezizlaznom stanju.
Navijače najviše zanimaju konkretni koraci da bi se na vreme došlo do takmičarske ekipe?
– Sve registrovane fudbalere pozvali smo na prozivku, dakle, i one koji su malo ili uopšte nisu igrali, kao što je slučaj sa Vusljaninom. Svi su se odazvali, a u opticaju je nekoliko varijanti. Ukoliko bismo pustili jednog ili dvojicu za koje postoji interesovanje drugih klubova oslobodili bismo se obaveza prema njima. Time bi se stvorio prostor da registrovanim igračima ponudimo uslove koji bi ih zadovoljili. Normalno je da drugi klubovi u vreme prelaznog roka pregovaraju sa našim igračima, samo što je u našem slučaju ta aktivnost još pojačana zbog učestalih priča o istupanju iz lige. Probaćemo da sa svim tim klubovima uspostavimo kontakt da bi se došlo do dogovora od obostranog interesa. Moguće je i da svi ostanu, to kažem vodeći se onim što se događalo kad smo dva puta, kad sam bio u klubu, iz sličnih situacija uspeli da se iščupamo – istakao je Imamović.
Kakav god bio rasplet razgovora sa igračima, Novi Pazar, cilj je opstanak među prvoligašima.
Jednoipogodišnjoj devojčici iz porodice Filipović iz Novog Pazara, kojoj je u četvrtak eksplodirala petarda u ruci, amputiran je palac i pola kažiprsta! Dete se trenutno nalazi na Institutu za majku i dete u Beogradu, gde je konstatovano da su zahvati u novopazarskoj bolnici dobro urađeni i da nije potrebna nova operacija.
Zdravstveno stanje devojčice je stabilno, ona trenutno leži na Odeljenju za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, gde joj zaposleni redovno previjaju šaku. Njen dalji oporavak se detaljno prati i biće preduzete sve potrebne mere.
Devojčica je nastradala pošto joj je petardu u ruke dala rođena baba, ali je dosadašnjom istragom utvrđeno da je u pitanju bila nepažnja i nesrečažžćan slučaj. Protiv starice, barem za sada, neće biti podneta krivična prijava.
– Policija treba da uzme izjave od roditelja, a tužilaštvo treba da odluči šta će dalje u ovom slučaju. Do tada, neće biti krivičnih prijava. Na babinoj odeći pronađeni su tragovi od petarde – rekao je navodno izvor “Informera”.
Komšije porodice Filipović kažu da ova familija nikada nije bila problematična i da je devojčica povređena nesrećnim slučajem.
– Baba je podizala i svoju i komšijsku decu i unučiće i nikada se ništa slično ranije nije desilo. Uvek je vodila računa o deci, brinula o njima. Eto, nesmotrenost je učinila svoje i devojčica je ostala bez dela šake – kaže pomenuti izvor blizak istrazi i dodaje da istražitelji nisu imali puno posla.
Lideri crnogorskog opozicionog saveza Demokratski front /DF/ danas, na Svetog Savu, u prostorijama “Srpske kuće” u Podgorici potpisaće Deklaraciju o pomirenju potomaka četnika i partizana.
Deklaraciju bi trebalo da potpišu predsjednik Demokratske narodne partije Milan Knežević, predsjednik Nove srpske demokratije Andrija Mandić i srodne političke grupacije i udruženja, potvrđeno je Srni u DF-u.
Najavljujući potpisivanje, Knežević je istakao da Deklaracija o pomirenju potomaka četnika i partizana u Crnoj Gori predstavlja društvenu potrebu da bi se izbjegle dalje ideološke konfrontacije i stigmatizovanja.
“Notorna je laž da se partizanski pokret u Drugom svjetskom ratu borio za nezavisnu Crnu Goru i članstvo u NATO alijansi”, naglasio je Knežević.
Knežević je pojasnio da je partizanska borba bila usmjerena na stvaranje zajednice jugoslovenskih naroda i društva socijalne pravde, a ne na “divljački neoliberalizam i lopovluk koji je od Crne Gore napravio privatnu državu”.
Paljenjem svijeća i polaganjem cvijeća uz evociranje sjećanja na grobu Srđana Aleksića u Trebinju danas je obilježena 25. godišnjica tragične smrti hrabrog mladića koji je u centru grada stradao braneći prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića i hrabrim činom postao sinonim ljudske humanosti u široj regiji, javlja Anadolu Agency (AA).
Gradonačelnik Trebinja Luka Petrović je naglasio kako je važna poruka sjećanja na Srđana Aleksića da ljudi pobjeđuju.
“Imamo i žal i tugu, a postoje trenuci kada možemo da kažemo da ljudska djela nikada ne zastarijevaju. Da će se veličati i da će biti trajna obaveza i grada i bilo koje vlasti da obilježava na dostojan način emocije i uspomene na takve ljude kao što je bio Srđan“, poručio je sa Srđanovog groba gradonačelnik Trebinja Luka Petrović.
Srđanov otac Rade Aleksić ističe kako je nekome vjerojatno prošlo brzo, ali njemu je polako.
“Svake godine podsjeća me ovaj dan na nedaću koja me zadesila što sam izgubio sina. Ali, danas kažem nije vrijeme da žalimo Srđana kao izgubljenog momka, već da slavimo pobjedu čovjeka i da se izdignemo iznad svih sitnih potreba i da budemo ljudi“, kroz suze je rekao Rade Aleksić na sinovom grobu.
Buru emocija dodatno je povećao trenutak kada mu je lik Srđana Aleksića uklesan u ploču jablaničkog granita uručio Ozren Islamović u ime Udruženja antifašista iz Jablanice.
“Drago mi je da će sve ovo što je Srđan uradio živjeti uz nas i da će ostati budućim generacijama kao jedan putokaz na ovim prostorima humanosti i ljudskosti da ima nade za ove buduće generacije“ kazao je Islamović.
Srđan Aleksić umro je u trebinjskoj bolnici na Savindan 1993. godine od posljedica udaraca zadobivenih 21. siječnja te godine u centru Trebinja od rezervista Vojske Republike Srpske, dok je branio prijatelja Bošnjaka Alena Glavovića.
Srđanu Aleksiću je posthumno dodijeljena Povelja Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Hrabri mladić plemenitog srca dobio je svoju ulicu u Sarajevu, a prolaz u Novom Sadu u Zmaj-Jovinoj ulici nazvan je po njemu. Također, tu je postavljena i spomen-ploča u njegovu čast. Prolaz koji nosi ime Srđana Aleksića postoji i u Pančevu, a u Tuzli se već godinama održava turnir koji nosi ime Srđana Aleksića i promovira zajedništvo među mladima.
U veljači/februaru 2012. godine tadašnji predsjednik Republike Srbije, Boris Tadić, posthumno je Aleksića odlikovao Zlatnom medaljom za pokazanu hrabrost i djelo posebnog junaštva. 11. srpnja/jula 2013. po Aleksiću je nazvana ulica pored Spomen-parka žrtvama ratova na prostoru bivše Jugoslavije u crnogorskom glavnom gradu Podgorici, a od 2016. godine Srđanovo ime nosi i jedna ulica u Novom Beogradu.
Beogradski redatelj Srđan Golubović snimio je film Krugovi inspiriran događajem koji govori o posljedicama herojskog postupka vojnika kojeg Srbi ubijaju jer štiti svog prijatelja civila koji je Bošnjak. Radio televizija Srbije 2007. godine snima i emitira dokumentarni film Srđo, o Srđanu Aleksiću, čiji je glavni akter njegov otac, a 2008. trebinjsko pozorište Slovo, postavlja predstavu Epilog o Srđanu.
U spomen na njegov herojski pothvat ustanovljena je i novinarska nagrada za profesionalno izvještavanje o marginaliziranim i ranjivim grupama.
Alen Glavović danas živi u Švedskoj, oženjen je i ima dvoje djece. Svake godine posjećuje Trebinje, Srđanov grob i njegovog oca.
