Istorijski rezultat u dovrani Pendik
Prvi finalista Kupa Srbije je Novi Pazar, koji je u prvom polufinalu eliminisao aktuelnog šampiona i osvajača duple krune Crvenu zvezdu preh 1.000 gledalaca u Sportskoj dvorani Pendik – 3:2 (30:28, 17:25, 35:33, 28:30, 15:13).
Sastav Saše Stefanovića ostvario je istorijski plasman u veliko finale, u utakmici koju su obeležili veliki preokreti. Velika uzbuđenja izostala su samo u drugom setu, koji je Crvena zvezda rešila u svoju korist rezultatom 25:17, dok je u svim ostalim viđena neverovatna drama i neverovatan broj poena. Pazarci su vodili sa 1:0 i 2:1 u setovima, ali su Beograđani izborili taj-brejk, međutim, tamo je ponovo zablistao domaćin i stigao do istorijskog rezultata.
Novi Pazar je imao nekoliko izuzetno raspoloženih pojedinaca u svojim redovima, a svaki od njih se izdizao u određenim trenucima meča.
U drugom polufinalu večeras igraju Kosovaska Mitrovica i Vojvodina.
(FOTO: MN press)
ČANAK: Notorna istina da je Kosovo nezavisno od Srbije
Nenad Čanak je rekao da mora da se prizna “notorna istina” da je Kosovo nezavisno od Srbije.
“Štiteći dela i tekovine Slobodana Miloševića, nismo spremni da priznamo notorne istine. Da – Kosovo je nezavisno od Srbije, da – ono je izgubljeno ratom, da – taj rat je vodio režim Slobodana Miloševića, da – taj režim nas je izložio NATO bombardovanju”, rekao je Čanak u intervjuu agenciji Beta.
On je dodao da je činjenica da prema Kosovu postoje granični prelazi, da građani Srbije ne mogu da odu na Kosovo bez pasoša, kao i da granicu sa Kosovom obezbeđuju između ostalog i međunarodne snage, što znači da međunarodna zajednica garantuje te granice.
“Nemam problem da kažem da je Kosovo nezavisno od Srbije, zato što nemam nameru da bilo kakav politički angažman zasnivam na slatkim lažima, kakve bi populista voleli da građani slušaju, nego na možda grubim istinama, ali istinama iz kojih se može krenuti u istinski oporavak države. U lažima se može sanjati ali se na lažima ne može živeti”, rekao je Čanak.
Prema njegovim rečima, nezavisnost Kosova znači da se sa nekim na Kosovu mora ne samo razgovarati nego se s njima i dogovoriti.
U intervjuu za agenciju Beta, Čanak je ocenio i da bi Srbija bila na višestrukom dobitku, ukoliko bi postala članica NATO-a.
“Srbija apsolutno dobija ulaskom u NATO, i to višestruko. NATO nije samo vojna organizacija, ima tu niz ekonomskih i drugih razloga zbog kojih je NATO organizacija od koje se može imati velike koristi. Ja sam za suštinski i dubinsku demilitarizaciju ovog regiona, a NATO je i za to odgovor”, rekao je Čanak.
Prema njegovim rečima, priča o vojnoj neutralnosti Srbije ne znači ništa, već je za Srbiju i ekonomski, i politički, i vojno, i na svaki drugi način bolje da bude okrenuta Zapadu nego Istoku, NATO-u, a ne Rusiji.
Čanak je ocenio da je Srbija izložena velikim pritiscima Rusije, koja od Srbija želi da napravi “nepotopivi nosač aviona” za svoje planove.
Od je rekao da je Naftna industrija Srbije (NIS) prodata ruskim partnerima “daleko ispod cene”, pod izgovorom da će Rusija pomoći da Kosovo ne postane nezavisno i da će biti izgrađen Južni tok.
“Kosovo je nazavisno, nema Južnog toga, dakle vratite nam NIS i idite kući”, poručio je Čanak.
VULIN NA GROBU MILOŠEVIĆA! Birao ga narod a ne ambasadori!
Požarevac — Lider PS Aleksandar Vulin položio je u u Požarevcu venac na grob bivšeg predsednika SR Jugoslavije i predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
On je novinarima rekao da je na grobu Miloševića da iskaže poštovanje prema čoveku koga je Srbija dva puta izabrala na neposrednim izborima za predsednika, i koji je bio i predsednik SR Jugoslavije.
“Nisam bio ni najbliži ni najvažniji saradnik Miloševića, ni njegov najbliži prijatelj, ali jesam bio njegov saborac, poštovalac onoga što je radio. Oni koji se sada prave da su živeli u neko drugo vreme, to je njihovo pravo i neka ih. Ja sam bio čovek koji se zajedno sa njim borio za neke vrednije i važnije ideale i dok sam ja živ biće tako”, rekao je Vulin.
On kaže da nisu napadali Srbiju zbog Slobodana Miloševića, već su napadali Slobodana Miloševića zbog Srbije.
“Njegova politika slobodne Srbije, Srbije koja je vodila računa o sebi, svom Ustavu, svojim zakonima, Srbije koja se borila za to da bude na Kosovu i Metohiji i Srbije koju mi danas želimo. Milošević nije vodio politiku sukoba sa svetom, već su mnoge zemlje u svetu vodile politiku sukoba sa Srbijom”, poručio je Vulin.
Kako je naveo, niko ne može da kaže da je bombardovanje Srbije i nasilje na Kosovu i Metohiji bilo opravdano, i niko ne može da kaže da je pljačkaška privatizacija, sve ono što je došlo posle 2000. godine bilo opravdano i željeno od strane Srbije.
Vulin kaže da je Slobodan Milošević svojim životom i svojom smrću zaslužio i ljubav, naklonost i sećanje Srbije.
“Svih ovih godina nakon njegove smrti mi se i dalje pitamo šta se desilo u Haškom tribunalu, mi i dalje ne znamo zašto je umro, kako je umro, ne znamo šta se to desilo da je posle 2000. godine Slobodan Milošević bio kidnapovan i na taj način najavio smrt pravne države, pljačkašku privatizaciju,sve ono što se Srbiji nažalost posle petooktobarskog nasilja i desilo”, kaže Vulin.
Slobodan Milošević je, navodi Vulin, bio predsednik Srbije voljom naroda, a ne voljom ambasadora.
“Mi se borimo danas samo za to da Srbijom vladaju Srbi, da Srbijom vlada Srbija, da Srbijom vladaju građani Srbije, a ne ambasadori”, poručio je Vulin.
Prethodno su poštu Miloševiću odali predstavnici SPS na čelu sa Nikolom Šainovićem.
CRNA GORA: Ombudsman istražuje rad sumnjivih verskih škola nakon upozorenja Fezjića
Ombudsman Šućko Baković formirao je predmet povodom upozorenja reisa Islamske zajednice u Crnoj Gori Rifata Fejzića da se na sjeveru zemlje otvaraju sumnjive vjerske škole, saznaje Pobjeda.
Reis je još u februaru apelovao i javno pozvao nadležne državne organe da ispitaju otvaranje vjerskih škola, ali do danas niko od njih nije reagovao, izuzev Ministarstva prosvjete, odakle su saopštili da su oni nenadležni za ovaj slučaj.
U ingerenciji ovog resora, kako su pojasnili, jedino je Medresa u Tuzima koja radi zakonito, dok za slučajeve ilegalnih vjerskih obrazovnih ustanova nijesu odgovorni.
Fejzić je ponovo juče, u intervjuu Pobjedi, pozvao državu na hitnu reakciju povodom otvaranja medrese u Rožajama, islamskih dječijih vrtića, vakufa…
“Adresa su nadležni državni organi, jer se mora utvrditi da li su i kako „registrovani“ i dječji vrtići i škole Časnoga Kurana, i ženska medresa, i razne druge paravjerske parainstitucije i paraorganizacije. Po kakvim se programima radi, ko su predavači, vaspitači i upravljači tim parasistemima i kako se sve to finansira. Odgovore na ta pitanja morate tražiti u ministarstvima unutrašnjih poslova, pravde, manjinskih prava, kulture i obrazovanja”, poručio je Fejzić.
On je naglasio da Islamska zajednica čini ono što je u njenoj moći jasno upozoravaju na štetnost djelovanja Muftijstva sandžačkog.
“To je sve što možemo uraditi, a ostalo je u nadležnosti državnih organa, odnosno pomenutih ministarstava”, istakao je Fejzić.
Iz kancelarije ombudsmana u februaru je Pobjedi saopšteno da će oni pratiti kako će se odvijati situacija i da će svakako reagovati ukoliko nadležni budu ćutali. Kako se niko od nadležnih u međuvrmenu nije oglasio, Baković je formirao predmet.
Iz njegove kancelarije Pobjedi je kratko rečeno da su uputili akt Ministarstvu prosvjete u kome su ukazali na informacije koje su objavljene u javnosti o sumnjivim vjerskim školama na sjeveru.
“Zatražili smo da nas u što kraćem roku obavijeste o preduzetim mjerama i radnjama. Odgovor čekamo”, rekli su oni.
UDAR NA BOŠNJAČKU ZAJEDNICU U MAKEDONIJI! Naređeno hapšenje Seada Kočana, najuticajnijeg Bošnjaka u Makedoniji!
Skoplje – Sead Kočan, vlasnik preduzeća TRANS MET i najuticajnije televizije Nova iz Makedonije, po nalogu tužilaštva te države, okrivljen je i za njime je raspisana poternica, Bošnjački predstavnici u Makedoniji tvrde da je to udar na bošnjačku zajednicu.
Kako tvrdi predsednik partije Bošnjaka Zećir Ramičević nalog za hapšenje Kočana je udar na slobodu medija kako bi se javnosti skrenula pažnja na veliki broj građana koji svake večeri izlazi na ulice u toj zemlji.
Kako pišu tamošnji mediji Koćan se za sada nalazi u bekstvu.
PROMOTIVNI SPOT KOMPANIJE SEADA KOČANA
Kočan je inače osumnjičen u poslednjem predmetu Specijanog tužilaštva, nazvanom “Trust”, za prisluškivane razgovore, a naredba za njegovo privođenje stupila je na snagu odmah.
Skopski krivični sud je tako danas prihvatio žalbu Specijalnog tužilaštva podnetu pošto je sudija u prethodnom postupku odbio zahtev za pritvor Kočana.
U istrazi u slučaja “Trust” rukovodioci tri firme koje su u konzorcijumu nastupile na tenderu državnog energetskog preduzeća “Elektrane Makedonije”, osumnjičeni su da su falsifikovali dokumentaciju da bi dobili tender vrednosti veće od 17 miliona evra.
Kako tvrde bošnjački predstavnici u Makedoniji, Kočan je mnogo pomagao tamošnje Bošnjake i zalagao se za očuvanje tradicije Bošnjačkog naroda.
Tamošnji, podeljeni mediji navode da je Sead Kočan blizak vrhu vladajuće partije Nikole Gruevskog.
Vrtići u Novom Pazaru meta lopova
U poslednja dva dana novopazarski vrtići “Mladost” i “Dečija radost” bili su meta kradljivaca. N N lica su u sred bela dana otuđili torbe vaspitačica ovih obdaništa. U ovim vrtićima frekvencija roditelja i dece je ogromna, a kako nijedan objekat nema video nadzor, lopovi su iskoristili priliku i prošli neprimećeno. U torbama se nalazila određena svota novca, telefoni i dokumenta. Šteta je oko 50.000 dinara. Ovi događaji ukazuju na problem bezbednosti preko 2.000 dece koja svakodnevno borave u ovim vrtićima.
Turska je dokaz da je čovjek čovjeku brat
“Abla” (starija sestra), “abi” (stariji brat) i “kardešim” (mlađa sestra ili brat) riječi su koje ćete često čuti dok ste u Turskoj. Na jedan od tih načina obratit će Vam se na ulici, na pijaci, u prevoznom sredstvu, gotovo svugdje.
Za nekoga ko je odrastao I živio nešto zapadnije, nivo ljubaznosti i gostoljubivosti turskog naroda naprosto zbunjuje. U početku mislite da je gluma, nakon dva-tri mjeseca već istražujete potencijalne skrivene motive i, na kraju, bivate prinuđeni priznati sebi kako je problem u vama – dolazite iz prilično drugačijeg dijela planete, tamo gdje je već odavno zaboravljeno da je smisao lijepog življenja moguće naći najprije u skladnim međuljudskim odnosima i požrtvovanosti, a ne u stalnom traganju za zadovoljenjem vlastitih potreba i postavljanjem sebe u centar svijeta.
Narod Turske, nakon što je hrabro osujetio pokušaj vojnog puča (15. 07. 2016.), odlučno odbranivši demokratski izabranu vlast pod vođstvom predsjednika Recepa Tayyipa Erdoğana, kao i poslije nekoliko terorističkih incidenata, kao da je postao jači, odlučan u namjeri da nesebično pomaže drugima. Već u septembru iste godine uslijedila je pomoć narodu Palestine, tačnije stanovnicima Gaze[1], od hiljadu i pet stotina tona: prehrambeni prozvodi, lijekovi, garderoba, sredstva za higijenu, školski pribor, i čak bicikli za mališane.
Development Initiatives, međunarodna nezavisna organizacija iz Velike Britanije koja se fokusira na ulogu podataka u vezi sa iskorjenjivanjem siromaštva i održivim razvojem, u Izvještaju o globalnoj humanitarnoj podršci za 2016. godinu[2] zaključila je da Turska, kada se uporedi bruto nacionalni dohodak ove države sa bruto nacionalnim dohotkom svih ostalih država, pruža najviše humanitarne pomoći širom svijeta ljudima koji žive u ekstremnom siromaštvu.
Poslije šest godina građanskog rata u Siriji, oko 4.900.000 izbjeglica napustilo je ovu zemlju. Broj izbjeglica iz Sirije koji su utočište našli u Turskoj iznosi gotovo tri miliona. Primjer njihove nacionalne podrške izbjeglicama najbolje ilustruju riječi jedne Turkinje iz Ankare: “Čula sam da su se neki ljudi u Siriji znali žaliti kada su im došle izbjeglice iz Iraka, a vidi sada njihovo stanje! Često razmišljam o tome. Neka su došli i neka dolaze. Za svakoga će se naći komad hljeba i posao. Neka od tih žena mi može pomoći da očistim kuću, druga da mi pričuva dijete… “
Turisti iz Burse
Prije nekih dvanaest godina, dok smo jedna od mojih prijateljica i ja, nakon završenih predavanja na fakultetu, šetale Baščaršijom, naišle smo na turiste iz Burse i odmah im poželjele dobrodošlicu u Sarajevo. Razgovor koji je trajao desetak minuta nastavio se druženjem sljedećih dva dana, kroz obilazak nekih bosanskohercegovačkih gradova. Kupovali su nam sve što su i sebi, izvodili u restorane, a na kraju, kada smo ih ispratile do aerodroma, obje smo dobile po buket cvijeća i od svake porodice određenu sumu novca, da kupimo sebi nešto za uspomenu na njih.
Poklon
Tokom višegodišnjeg boravka u Sarajevu, često sam se selila iz stana u stan. Najveći problem predstavljalo je prenošenje “najtežeg i najvećeg” monitora na svijetu, te ga prilikom jedne selidbe poklonim, planirajući da uskoro kupim sebi neki lagani, mali monitor. Baš u to vrijeme upoznam Nazli, Turkinju koja je došla u posjetu svojoj ćerki, studentici Internacionalnog univerziteta u Sarajevu, jer tada, zbog tadašnje zabrane nošenja mahrame na turskim univerzitetima, nije mogla studirati u Turskoj. Nakon desetak dana od našeg poznanstva, Nazli me nazove da dogovorimo naš sljedeći susret, dodavši da je njen muž došao na nekoliko dana u Sarajevo i donio je poklon za mene. Bila sam šokirana. Njen muž meni donio poklon?! Uskoro se nas dvije vidimo, odmah mi pruži čokolade, a zatim, laptop, koji je nakratko bio sakriven iza njenih leđa, odjednom zablista preda mnom, nov novcat!
Bolesna poznanica
Poznavala sam jednu samohranu majku, koja je bila narušenog zdravlja i nezaposlena, a morala se starati o svojih četvero djece. Jednom prilikom slučajno sam ispričala njenu životnu priču poznanici iz Turske i odmah je uslijedila pomoć. Ubrzo je bio organizovan njen odlazak u Tursku, sa mnom u pratnji. Plaćeni su nam putni i svi ostali troškovi tokom našeg desetodnevnog boravka u Turskoj. U roku od nekoliko dana obavljene su sve neophodne medicinske pretrage, a nakon toga uslijedio je odmor, obilasci znamenitosti Istanbula i Ankare.
Ista plemenita Turkinjai novčano je pomogla ovu samohranu majku i dala sve od sebe kako bi toj petočlanoj porodici iz Sarajeva, koju je tek upoznala, barem malo život učinila lakšim. Iako ni sama nije bila imućna, imala je veliko srce i snagu da nađe način da pomogne onome kome je pomoć potrebna.
Gospodin Ersan i njegova porodica
Kako sam uvijek imala pozitivna iskustva sa narodom Turske, odlučim, nakon završenog fakulteta, tamo potražiti posao. Moji domaćini bili su gospodin Ersan i njegova porodica, ljudi sa kojim sam do tada razmjenjivala poruke nekoliko puta godišnje – čestitke za praznike i slično. Već prvog dana dali su mi ključeve svog stana, uz napomenu da je njihov dom moj dom i da je njihov novac moj novac.
Iako sam planirala kod njih ostati samo jednu sedmicu, boravak se produžio na nešto više od dva mjeseca, na njihovo insistiranje. Sve to vrijeme moji dobri domaćini bili su jednako ljubazni, baš kao i prvog dana. Kada su dolazili s posla ili ujutro odlazili na posao, hodali bi na prstima – da me slučajno ne probude ukoliko bih spavala. Kako zbog obaveza nisu mogli da me odvoze do potencijalnih poslodavaca širom Ankare, našli su mi vozača, dali novac za benzin i uputili me na mjesta koja trebam obići i ostaviti svoj CV. I nakon nekoliko sedmica, našao se posao. Prije nego sam uspjela shvatiti šta treba da uradim kako bih dobila boravišnu vizu, gospodin Ersan i njegova supruga su, ne pitajući treba li mi pomoć, o svome trošku obavili sve što je trebalo: prevođenje dokumenata, ovjere kod notara, plaćanje zdravstvenog osiguranja, otvaranje računa u banci, polog od nekoliko hiljada eura i plaćanje raznih taksi.
Kartica
Medicinska sestra Gulizar jedna je od mojih prijateljica iz Ankare u čiju sam se dobrotu lično osvjedočila. Dok se pred kraj radnog vremena spremala za polazak kući, njena koleginica, koju je znala sasvim površno, pitala je za pozajmicu, a ona je, bez razmišljanja, izvadila bankomat karticu i rekla: “Pošto nemam kod sebe gotovo ništa, evo ti kartica i šifra pa uzmi koliko ti treba. Karticu donesi kada dođeš na posao, kada se vidimo.”
Voli druge čak i više od sebe
Najimpresivniji primjeri velikodušnosti turskog naroda mogu se vidjeti kroz slučaj dr. Muhammeda Stefana Lece iz Rumunije, na čije sam online predavanje[3] slučajno naišla, kao i primjer jednog mladića iz Rusije.
Dr. Leca i njegova supruga su devedesetih godina bili u Turskoj kao turisti. Desilo se da su jedne noći zalutali i stigli u neko selo. Naišli su na čovjeka koji im je ponudio da prenoće kod njega, tako da su pošli sa njim i odmah po dolasku u njegov skromni dom večerali pa legli. Ujutro su zatekli svog domaćina kako sa suprugom, svojih petero djece i majkom leži u dvorištu ispod stabla. Čovjek je bio toliko siromašan da nije imao drugu prostoriju osim te jedne u kući, a svojim slučajnim gostima dao je prednost nad sobom i svojom porodicom.
Drugi primjer nevjerovatne požrtvovanosti rasplakao je Rusiju kada je 2013. godine Gülsüm Kabadayı, samohrana majka iz Antalije, gostovala na 1. kanalu ruske televizije. Gospođa Gülsüm, majka tri sina, 2008. godine u bolnici nailazi na mladića iz Rusije, koji je kao turista u Antaliji doživio saobraćajnu nesreću, putujući autobusom, nakon čega je bio u komi i 60 dana na intenzivnoj njezi. Nije posjedovao nikakav identifikacioni dokument, tako da se nije znalo šta dalje učiniti sa njim. Bio je nepokretan i bez sposobnosti da govori. Gospođa Gülsüm, koja ga je tada prvi put vidjela, odlučuje da preuzme brigu o njemu, daje mu ime Umut, što znači nada, a u Umutovom njegovanju već devet godina pomažu joj njena tri sina – Alihan je zadužen da održava njegov krevet čistim, Tunahan svog novog brata redovno brije, a mali Mehmet kaže da puno za njega dovi i uči Kur’an za njegovo ozdravljenje. [4]
Mnogo je još primjera altruizma naroda Turske, koji nije ni recipročan niti se odnosi samo na genetsku povezanost, već je prosto takav da je želja za pomaganjem drugima sama sebi cilj. Mogla bih da pišem o tetki Fatimi, amidži Hikmetu, tetki Melahat, Čaretu, Kubri, Ismailu, Sevdet, Esri, Fevzije, Mevi, Sumeji, Asiji, i mnogim drugima. Ali, toliko dobrote ne može se tako jednostavno i kratko opisati.
Naravno da čovjek čovjeku može biti vuk, ili tobože brat, ali Turci svojim primjerom dokazuju da smo sposobni da budemo istinska braća, bez obzira na različitost vjere ili nacije. Iako mnoge ljude spomen Turske, države dva kontinenta, odmah asocira na Istanbul, Kapali čaršiju, Plavu džamiju, Aja Sofiju, izvanredne turističke destinacije kao što su Pamukale i Kapadokija, baklavu, rahat lokum i još toliko lijepih mjesta i stvari, njena magična privlačnost je postojana i jaka najprije zbog dobrih ljudi koji u njoj žive, a zatim i svega drugog što nudi svojim historijskim i kulturnim nasljeđem
[1] http://www.sabah.com.tr/yasam/2016/09/07/turkiyeden-gazzeye-gonderilen-insani-yardim
[2] http://devinit.org/wp-content/uploads/2016/06/Global-Humanitarian-Assistance-Report-2016.pdf
http://www.yenisafak.com/aktuel/gulsum-anne-rusyayi-aglatti-460784
Odbojkaši očekuju plasman u finale Kupa
Trener odbojkaša Novog Pazara Saša Stefanović veruje da će njegov tim u slučaju da pruži najbolju igru pobediti Crvenu zvezdu i plasirati se u finale 52. Kupa Srbije, čiji je domaćin.
“Uvek igramo dobro kad su velike utakmice na ‘gerfloru’. Voleli bismo da isto ponovimo i sutra, da uživamo. Ako se to i ne desi, crveno-beli će morati da budu baš dobri da bi nas dobili na našem terenu, a u tom slučaju ćemo im čestitati. Mi smo već pobednici, pošto smo postali ravnopravan takmac Crvenoj zvezdi i Vojvodini”, rekao je Stefanović.
Prvo polufinale završnog turnira 52. Kupa Srbije, izmedju Novog Pazara i Crvene zvezde, igraće se sutra od 18.00 u dvorani Pendik, a duel Kosovske Mitrovice i Vojvodine zakazan je za 20.30. Finale je na programu u nedelju od 18.00.
Stefanović je naveo da su Novopazarci radili najbolje moguće, ocenivši da svi učesnici završnice Kupa Srbije imaju svoj adute.
“Novosadjani su bili najbolji u regularnom delu Superlige, Novi Pazar je dobio sve utakmice kao domaćin, a Crvena zvezda je prava na velikim mečevima. Nema presije, ali naš put do trofeja najteži je moguć. U roku od 24 časa, potrebno je da pobedimo Zvezdu i Vojvodinu. Daleko smo od toga, pa trenutno razmišljamo samo o prvom rivalu”, kazao je Stefanović.
“Radujemo se punim tribinama. Crvena zvezda je mnogo bolja nego pre mesec dana, kada ih u našoj maksimalnoj pobedi u Novom Pazaru nisam video u najboljem svetlu. Sada ih očekujem u pravom izdanju”, dodao je on.
Kapiten Pazaraca Hamza Zatrić pohvalio je pozitivnu atmosferu u celom kolektivu i naglasio da je njegov tim prvi put favorit za osvajanje velikog trofeja.
“Ove sezone smo na domaćoj i evropskoj sceni dokazali, pre svega sebi, da smo rame uz rame s najboljim ekipama. Možemo protiv svih. Kada smo u dobrom ritmu, uvek imamo veliku šansu da pobedimo. Tako ćemo pristupiti i sutrašnjem meču”, najavio je Zatrić.
Ovaj primač servisa ocenio je da je samopouzdanje novopazarskih odbojkaša na visokom nivou.
“Sigurno je da će nas nositi prepune tribine Pendika, nadam se do povoljnog rezultata. Mislim da će biti lep ambijent, što može samo da nas dodatno motiviše”, rekao je Zatrić.
„Sandžak off road“ u Sloveniji
Novopazarski džip klub „Sandžak off road“ dobio je poziv da u nedelju uzme učešće na velikom evropskom takmičenju u „off road“ vožnji u Radovljici u Sloveniji. Zajedno sa još dve posade iz Požege Novopazarci Fahrudin Hasanbegović i Adem Dacić predstavljaće Srbiju na ovom takmičenju.
„Jeep off road“ sport je mlad u Novom Pazaru i upražnjavaju ga samo iskreni zaljubljenici okupljeni u dva kluba. Rezultati koje ovi klubovi postižu na takmičenjima zadivljuju, a uspeli su da se dokažu i kao organizatori međunarodnih takmičenja u Novom Pazaru. Sada je kao priznanje stigao poziv za izlet u Evropu, u Sloveniju gde će se okupiti najbolji u ovom sportu.
Adem Dacić živi u Austriji, ali aktivan je član „Sandžak off road“ kluba i želeo je da na takmičenje pođe iz svog grada. On najbolje zna kakva ga konkurencija čeka u Radovljici.
„Za ovu trku prijavilo se preko 200 takmičara iz skoro svih zemalja EU. Tu će biti veoma iskusni takmičari sa brojnih međunarodnih nadmetanja tako da ćemo imati šta da naučimo od njih.“- kaže Adem Dacić, vozač.
Novopazarci na ovu trku gledaju kao na još jedno iskustvo, ali potajno priželjkuju ineki bolji rezultat. Ispraćeni su uz podršku gradske uprave i sponzora koji prate njihov rad
