Facebook sprema velike promene, a osim što dodaju priče po uzoru na Snapchat i Instagram, predstavljaju i novi način borbe protiv lažnih vesti.
U toj borbi najpopularnija društvena mreža želi svojim korisnicima na News Feedu osigurati više “istih” vesti iz različitih izvora, a čine to nadogradnjom opcije “trending” koja bitno menja algoritam. Naime, dosad su se na vrhu prikazivale vesti koje su korisnici najviše delili, a umesto toga sad će se prvo prikazivati teme koje je obradilo nekoliko različitih izdavača. Zakerberg tako svoju društvenu mrežu želi da učini verodostojnijim izvorom informacija, piše Index.
“Želimo korisnicima da približimo teme koje reflektuju događaje iz stvarnog sveta, koje je obradilo više izvora”, rekao je jedan od menadžera Vil Ketkart.
Facebook, koji danas broji neverovatnih 1,8 milijardi korisnika, “Trending” je predstavio 2014. kao odgovor na sve popularniju opciju na Twitteru, a da su povodljivi pokazuju i uvođenjem priča.
Kako će se nove promene odraziti na korisnike, vrlo brzo će pokazati vreme.
Kyocera Corporation je predstavio novi, zanimljiv telefon. Rafre smartfon je namenjen japanskom provajderu KDDI, a naslednik je originalnog DIGNO Rafre modela iz 2015, koji je bio prvi telefon koji je mogao da se pere.
Druga generacija telefona koji mogu da se peru će takođe biti otporna kako na tečni, tako i na čvrsti sapun. Ovo znači da Rafre možete koristiti dok se tuširate. Telefon se može koristiti i dok se nose rukavice ili ukoliko su vam ruke mokre.
Kada su specifikacije u pitanju, Rafre ima 2GB RAM-a i 16GB interne memorije. Ovaj 5-inčni model stiže sa 13MP kamerom na poleđini i 5MP prednjom kamerom. Tu je i 3000mAh baterija, kao i Android 7.0 Nougat operativni sistem.
Poznata je cena Mercedesove E klase All-Terrain. Proizvođač iz Štutgarta je otvorio knjigu narudžbina isključivo za model E 220 d 4Matic.
Cena kreće od 58.101 evro u Nemačkoj, što je za 4.700 evra više od E 220 d 4Matic karavana na kome se All-Terrain i bazira, a košta više i od dva glavna rivala, Audija A6 Allroad Quattro (55.800 evra) i Volvoa V90 Cross Country (56.350 evra).
Za pogon je zadužen turbo-dizelski 2.0 motor sa 194 KS i 400 Nm što je dovoljno da do stotke stigne za osam sekundi i za najveću brzinu od 232 km/h.
Kasnije će biti ponuđen i snažniji 6-cilindarski motor, verovatno u drugoj polovini 2017.
Two men stand next to a street art graffiti by elusive British artist Banksy representing Steve Jobs, founder and late CEO of Apple, at the migrant camp known as the "Jungle" in Calais, northern France, on December 12, 2015. / AFP / PHILIPPE HUGUEN / RESTRICTED TO EDITORIAL USE - MANDATORY MENTION OF THE ARTIST UPON PUBLICATION - TO ILLUSTRATE THE EVENT AS SPECIFIED IN THE CAPTION
Američki tehnološki giganti izrazili su žaljenje zbog ukaza američkog predsednika Donalda Trampa kojim se zabranjuje ulazak državljanima sedam većinski muslimanskih zamalja u SAD. Izvršni direktor kompanije Applea Tim Kuk naveo je u poruci zaposlenima, u koju je imao uvid AP, da “to nije politika koju Apple podržava”.
“Kontaktirao sam Belu kuću da objasnim negativne posledice koje odluka ima po naše saradnike i našu kompaniju”, navodi se u tekstu.
Apple ne bi postojao bez imigranata, a kamoli postizao uspehe i bio inovativan, napisao je Kuk, što je očigledan aluzija na strano poreklo brojnih zaposlenih, ali i na koosnivača kompanije Stiva Džobsa čiji je biološki otac bio sirijski imigrant.
Izvršni direktor Netflixa Rid Hejstings na Facebooku je napisao da Trampova odluka nanosi štetu zaposlenima u toj kompaniji širom sveta.
“Ovakve odluke čine Ameriku manje, a ne više bezbednom”, naveo je Hejstings.
Američki gigant interneta Google saopštio je da je najmanje 187 zaposlenih u toj kompaniji pogođeno ukazom predsednika.
“Zabrinuti smo zbog posledica ukaza i svih predloga koji nameću ograničenja ‘guglerima’ i njihovim porodicama, kao i zbog toga što bi takve odluke mogle da stvore barijere za dolazak velikih talenata u SAD”, navodi se u saopštenju.
Kritikama su se pridružili i osnivač Facebooka Mark Zakerberg i osnivač i izvršni direktor kompanije Tesla motors Ilon Mask, koji je poreklom iz Južne Afrike.
Tramp je u petak do daljeg je zabranio ulazak u zemlju sirijskim izbeglicama, a tromesečna zabrana izdavanja američkih viza uvedena je za državljane Irana, Iraka, Libije, Somalije, Sudana i Jemena.
Kablovski operater SBB korisnicima će od 1. februara povećati brzinu interneta – sa 30 megabita po sekundi na 40 megabita po sekundi (Mbps), što je znatno iznad proseka u većini evropskih zemalja.
U zavisnosti od paketa, brzina interneta će moći da dostigne i do 150 Mbps.
Time će korisnici u okviru početnog paketa dobiti gotovo četiri puta brži internet od proseka u Evropskoj uniji, koji na osnovu podataka sa testmy.net iznosi 11 Mbps u sekundi.
Kada je reč o drugim zemljama, prosečne brzine interneta u SAD 22 Mbps, Velikoj Britaniji 21.5 Mbps i Australiji 17.1 Mbps su duplo niže od nove početne brzine SBB interneta, dok je u Japanu 7.2 Mbps ta cifra čak pet puta niža.
Nove brzine interneta biće automatski omogućene svim postojećim i budućim korisnicima postpaid Flat Home + paketa, kao i Duo TV+NET i Trio paketa.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da nema razloga da ga Srpska napredna stranka (SNS) ne podrži kao kandidata na predstojećim predsedničkim izborima i da očekuje stopostotnu podršku SNS.
“Nema razloga da me ne podržavaju, nisam se nikad zamerao politici stranke, ja sam je osnovao, ja i sada smatram da je to najjača stranka”, rekao je Nikolić za Kurir.
S druge strane, takođe u izjavi za Kurir, članica Predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović poručila je da ona neće podržati Nikolića i da je aktuelni premijer Aleksandar Vučić jedini koji može da pobedi u predsedničkoj trci.
“Pa, ja ga (Nikolića) neću podržati, a još sam član SNS-a. Ne zato što sam protiv njega, već zato što se ovde radi o Srbiji”, kazala je Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade i ministarka građevinarsva, saobraćaja i infrastrukture.
Francusko-kanadski student Aleksandar Bisonet, poznat po ekstremno desničarskim i nacionalističkim stavovima, optužen je za ubistvo šest muslimana u džamiji u Kvebeku.
Protiv 27-godišnjeg Bisoneta podignuta je optužnica u šest tačaka za prvostepeno ubistvo i u pet tačaka za pokušaj ubistva.
Bisonet se sumnjiči daje napad, koji je kanadski premijer okarakterisao kao teroristički, izveo u nedelju tokom večernje molitve u džamiji u Kvebeku. Kasno sinoć se pojavio na sudu, ali nije se izjasnio o optužnici.
On je na svom Fejsbuk nalogu iskazivao podršku liderki francuskog Nacionalnog Fronta Marin le Pen i američkom predsedniku Donaldu Trampu, a bio je poznat aktivistima koji prate ekstremističke grupe u Kvebeku.
Prema pisanju kanadskih medija, Bisonet je studirao političke nauke i antropologiju na Univerzitetu Laval, čiji kampus se nalazi na oko tri kilometara od džamije gde se napad desio.
Perspektiva Srbije i Kosova za mene je jasna: pomirenje u regionu i integracija u Evropsku uniju, izjavila je za Radio slobodna Evropa potpredsednica Evropskog parlamenta i izvestiteljka EP za Kosovo Ulrike Lunaček, dodajući da je većina ljudi u Srbiji svesna da je kosovska nezavisnost nepovratna.
“Većina ljudi u Srbiji zna da Kosovo više nikada neće biti deo Srbije. I srpska vlada zna – iako njeni članovi pokušavaju da ignorišu tu činjenicu – da EU posle Kipra neće prihvatiti još jednu članicu čije granice nisu jasno definisane”, rekla je ona.
Lunaček je rekla da je optimista u pogledu toga da će proces dijaloga omogućiti Srbiji da normalizuje odnose sa Kosovom, a to, po njenim rečima, na kraju znači priznanje, ali je upozorila da normalizacija znači da obe strane, bez izuzetaka, moraju da sprovede sve što je dogovoreno. To moraju da urade obe strane, a ne da jedna čeka drugu da to uradi”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, mnogi u Srbiji su zloupotrebljavali status Kosova da skrenu pažnju sa drugih problema.
“Problema kao što su siromaštvo, nezaposlenost, društveni i ekološki održiv razvoj, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija, etničke i LGBT manjinske grupe, a odbijanje članstva Kosova u UNESCO je očigledan primer toga”, rekla je ona.
Kaže da “zna da normalizacija odnosa između Beograda i Prištine ne može da se postigne za jedan dan”.
“Treba očekivati neuspehe, ali moramo ambiciozno nastaviti dalje”, rekla je ona dodajući da su pomirenje i proširenje u interesu EU i država koje joj pristupaju.
“Zemlje Zapadnog Balkana su evropske države, one su okružene članicama EU i moj, kao i cilj Unije, je da se sve države Zapadnog Balkana učlane”, rekla je Lunaček.
Američki predsednik Donald Tramp smenio je kasno sinoć vršioca dužnosti saveznog javnog tužioca kao i načelnika carinske službe za imigraciju zbog odbijanja da primene njegovu uredbu o imigraciji.
Seli Jejts, visoka zvaničnica iz bivše administracije Baraka Obame koji je obavljala dužnost v.d. saveznog javnog tužioca (ministra pravde), naložila je tužiocima da ne podržavaju Trampov dekret.
Trampova uredba kojom se na 90 dana zabranjuje ulazak u SAD državljanima Iraka, Irana, Jemena, Sirije, Sudana, Libije i Somalije izazvala je masovne proteste i osude u SAD i ostatku sveta.
Američki predsednik smatra da ovom uredbom, kao i istovremeno uvedenom zabranom sprovođenja Programa SAD za prijem izbeglica na 120 dana, štiti državu od mogućih napada ekstremista.
Javni tužilac američke države Vašington Bob Ferguson najavio je kasno sinoć da će tužiti predsednika Donalda Trampa.
Ferguson, jedan od 16 javnih tužilaca američkih saveznih država koji su izdali saopštenje u kome Trampovu uredbu nazivaju “neameričkom i nezakonitom”, prvi je tužilac koji je najavio tužbu protiv Trampove administracije zbog neke odluke.
Američki predsednik je smenio i vršioca dužnost načelnika carinske službe za imigraciju Danijela Regsdejla, koji je takođe bio u Obaminoj administraciji.
Nekoliko američkih diplomata protestovalo je protiv uredbe, koristeći službeni diplomatski kanal “neslaganje”, ali je ih Bela kuća upozorila da će biti razrešeni dužnosti ako ne primene Trampov ukaz, rekao je portparol Bele kuće Šon Spajser.
Bivši predsednik SAD Barak Obama, koji je rekao da će se držati dalje od politike osim ako su ugrožene “suštinske vrednosti SAD” oglasio se sinoć prvi put od odlaska iz Bele kuće.
Obama je pohvalio sve one koji širom zemlje izražavaju svoje protivljenje uredbi predsednika Donalda Trampa o imigraciji.
Boente menja Jejts: Primeniću uredbu
Novi vršilac dužnosti ministra pravde, savezni tužilac Dejna Boente, obećao je odmah posle svog imenovanja da će primeniti uredbu predsednika Donalda Trampa o imigraciji.
Boente je imenovan da zameni Seli Jejts, visoku zvaničnicu iz bivše administracije Baraka Obame, koju je Tramp smenio je jer tužiocima naložila da ne podržavaju njegov dekret.
“Dao sam instrukcije da svi zaposleni u ministarstvu pravde izvršavaju dužnost za koju su položili zakletvu i da brane zakonske uredbe predsednika”, rekao je on.
Beograd, 31. januara 2017. - Predsednik vlade Aleksandar Vucic i grcki premijer Aleksis Cipras na konferenciji za novinare nakon danasnjih sastanaka u Palati Srbija. FOTO TANJUG/ TANJA VALIC/ bk
Vlade Grčke i Srbije na proleće će u Solunu održati zajedničku sednicu, za koju će biti pripremljene konkretne mere saradnje dve države koje su danas dogovorene, najavio je premijer Aleksandar Vučić.
“Sedam godina nismo imali susrete na nivou premijera. Važno je da oni budu češći. Dogovorena je zajednička sednica vlada, mi to zovemo ‘visoki savet dvojice premijera'”, najavio je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare posle sastanka sa grčkim kolegom Aleksisom Ciprasom.
On je rekao da će se za taj sastanak pripremiti konkretne mere saradnje koja je danas dogovorena, jer se, kako je rekao, “ništa ne menja u jednom i tom mapom puta koju smo danas uredili”.
Jedna od tema dvojice premijera bila je i pruga od Beograda do Soluna. Vučić je rekao da je za obe zemlje važno da se izgradi bolja pruga koja bi spajala dva grada.
“Mi sa naše strane imamo dodatni problem, jer je teretnom saobraćaju potrebno 49 sati od Budimpešte do Soluna. Ako bismo smanjili na 30 sati do 2020. godine naše železnice bi imale stotine miliona zarade. Putnički saobraćaj između Beograda i Soluna bi novom prugom mogao da traje šest sati”, rekao je Vučić.
On je istakao da je trgovinska razmena sa Grčkom u 2016. godini bila oko 390 miliona evra i dodao da je to nedovoljno. Naglasio je da je važno da se poveća izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Grčku, na čemu je, kako je rekao, Srbija zatajila.
Premijer Srbije zahvalio se Grčkoj što nije priznala nezavisnost Kosova i rekao da se nada da će takav stav imati i ubuduće.
“Grčka je jedna od ključnih zemalja na Balkanu i u regionu jugoistočne Evrope”, kazao je Vučić i dodao da se zahvlajuje i na podršci koju Grčka pruža Srbiji na putu ka EU.
Greek Prime Minister Alexis Tsipras is welcomed by his Serbian counterpart Aleksandar Vucic in Belgrade, Serbia, January 31, 2017. REUTERS/Marko Djurica
Cipras: Da zbližimo zemlje savremenom železničkom mrežom
Premijer Grčke Aleksis Cipras naveo da je razgovor za Vučićem bio konstruktivan i istakao da su narodi Srbije i Grčke povezani značajnim vezama, koje su zasnovane na poštovanju, prijateljstvu i solidarnosti.
“Postoje zajedničke tradicije, zajednički put u teškim istorijskim trenucima, naši narodi su se našli na istoj strani u Drugom svetskom ratu boreći se za ideale i vrednosti. Niko ne može da zaboravi, tokom teških muka sa kojima se susreo srpski narod tokom bombardovanja da se Grčka našla uz Srbiju. Pokušavamo da obezbedimo mir i stabilnost na Balkanu, poštujem želju Srbije da posane članica EU”, rekao je Cipras.
Grčki premijer je naveo da je obeležavanje 150 godina diplomatskih odnosa dve zemlje povod kako bi se još više ojačali i naglasio da treba iskoristiti sve mogućnosti i kapacitete.
U razgovoru sa Vučićem naročito je istaknuta ekonomska saradnja i njeno jačanje kako bi postala strateška.
“Istakli smo činjenicu da za građane Srbije Grčka predstavlja značajnu turističku destinaciju. Organizovaćemo Savet za saradnju koji će prvi put zasedati u Solunu narednog proleća, razgovarali smo o infrastrukturi, energetici, značajan je plan za železničko povezivanje Beograda i Soluna, da zbližimo dve zemlje još više stvarajući savremenu železničku mrežu, koja će pružiti mogućnost i za robu da stigne brzo do Beograda”, naveo je Cipras.
Premijer Grčke kaže da je bilo reči i o regionalnim dešavanjima, istakavši da se Balkan suočava sa svojim izazovima.
“Zabrinut sam zbog zvukova nasilja i terorizma koji se javljaju u našem području, želimo stabilnost i napredak, budućnost Balkana mora da bude izgrađena na osnovama međunarodnog prava. Istakli smo ključnu ulogu Srbije za mir i stabilnost na ovom području. Treba da ojačamo dijalog vezan za izbegličko pitanje, da izbegnemo pojave kao one od prošle godine, da ne budu jednostrane radnje”, zaključio je premijer Grčke.
