Francusko-kanadski student Aleksandar Bisonet, poznat po ekstremno desničarskim i nacionalističkim stavovima, optužen je za ubistvo šest muslimana u džamiji u Kvebeku.
Protiv 27-godišnjeg Bisoneta podignuta je optužnica u šest tačaka za prvostepeno ubistvo i u pet tačaka za pokušaj ubistva.
Bisonet se sumnjiči daje napad, koji je kanadski premijer okarakterisao kao teroristički, izveo u nedelju tokom večernje molitve u džamiji u Kvebeku. Kasno sinoć se pojavio na sudu, ali nije se izjasnio o optužnici.
On je na svom Fejsbuk nalogu iskazivao podršku liderki francuskog Nacionalnog Fronta Marin le Pen i američkom predsedniku Donaldu Trampu, a bio je poznat aktivistima koji prate ekstremističke grupe u Kvebeku.
Prema pisanju kanadskih medija, Bisonet je studirao političke nauke i antropologiju na Univerzitetu Laval, čiji kampus se nalazi na oko tri kilometara od džamije gde se napad desio.
Perspektiva Srbije i Kosova za mene je jasna: pomirenje u regionu i integracija u Evropsku uniju, izjavila je za Radio slobodna Evropa potpredsednica Evropskog parlamenta i izvestiteljka EP za Kosovo Ulrike Lunaček, dodajući da je većina ljudi u Srbiji svesna da je kosovska nezavisnost nepovratna.
“Većina ljudi u Srbiji zna da Kosovo više nikada neće biti deo Srbije. I srpska vlada zna – iako njeni članovi pokušavaju da ignorišu tu činjenicu – da EU posle Kipra neće prihvatiti još jednu članicu čije granice nisu jasno definisane”, rekla je ona.
Lunaček je rekla da je optimista u pogledu toga da će proces dijaloga omogućiti Srbiji da normalizuje odnose sa Kosovom, a to, po njenim rečima, na kraju znači priznanje, ali je upozorila da normalizacija znači da obe strane, bez izuzetaka, moraju da sprovede sve što je dogovoreno. To moraju da urade obe strane, a ne da jedna čeka drugu da to uradi”, rekla je ona.
Prema njenim rečima, mnogi u Srbiji su zloupotrebljavali status Kosova da skrenu pažnju sa drugih problema.
“Problema kao što su siromaštvo, nezaposlenost, društveni i ekološki održiv razvoj, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda medija, etničke i LGBT manjinske grupe, a odbijanje članstva Kosova u UNESCO je očigledan primer toga”, rekla je ona.
Kaže da “zna da normalizacija odnosa između Beograda i Prištine ne može da se postigne za jedan dan”.
“Treba očekivati neuspehe, ali moramo ambiciozno nastaviti dalje”, rekla je ona dodajući da su pomirenje i proširenje u interesu EU i država koje joj pristupaju.
“Zemlje Zapadnog Balkana su evropske države, one su okružene članicama EU i moj, kao i cilj Unije, je da se sve države Zapadnog Balkana učlane”, rekla je Lunaček.
Američki predsednik Donald Tramp smenio je kasno sinoć vršioca dužnosti saveznog javnog tužioca kao i načelnika carinske službe za imigraciju zbog odbijanja da primene njegovu uredbu o imigraciji.
Seli Jejts, visoka zvaničnica iz bivše administracije Baraka Obame koji je obavljala dužnost v.d. saveznog javnog tužioca (ministra pravde), naložila je tužiocima da ne podržavaju Trampov dekret.
Trampova uredba kojom se na 90 dana zabranjuje ulazak u SAD državljanima Iraka, Irana, Jemena, Sirije, Sudana, Libije i Somalije izazvala je masovne proteste i osude u SAD i ostatku sveta.
Američki predsednik smatra da ovom uredbom, kao i istovremeno uvedenom zabranom sprovođenja Programa SAD za prijem izbeglica na 120 dana, štiti državu od mogućih napada ekstremista.
Javni tužilac američke države Vašington Bob Ferguson najavio je kasno sinoć da će tužiti predsednika Donalda Trampa.
Ferguson, jedan od 16 javnih tužilaca američkih saveznih država koji su izdali saopštenje u kome Trampovu uredbu nazivaju “neameričkom i nezakonitom”, prvi je tužilac koji je najavio tužbu protiv Trampove administracije zbog neke odluke.
Američki predsednik je smenio i vršioca dužnost načelnika carinske službe za imigraciju Danijela Regsdejla, koji je takođe bio u Obaminoj administraciji.
Nekoliko američkih diplomata protestovalo je protiv uredbe, koristeći službeni diplomatski kanal “neslaganje”, ali je ih Bela kuća upozorila da će biti razrešeni dužnosti ako ne primene Trampov ukaz, rekao je portparol Bele kuće Šon Spajser.
Bivši predsednik SAD Barak Obama, koji je rekao da će se držati dalje od politike osim ako su ugrožene “suštinske vrednosti SAD” oglasio se sinoć prvi put od odlaska iz Bele kuće.
Obama je pohvalio sve one koji širom zemlje izražavaju svoje protivljenje uredbi predsednika Donalda Trampa o imigraciji.
Boente menja Jejts: Primeniću uredbu
Novi vršilac dužnosti ministra pravde, savezni tužilac Dejna Boente, obećao je odmah posle svog imenovanja da će primeniti uredbu predsednika Donalda Trampa o imigraciji.
Boente je imenovan da zameni Seli Jejts, visoku zvaničnicu iz bivše administracije Baraka Obame, koju je Tramp smenio je jer tužiocima naložila da ne podržavaju njegov dekret.
“Dao sam instrukcije da svi zaposleni u ministarstvu pravde izvršavaju dužnost za koju su položili zakletvu i da brane zakonske uredbe predsednika”, rekao je on.
Beograd, 31. januara 2017. - Predsednik vlade Aleksandar Vucic i grcki premijer Aleksis Cipras na konferenciji za novinare nakon danasnjih sastanaka u Palati Srbija. FOTO TANJUG/ TANJA VALIC/ bk
Vlade Grčke i Srbije na proleće će u Solunu održati zajedničku sednicu, za koju će biti pripremljene konkretne mere saradnje dve države koje su danas dogovorene, najavio je premijer Aleksandar Vučić.
“Sedam godina nismo imali susrete na nivou premijera. Važno je da oni budu češći. Dogovorena je zajednička sednica vlada, mi to zovemo ‘visoki savet dvojice premijera'”, najavio je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare posle sastanka sa grčkim kolegom Aleksisom Ciprasom.
On je rekao da će se za taj sastanak pripremiti konkretne mere saradnje koja je danas dogovorena, jer se, kako je rekao, “ništa ne menja u jednom i tom mapom puta koju smo danas uredili”.
Jedna od tema dvojice premijera bila je i pruga od Beograda do Soluna. Vučić je rekao da je za obe zemlje važno da se izgradi bolja pruga koja bi spajala dva grada.
“Mi sa naše strane imamo dodatni problem, jer je teretnom saobraćaju potrebno 49 sati od Budimpešte do Soluna. Ako bismo smanjili na 30 sati do 2020. godine naše železnice bi imale stotine miliona zarade. Putnički saobraćaj između Beograda i Soluna bi novom prugom mogao da traje šest sati”, rekao je Vučić.
On je istakao da je trgovinska razmena sa Grčkom u 2016. godini bila oko 390 miliona evra i dodao da je to nedovoljno. Naglasio je da je važno da se poveća izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Grčku, na čemu je, kako je rekao, Srbija zatajila.
Premijer Srbije zahvalio se Grčkoj što nije priznala nezavisnost Kosova i rekao da se nada da će takav stav imati i ubuduće.
“Grčka je jedna od ključnih zemalja na Balkanu i u regionu jugoistočne Evrope”, kazao je Vučić i dodao da se zahvlajuje i na podršci koju Grčka pruža Srbiji na putu ka EU.
Greek Prime Minister Alexis Tsipras is welcomed by his Serbian counterpart Aleksandar Vucic in Belgrade, Serbia, January 31, 2017. REUTERS/Marko Djurica
Cipras: Da zbližimo zemlje savremenom železničkom mrežom
Premijer Grčke Aleksis Cipras naveo da je razgovor za Vučićem bio konstruktivan i istakao da su narodi Srbije i Grčke povezani značajnim vezama, koje su zasnovane na poštovanju, prijateljstvu i solidarnosti.
“Postoje zajedničke tradicije, zajednički put u teškim istorijskim trenucima, naši narodi su se našli na istoj strani u Drugom svetskom ratu boreći se za ideale i vrednosti. Niko ne može da zaboravi, tokom teških muka sa kojima se susreo srpski narod tokom bombardovanja da se Grčka našla uz Srbiju. Pokušavamo da obezbedimo mir i stabilnost na Balkanu, poštujem želju Srbije da posane članica EU”, rekao je Cipras.
Grčki premijer je naveo da je obeležavanje 150 godina diplomatskih odnosa dve zemlje povod kako bi se još više ojačali i naglasio da treba iskoristiti sve mogućnosti i kapacitete.
U razgovoru sa Vučićem naročito je istaknuta ekonomska saradnja i njeno jačanje kako bi postala strateška.
“Istakli smo činjenicu da za građane Srbije Grčka predstavlja značajnu turističku destinaciju. Organizovaćemo Savet za saradnju koji će prvi put zasedati u Solunu narednog proleća, razgovarali smo o infrastrukturi, energetici, značajan je plan za železničko povezivanje Beograda i Soluna, da zbližimo dve zemlje još više stvarajući savremenu železničku mrežu, koja će pružiti mogućnost i za robu da stigne brzo do Beograda”, naveo je Cipras.
Premijer Grčke kaže da je bilo reči i o regionalnim dešavanjima, istakavši da se Balkan suočava sa svojim izazovima.
“Zabrinut sam zbog zvukova nasilja i terorizma koji se javljaju u našem području, želimo stabilnost i napredak, budućnost Balkana mora da bude izgrađena na osnovama međunarodnog prava. Istakli smo ključnu ulogu Srbije za mir i stabilnost na ovom području. Treba da ojačamo dijalog vezan za izbegličko pitanje, da izbegnemo pojave kao one od prošle godine, da ne budu jednostrane radnje”, zaključio je premijer Grčke.
Skupština Novog Pazara usvojila je danas odluke o povećanju cena za odnošenje komunalnog otpada, korekciji cena parkiranja i drugih usluga koje pruža “Parking servis”, kao i izmene lokalnih komunalnih taksi.
Novim cenovnikom JKP “Gradska čistoća” predviđeno je povećanje cene iznošenja smeća za sedam odsto, pa će građani sada plaćati 5,05 dinara bez poreza na dodatu vrednost po kvadratnom metru objekat čiji su vlasnici.
Direktor “Gradske čistoće” Emin Omerović istakao je da će i posle povećanja, građani Novog Pazara za odnošenje smeća plaćati manje nego žitelji ostalih gradova u Srbiji, jer je trenutno prosečna cena za tu vrstu usluge na nivou repbulike 5,3 dinara.
Odnošenje smeća za pravna lica, prema novom cenovniku, iznosiće 20,45 dinara za vanprivredne ustanove i industriju, 31,55 dinara za proizvodnju, trgovinu, ugostiteljstvo i bankarstvo, a 50,5 dinara za kladionice i kockarnice.
Većinom glasova izglasan je i novi cenovnik za parkiranje, po kojem će sat vremena parkinga u ekstra zoni iznositi 50 dinara, prvoj zoni 40, a drugoj 30 dinara.
Žitelji ekstra i prve zone za mesečnu pretplatu na parkiranje u tim zonama plaćaće 500 dinara, a osobe koje ne žive, a žele parking mesto u tim zonama za njega će izdvajati 3.000 dinara.
Mesečna pretplata za drugu zonu za stanare te zone je 300 dinara, a za žitelje drugih zona 2.000 dinara.
Novom Odlukom o lokalnim komunalnim taksama predviđeno je povećanje takse koja se plaća prilikom registracije vozila za oko 10 dinara, dok je iznos firmarine smanjen za 149 dinara.
Lokalni parlament verifikovao je sporazum koji su u septembru prošle godine potpisali Grad Novi Pazar i Bošnjačko nacionalno vijeće, a kojim je predviđen zajednički rad na ostvarivanju i unapređenju prava Bošnjaka.
Većinom glasova usvojen je Lokalni akcioni plan za zapošljavanje za 2017. godinu kojim je predviđeno zapošljavanje 50 osoba iz kategorije teže zapošljivih. U te svrhe je u budžetu Novog Pazara izdvojeno 10 miliona dinara.
Odbornici Skupštine Novog Pazara razrešili su i ponovo za vršioca dužnosti direktora Kancelarije za mlade imenovali Džemaludina Paučinca.
Na dnevnom redu prvog skupštinskog zasedanja u ovoj godini nalaze se i planovi i programi svih javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač lokalni parlament.
U.S. President Donald Trump waits to speak by phone with the Saudi Arabia's King Salman in the Oval Office at the White House in Washington, U.S. January 29, 2017. REUTERS/Jonathan Ernst
Peticijom se Velika Britanija poziva da povuče poziv američkom predsjedniku da posjeti London i sastane se s kraljicom Elizabetom.
Više od milion ljudi potpisalo je peticiju kojom se Velika Britanija poziva da povuče poziv američkom predsjedniku Donaldu Trumpu da posjeti London i sastane se s kraljicom Elizabetom.
Peticija je pokrenuta prije nego što je premijerka Theresa May uputila poziv Trumpu da doputuje u državnu posjetu Velikoj Britaniji, što znači da će doći na poziv kraljice Elizabete.
U međuvremenu, premijerka May rekla je da će američki predsjednik posjetiti Veliku Britaniju kao što je i planirano, uprkos peticiji.
“Pozivnica je upućena i prihvaćena je”, saopćeno je iz premijerkine kancelarije, bez navođenja mogućeg datuma posjete.
Mnogi britanski političari podržavaju peticiju u kojoj se kaže da bi “Trumpu trebao biti dozvoljen ulazak u Veliku Britaniju u svojstvu šefa američke vlade, ali ne bi smio biti pozvan u službenu državnu posjetu”.
Vođa laburista Jeremy Corbyn na Twitteru je poručio premijerki da “neće odustati i da odgodi državnu posjetu i osudi zabranu ulaska muslimana”. U peticiji se navodi da bi ta posjeta mogla nanijeti sramotu kraljici zbog Trumpove “dobro poznate mizoginije i vulgarnog rječnika”.
Očekuje se da će američki predsjednik posjetiti Veliku Britaniju kasnije ove godine, prenosi Hina.
Međutim, kampanja za zaustavljanje te posjete uhvatila je zamah nakon što je Trump u petak uveo četveromjesečnu zabranu prihvata izbjeglica u Sjedinjene Američke Države i privremeno zabranio ulazak u zemlju državljanima Sirije, Irana, Iraka, Libije, Somalije, Sudana i Jemena, uz obrazloženje da će ta mjera pomoći u zaštiti Amerikanaca od terorističkih napada.
‘To bi nanijelo sramotu kraljici’
Peticija je dosad prikupila 1.191.000 potpisa.
“Donaldu Trumpu može se dopustiti da uđe u Veliku Britaniju kao čelnik američke administracije, ali ne bi trebao biti pozvan u državnu posjetu zato što bi to nanijelo sramotu kraljici”, navodi se u peticiji.
Kad peticija prikupi više od 100.000 potpisa, mora je razmotriti Parlament.
Zastupnici vladajuće Konzervativne stranke i opozicijske Laburističke stranke kritizirali su Trumpove poteze, a laburistički čelnik Jeremy Corbyn izjavio je da bi državna posjeta trebala biti stavljena na čekanje.
Osam osoba ranjeno je u pucnjavi u džamiji u gradu Quebecu tokom večernje molitve; uhapšena su dva napadača.
Najmanje šest osoba ubijeno je, a osam ranjeno u pucnjavi u džamiji u gradu Quebecu tokom večernje molitve, saopćila je policija.
Napadači su pucali na 40-ak ljudi u Islamskom kulturnom centru u noći s nedjelje na ponedjeljak. Policija je navela da su dvojica osumnjičenih uhapšena.
Imam džamije Mohamed Yangui nije bio unutar vjerskog objekta kad je počela pucnjava. Dobio je pozive od preplašenih vjernika.
“Zašto se ovo dešava? Ovo je divljaštvo”, rekao je u telefonskom razgovoru za Al Jazeeru.
“Jedan od zaposlenika nazvao me i rekao da se desila pucnjava u džamiji. Još sam u šoku. Otrčao sam u džamiju… Rečeno mi je da je jedan napadač uhapšen na licu mjesta, dok je drugi uhapšen u blizini.”
‘Teroristički napad na muslimane’
Kanadski premijer Justin Trudeau osudio je pucnjavu i nazvao je “terorističkim napadom na muslimane u centru njihove vjere i utočišta”.
Philippe Couillard, premijer Quebeca, napisao je na Twitteru da je napad “teroristički čin” i pozvao na solidarnost građana s muslimanima.
Imam je rekao da džamija nije primila nikakve prijetnje prije napada.
“Naselje je veoma mirno. Imamo dobre odnose s vladom, gradonačelnikom Quebeca. Nemamo nikakvih problema.”
Međutim, džamija je bila meta islamofobičnih napada i ranije. U junu 2016, tokom ramazana, svinjska glava ostavljana je na pragu džamije s porukom “Dobar tek”.
Basem Boshra, urednik Montreal Gazettea, rekao je za Al Jazeeru da je centar najveća od šest džamija u gradu te da okuplja približno 5.000 vjernika.
“Postoji prilično jaka muslimanska zajednica u Quebecu”, rekao je, dodavši da postoje planovi da se zastave spuste na pola koplja na državnom parlamentu u počast žrtvama.
Kanadski ministar za javnu sigurnost Ralph Goodale naveo je na Twitteru da je “duboko ožalošćen” gubitkom života.
Napad se desio u vrijeme raširenih protesta širom SAD-a u znak protivljenja odluci predsjednika Donalda Trumpa da zabrani imigrantima i izbjeglicama iz sedam zemalja s većinskim muslimanskim stanovništvom da uđu u zemlju.
Kanadski premijer nakon toga je potvrdio spremnost svoje zemlje da prihvati izbjeglice “bez obzira na njihovu vjeru”.
“Svi koji bježite od progona, terora i rata znajte da će vas Kanada primiti bez obzira na vašu vjeru. Naša je snaga u različitosti. #Dobro_došli_u_Kanadu”, poručio je Trudeau na Twitteru.
Fudbaler koji je u jesenjem delu šampionata odigrao 13 utakmica, iako ima ugovor do kraja ove sezone nije uspeo da dogovori nastavak saradnje sa Novopazarcim.
Posle dve i po godine, centralni bek Novog Pazara, Miloš Tintor, napustio je plavo-belo jato.
Fudbaler koji je u jesenjem delu šampionata odigrao 13 utakmica, iako ima ugovor do kraja ove sezone nije uspeo da dogovori nastavak saradnje sa Novopazarcima:
– Nismo pronašli zajednički jezik i jedino ispravno rešenje bio je rastanak. Iza mene je divan period u Novom Pazaru, čiji ću navijač ostati ma gde igrao do kraja karijere. Klub, grad i navijači ostaju u mom srcu, a kad god mi se pruži prilika dolaziću u Pazar i na Gradski stadion da kao navijač bodrim ovaj klub. Sada već bivšoj sredini želim sve najbolje, da što pre stane na noge i obezbedi opstanak u ligi, jer grad Novi Pazar i njegova verna publika to zaslužuju. Slobodan sam igrač i nadam se da ću do kraja prelaznog roka uspeti da pronađem klub koji odgovara mojim ambicijama – rekao je Tintor na rastanku od Novog Pazara.
Srbija, BiH i Saudijska Arabija formirale su danas zajednički trilateralni komitet koji se bavi kreiranjem i praćenjem aktivnosti u vezi sa povećanjem trgovinske razmene i realizacije saudijskih investicija u Srbiju i BiH.
Komitet je formiran tokom sastanka u Rijadu ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirka Šarovića i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasima Ljajića sa ministrom trgovine i investicija Saudijske Arabije Mahidom bin Abdulahom el Kasabijem.
Ljajić i Šarović, koji predvode delegacije dve zemlje u dvodnevnoj zajedničkoj poseti Saudijskoj Arabiji, sastali su se danas i sa saudijskim princom Sultanom bin Salmanom bin Abdulazizom el Saudom, saopšteno je iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije.
Nova Varoš/Prijepolje – Decu iz sela Miševići do škole svakodnevno vodi otac putem koji je gotovo neprohodan.
Osmogodišnji Nemanja već tri godine 16 kilometara dug put prelazi na konju. Od ove godine pridružila mu se i sestra Milica.
Najmlađi Bojovići zajedno sa još jednim učenikom prvakom čine ceo razred i pohađaju nastavu u selu Aljinovići u Zlatarskom kraju. Uprkos udaljenosti i lošim vremenskim uslovima, deca nisu napravila nijedan izostanak od početka godine.
Iako je materijalna situacija za porodicu Bojović teška, oni ne planiraju da napuste svoje ognjište.
– Mi smo jedina porodica u selu koja ne prima nikakvu pomoć, a imam dvoje dece – rekao je otac.
Glas zapadne Srbije
