Tri ženske osobe uhapšene su u beogradskom restoranu prilikom primopredaje 5.000 evra zbog sumnje da su ucenjivale ljude snimcima seksualnog odnosa.
U sаrаdnji sа Višim jаvnim tužilаštvom u Beogrаdu, uhаpšene su tri osobe iz Novog Sada T.Ć. (23), I.K. (28) i J.R. (24), navodi se u saopštenju policije.
Sumnja se dа je T.Ć. u dužem vremenskom periodu ucenjivаlа oštećenog snimkom njihovog seksuаlnog odnosа, preteći dа će gа objаviti jаvno ili dostаviti njegovoj porodici i trаžilа od njegа rаzličite novčаne iznose kаko to ne bi učinilа.
Pretnje oštećenom upućivаle su, kаko se sumnjа, i osumnjičene I.K. i J.R.
Sumnja se dа je oštećeni u više nаvrаtа osumnjičenoj T.Ć. isplаtio oko 30.000 evrа.
Osumnjičenimа je određeno zаdržаvаnje do 48 sаti, nаkon čegа će uz krivičnu prijаvu biti privedene Višem jаvnom tužilаštvu u Beogrаdu.
Legendarsni srpski košarkaš Predrag Danilović izabran je u četvrtak i zvanično za novog predsednika Košarkaškog saveza Srbije.
Na izbornoj Skupštini u hotelu ’M’ ozvaničeno je ono što je bilo poznato već neko vreme jer je Danilović bio jedini kandidat za mesto prvog čoveka srpske košarke.
On će na toj poziciji zameniti Dragana Đilasa koji odlazi posle izuzetno uspešnih pet i po godina.
“Čestitam Saši, nadam se da će nastaviti putem uspeha”, rekao je odlazeći predsednik Đilas koji je od počasnog predsednika Borislava Stankovića dobio ‘Zlatnu značku’ KSS.
Đilas je postao predsednik 2011. godine. U njegovom mandatu muška reprezentacija osvojila je srebro na Svetskom prvenstvu 2014. i na Olimpijskim igrama 2016, uz nastup u polufinalu prošlogodišnjeg Eurobasketa, dok je ženska selekcija 2015. postala prvak Evrope, a 2016. je osvojila bronzu na Igrama.
“Veoma sam pnosan na sve što je Đilas uradio u Savezu i ako moj tim, moji saradnici i ja uradimo bar malo od onoga što je on, biću veoma sreća i zadovoljan. Nadam se da ćemo stvari koje su dobre pratiti, a ako budemo mogli neke stvari popraviti. Neće biti lako, ali daćemo sve od sebe. Za sve realne savete i kritike, moja vrata će mu uvek biti otvorena. I iznad svega bih voleo da te kritike bude saopštene licem u lice. Trebaće mi sva vaša pomoć, svih saradnika, delegata u unutrašnjosti. Verujte mi da mi nije ni malo svejedno”, rekao je Danilović.
Na predlog Danilovića izabrana su i četiri potpredsednika – Ana Joković za žensku košarku, Igor Rakočević za mušku, Bojan Radun za finansije i marketing, odnosno Dušan Projović za takmičenja.
Biografija:
Danilović je rođen 1970. u Sarajevu, gde je počeo karijeru u omladinskoj školi KK Bosna, dok je profesionalac postao u Partizanu 1988. Bio je prvak Evrope sa crno-belima 1991, a potom i sa italijanskim Virtusom iz Bolonje 1998.
Igrao je i u NBA za Majami i Dalas (12,8p, 2,4sk, 2as po meču), dok je sa reprezentacijom Jugoslavije četiri puta osvajao EP, a ima i srebro sa Olimpijskih igara 1996. u Atlanti.
FIBA ga je proglasila za najboljeg igrača Evrope 1995. godine.
Od 200. do 2004. bio je potpredsednik KK Partizan, a od 2007. do 2015. i predsednik kluba. Od 2002. do 2010. bio je u dva mandata član borda FIBA.
Međunarodna zajednica nije ništa naučila, navode za BBC preživeli iz Srebrenice komentarišući situaciju sa opsadom i civilima u sirijskom gradu Alepu.
“Hasan Hasanović stajao je ispred svoje kuće u Srebrenici kada je video da dolaze vojnici bosanskih Srba. Jedini način da preživi bio je da pobegne“. Tim rečima počinje tekst BBC-ja u kojem osobe koje su preživele zločin u Srebrenici pričaju o tome kako vide situaciju u Alepu.
Kako navode, to se dogodilo 11. jula 1995. godine, a dve godine ranije Srebrenicu su UN proglasile za oblast bezbednu za civile.
Bosanski muslimani iz okolnih oblasti tražili su u Srebrenici utočište dok su bosanski Srbi izvršavali etničko čišćenje, proteravajući nesrpsko stanovništvo, navodi BBC i dodaje:
„Oko 20.000 izbeglica je pobeglo u Srebrenicu, tada pod zaštitom holandskih mirovnjaka UN. Međutim, snage bosanskih Srba, predvođene komandantom Ratkom Mladićem, okupirale su grad i počelo je granatiranje“.
Oni tu ističu da je na dan pada Srebrenice Hasan imao 19 godina.
„Mislili smo da će nas UN zaštititi. Samo smo čekali da se rat završi, misleći da smo bezbedni pod UN. Nisam imao vremena da se vratim kući i oprostim se. Znali smo da ukoliko odemo do baze UN, da nećemo biti zaštićeni, znali smo da će nas predati bosanskim Srbima i da ćemo biti ubijeni“, kaže on za BBC.
On kaže da je na hiljade ljudi izašlo na ulice kada su videli da se približava vojska. Sa bratom blizancem, ocem i ujakom pobegao je u gustu šumu na ivici grada, gde se pridružio koloni od oko 12.000 muškaraca koji su isto smatrali da im je jedina opcija da pobegnu.
Te večeri krenuli su do Tuzle, udaljene 55 kilometara, piše BBC ističući da to nije bio lak put, da su na ruti morali da pređu brda i reke, kao i da je bilo nekoliko napada na njihovu grupu.
„Svakog dana dok sam išao do Tuzle borio sam se da preživim. Konstantno sam bio na ivici života i smrti. Lovili su me kao životinju“, kaže Hasanović.
BBC ističe da im je šest dana bilo potrebno da stignu do Tuzle, kao i da je put završio samo deo onih koji su krenuli iz Srebrenice. Hasanović je tokom puta izgubio članove svoje porodice, a tek je nekoliko godina kasnije saznao da su svi ubijeni.
Njegovi rođaci koji su ostali u Srebrenici preživeli su jer su tražili utočište u bazi UN u Potočarima. Dve nedelje kasnije i oni su stigli u Tuzlu.
„Ono od čega je Hasan pobegao iz Srebrenice bio je najveći zločin u Evropi od Drugog svetskog rata. Za samo nekoliko dana ubijeno je 8.000 muškaraca i dečaka. Pitanje šta mirovnjaci nisu učinili da zaštite ubijene ostalo je do današnjeg dana“, piše BBC.
Kako navode, iako su različite okolnosti u Alepu u odnosu na Srebrenicu – barem po tome što nema pripadnika UN u oblastima pod opsadom – oni koji su preživeli Srebrenicu besni su jer međunarodne snage nisu zaštitile civile koji su opet na nišanu.
Hasan se vratio u Srebrenicu, “odakle gleda tragediju“ i smatra da postoji dosta sličnosti između dva grada. BBC tu navodi da se, prema procenama UN, u Alepu nalazi oko 50.000 civila čija sudbina je neizvesna.
Pobunjenici koji su protiv predsednika Bašara el Asada držali su istočni deo grada od 2012. godine. Međutim, velika ofanziva sirijske vojske, uz podršku ruskih snaga iz vazduha, dovela je do toga da pobunjenici trenutno kontrolišu samo dva i po kvadratna kilometra, piše BBC.
Takođe, UN navodi da postoje relevantni dokazi o pogubljenjima 82 civila, što sirijska vlada negira. Stanovnici Alepa kažu da se tela nalaze na ulicama i da se ljudi plaše da izađu da ih sklone, ističe BBC i dodaje – nema hrane, kao ni lekarske pomoći za povređene, a mnogi su toliko očajni da na društvenim mrežama pišu oproštajne poruke.
„Ljudi u Alepu se osećaju isto kao mi. Osećali smo se napušteno, kao da ne pripadamo ovom čovečanstvu. Nisu nas tretirali kao ljude. Stalno ponavljamo ’nikada više’, ali kada dođe do akcije, ne učinimo ništa da sprečimo takve stvari da se ponove. Izgleda da svet nije ništa naučio. Živimo u modernom svetu sa tehnologijom i nemamo nikakve izgovore da kažemo ’ne znamo’“, kaže Hasan.
BBC tu prenosi i priču Nedžada Avdića. koji je sa ocem takođe u koloni pobegao u Tuzlu. Pobegao je u Srebrenicu 1993. godine kada su mu bosanski Srbi u obližnjem mestu uništili kuću. Kada je grad pao 1995. godine, imao je 17 godina.
„Napadi na grupu ostavili su ga samog i izgubljenog u šumi. Izmoren i gladan, sa oko 2.000 ljudi, predao se Srbima. Odvedeni su na polje da ih pogube, priseća se. Naterali su ga da skine odeću, a onda mu je jedan od vojnika vezao ruke iza leđa. Svuda okolo su bile gomile tela. Ljudi su poređani pet po pet kada su vojnici počeli da ih ubijaju. Pogođen je u stomak, desnu ruku i levu nogu. Ubijanje je nastavljeno do kasno u noć. Kada su vojnici otišli podigao je glavu i video da je tu još jedna osoba preživela sa manjim povredama. Odvezali su jedan drugog i uspeli da pobegnu. Pobegli su u šumu i uspeli da prežive četiri dana nakon izlaska iz Srebrenice. Većina njegovih rođaka, uključujući i oca, jeste ubijena“, piše BBC.
Kako navode, Avdić “vidi sebe u slikama dece iz Alepa“.
„Nadaju se da će im neko pomoći, ali nada im je uzaludna. Veoma je moguće da će Alep imati istu sudbinu kao Srebrenica. Preživeo sam genocid, pa dozvolite mi da pošaljem poruku svetu: Ne dozvolite da Alep bude nova Srebrenica“, kaže on.
Emir Suljagić je treći sagovornik BBC-ja. Imao je 17 godina kada je pobegao iz Bratunca u Srebrenicu 1993. godine. Deda mu je ubijen u Srebrenici.
„Ono što osećate je apsolutna bespomoć, da neko drugi drži vaš život u rukama. Alep je kraj ideje da se međunarodna zajednica zalaže za vrednosti. Moja patnja je bila uzaludna. Bosna je iskasapljena, Bosna je silovana. Pogledajte Alep i Siriju i recite mi šta je drugačije. Ništa“, navodi on.
Režiser Emir Kusturica završio je snimanje dokumentarnog filma “Poslednji heroj” o bivšem predsedniku Urugvaja Hose Muhiki.
Posle dvogodišnjeg rada na ovom filmu, rano jutros po lokalnom vremenu pala je i poslednja filmska klapa u dvorištu Muhikinog doma.
Kusturica je rekao da je impresioniran likom bivšeg predsednika Urugvaja, koji je, kako kaže, jedna od najzanimljivijih političkih pojava.
On je naglasio da je u karakteru Muhike otkrio tajnu kako između posedovati i biti postoji velika razlika, a da je životna borba ostvarivanje ideja socijalne pravde važnija od sticanja i bogaćenja što su, nažalost, ciljevi kojima teži većina stanovništva na planeti.
“Nema te nevolje kroz koju Muhika nije prošao i koju nije pretvarao u duhovno bogatstvo”, rekao je Kusturica.
Pepe Muhika je čovek čiji su život obeležile mnoge veoma uzbudljive faze – borio se oružjem protiv vojne hunte za oslobođenje, ležao u zatvoru 13 godina i na kraju postao i predsednik Urugvaja.
Titulu “najsiromašnijeg predsednika” na svetu, Muhika je dobio jer je od svoje plate, koja je iznosila 12.500 dolara, za sebe zadržavao 1.250 dolara, a sve ostalo (90 odsto) je davao u dobrotvorne svrhe, za izgradnju stanova za siromašne.
Sam se vozio na posao u svojoj popularnoj “bubi” iz 1986. za koju mu je jedan saudijski šeik ponudio čak milion dolara. Ponudu je odbio, navodeći da bi to uvredilo njegove prijatelje koji su mu pomogli da je kupi.
Pepe Muhika je odbio i da se useli u luksuznu predsedničku rezidenciju, već je funkciju predsednika Urugvaja nastavio da obavlja iz svog doma u blizini Montevidea.
Muhika je dva puta uzastopno bio predsednik, smanjio je nezaposlenost za 47 odsto i povećao bruto društveni proizvod. Urugvaj je doveo na poziciju zemlje sa najmanjom stopom korupcije u Južnoj Americi i znatno je smanjio nivo siromaštva.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izajavio je da Srbija ima ekonomsku stabilnost i da je pitanje da li će republički budžet biti u deficitu, kako je bilo planirano.
“Nikada u decembru nismo imali više novca u budžetu, i pored toga što je isplaćen dug Petrohemije od 105 miliona evra i ulagano u vojnu opremu, naoružanje i vojnu industriju”, rekao je Vučić na na konferencije “The Economist: Svet u 2017” u Skupštini Srbije.
Po njegovim rečima, deficit opšte države na kraju ove godine biće oko 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a bio bi 0,8 odsto da nije bilo tih plaćanja.
On je ocenio da će biti izazova da Srbija u narednoj godini ostvari planirani ekonomski rast, jer na to utiču dešavanja u svetu, pre svega odluke najjačih ekonomija.
Premijer očekuje da će sledeće godine rast srpske privrede biti oko 3,5 odsto, iako MMF predviđa rast od tri odsto BDP.
“Rast u Evropi će biti između 1,5 i 1,8 odsto, značajno niži od rasta Srbije, za koju MMF predviđa tri odsto, mi predviđamo 3,5 odsto, a ja se nadam i nešto veći”, rekao je Vučić.
Izrazio je očekivanja da će Srbija uspešno proći revizije Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim ima sporazum, i naveo da ta institucije za sada ima samo jednu primedbu koja se odnosi na Srbijagas.
“Situaciju u Srbiji komplikuje ono što se događa u regionu, ali imamo dobru perpsektivu i sve zavisi od nas, našeg rada i truda”, kazao je Vučić.
Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković je kazala da se brojni izazovi u svetu mogu samo rešavati zajedničkim naporima svih zemalja.
Konferenciju “The Economist: Svet u 2017” organizuje Kolor pres grupa iz Novog Sada.
Na RM Sotheby’s aukciji koja će se sledećeg meseca održati u Arizoni biće i poslednji ikada proizvedeni Bugatti Veyron 16.4 Super Sport coupe.
Radi se o primerku napravljenom 2013. godine, poslednjem iz serije od 300 Veyrona coupe. Te 2013. godine je imao cenu od 1,2 miliona funti, dok bi na pomenutoij aukciji trebalo da promeni vlasnika za oko dva miliona funti.
Treba podsetiti da je Bugatti napravio samo 48 primeraka Veyrona 16.4 Super Sports (raspolaže sa 1200KS), a ovaj konkretni primerak je samo jedan od ukupno osam prodatih u SAD-u.
Takođe, ovaj primerak je do sada prešao manje od 400 milja (oko 640 km), a bio je izložen i na sajmu automobila u Ženevi 2015. godine, zajedno sa prvim proizvedenim Veyronom ikada.
Na istoj aukciji će se inače naći i automobili kao što su Ferrari Enzo, Lamborghini Countach LP400s, Porsche 959 Komfort, 1996 Porsche 911 GT2, 1948 Tucker 48 i 1995 Ferrari F50.
Pre oko nedelju dana je objavljeno da je Bluetooth 5.0 standard sada dostupan proizvođačima, koji ga mogu implementirati u svoje uređaje. Verzija 5.0 predstavlja najnoviji proboj u Bluetooth protokolu, a ukoliko je verovati glasinama, Samsung bi mogao biti prva kompanija koja će iskoristiti prednosti koje Bluetooth 5.0 donosi.
Prema navodima sajta SamMobile, Samsung bi mogao biti prvi proizvođač koji će implementirati Bluetooth 5.0 tehnologiju u svoje proizvode, počevši od Galaxy S8 telefona. Galaxy S8 je kompanijin naredni premijum model, planiran za 2017. godinu. Samsungu je svakako za narednu godinu potreban premijum telefon sa izuzetnim karakteristikama, kako bi nadoknadio štetu izazvanu neuspelom objavom Galaxy Note7 modela.
Ono što za sada znamo u vezi sa Bluetooth 5.0 protokolom jeste da ima veći raspon pokrivenosti i da je brži od prethodnika. Sugeriše se da ima četiri puta veći raspon, dva puta veću brzinu i osam puta veći kapacitet prenosa poruka.
Za sada ove glasine treba uzeti sa rezervom, ali ukoliko se Sasmung odluči na Bluetooth 5.0 implementaciju, ovo će svakako biti jedna od prednosti dolazećeg telefona u odnosu na konkurenciju.
Lucid Motors je firma osnovana u Kaliforniji (prvobitno doduše kao Atieva ali je u međuvremenu promenila naziv), sa ciljem proizvodnje električnih vozila kojima će konkurisati Tesli Motors. Treba pomenuti da su u kompaniji zaposleni i ljudi koji su nekada i radili u Tesla Motorsu.
Sada je pred nama i njihovo prvo produkcijsko vozilo nazvano Air, a radi se o luksuznom sedanu koji će konkurisati Teslinom Modelu S, ali i konvencionalnim modelima poput BMW-a Serije 7 i Mercedesa S klase.
U ponudi će biti regularna verzija sa baterijama od 100 kWh, ali će opcija na raspolaganju stajati i varijanta sa 130 kWh baterijama. Lucid Motors je inače još ranije potvrdio da će ih litijum-jonskim baterijama snabdevati Samsung SDI.
U vesti se još kaže da ukupna snaga elektromotora iznosi 1000KS, kao i da je autonomija sa jednim punjenjem baterija oko 400 milja (644 km). Naveden je i podatak da su automobilu za ubrzanje od 0 do 60 milja na sat (96 km/h) potrebne samo 2,5 sekunde.
Po sadašnjim najavama, Lucid Motors će sa proizvodnjom Aira u fabrici u Arizoni startovati tokom 2018. godine, dok će cena bogato opremljene verzije iznositi više od 100.000 dolara. Kasnije će se pojaviti i jeftiniji model koja bi trebalo da košta oko 65.000 dolara.
Air će između ostalog dobiti i stakleni panoramski krov, digitalnu instrument tablu, ali i sistem autonomne vožnje.
Lucid Motors inače ima finansijsku podršku kineske firme Beijing Electric Vehicle Company (BEVC) koja je deo kompanije Beijing Automotive Industry Corporation (BAIC). Sem što je u partnerstvu sa BAIC-om, Luicid Motors sarađuje i sa kompanijama Siemens, CECOMP i SK Group.
Kompanija Yahoo saopštila je da su ukradeni podaci milijardu korisnika te mreže u hakerskom napadu koji se dogodio 2013. godine, ali je tek sada otkriven u sklopu istrage o napadu koji se dogodio 2014.
Tim hakerskim napadom kompromitovano je milijardu korisničkih računa, što je najveći hakerski napad u istoriji.
Pretpostavlja se da su hakeri ukrali korisničke podatke s imenima, e-mailovima, telefonskim brojevima, adresama, datumima rođenja i brojnim drugim podacima, prenosi BBC.
Napad se “verovatno razlikuje od incidenta objavljenog 22. septembra 2016”.
Ovaj tri godine star napad otkriven je u sklopu nastavka istrage koju su vlasti i eksperti bezbednosti otkrili 2014. povrede, kada su ukradeni podaci do 500 miliona korisnika izjavio je da Yahoo.
Korisnici naloga su pozvani da promene svoje lozinke i bezbednosna pitanja.
Evakuacija 5.000 sirijskih pobunjenika i njihovih porodica iz istočnog dela Alepa je počela, javila je agencija Tass pozivajući se na rusko Ministarstvo odbrane.
Ruski vojni zvaničnik rekao je da će pobunjenici i njihove porodice biti evakuisani preko humanitarnog koridora dužine 21 kilometar.
Očevici su rekli Rojtersu da je više od 20 zelenih autobusa ušlo u pobunjeničku enklavu sa teritorije Alepa, koja je pod kontrolom državnih snaga radi evakuacije u okviru sporazuma o prekidu vatre. Sirijska državna teelvizija prikazala je kako kolona autobusa ulazi u pobunjenički sektor.
Izvor iz pobunjeničkih redova rekao je da u evakuiaciji učestvuju i medicinske ekipe Crvenog polumeseca Turske.
Ruski Centar za pomirenje u Siriji ranije je objavio da će u akciji evakuacije iz istočnog Alepa učestvovati i predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
