Odnos vlasti prema zaštitniku građana i povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokazuje da situacija nikada nije bila teška kao sada, ocenjuje organizacija Transparetnost Srbija.

Transparentnost ukazuje da su dvojica rukovodioca nezavisnih državnih organa ovih dana podsetili izvršnu i zakonodavnu vlast na to da njihovi godišnji izveštaji nisu razmatrani u Narodnoj skupštini i pored toga što postoji takva obaveza.

“Izjava poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljuba Šabića, izazvana postupcima predsednice Narodne skupštine i ‘otvoreno obraćanje predsedniku Vlade’ zaštitnika građana, Saše Jankovića, rečito govore o mnogo dubljim problemima nego što je nerazmatranje izveštaja”, ukazuje Transparentnost.

Iako odnos predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti prema čelnicima državnih organima koji su od njih nezavisni i koji u javnim nastupima iznose argumentovane i relevantne kritike i predloge za poboljšanje stanja nikada nije bio sjajan, čini se da situacija nikada nije bila teška kao sada, upozorava Transparentnost.

“Nije, naravno, prvi put da predstavnici Vlade ili Skupštine iznose lako proverljive neistine ili da optužuju nezavisne državne organe da rade protiv interesa države. Međutim, to su ranije činili pojedini narodni poslanici, službenici ili u najgorem slučaju ministri, dok su se čelnici Vlade i Skupštine, makar iz kurtoazije ili zarad stvaranja predstave o demokratskoj kontroli vlasti, trudili da pokažu kao da su odnosi korektni”, podseća Transparentnost.

Ocenjuje se da je ovo što se sada dešava primetan korak unazad u odnosu na kolike – tolike dostignute standarde kulture komunikacije u javnoj sferi i na ono što je aktuelna vlast usvojila kao svoj prioritet i program u Strategiji za borbu protiv korupcije i u akcionim planovima za poglavlje 23 evropskih integracija, gde se brojne mere odnose upravo na unapređenje položaja i postupanje po odlukama i preporukama nezavisnih državnih organa.

izvor: N1

Potpredsednik Narodne skupstine Srbije dr Vladimir Marinkovic i narodni poslanici dr Muamer Bacevac i Meho Omerovic prisustvovali su svecanom otvaranju renovirane zgrade ambasade Republike Turske.

U renoviranje zgrade je Turska investirala 4.5 miliona evra i na svecanosti su bili prisutni novi ambassador Republike Turske Nj. E. Bilgic, zamenik ministra spoljnih poslova G-dina Yilmaz, reis- ul- ulema Islamske zajednice Srbije G-din Nausufovic, narodni poslanici, privrednici i predstavnici diplomatskog kora.

U svom obracanju, Marinkovic je ocenio da su politicki odnosi izmedju Srbije i Turske veoma dobri i posebno naglasio znacaj formiranja Visokog saveta za stratesko partnerstvo uz punu podrsku premijera Srbije G-dina Vucica i tadasnjeg premijera Turske Davutoglua.

Takodje, rekao je da je vazna medjusobna podrska u procesu pristupanja obe zemlje Evropskoj uniji i izrazio punu podrsku svih drzavnih institucija Srbije Turskoj u procesu prevazilazenja situacije nastale posle neuspelog puca koji se dogodio 15. Jula ove godine i izrazio zelju da Turske bude stabilna sto je od velikog znacaja za ceo region.

On je napomenuo da ekonomska saradnja mora da bude intenzivnija , pozdravio je povecanje priliva investicija iz Turske uz to da ce se nasa zemlja potruditi da se jaca trgovinska razmena i sto vise podstaknu investicije u proizvodnju kao i promocija Srbije kao dobre destinacije za dolazak turista iz Turske.

Dr Bacevac je izjavio je za Srbiju jako znajcajna uloga turske agencije TIKA koja sprovodi veci broj projekata u Srbiji i najavio intenzivniju saradnju Velike narodne skupstine Turske i narodne skupstine Republike Srbije i da ce se poslanici SDPS-a posebno fokusirati na razvoj odnosa izmedju dve zemlje.

Novi Pazar – Vojno bezbedonosna agencija u saradnji sa Zukorlićem hoće da umanji uticaj Rasima Ljajića na političkoj sceni Sandžaka i Srbije jer u njoj i dan danas postoje oni koji Ljajiću neće oprostiti izručenje Mladića, Karadžića i drugih zločinaca Haškom tribunalu ali i zbog veoma dobrih odnosa sa Turskom, jer, u poslednjih par godina Ljajić je uspeo da dovede brojne investitore iz Turske u Srbiju što VBA vidi kao širenje otomanske imperije u Srbiji.

Dokaz tome su tekstovi u novinama Srbije u noći kada je bio pokušaj puča u Turskoj kada su svi mediji iz Srbije bili na strani organizacije FETO i već pisali da je Erdogan gotov.
Takodje udbaški mediji su u više navrata napadali i Ahmeta Davutoglua sa kojim Ljajić ima odličnu sadadnju.

Upravo sada kada su dobili svog trojanskog konja u Bošnjačkom narodu koji vešto krije svoju mržnju prema Erdoganu a kad kad je i pokaže javno, pokušavaju da destabilizuju Sandžak. Tako raznim snimcima Ljajićevih saradnika koje Zukorliću dostavlja VBA a ovaj emituje preko svojih medija u Sandžaku pokušavaju da poljuljaji Ljajićev ugled u narodu.

Dokaz da su pojedini hodže uvek imali saradnju sa obaveštajnim agencijama je i taj što je i sam Zukorlić na nekim sastancima više puta optuživao neke svoje saradnike da “po malo cinkaju za UDBU”.

Ne treba zaboraviti i informaciju da je hrvatski tisak objavio spisak saradnika službe medju kojima je bio i Zukorlićev prijatelj i saradnik, bivši reis Mustafa Cerić koji je radio pod kodnim imenom “Vezir”.
Audio snimak koji je sinoć emitovala Rtv Novi Pazar gde Zukorlićev brat i narodni poslanik Jahja Fehratović pričaju sa funkcionerkom VBA o tome kako oljagati Ljajića do tančina raskrinkava to ko je saradnik UDBE i ko radi za njih.
Podsetimo VBA je agencija pri Vojsci Srbije koju kontrolišu nekadašnji generali JNA isti oni koji su učestvovali u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.
Na audio snimku se čuje kako Gordana Vuković zvana “Goca carinarka” pominje i predsednika Srbije Tomislava Nikolića i Milutina Mrkonjića, kako je hafizu Bugariju puštala nacionalističke pesme od Baje malog Knindže.
Ko je Gordana Vuković?
Gordana Vuković, koja za sebe kaže da je visoki saradnik VBA je carinik koji je 90-ih bila u vezi sa tadašnjim Miloševićevim šefom Carine Mihaljom Kertesom koji je iznosio novac na Kipar. Kertes joj je omogućio da reketira novopazarce koji su tada radili šverc sa Turskom. Vukovićeva je hapšena 2007. godine.
Citat iz lista Blic:

‘Kruškonja namamljen’
Dejan Carević, načelnik unutrašnje kontrole, potvrdio je da prošlog četvrtka Nikola Kruškonja, šef odeljenja za istrage Carine, pucao ispred zgrade ove službe na Novom Beogradu. Kako je ‘Blic’ juče objavio, carinik Gordana Vuković to veče je sa prijateljicom pokušala da od Kruškonje naplati 160.000 evra, koje je, uz njeno posredovanje, pozajmio od crnogorskog biznismena D.G. Carević tvrdi da je Kruškonja namamljen da izađe.
– Pozvala ga je devojka koju poznaje sa nekog konkursa, a zatim je iz žbunja izleteo muškarac. On je napao Kruškonju koji je ispalio hitac – tvrdi Carević, navodeći da Kruškonja ne duguje nikakav novac.

Okupljeni građani nosili su transparente na kojima je pisalo „Save Aleppo“, „Stop the war on children“.
Stotinjak građana protestiralo je jutros ispred kancelarije UN-a u Podgorici, tražeći da se što hitnije zaustavi ubijanje civila i rat u Siriji.
Građanski protest u organizaciji Građanske alijanse, pod sloganom „Dosta ubijanju civila u Siriji“, održan je jutros u glavnom gradu Crne Gore, javlja Anadolija.
Okupljeni građani nosili su transparente na kojima je pisalo „Save Aleppo“, „Stop the war on children“. Okupljeni su poručili kako se velike sile trebaju što hitnije uključiti u rješavanje konflikta u ovoj državi, kako bi se zaustavilo stradanje civila, posebno djece u Halepu i cijeloj Siriji.
Građanska svijest
Darko Ivanović, predstavnik Građanske alijanse, kazao je kako građanska svijest u Crnoj Gori postoji i za probleme koji su daleko od ove balkanske države.
„Ovaj jutrošnji protest znači da postoji građanska svijest u Crnoj Gori. Ne samo za naše probleme, već za probleme koji su mnogo širi, globalni impakt. Ovo je takođe dokaz da su građani Crne Gore solidarni, to su pokazali devedesetih godina prošlog vijeka, to smo pokazali zapravo kroz čitavu našu istoriju“, istakao je on i dodao:
„Ovo znači da građani Crne Gore žele da pozovu na reakciju, odnosno akciju tamo gdje je ona najpotrebnija. Ja sam malo prije držao transparent koji kaže ‘Stop ratu u kome učestvuju djeca’. To su prve slike koje vas nekako udare kada pričamo o Siriji.“
Ivanović je pozvao na prestanak ubijanja u Siriji.
„Mi, koji smo devedesetih živjeli ili preživjeli izbjegličke pogrome, jutros šaljemo jedinstvenu poruku da to prestane. Ovo je ujedno i poziv velikim silama koje uobličavaju naše živote, da se konačno dogovore, da konačno sjednu, i da ova djeca koja se nalaze na ovim slikama, koje nose građanski aktivisti različitih vjera, nacija, iz različitih krajeva Crne Gore, da ta djeca ne budu više ugrožena i da njihovi životi imaju normalan tok“, poručio je on.
Krv nedužne djece
Glavni podgorički imam Džemo Redžematović osudio je stradanje koje se dešava u Siriji.
„Pet godina ratovanja, pet godina prolivanja krvi nedužne sirijske djece kao i nedužne djece na Bliskom istoku je dovoljan znak, dovoljan impuls da ustane cio civilizirani svijet, da daje glas protiv ratovanja, protiv ubijanja nedužnih ljudi bez obzira o kome se radi. Osuđujemo krvoproliće i genocid koji se dešavaju u Siriji i dajemo podršku sirijskom narodu“, kazao je Redžematović.
Azra Jasavić, bivša potpredsjednica Vlade Crne Gore, također je pozvala na primirje u Siriji.
Izvor: Agencije

Cene naftnih derivata nastavile su da rastu, tako da su na većini benzinskih pumpi skočile cene – benzina za dva do tri dinara po litru, dizela od od jednog do dva i po dinara po litru, TBG – auto plin koji je na pojedinim benzinskim stanicama prešao 75 dinara, a na prometnijim punionicama, cena ovog goriva je 76,40 dinara za litar.

Benzin od 95 oktana se prodavao po ceni od 135,20 do 138,40 dinara za litar, a evrodizel je imao cenu od 139,90 do 143,40 dinara po litru.
– Cene ne miruju zbog više razloga. Ne ide nam naruku puno faktora. Trenutno je najveći udar dolara, koji je osetno porastao prema dinaru i evru. Rast cena sirove nafte na berzama ćemo osetiti, onog trenutka kada se potroše zalihe naših prodavaca goriva – rekao je za “Novosti” Bora Tatić, zamenik pedsednika Udruženja privatnih benzinskih pumpi Srbije.

Međunarodna zajednica nije ništa naučila, navode za BBC preživeli iz Srebrenice komentarišući situaciju sa opsadom i civilima u sirijskom gradu Alepu.Alep. Foto: GettyImages

“Hasan Hasanović stajao je ispred svoje kuće u Srebrenici kada je video da dolaze vojnici bosanskih Srba. Jedini način da preživi bio je da pobegne“. Tim rečima počinje tekst BBC-ja u kojem osobe koje su preživele zločin u Srebrenici pričaju o tome kako vide situaciju u Alepu.

Kako navode, to se dogodilo 11. jula 1995. godine, a dve godine ranije Srebrenicu su UN proglasile za oblast bezbednu za civile.

Bosanski muslimani iz okolnih oblasti tražili su u Srebrenici utočište dok su bosanski Srbi izvršavali etničko čišćenje, proteravajući nesrpsko stanovništvo, navodi BBC i dodaje:

„Oko 20.000 izbeglica je pobeglo u Srebrenicu, tada pod zaštitom holandskih mirovnjaka UN. Međutim, snage bosanskih Srba, predvođene komandantom Ratkom Mladićem, okupirale su grad i počelo je granatiranje“.

Oni tu ističu da je na dan pada Srebrenice Hasan imao 19 godina.

„Mislili smo da će nas UN zaštititi. Samo smo čekali da se rat završi, misleći da smo bezbedni pod UN. Nisam imao vremena da se vratim kući i oprostim se. Znali smo da ukoliko odemo do baze UN, da nećemo biti zaštićeni, znali smo da će nas predati bosanskim Srbima i da ćemo biti ubijeni“, kaže on za BBC.

On kaže da je na hiljade ljudi izašlo na ulice kada su videli da se približava vojska. Sa bratom blizancem, ocem i ujakom pobegao je u gustu šumu na ivici grada, gde se pridružio koloni od oko 12.000 muškaraca koji su isto smatrali da im je jedina opcija da pobegnu.

Te večeri krenuli su do Tuzle, udaljene 55 kilometara, piše BBC ističući da to nije bio lak put, da su na ruti morali da pređu brda i reke, kao i da je bilo nekoliko napada na njihovu grupu.

„Svakog dana dok sam išao do Tuzle borio sam se da preživim. Konstantno sam bio na ivici života i smrti. Lovili su me kao životinju“, kaže Hasanović.

Alep. Foto: Tanjug

BBC ističe da im je šest dana bilo potrebno da stignu do Tuzle, kao i da je put završio samo deo onih koji su krenuli iz Srebrenice. Hasanović je tokom puta izgubio članove svoje porodice, a tek je nekoliko godina kasnije saznao da su svi ubijeni.

Njegovi rođaci koji su ostali u Srebrenici preživeli su jer su tražili utočište u bazi UN u Potočarima. Dve nedelje kasnije i oni su stigli u Tuzlu.

„Ono od čega je Hasan pobegao iz Srebrenice bio je najveći zločin u Evropi od Drugog svetskog rata. Za samo nekoliko dana ubijeno je 8.000 muškaraca i dečaka. Pitanje šta mirovnjaci nisu učinili da zaštite ubijene ostalo je do današnjeg dana“, piše BBC.

Kako navode, iako su različite okolnosti u Alepu u odnosu na Srebrenicu – barem po tome što nema pripadnika UN u oblastima pod opsadom – oni koji su preživeli Srebrenicu besni su jer međunarodne snage nisu zaštitile civile koji su opet na nišanu.

Hasan se vratio u Srebrenicu, “odakle gleda tragediju“ i smatra da postoji dosta sličnosti između dva grada. BBC tu navodi da se, prema procenama UN, u Alepu nalazi oko 50.000 civila čija sudbina je neizvesna.

Pobunjenici koji su protiv predsednika Bašara el Asada držali su istočni deo grada od 2012. godine. Međutim, velika ofanziva sirijske vojske, uz podršku ruskih snaga iz vazduha, dovela je do toga da pobunjenici trenutno kontrolišu samo dva i po kvadratna kilometra, piše BBC.

Takođe, UN navodi da postoje relevantni dokazi o pogubljenjima 82 civila, što sirijska vlada negira. Stanovnici Alepa kažu da se tela nalaze na ulicama i da se ljudi plaše da izađu da ih sklone, ističe BBC i dodaje – nema hrane, kao ni lekarske pomoći za povređene, a mnogi su toliko očajni da na društvenim mrežama pišu oproštajne poruke.

Alep. Foto: Screenshot

„Ljudi u Alepu se osećaju isto kao mi. Osećali smo se napušteno, kao da ne pripadamo ovom čovečanstvu. Nisu nas tretirali kao ljude. Stalno ponavljamo ’nikada više’, ali kada dođe do akcije, ne učinimo ništa da sprečimo takve stvari da se ponove. Izgleda da svet nije ništa naučio. Živimo u modernom svetu sa tehnologijom i nemamo nikakve izgovore da kažemo ’ne znamo’“, kaže Hasan.

BBC tu prenosi i priču Nedžada Avdića. koji je sa ocem takođe u koloni pobegao u Tuzlu. Pobegao je u Srebrenicu 1993. godine kada su mu bosanski Srbi u obližnjem mestu uništili kuću. Kada je grad pao 1995. godine, imao je 17 godina.

„Napadi na grupu ostavili su ga samog i izgubljenog u šumi. Izmoren i gladan, sa oko 2.000 ljudi, predao se Srbima. Odvedeni su na polje da ih pogube, priseća se. Naterali su ga da skine odeću, a onda mu je jedan od vojnika vezao ruke iza leđa. Svuda okolo su bile gomile tela. Ljudi su poređani pet po pet kada su vojnici počeli da ih ubijaju. Pogođen je u stomak, desnu ruku i levu nogu. Ubijanje je nastavljeno do kasno u noć. Kada su vojnici otišli podigao je glavu i video da je tu još jedna osoba preživela sa manjim povredama. Odvezali su jedan drugog i uspeli da pobegnu. Pobegli su u šumu i uspeli da prežive četiri dana nakon izlaska iz Srebrenice. Većina njegovih rođaka, uključujući i oca, jeste ubijena“, piše BBC.

Kako navode, Avdić “vidi sebe u slikama dece iz Alepa“.

„Nadaju se da će im neko pomoći, ali nada im je uzaludna. Veoma je moguće da će Alep imati istu sudbinu kao Srebrenica. Preživeo sam genocid, pa dozvolite mi da pošaljem poruku svetu: Ne dozvolite da Alep bude nova Srebrenica“, kaže on.

Emir Suljagić je treći sagovornik BBC-ja. Imao je 17 godina kada je pobegao iz Bratunca u Srebrenicu 1993. godine. Deda mu je ubijen u Srebrenici.

„Ono što osećate je apsolutna bespomoć, da neko drugi drži vaš život u rukama. Alep je kraj ideje da se međunarodna zajednica zalaže za vrednosti. Moja patnja je bila uzaludna. Bosna je iskasapljena, Bosna je silovana. Pogledajte Alep i Siriju i recite mi šta je drugačije. Ništa“, navodi on.

Priština — Kosovska ministarka za dijalog saopštila je da je Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) Kosovu zvanično dodelila pozivni broj +383.
Pozivni broj za Kosovo je deo briselskog sporazuma o Telekomu, a Tahiri je, kako je saopšteno na sajtu kosovske vlade, ocenila da je “u pitanju istorijsko dostignuće u oblasti telekoma i da ojačava međunarodni subjektivitet Kosova”.

Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić naveo je ranije da je pozivni broj +383 u vlasništvu Srbije i da je dodeljen KiM kao geografskoj, a ne međunarodnoj oblasti.

Srbija je, na osnovu sporazuma postignutog u Briselu, pozivni broj +383 dodelila “geografskoj oblasti Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija”, a deo dogovora je da se u aneksu tehničke dokumentacije ITU ta teritorija navodi pod nazivom Kosovo, ali sa zvezdicom i fusnotom koja glasi “ovaj naziv ne prejudicira status i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti”, preneo je 13. decembra list Koha, koji je imao uvid u pismo koje je Srbija uputila ITU.

Beograd — Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ako skupštinske većine bude, neće biti potrebe za prevremenim parlamentarnim izborima.
“Neko misli da su potrebni (parlamentarni izbori), neki misle da nisu. Ukoliko ne bude većine u Skupštini, znači da su potrebni, ako je bude, znači da nisu”, rekao je Vučić novinarima u Skupštini upitan da prokomentariše ocenu Demokratske stranke Srbije da ti izbori nisu potrebni.

On je dodao da opozicija “zna da pobeđuje na izborima”.

“Oni znaju da pobeđuju na izborima, ali ne žele tako brzo da nas pobede. Pre toga ima samo jedna sitnica – moraju da dobiju glasove građana Srbije”, rekao je Vučić.

Premijer Srbije je ranije nekoliko puta nagovestio da bi uz predsedničke izbore na proleće mogli biti raspisani i vanredni izbori, a i predsednik Srbije Tomislav Nikolić je rekao da je “moguće da ih bude”.