Odluka Narodne skupštine Republike Srpske o održavanju referenduma predstavlja kršenje Ustava Bosne i Hercegovine i Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali sastanci na kojima bi bili prisutni samo pojedini predstavnici bh. institucija neće polučiti institucionalni odgovor koji je ovom slučaju potreban poručio je danas predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović.
 

Na ovaj način predsjedavajući Izetbegović odgovorio je na zahtjev poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH koji su od njega tražili organiziranje sastanka s državnim poslanicima, ministrima i predsjednicima parlamentarnih političkih stranaka “koji nisu učestvovali u donošenju opasne entitetske odluke o rušenju Ustavnog suda BiH i ustavnog poretka BiH, kao i pokušaju unilateralanog napuštanja Dejtonskog mirovnog sporazuma”.

Ovo su zatražili poslanici Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Denis Bećirević, Saša Magazinović, Mirsad Mešić, Demokratske fronte Maja Gasal-Vražalica, Mensura Beganović i Damir Bećirović, poslanik Stranke demokratske akcije (SDA) Šemsudin Mehmedović, Bosanskohercegovačke patriotske stranke (BPS) Zaim Backović i Stranke demokratske aktivnosti (A-SDA) Jasmin Emrić.

Podsjetio je da kao član Predsjedništva BiH, od prvog dana poduzima sve Ustavom i zakonom propisane aktivnosti na zaštiti Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH koje su posebno usmjerene na zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, povratnika i izbjeglica te na postizanje jednakopravnosti i uklanjanje diskriminacije na svakom dijelu teritorije BiH.

Najavio je da će bez ikakve rezerve nastaviti to činiti i u budućnosti, u okviru nadležnosti koje ima Predsjedništvo BiH.

“Tako će biti i s protivustavnom i antidejtonskom odlukom Narodne skupštine entiteta RS o održavanju referenduma. Zadatak Narodne skupštine RS-a nije da organizira referendume o odlukama Ustavnog suda BiH, već da te odluke, kao konačne i obavezujuće, bezrezervno provodi”, podvukao je Izetbegović.

Izrazio je očekivanje, ali i zatražio od svih bh. institucija, a u ovom slučaju prvenstveno od Ustavnog suda BiH i drugih pravosudnih institucija BiH, da u skladu sa svojim nadležnostima štite Ustav BiH i Dejtonski mirovni sporazum.

“Tražit ću također i od institucija međunarodne zajednice zaduženih za sve aspekte implementacije Dejtonskog mirovnog sporazuma, a prvenstveno od visokog predstavnika u BiH Valentina Inzka i Vijeća za implementaciju mira, da u skladu sa svojim ovlastima poduzmu konkretne radnje i korake da zaštite Dejtonski mirovni sporazum”, naglasio je.

Izrazio je razumijevanje za zabrinutost koju su iskazali poslanici PSBiH kao i potrebu da na ovakav način reagiraju, te je dodao da zaštitu Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH moraju pružiti sve institucije BiH u punom kapacitetu njihovih nadležnosti.

“U tom smislu i od vas očekujem da iskoristite vaš uticaj, ovlaštenja i raznovrsne mogućnosti koje posjedujete kao poslanici u najvišem zakonodavnom organu BiH”, zaključio je u saopćenju predsjedavajući Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović.

Ankara –  Krivični sud u Ankari potvrdio je danas ‘krovnu’ optužnicu protiv 73 osobe uključujući i vođu terorističke organizacije Fetullahci paralelne državne strukture (FETO/PDY) Fetullaha Gulena, koju je ranije dostavilo Tužilaštvo u Ankari.
Prvo ročište biće održano između 22. i 25. novembra 2016. godine u Ankari.

Pokušaj državnog udara da je uspeo u velikoj meri bi zaustavio i političku transformaciju turskog društva, njegovu modernizaciju i samim tim Turska bi u svakom pogledu otišla nekoliko koraka unazad, rekao je potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić
BEOGRAD (AA) – Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je za Anadolu Agency (AA) da pokušaj državnog udara u Turskoj može da ima nesagledive posledice za dalji razvoj pre svega turske ekonomije, ali i turskog društva, te da sa strane Srbije postoji spremnost da se odnosi dve države i dalje unapređuju na svim poljima saradnje.
”Na svu sreću državni udar nije uspeo, jer da je uspeo, plašim se da bi Turska ušla u period ozbiljnog građanskog rata sa nesagledivim posledicama ne samo za Tursku, več za čitav region. Nezamislivo je da u 21. veku vojska preuzima nadležnosti, ingerencije, prerogative civilnih organa vlasti. Taj pokušaj državnog udara da je uspeo u velikoj meri bi zaustavio i političku transformaciju turskog društva, njegovu modernizaciju i samim tim Turska bi u svakom pogledu otišla nekoliko koraka unazad, uprkos ekonomskom napretku koji je ostvarila u minulom periodu“, rekao je Ljajić. 
Govoreći o tome da sada Turska na kratki rok ima glavni izazov, stabilizaciju prilika, Ljajić je rekao da sve ovo što se događa u Turskoj treba da uđe u okvire poštovanja ljudskih prava, te da je to važno za održavanje ukupne stabilnosti i vraćanje u neke normalne tokove. 

BEOGRAD – Sajt Novinske agencije Tanjug hakovan je prošle noći, a umesto agencijskih vesti postavljen je tekst, kojim se nastavlja prljava kampanja bazirana na lažnim optužbama da je agencija emitovala montiran snimak incidenta ispred Skupštine grada Beograda, u ponedeljak 18. jula.
Tu optužbu iznela je Kuća ljudskih prava i demokratije u svoja dva saopštenja, kojima je oklevetala Tanjug na najgrublji način i bez bilo kakvog osnova.
Novinska agencija Tanjug je reagovala i, s punom profesionalnom i moralnom odgovornošću, upozorila da Tanjugov snimak nije montiran.
Svojim neodgovornim optužbama i kvalifikacijama, Kuća ljudskih prava čini nedozvoljeni pritisak na izveštavanje, a od Tanjuga je napravila metu, što je, uvereni smo, dovelo i do hakerskog napada i obaranja sajta agencije.
Paušalno, neosnovano i olako “targetiranje” Novinske agencije Tanjug, međutim, ostrašćeni deo javnosti moze navesti i na radikalnije delovanje, što predstavlja direktnu pretnju po bezbednost naših novinara.
O tome bi organizacije za zaštitu ljudskih prava morale da vode računa.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić gostovao je u Jutarnjem programu TV Pink i tom prilikom komentarisao dešavanja u Turskoj gde je nedavno neuspeo pokušaj državnog udara i gde je pre dva dana uvedeno vanredno stanje. On je komentarisao spekulacije o tome ko je odgovoran za organizaciju puča.
-Imam Fetulah Gulen i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan su nekada bili prijatelji, Gulen mu je pomogao da dođe na vlast, a nakon toga je shvatio da su oni konkurenti. Nema govora o tome da je Erdogan sam organizovao puč, ali svakako je sada u poziciji da mu ovakvo stanje odgovara i dobio je velika ovlašćenja. Da je puč uspeo, izbio bi građanski rat sa nesagledivim posledicama u Turskoj. Obaveštajne službe su, na dan puča, tek oko četiri sata popodne obavestile turskog predsednika da se nešto dešava jer je primećeno pomeranje nekih jedinica – rekao je Ljajić.

On je objasnio kakva je situacija za naše turiste koji žele da letuju u Turskoj.
– Oko 180.000 građana Srbije letuje u Turskoj u jednoj sezoni. Moj posao nije da im savetujem ni da letuju ni da ne letuju tamo. Naš posao je da im obezbedimo zaštitu, da ih posavetujemo. Oko 2.500 naših turista trenutno boravi tamo, ali i po uvođenju vanrednog stanja ima jako malo otkazivanja aranžmana. Bezbednost je ista kao i pre uvođenja vanrednih mera, ništa se u tom pogledu nije promenilo. Turisti imaju pravo na 95% povraćaja novca – rekao je ministar koji dodaje da je potražnja za aranžmanima bila velika čak i juče, dan nakon uvođenja vandrednog stanja u Turskoj.

Ljajić je govorio i o letovanju u Srbiji i projektu koji je srpska vlada pokrenula prošle godine podelom vaučera za jeftinije letovanje u zemlji.
-Mislim da će ovo biti odlična godina za domaći turizam, beležimo 13% rast broja turista, 36.000 vaučera je podeljeno, ostalo je još 10.000. Pozivam sve one koji to žele da se prijave, jer se bojim da će vaučeri biti podeljeni i pre kraja sezone – poručio je ministar.

Bošnjačka zajednica kulture “Preporod” – Foča u saradnji sa Udruženjem demokratskih pravnika u BiH i Bosansko-turskim prijateljstvom BOSFOR, donijeli su dana 19.07.2016. godine odluku sa se Recep Tayip Erdogan, predsjednik Republike Turske, kandiduje za dobitnika Nobelove nagrade za mir.
“Gospodin Erdogan uspio je u noći 15/16. 07. 2016. protiv modernih barbara, legalnim i legitimnim sredstvima uz sversdnu pomoć i podršku naroda, odbraniti institucije Republike Turske kao demokratskog i historijskog oblika vladavine prava i pravne države, što je slijedeći načelo ustavnosti i zakonitosti temalna vrijednost Republike Turske. Na principima Tvorca moderne Turske, Kemala Ataturka, očuvana je demokratska, sekularna, moderna i snažna država u kojoj se u potpunosti poštuju ljudska prava i slobode, koja garantuju ravnopravnost svih stanovnika Republike Turske”, navodi se u saopćenju za medije.
Erdogan je sa svojim saradnicima uspio da suzbije siromaštvo i kriminal, podigne privredni i ekonomski rast Turske uvrštavajući je u 15 najrazvijenih zemalja svijeta, navodi se dalje.
“U velikoj mjeri je suzbio kriminal i nerede koji doprinose miru i stabilnosti svjetske zajednice (UN). Republika Turska je postala ponovo nada spasa za brojne ugrožene narode i države u svijetu punom nepravdi i velikih opasnosti.

Sve što čini Erdoan u zadnjih 15-20 godina doprinosi da Turska postaje kućom mira i slamkom spasa, na kraju 20. i početkom 21. vijeka, za brojne izbjeglice iz mnogih ratom zahvaćenih zemalja”, kaže se na kraju saopćenja.
Prijedlog su potpisali Ismet Hotović, predsjednik Preporoda Foča-Paunci, prof. dr. Hasan Balić, predsjednik UDPBIH, mr. Rizvan Halilović, predsjednik UBTP BOSFOR.