Fire engines stand beside a Turkish police bus which was targeted in a bomb attack in a central Istanbul district, Turkey, June 7, 2016. REUTERS/Osman Orsal
Radikalna grupa “Sokolovi za slobodu Kurdistana”, bliska Radničkoj partiji Kurdistana, preuzela je danas odgovornost za bomaški napad u Istanbulu u utorak, u kojem je poginulo 11 ljudi.
“Ujutro 7. juna, izveli smo napad na policijske jedinice za suzbijanje demonstracija da bismo osvetili prljav rat koji turske snage vode u Kurdistanu”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu kurdske organizacije.
Oni su takođe uputili upozorenje stranim turistima.
U bombaškom napadu na prometnoj raskrsnici u kvartu Bajazit u centru Istanbula eksploziv je aktiviran daljinski. Policija i vojska su na meti pripadnika PKK od jula prošle godine, kada su prekinuti pregovori pobunjenika sa Ankarom.
Cilj pregovora je bio da se okonča pobuna PKK u kojoj je od 1984. poginulo više od 40.000 ljudi.
Ekstremisti Islamske države takođe su odgovorni za niz bombaških napada u Turskoj.
Razlike u bogatstvu u porastu su u evrozoni i dok rast cena nekretnina pomaže Nemcima da postanu još bogatiji, južnoevropske zemlje zaostaju, pokazalo je istraživanje.
Dok je jaz između severnih zemalja, kao što je Holandija, i južnih država, poput Portugala, odavno obeležje evrozone, istraživanje jednog dela nemačkog fonda Flossbach von Storch pokazuje da se jaz povećava.
Uzimajući u obzir različite stavke, kao što su nekretnine, deonice, umetnička dela i skupo vino, istraživanje je pokazalo da je bogatstvo u Nemačkoj i Austriji poraslo u 2015. za više od 7 odsto u odnosu na godinu ranije.
To je otprilike dvostruko veća stopa rasta od one u Italiji i Španiji, dok su Grci zabeležili pad bogatstva za više od 4 odsto. Cene nekretnina, koje su, na primer skočile za više od 6 odsto u Nemačkoj, bile su najveći pokretač bogatstva.
Te razlike dovode do političke napetosti u evrozoni, dok niže cene nekretnina u južnim zemljama pogađaju tamošnje banke, koje drže kuće i poslovne nekretnine kao jamstva za kredite.
“Do 2006. godine kada je došlo do prsnuća balona na tržištu nekretnina, zemlje na jugu imale su uzlet. Sada se nalaze u situaciji sličnoj onoj u Japanu”, rekao je Tomas Majer, osnivač instituta koji je sproveo istraživanje.
Japan se već dugo bori s uglavnom stagnirajućom privredom i sve većim državnim dugom. Neki ekonomisti strahuju da zemlje u Evropi čeka slična sudbina.
“Zemlje na severu nisu imale tako jaku inflaciju i prošle su bolje”, rekao je Majer.
Evropska centralna banka potvrdila je taj trend, objavivši da se jaz između slabijih i jačih zemalja u evrozoni povećava, a ne smanjuje kako je prvobitno zamišljeno kada je stvorena jedinstvena valuta.
Ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije Srbije Rasim Ljajić i slovenački ministar za privredni razvoj i tehnologiju Zdravko Počivalšek založili su se danas u Ljubljani za još veću saradnju dve države, posebno u oblasti turizma.
Kako je saopšteno u Ljubljani, dvojica ministra posebno vide mogućnosti unapređenje saradnje u zajedničkim nastupima na trećim tržištima.
Trgovinska razmena između Srbije i Slovenije iznosi više od milijardu evra, a razmena usluga prelazi četiri stotine miliona evra.
Razvijena je i investiciona saradnja u kojoj je Slovenija uložila 1,3 milijarde evra.
Krajem juna u Sloveniju će doputovati srpska delegacija, a uslediće i uzvratna poseta u toku koje bi trebalo da bude organizovana i investiciona konferencija.
Tokom sastanka, Ljajić je pozvao slovenačke kompanije da investiraju u Srbiju kao i da zajednički nastupaju na trećim tržištima.
On je istakao da robna razmena između Srbije i Slovenije može da bude mnogo veća, saopštilo je prethodno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije Srbije.
Kombinacija alkohola i vožnje je i do sada mogla da vas dovede u veliku nevolju, ali situacija je nedavno postala još ozbiljnija. Do sada je bila praksa da ako vas policija uhvati sa 0,3 do 0,5 promila alkohola u krvi, da dobijete kaznu i nastavite svojim putem. Međutim, od sada vam više neće biti dozvoljeno da nastavite vožnju.
Za volan će smeti da sedne samo drugi trezan vozač. U suprotnom moraćet da ostavite auto na licu mesta i nastavite put taksijem ili autobusom ili da odspavate dok nivo alkohola ne padne ispod 0,3 promila.
Da li se promenio zakon?
Zakon nije menjan, već je navodno nezvanično stigao nalog da Član 187. Zakona o bezbednosti saobraćaja počne striktno da se primenjuje, a u njemu piše da vozač pod dejstvom alkohola ne sme da vozi. Isti Član kaže da je osoba pod dejstvom alkohola ako u krvi ima više od 0,3 promila alkohola.
Koliko je to piva/rakije?
Čak i jedno klasično pivo (0,5 l), naročito na prazan stomak, može da vas dovede do 0,4 promila alkohola, ali to zavisi od sledećih faktora:
a) prazan ili pun stomak – ako se pije na prazan stomak, nivo alkohola u krvi će naglo skočiti, dok će se na pun stomak podizati lagano i do nižeg nivoa
b) naviknutost na alkohol – što više pijete, jetra će brže da ga prerađuje
c) brzina konzumiranja – što brže pijete, veću koncentraciju ćete postići u kraćem periodu
d) vrsta pića – čak ni svako pivo nema isti procenat alkohola. Na primer, Zaječarsko ima 4,5%, Apatinsko 4,7%, Lav 5,0%, Nikšićko tamno 6,2%…
e) vreme proteklo od konzumiranja poslednjeg pića do merenja
f) pol – muškarci bolje podnose alkohol od žena (i brže ga prerađuju)
g) težina – osobe sitnije konstitucije teže podnose alkohol
Postoje neka uopštena pravila koja govore koliko ćete imati promila alkohola u krvi nakon nekoliko čašica žestine, piva ili vina, ali se pokazalo da su u praksi rezultati često neočekivani.
Dženaza namaz legendi svjetskog boksa Muhammadu Aliju obavljena je u gradu Louisvillu, čime je počeo posljednji oproštaj od sportiste koji je obilježio 20. vijek.Na velikom broju mjesta u njegovom rodnom gradu položeni su vijenci ispod tabli na kojoj je ispisana biografija ovog velikog sportiste. Pored cvijeća tu su i bokserske rukavice.
Veliki broj fanova prisustvovao je dženazi-namazu koja je počela danas u 12 sati po lokalnom vremenu u Lousivilleu u kojem živi blizu 600.000 stanovnika.
Muhammad Ali će biti ukopan sutra na groblju Cave Hill.
Dženazu je obavilo blizu 15.000 vjernika među kojima i predsjednik Republike Turske Recep Tayyip Erdogan.
Vjerski obred je predvodio imam Zaid Shakir koji je za agenciju Anadolija kazao da je Alijevom smrću islamski svijet izgubio veliku vrijednost. Prema njegovim riječima, Ali je uspostavljao sklad među različitim vjerskim zajednicama.
Shakir je poručio da je on bio inspiracija za mnoge širom svijeta i da je to uglavnom povod što su ljudi iz cijelog svijeta danas tu u Lousivilleu da se oproste od njega.
Posljednji oproštaj
Posljednji oproštaj od Alija nastavlja se sutra u Centru “KFC Yum!”. Očekuje se da će tamo biti prisutni predstavnici svih religija. Govore će održati bivši američki predsjednik Bill Clinton, glumac Will Smith koji je glumio Alija u filmu snimljenom 2001. godine, komičar Billy Crystal i sportski voditelj Bryant Gumbel.
Glasnogovornik porodice Ali Bob Gunnell je kazao na konferenciji za novinare da su dijelili besplatne karte za komemoraciju u Centru “KFC Yum!” te da su nestale u veoma kratkom vremenskom roku.
Neki od njih su, istakao je, nakon što su ih dobili besplatno, karte prodavali na internetu.
Meksikanac Lorenzo Fernandez jedan je od mnogih koji su odali poštu velikom čovjeku.
“Ne znam šta da kažem, ne nalazim riječi. Muhammad Ali je bio najveći bokser. Vijest o njegovoj smrti me je mnogo rastužila”, poručio je Fernandez.
Među prisutnima je bila i Elane Grewer sa kćerkom i unucima.
“Ali je bio malo stariji od mene. Mnogo godina je bolestan. Suprug i ja smo ga pratili kroz karijeru. Ponosna sam na njega”, poručila je Grewer.
Svjetski prvak
Ali je bolovao od Parkinsonove bolesti nakon što se prestao baviti boksom. Nakon što je hospitaliziran zbog respiratornih problema preminuo je u bolnici u Phoenixu.
Od početaka karijere pokazivao je izniman talenat za boks. Prakticirao je netipičan način borbe, sa spuštenim gardom i brzim kretanjem po ringu.
U amaterskom boksu je karijeru završio osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine u teškoj kategoriji. Prvu borbu za naslov prvaka u profesionalnom boksu je imao već 1962. kada je u kontroverznom meču pobijedio Sonny Listona.
Bokser je u 61. meču zabilježio 56 pobjeda, od toga 37 knock-outom. Američki bokser Cassius Marcellus Clay Jr je 1964. prešao na islam i uzeo ime Muhammad Ali.
Veliki broj funkcionera u RS ima sporne diplome privatnih fakulteta, a među njima prednjače diplome Fakulteta za uslužni biznis iz Sremske Kamenice (Fabus) koji je deo Univerziteta “Educons” iz Novog Sada. Slučajnost ili ne, tek i u Srbiji ima dosta političara i direktora s diplomom istog fakulteta.
Izbor je kod mnogih pao na Fabus, a među svršenim studentima tog fakulteta su Dmitar Đurović, novi direktor “Koridora Srbije”, Milorad Grčić, v.d direktora “Kolubare”, Ivica Veličković, direktor niškog vodovoda koji je na istom fakultetu stekao i titulu mastera, Miodrag Stevanić, direktor Turističke organizacije Čačka.
Među fabusovcima su i Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV, i Duško Radaković, zamenik pokrajinskog sekretara za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.
Univerzitet “Educons” ima isturena odeljenja i van Novog Sada. “Vranjske” su prošle godine objavile da su diplomu ovog fakulteta stekli članovi Gradskog veća u Vranju – Perica Janković i Nela Cvetković, direktorka Biblioteke Suzana Popović Irić, direktor „Novog doma“ Goran Petrović, direktor „Skijališta Besna kobila“ i nekadašnji pomoćnik gradonačelnika Dragan Janjić, zamenik direktora „Direkcije“ Aleksandar Trajković i još neki.
U Republici Srpskoj izbila je velika afera. Tamošnji mediji su objavili da je kandidat za glavnog revizora RS i bivši vršilac dužnosti direktora Poreske uprave Mile Banika za samo godinu završio Fabus. Taj fakultet su završili i direktor Fonda PIO RS Mladen Milić i Predrag Gluhaković – sada potpredsednik Narodne skupštine RS, a nekadašnji ministar trgovine i turizma. Mediji u RS navode da je Milić magistrirao na Fabusu, ali da je zanimljivo to što je magistarski upisao pre no što je završio fakultet.
Sumnja u način na koji su funkcioneri u RS dolazili do diploma verovatno će naterati nadležnu prosvetnu inspekciju u Srbiji da se pozabavi istom temom. Iako smo juče pokušali da kontaktiramo s prosvetnom inspekcijom, načelnik Velimir Tmušić je bio na službenom putu.
“Na našem fakultetu ni ispiti, ni diplome ne mogu da se kupe”
Izvršna direktorka Univerziteta “Educons” Gordana Brljak kaže za “Blic” da je šokirana navodima po kojima pojedinci na neregularan način stiču diplome na Fabusu.
– U šoku sam. Da li je neko direktor javnog preduzeća ili političar, ne znam. Ali tvrdnje da je takvih studenata mnogo nisu tačne. To su paušalne ocene i ružno je što se svake godine u vreme upisa fabrikuju afere. Verovatno pojedini privatni fakulteti u RS nisu imali dobar upis, pa se tako obračunavaju s konkurencijom. Tvrdim da na našem fakultetu ni ispiti ni diplome ne mogu da se kupe – ističe ona.
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić razgovarao je danas sa ministrom održivog razvoja i turizma Crne Gore Branimirom Gvozdenovićem o mogućnostima za unapređenje saradnje u oblasti turizma između dve zemlje.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Ljajić je kazao da je zadovoljan činjenicom da turistički promet između dve zemlje kontinuirano raste i da su za prva četiri meseca ove godine crnogorski turisti ostvarili najveći broj noćenja u Srbiji od svih stranih turista.
Dodaje se da je Gvozdenović najavio rekordnu turističku sezonu u Crnoj Gori i pozvao turiste iz Srbije, koji nameravaju da svoj godišnji odmor provedu van zemlje, da letuju na crnogorskom primorju ili nekoj od planina.
U saopštenju se ističe da su se dvojica ministara saglasila da svako povećanje broja turista iz Srbije u Crnoj Gori uslovljava i veći obim izvoza srpske robe na crnogorsko tržište, posebno poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Ljajić i Gvozdenović su se dogovorili i da u cilju jedinstvenog nastupa na trećim tržištima, Srbija i Crna Gora zajednički nastupe na predstojećim turističkim sajmovima u Tokiju i Šangaju, koji spadaju u red najvećih svetskih manifestacija tog tipa.
“Govoreći o problemima hotela na crnogorskom primorju čiji je vlasnik Srbija, a koji trenutno nisu u funkciji, Ljajić i Gvozdenović su se složili da je neophodno što hitnije rešiti statusa tih objekata, jer takvo stanje nanosi ekonomsku štetu i jednoj i drugoj strani”, piše u saopštenju.
Priroda iPhone telefona je takva da je, za razliku od Androida i Android uređaja, flešovanje ROM-a za prosečnog korisnika gotovo nemoguća stvar. Ipak, developer Nik Li nije prosečan korisnik, a sećamo se njegovih podviga kada je pokrenuo Windows 95 operativni sistem na Apple Watch pametnom satu. Ukoliko ste oduvek želeli Android na telefonu sa iPhone kvalitetom izrade i dizajna, onda se vaša želja ispunila.
Li je kreirao masku za smartfon koja omogućava pokretanje Android operativnog sistema kada se poveže na iPhone. Čitava stvar je pomalo kompleksna, a radi se o tome da je maska, koja je 3D štampana, u stvari mesto za Lemaker HiKey, što je zvanična referentna ploča za Android Open Source Project. Ona ima osmojezgarni 64-bitni procesor što znači da ima sposobnost da pokreće sve Android aplikacije. Pogledajmo kako to izgleda.
Lider SRS Vojislav Šešelj kaže da Zoran Đinđić ne zaslužuje da dobije spomenik u Beogradu što su znali i iz rukovodstva DS pa nisu hteli da mu diže spomenik.
Kako kaže, i oni su znali u kakve je sve kriminalne afere bio svojevremeno umešan ubijeni premijer.
Šešelj traži da se umesto toga istraži puna istina o njegovom ubistvu.
“Pozivamo režim da se tome posveti, vidimo da neki od onih koji su učestvovali u likvidaciji Đinđića čak pretenduju da uđu u vladu. Treba Čedomir Jovanović prvo da bude saslušan oko svih okolnosti koje se odnose na njega, i za ono što imamo dokaze da je naložio rušenje kuće u Šilerovoj kako bi se skrili svi trgovi oko toga ko je tamo dolazio”, rekao je Šešelj.
On je na konferenciji za novinare u sedištu stranke kazao da ono što treba uraditi za Đinđića bez obzira, kako je dodao, “šta je bio i kakav je bio, jeste – razjasniti njegovo ubistvo, a ne pevati mu žalopojke”.
Šešelj smatra da postoji strana, ali i politička pozadina ubistva.
“Aktuelni režim kao da se inati sa DS, koja nikad nije ni htela da podigne spomenik Đinđiću. Rukovodstvo DS je najbolje znalo u kakve je sve kriminalne afere bio svojevremeno umešan Đinđić”, rekao je Šešelj.
On je dodao da se zbog toga ni Boris Tadić nije usuđivao da krene sa inicijativom za podizanje spomenika.
Šešelj je primetio da ima puno zaslužnih Srba, naučnika, književnika, ljudi iz drugih profesija koje zaslužuju spomenik, a nije im podignut.
Ideja o podizanju spomenika Zoranu Đinđiću u Beogradu izazvala je veliku buru u javnosti.
Predložio ju je mandatar za sastavljanje vlade i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić i rekao da će spomenik biti podignut na Studentskom trgu u Beogradu na obeležavanju 15 godina od ubistva Đinđića.
Na to su burno reagovali iz Demokratske stranke, čiji je Đinđić bio predsednik, a Bojan Pajtić je istakao Đinđiću spomenik podižu “oni koji su ga prezirali”.
“Kao što su i Aleksandar Vučić i njegovi saradnici sebi dizali popularnost napadima na pokojnog Đinđića, sebi žele da podignu popularnost ponovo, potpuno nezasluženo, pominjući njegovo ime”, navodi Pajtić.
Nakon toga, usledio je odgovor funkcionera SNS gradskog menadžera Beograda Gorana Vesića, koji je svojim bivšim partijskim kolegama iz DS poručio da su imali osam godina da podignu spomenik Zoranu Đinđiću.
“To je znak poštovanja prema njegovom delu i činjenici da je ubijen kao premijer Srbije”, rekao je Vesić.
Kako je rekao, iz DS samo “strančare”.
“Umesto da javno podrže ideju premijera da Zoran Đinđić dobije spomenik u Beogradu, oni strančare samo zato što oni nisu bili u stanju da mu podignu spomenik dok su bili na vlasti”, ističe Vesić.
Facebook, Snapchat i Instagram beleže pad popularnosti, ali chat aplikacije poput Messengera i WhatsAppa rastu.
Studija sprovedena u devet zemalja pokazala je da korisnici provode sve manje vremena na društvenim mrežama.
Stručnjaci su uporedili vreme provedeno na 4 najpopularnije društvene mreže s podacima od prošle godine, a rezultati su pokazali da u gotovo svim zemljama korisnici provode manje vremena na Facebooku, Instagramu, Snapchatu i Twitteru nego u istom periodu prošle godine.
U istraživanju su učestvovale Nemačka, Španija, Australija, Indija, Južnoafrička Republika, Brazil, Francuska, Velika Britanija i SAD, a u svim zemljama zabeležen je pad od 9 odsto kada je reč o instaliranju navedenih aplikacija.
Najveći pad u odnosu na isti period prošle godine zabeležio je Snapchat u Južnoafričkoj Republici – čak 56 odsto. Ali, Snapchat je zabeležio rast u Brazilu, Indiji, Španiji i Nemačkoj.
Istraživanje je pokazalo i da provodimo sve manje vremena u okviru aplikacija. Neke aplikacije zabeležile su minimalan pad, ali određene beleže pad do čak 34 odsot, što je slučaj s Twitterom.
Ali, dok Facebook, Instagram, Snapchat i Twitter beleže pad popularnosti, chat aplikacije poput Messengera i WhatsAppa rastu i pronalaze put do sve većeg broja korisnika. Facebook Messenger ima rast od 2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a WhatsApp 5 odsto.
