Apple Watch verzija 2.0 bi mogla da stigne pre nego što je očekivano. Prvobitno se očekivalo da bude predstavljen zajedno sa iPhone 7 telefonom u septembru, ali analitičari očekuju raniju najavu, možda već na WWDC 2016 događaju. Takođe su postojala mišljenja da će biti najavljen prošlog meseca zajedno sa iPad 9.7 i iPhone SE uređajima, ali smo umesto novog Apple Watch-a videli samo novi pribor i sniženje cene originalnog modela.
Mnogi su špekulisali da je sniženje cena pokušaj da se proda što više jedinica pred dolazak novog modela, što bi i moglo da se ispostavi kao tačno. Apple često koristi WWDC kao događaj na kome najavljuje nove proizvode. Uskoro će i godinu dana kako je Apple Watch predstavljen, pa se verzija 2.0 svakako očekuje uskoro.
Javno preduzeće Putevi Srbije saopštilo je da će zbog izvođenja radova na sanaciji kolovoza na delu državnog puta Novi Pazar-Mitrova reka, od 11.04. do 16.04. biti prekida u odvijanju saobraćaja od po dva sata pre podne i po dva sata popodne.
Danas će do prekida na toj deonici doći pre podne od 10 do 12 sati, a svih narednih dana do subote od 8 do 10 sati, do će u popodnevnim satima od danas, pa do subote, saobraćaj biti u prekidu svakoga dana od 16 do 18 časova.
Audi je pripremio jedinstveni A8 L extended, državničku limuzinu sa 6 vrata čija dužina iznosi 636 cm, dok je međuosovinsko rastojanje produženo na 422 cm.
Automobil je u Moonlight Blue metalik boji, a ima mesta za ukupno šest putnika, u tri reda sedišta (sedišta su inače u bež Valcona koži).
Za pogon je izabran 3,0 litarski šestocilindrični turbo motor sa 228 kW/310KS i 440 Nm obrtnog momenta, u paru sa osmostepenim tiptronic menjačem.
Fabrika navodi da ubrzanje od 0 do 100 km/h traje 7,1 sekundu, kao i da je najveća brzina el. ograničena na 250 km/h.
Takođe, automobil je težak 2418 kg, pogon je na sva četiri točka (točkovi su inače od 19 inča), dok se za zaustavljanje brine kočioni sistem iz Audija S8.
U vesti se ne navodi identitet kupca ovog Audija, ali neke ranije informacije kažu da je naručilac norveška kraljevska porodica.
Sedamnaestogodišnja Medou Voker, ćerka poginulog američkog glumca Pola Vokera postigla je sporazum o 10 miliona američkih dolara koji će joj, kao odšteta, biti isplaćeni od nekretnina čoveka koji je vozio automobil u kom je stradao njen otac pre tri godine, javlja Anadolija.
Zvezda filma “Paklene ulice” poginula je u 41. godini u poršeu koji je udario u stub ulične rasvete, a glumac je ostao mrtav na licu mesta. U policijskim dokumentima piše kako je pojas glumca, od siline udarca, zdrobio njegova rebra i karlicu usled čega je umro na licu mesta pre nego što je auto zahvatio plamen. Za volanom je tada bio Vokerov prijatelj Rodžer Rodas koji je, takođe, poginuo.
Midow, jedino dete i jedini naslednik glumca, nedugo nakon nesreće tužila je autoindustrijsku kompaniju Porše jer je navodno “dizajnerskom greškom” sprečeno da se Voker nakon udara, reši pojasa i izađe iz vozila, što je Porše negirao. Sudskom parnicom utvrđeno je da Porše nije kriv za nesreću.
Najnovija tužba potvrdila je da je Rodas “delimično odgovoran” za sudar, pa će Vokerovoj ćerki biti isplaćena odšteta preko nekretnina koje je posedovao.
Voker je stradao u vreme kada je snimao film “Paklene ulice 7” koji je srušio sve rekorde gledanosti u bioskopima širom sveta. I nakon njegove smrti snimanje je nastavljeno uz pomoć Vokerove braće, a simbolični ispraćaj i oproštaj od glumca upriličen je na kraju filma.
Atletičari Novog Pazara osvojili su pet prvih i drugo mesto u trećem kolu Kros lige centralne Srbije u Paraćinu.
Saima Murić pobedila je u trci učenica trećih razreda osnovnih škola, u godinu dana starijem uzrastu dominirali su Vanja Petrović i Vahid Gicić, dok je Daris Nušević zauzeo četvrto mesto.
Hamza Hanić slavio je u trci mlađih pionira, kao i Amra Terzić u konkurenciji mlađih juniorki, a Lidiji Petrović pripalo je drugo mesto kod starijih pionirki.
Internet je za većinu ljudi postao toliko normalna stvar, kako u poslu tako i privatno, da mislimo kako poznajemo sve njegove tajne. Ipak, postoje neke zabavne činjenice za koje verojatno nikad niste čuli.
1. Svakog dana hakuje se preko 30.000 web stranica.
2. Korisnici interneta svakog minuta pošalju preko 200 miliona e-mail poruka.
3. 15 odsto odraslih Amerikanaca ne koristi internet.
4. Oko 100 hiljada novih ‘.com’ internet domena otvori se svaki dan.
5. Prva web kamera je napravljena na Kembridžu, a služila je za praćenje aparata za kafu, kako bi radnici znali kad je kafa skuvana.
6. 50 odsto korisnika interneta neće čekati duže od 10 sekundi da im se učita video.
7. Brzi internet se dovodi na Mont Everest.
8. U skraćenici ‘Wi-Fi’, ‘Fi’ ne znači baš ništa, nego su tvorci bežičnog interneta dodali taj deo jer se rimuje s ‘Wi’ – po uzoru na ‘HiFi’
9. 2010. Finska je postala prva zemlja u kojoj je pristup internetu postao ozakonjeno pravo čoveka.
Slavko Curuvija, the owner and editor-in-chief of Dnevni Telegraf, shows the disputed issue of his newspaper in Belgrade early October 14. The Serbian government halted publication on Wednesday of two independent Belgrade newspapers accused of "spreading fear and panic" during the crisis with NATO over Kosovo.
EV/FMS - RTRIBRG
Fondacija “Slavko Ćuruvija” izrazila je zabrinutost, povodom 17. godišnjice ubistva, da li će suđenje koje je u toku pružiti odgovor na pitanje ko su izvršioci, ali i ko su naručioci ubistva glavnog urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa.
Fondacija “Slavko Ćuruvija” dodala je da pažljivo prati suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i sve slučajeve ugrožavanja bezbednosti novinara u Srbiji, a pozvala je javnost da se u tome priključi i da odlučnije i masovnije stane u odbranu novinara i medija, kad god i gde god njihova sloboda i bezbednost budu ugrožene.
“Takvih novinara je sve manje jer su pritisci na njih sve snažniji i sve uspešniji. Ako se dogodi da slobodna reč u Srbiji nestane, nestaće i šansa da Srbija ikada postane pristojno mesto za život”, navodi se u saopštenju.
Fondacija je navela da ne zna da li će “javna tajna” da je Slavko Ćuruvija pao kao jedna od poslednjih žrtava monstruoznog režima Slobodana Miloševića najzad dobiti oblik neporecive sudske istine, ali da ima pravo i obavezu da zahteva otkrivanje svakog, pa i najmanjeg komadića mozaika tog zločina i pravične kazne za one koji su ga osmislili i sproveli.
Takav zahtev predstavlja kolektivni dug prema čoveku koji je svoj život ugradio u temelje slobodnog novinarstva u Srbiji, ali i prema svim hrabrim novinarima koji danas rizikuju svoje živote nastojeći da građane informišu o pokušajima da se nihove slobode ugroze, a društvo opljačka, za korist male grupe beskrupuloznih moćnika, ocenjeno je u saopštenju.
Matić: Intenzivirati potragu za Miroslavom Kurakom
Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić pozvao je danas nadležne da spreče sve eventualne uticaje i pritiske na svedoke u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i da intenziviraju potragu za optuženim Miroslavom Kurakom koji je u bekstvu.
Matić je ocenio da bi na taj način bila sprečena mogućnost da optuženi Kurak i njegovo okruženje utiču na svedoke, a pravosudnim organima bilo bi omogućeno da potpuno i pravilno utvrde sve činjenice.
“Razmotriće se i mogućnosti da se utvrđivanje mesta boravka i kretanja optuženog koji je u bekstvu organizuje i uz pomoć novinarske solidarnosti, preko saradnje novinarskih udruženja i novinara istraživača, kao i preko međunarodnih organizacija koje su pred sebe visoko postavile pitanje nekažnjivosti ubistava novinara i nasilja nad novinarima”, stoji u saopštenju.
Dodaje se da će Komisija, u okvirima svojih zakonskih mogućnosti i u saradnji sa nadležnim organima, pokušati da obezbedi tehničke preduslove za održavanje većeg broja glavnih pretresa i saslušanja velikog broja svedoka.
Ćuruvija je ubijen tokom NATO bombardovanja, 11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je 1. juna 2015. godine. Za njegovo ubistvo optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskg centra DB-a Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.
Romić i Radonjić uhapšeni su 13. januara 2014. i od tada su u pritvoru, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora, a Kurak je u bekstvu.
Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu suprugu Branku Prpu u glavu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog “javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti”.
Trener fudbalera Novog Pazara Zoran Marić rekao je da je njegova ekipa pobedom kod kuće nad Radnikom u 30. kolu Superlige Srbije osvojila veoma važna tri boda u borbi za opstanak.
Domaćin je golovima Voje Ubiparipa pobedio Radnik sa 2:0, čime je upisao prvi trijumf u prolećnom delu sezone i prekinuo niz od devet mečeva bez pobede u prvenstvu.
“Skinuli smo veliki teret sa leđa, koji nas je sputavao u prethodnim mečevima. Mislim da nam je na ruku išla činjenice da je Radnik igrao rasterećeno jer su ranije obezbedili plasman u plej-of, što nam je omogućilo da lakše dođemo do trijumfa”, rekao je Marić novinarima posle utakmice.
Trener Surduličana Miloš Veselinović ocenio je da su neiskorišćene šanse njegovu ekipu koštale boljeg rezultata.
“Novi Pazara je bolje otvorio meč, imao inicijativu i postigao gol. Nakon toga su se povukli, prepustili nam igru, ali mi nismo iskoristili svoje šanse i kažnjeni smo drugim golom. Čestitam im na pobedi i nadam se da će izboriti opstanak jer ovaj grad zaslužuje da ima superligaša”, kazao je Veselinović.
On je dodao da će Radnik u plej-ofu nastojati da ostvari što bolji rezultat i afirmiše pojedine igrače, iako im je osnovni cilj na startu prvenstva bio opstanak.
Eksplozije su odjeknule u ruskoj regiji Stavropolj, a meta bombaša samoubica je bila policijska stanica u malom gradiću Novoselicko. Nema žrtava među pripadnicima policije i civilima.
U pokušaju napada na policijsku stanicu u selu Novoselicko u Stavropoljskom kraju dvojica terorista su ubijena, dok je treći uspeo da aktivira eksploziju u kojoj je poginuo, prenosi Interfaks navode Regionalne policije.
“Potvrđujemo likvidaciju trećeg napadača koji je planirao napad na stanicu policije”, rekli su u pres službi.
Tužilac Stavropoljskog kraja Jurij Turigin izjavio je da ima informaciju o trojici terorista samoubica.
Ranije je saopšteno da nema žrtava među pripadnicima policije i civilima.
Interfaks navodi, pozivajući se na bezbednosne službe da je došlo do tri eksplozije, u kojima su malo oštećeni zgrada policije i službeni automobili.
RIA Novosti je ranije javila da su bombaši samoubice koristili najmanje pet eksplozivnih naprava u napadu.
Policija je saopštila da je u stanju pripravnosti posle napada.
Gubernator Stavropoljskog kraja Vladimir Vladimirov rekao je Interfaksu da je naredio da se u celom Stavropoljskom kraju pojača obezbeđenje, jer kako je rekao, “nije isključeno da je to manevar kako bi se skrenula pažnja i da mogu biti izvršeni i drugi napadi”.
Vlasti rade na identifikaciji žrtava i povređenih. Interfaks navodi da se evakuišu škole u blizini eksplozije.
Ove godine mogle bi da budu održane dve komemoracije žrtvama koncentracionog logora Jasenovac, jedna u organizaciji države, dok bi drugu priredili predstavnici organizacija koje su odlučile da bojkotuju zvaničnu komemoraciju zbog “relativizacije ustaštva”, piše danas riječki Novi list.
Predsednik Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj Ognjen Kraus potvrdio je za riječki list da je ta organizacija odlučila da će se 14. aprila okupiti u Jasenovcu.
“Za ostale još ne znam, ali mi ćemo taj dan komemorirati žrtve jasenovačkog logora”, izjavio je Kraus.
Prema pisanju lista, o tome hoće li se eventualno pridružiti alternativnoj komemoraciji uskoro će odluku doneti i Srpsko narodno veće (SNV), Savez antifašističkih boraca Hrvatske i još neka udruženja nacionalnih manjina.
Navodno su te organizacije veoma blizu dogovora o zajedničkoj komemoraciji.
Nezvanično se saznaje da će zvaničnu komemoraciji zaobići i predstavnici bivše vlade levog centra, poput lidera Socijaldemokratske partije Zorana Milanovića, koji bi mogao da dođe na komemoraciju Koordinacije jevrejskih opština 14. aprila.
Novi list ocenjuje da su predstavnici vlade desnog centra shvatili šta bi za Hrvatsku značile dve komemoracije u Jasenovcu, pa je predsednica Kolinda Grabar Kitarović najavila da će se angažovati da bi Ognjena Krausa i druge nagovorila da odustanu od bojkota državnog obeležavanja godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca.
Odluku o bojkotu najpre je donela Koordinacija jevrejskih opština u Hrvatskoj u znak protesta zbog “relativizacije i revitalizacije ustaštva”, ali i zbog nezadovoljstva postavom jasenovačkog muzeja.
Potom je istu odluku donelo i Srpsko narodno veće. Nagađa se da će slične odluke doneti još neke organizacije poput udruženja Roma i Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.
