Beograd – Lider SRS Vojislav Šešelj predao je danas zahtev za izdavanje pasoša u MUP-u u Zemunu i najavio da mu je prva destinacija Zagreb, a da potom namerava u Sarajevu “obići staze svog detinjstva”.
Lider radikala rekao je i da planira da obiđe celu Republiku Srpsku gde namerava da se uključi u predizbornu kampanju kad se budu održavali lokalni izbori.
Komentarišući zabranu ulaska na Kosovo i Metohiju, koju mu je izdao kosovski ministar unutrašnji poslova, Šešelj je primetio da se “verovatno pročulo da ima odlične unutrašnje organe”.
Novi Pazar – Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru je u koordiniranoj akciji sa PU Novi Pazar uhapsila H.E. (26) iz Rožaja, koji je dana 01.04.2016.godine, u večernjim satima, iz R.Crne Gore preneo radi dalje prodaje, na teritoriju R.Srbije, selo Dolovo, Opština Tutin, 6 paketa od po 500 grama supstance, za koju se osnovano sumnja da se radi o opojnoj drogi „Kanabis“ kao i 8 semenki iste supstance spremnih za dalji rasad.
Protiv osumnjičenog H.E. (26) koji je ilegalnim putem ušao na teritoriju R.Srbije, i u rancu na leđima, radi dalje prodaje, preneo 3 kg opojne droge „Kanabis“, je pokrenuta istraga zbog kriv.dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz čl.246.st.1.Krivičnog zakonika i određen pritvor u trajanju do 30 dana
PRIJEPOLJE – Lider SDP Srbije Rasim Ljajić izjavio je sinoć u Prijepolju da ta stranka želi da završi posao koji je započela i da se konačno kaže dosta primitivizmu i nacionalizmu.
“Mi smo brana tom primitivizmu, mi hoćemo da zaustavimo svaki nacionalizam i onaj srpski i onaj bošnjački, a danas ima i jednog i drugog”, rekao je Ljajić na predizbornom skupu SDPS Srbije i osnivač SDP-a.
Ljajić je, reagujući na poziv Sulejmana Ugljanina da međunarodne snage dođu u Sandžak, kazao da će se ta stranka rešavati problemima građana i naveo primer deponije u Prijepolju.
“Neka oni pišu Ujedinjenim nacijama. Mi moramo da rešavamo vaše probleme sa kojima se suočavate, to je naš posao”, rekao je predsednik SDP Srbije.
“Oni se bave nekim mitovima, bave se prošlošću, mi se bavimo sadašnjošću. Ona nije sjajna, ona nije ružičasta, ima mnogo problema, ali mi te probleme želimo istitucionalno da rešavamo i zato nam je važno da glasate na oba listića za broj jedan”, rekao je Ljajić.
Predsednik SDP rekao je da ta lista neće dopustiti povratak u prošlost i na staro.
“Nemojte da šarate na izborima, pa da na jednom listiću zaokružite jedne a na drugom druge. Ako hoćete da nam date podršku, dajte nam je na oba listića i to je podrška koja nam omogućuje da rešavamo sve ove probleme koje smo nasledili iz prošlosti”, rekao je on.
Ljajić je pozvao prisutne da samo pogledaju šta se i koliko uradilo u opštinama na kojima je SDP na vlasti, a da se pogleda i šta se uradilo tamo gde nije.
“Pogledajte Sjenicu, pogledajte Tutin, a pogledajte Pazar i Prijepolje. To je nebo i zemlja u svakom smislu, zato što mi pravimo ozbiljne gradove, a to ćemo uraditi sutra i od Sjenice i Tutina kada preuzmemo vlast tamo”, zaključio je Ljajić.
On je rekao da je vlast u Prijepolju, čiju okosnicu čini SDP, poslednje četiri godine izložena raznim pritiscima i da su svi želeli da obore tu vlast.
“Recite mi da li je neka vlast ikada više uradila u ovom gradu nego što smo mi uradili za četiri godine. Da li postoji jedno obećanje koje nismo ispunili ovog mandata. Uradili smo i više nego što smo obećali zato što smo znali šta hoćemo, imali smo dobre ljude i znali smo da drugima kažemo odstupi i da nećemo nikada popustiti”, rekao je Ljajić.
On je izrazio sigurnost da će Prijepolje, kao i do sada, znati da bira i napravi razliku između te liste i drugih koje će se pojaviti na izborima.
“Mi nemamo čega da se stidimo i nemamo šta da krijemo zato što smo najbolji i Prijepolje zna da imamo najbolje ljude”, kazao je Ljajić.
Već neko vreme znamo da Samsung radi na sklopivom telefonu (interno nazvan Project Valley), a videli smo neke moguće dizajne uređaja. Poslednje što smo saznali jesu glasine o mogućem lansiranju telefona u januaru ove godine, što se očigledno nije dogodilo. Sada izgleda da uređaj neće uopšte doći tokom ove godine.
Novi izveštaji iz Južne Koreje tvrde da će kompanija Samsung krajem ove godine započeti sa masovnom proizvodnjom sklopivih displeja, dok će sklopivi telefoni stići naredne godine. Izveštaj sugeriše da će Samsungov sklopivi uređaj biti 5-inčni smartfon u sklopljenoj formi, a kada se rasklopi i otvori postaje 7-inčni tablet. Ranije glasine su sugerisale da kompanija na Project Valley telefonu testira i Snapdragon 620 i 820 čipove, dok bi RAM trebalo da bude kapaciteta 3GB.
Beograd – Sindikati širom Evrope biju bitku da se radna nedelja smanji sa 40 na 35 sati. Da li bi u tom slučaju i radnicima u Srbiji radni dan bio kraći?
Predstavnici naših radničkih udruženja spremni su, pišu Večernje novosti, da podrže tu inicijativu i smatraju da bi to “bio pozitivan korak ka prevazilaženju nezaposlenosti”.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da bi poslodavci u Srbiji trebalo da poštuju najpre ovdašnje zakone koji propisuju radnu nedelju od 40 sati.
“Mislim da bi skraćivanjem na 35 sati jedan broj nezaposlenih uspeo konačno da dobije posao. Međutim, ovo je vreme prvobitne akumulacije kapitala, tranzicije, naše društvo je u stalnoj krizi, sve se odlaže za period kada ćemo biti bogatiji, a u stvari, to su samo uski tajkunsko politički interesi”, kaže Vuković.
Prema njegovom mišljenju, trebalo bi se izvući iz stalne demagogije da mi moramo da radimo više i da nismo dovoljno bogati da radimo manje od ostalih.
“Ako su takvu inicijativu pokrenula društva iz Evrope, zajednice kojoj težimo, onda je normalno da je podržimo. Ovako idemo ka robovlasničkim odnosima, gde se onemogućava civilizacijska tekovina osam sati rada. Mislim da je bez izuzetaka treba uvesti u svim sektorima”, kaže Vuković.
Ekonomisti veruju da će manje radnih sati izazvati veću potražnju radne snage i zaposlenost. Osim toga, teranje zaposlenih da rade previše dovodi ne samo do umora i stresa, već i do češćih grešaka i povreda, a produktivnost pada.
Istraživanja su pokazala da oni koje svakodnevno rade po 11 sati imaju dvostruko veći rizik od depresije i bolesti srca. Predlog je da tamo gde je već radno vreme skraćeno, poslovna sedmica bude još kraća i da iznosi 32 časa.
Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, objašnjava da, primera radi, u Francuskoj već postoji radna nedelja od 35 sati, ali da ona traje u stvari mnogo više. Međutim, svaki sat preko se plati, dok kod nas, i kada poslodavac hoće da prizna prekoračenje satnice, on to ne izražava u novcu, nego u slobodnim danima, što nije po zakonu.
“Najveći naš problem je nepoštovanje važećih propisa, naročito u bankarskom sektoru, a to je masovna pojava i kod većine privatnika”, kaže Cvetanović.
“Realno je i u Srbiji uvesti 35-časovnu radnu nedelju, jer savremene tehnologije to dozvoljavaju. Međutim, prava radnika krše se na svakom koraku. Tako je masovna pojava čak i u javnom sektoru da radnici dobiju službeni telefon na koji moraju da se jave i posle radnog vremena, što naravno nije po zakonu”, kaže on.
Ima i oprečnih stavova, pa su Nemci još pre više od decenije dokazivali da skraćivanje radnog vremena ne utiče na zaposlenost. Njihova radna nedelja ipak ne prelazi 37 sati, dok je Francuska još početkom veka donela zakon o 35-časovnoj radnoj nedelji, i on je preživeo sve vlade od tada.
Predlozi za smanjenje radne nedelje kreću se od zahteva za smanjenjem radnog dana, pa do zahteva za tri slobodna dana u sedmici. Pobornici ovih zahteva tvrde da skraćenje povećava potrošnju, podstiče proizvodnju i zdravstveno stanje zaposlenih, ali i otvara vreme da se radnici dodatno edukuju. Manje sati rada smanjuje i troškove u firmi. Osim toga, internet već dozvoljava ljudima da rade od kuće.
Jedan od najpoznatijih ugovora između kompanije i zaposlenih na ovu temu bio je sporazum između “Volksvagena” i njegovog sindikata da se privremeno smanji radna nedelja na 29 sati radi očuvanja radnih mesta.
U Velikoj Britaniji je 2009. “Britiš petroleum” ponudio zaposlenima godinu odsustva ukoliko pristanu na 75 odsto smanjenja plate. I “Britiš ervejs”, “Ford” i “Honda” su ponudili mogućnost smanjenja radnog vremena. Računovodstvena firma KPMG ponudila je četvordnevnu radnu nedelju, što je 86 odsto zaposlenih prihvatilo.
Pojedine organizacije idu čak toliko daleko da preporučuju radikalna smanjenja i postepeni prelazak na 21-časovnu radnu nedelju.
Sa ovakvim radikalnim smanjenjem roditelji bi mogli da provode više vremena sa decom. Smanjilo bi se otuđenje, ljudi bi se više družili i brinuli jedni o drugima, smanjila bi se emisija ugljenika i pala bi potrošnja benzina. Druga strana medalje mogli bi da budu povećanje siromaštva i smanjenje zarada, rastući troškovi poslodavaca i moguće nestašice.
Među onima čija se imena pominju u 11,5 miliona dokumenata iz Paname nalaze se moćnici 58 zemalja, među kojima je više od 70 sadašnjih ili bivših svetskih vođa.
Kada je reč o liderima zemalja tu su predsednik Argentine Maurisio Makri, premijer Islanda Sigmundur David Gunlaugson, kralj Saudijske Arabije Salman, predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata i emir Abu Dabija Halifa ibn Zajed el Nahjan i ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
Na spisku se nalaze i neki bivši zvaničnici – bivši premijer Gruzije Bidzina Ivanišvili, bivši premijer Iraka Ijad Alavi, bivši premijer Jordana Ali Abu al Rageb, bivši emir Katara Hamad ibn Halif el Tani i bivši predsednik Sudana Ahmad Ali el Mirgani.
Tu je i osuđeni bivši premijer Ukrajine Pavlo Lazarenko kojeg je NVO Transparensi internešnal stavljala na listu deset najkoruptivnijih političara sveta. Proveo je osam godina u kućnom pritvoru i u zatvoru u SAD nakon što je 2004. osuđen za pranje novca.
Tužioci su naveli da je ukrao najmanje 200 miliona dolara dok je kontrolisao ukrajinsku ekonomiju kroz ugovore o gasu, kao i da je preko banaka u SAD oprao 114 miliona.
Naravno, najviše pažnje je privukla povezanost sa ruskim predsednikom Putinom, ali sa njim ne postoji direktna povezanost, kao sa Makrijem i Porošenkom. Na listi se tako nalaze imena njegovog prijatelja iz detinjstva – braće milijardera Arkadija i Borisa Rotenberga
Ističe se da su se braća Roternberg sa Putinom povezala u detinjstvu preko ruske borilačke veštine sambo i džudoa. Navodi se da su njih dvojica preko ugovora sa državom i kompanijama u državnom vlasništvu zaradili više milijardi dolara.
Nalaze se pod sankcijama SAD od marta 2014. godine.
Osim toga, tu je i Sergej Roldugin, blizak prijatelj Putina sa kojim je, prema njegovim rečima, u mladosti bio „kao brat“. Poznat je kao vrhunski čelista, sa Putinom je ostao blizak tokom celog života, a imao je i ulogu u upoznavanju ruskog predsednika sa njegovom bivšom ženom Ljudmilom. Takođe, kum je Putinovoj starijoj ćerki Mariji.
Na listi rođaka ili saradnika svetskih moćnika koji se nalaze na listi, pored Putinovih prijatelja su žena, deca i sestra azerbejdžanskog premijera Ilhama Alijeva, ćerka bivšeg premijera Li Penga i dva rođaka sirijskog presednika Bašara al Asada.
Tu su i otac britanskog premijer Dejvida Kamerona, sin bivšeg egipatskog premijera Hosnija Mubaraka, lični sekretar kralja Maroka Munira Mahidija, troje dece premijera Pakistana Navaza Šarifa, sin bivšeg premijera Gane Džona Kufura i sin premijera Malezije Nadžaba Razaka.
Pomoćnik bivših predsednik Argentine Nestora Kiršnera i Kristine Fernandez Kiršner, omiljeni saradnik predsednika Meksika Enrikea Penja Netoa, sestra bivšeg kralja Španije Huana Karlosa I, rođak predsednik Južne Afrike Džejkoba Zume, saradnik bivšeg predsednika Obale Slonovače Laurenta Gbagboa i udovica bivšeg diktatora Gvineje Lasane Kontea su takođe na listi.
Podsećamo, 11,5 miliona dokumenata i 2,6 terabajta informacija procurelo je iz baze jedne od najvećih advokatskih firmi sa Panama koji otkrivaju kako bogataši peru novac.
Otkrivanje dokumenata i podataka ofšor advokatske kompanije “Mosak Fonseka” jedno je od najvećih curenja informacija u istoriji, veće od “Vikiliksa” i Snoudenovih otkrića.
Firma “Mosak Fonseka” otkriva da je decenijama nekažnjeno pomagala klijentima da peru novac i izbegavaju poreze.
Dokumente, nazvane “Panama Papers”, nabavio je nemački list “Zidojče Cajtung” i podelio ih s Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara iz Vašingtona i drugim medijima, uključujući BBC i Gardijan.
Među tim objavljenim podacima se pored lidera zemalja i njima bliskih ljudi nalaze i političari i zvaničnici iz čitavog sveta – bivši guverner Centralne banke Ekvadora, savetnik bivšeg premijera Grčke, bivši šef obaveštajaca Perua, ministar industrije i rudarstva Alžira, bivši ministar finansija Argentine, ministar pravde Kambože, ministri finansija i unutrašnjih poslova Islanda, ministar energije i zdravlja Malte, princ Saudijske Arabije, tri člana britanskog parlamenta.
Na listi imena su i rođaci političara i zvaničnika poput unuke visokog zvaničnika kineske Komunističke partije, sin bivšeg genseka UN Kofija Anana, žena španskog ministra agrikulture…
LG G5 je tek nedavno lansiran, ali ovo nije sprečilo entuzijaste i zaluđenike da se već pozabave zanimljivim i suludim testovima ovog smartfona. Kako bi bio siguran da je LG G5 sposoban za svakakve oblike torture, YouTuber JerryRigEverything je telefon podvrgao testovima grebanja, paljenja upaljačem i savijanja.
Iako LG G5 stiže u modularnoj formi, gde je moguće izdvojiti donji segment uređaja kako bi se otkrila zamenjiva baterija, ili dodati druge delove kao što je kamera modul, ovo ne znači da je LG G5 lako saviti.
Ispostavilo se da je telefon izrađen od veoma čvrstog metala. Test grebanja je pokazao da displej uređaja ima prilično tanak sloj plastike koji ga prekriva, a čak i manji pritisak na displej rezultira diskoloracijom/obezbojenjem i ne uliva mnogo nade u to da će preživeti ukoliko se ispusti na pod.
Mercedes je prošle godine promovisao restilizovanu verziju A klase (uključujući i pojačani A45 AMG koji pod haubom ima 2,0 litarski četvorocilindrični turbo motor sa 381KS i 475 Nm), ali izvršene vizuelne izmene tom prilikom nisu bile baš velike.
Kako bilo, Nemci za 2018. godinu pripremaju novu generaciju A klase, čiji eventualni izgled je prikazan na ovim nezvaničnim renderima iz nemačkog Auto Bilda.
Sem modifikovanim izgledom, nova A klasa će se odlikovati i nešto višim krovom (više mesta za glave putnika pozadi), širim vratima (uključujući i šira vrata prtljažnika), većom zapreminom prtljažnika, novim sedištima i boljom preglednošću.
Treba pomenuti i enterijer sa kvalitetnijim materijalima, novi infotainment sistem, sisteme za asistenciju i head-up displej.
U ponudi bi mogao da se nađe i plug-in hybrid, dok će nova AMG verzija raspolagati sa oko 400KS.
Mercedes će novu A klasu ponuditi i u Coupe izdanju, dok se nova B klasa takođe očekuje tokom 2018. godine (na trećem renderu).
Vođa irskog rok benda U2, Bono ocenio je da prijem izbeglica u Turskoj predstavlja “lekciju za ceo svet”, navodi se u video snimku objavljenom na sajtu turskog premijera Ahmeta Davutoglua posle sastanka s muzičarem u Ankari.
U Tursku će sutra biti vraćene prve izbeglice iz Grčke u okviru sporazuma Evropske unije i Turske o rešavanju migrantske krize. Bono je tim povodom pozdravio “toleranciju Turske, koja je već primila oko 2,7 miliona sirijskih izbeglica”.
“Impresioniran sam velikodušnošću turskog naroda. To je neverovatno. To je lekcija za sve nas”, rekao je irski muzičar i dodao da “svet treba da shvati koliko je teško turskom narodu”.
Bend U2 je politički aktivan, posebno u oblasti ljudskih prava. Članovi grupe su aktivisti projekta protiv siromaštva “Make Poverty History”, a Bono je član organizacije DATA, koja se bavi otpisivanjem duga i sidom u Africi.
Bono (56), čije je pravo ime Pol Hjuson, humanitarno je aktivan u svom rodnom Dablinu, gde novčano pomaže pacijente koji su operisali aneurizmu, pucanje krvnog suda u glavi.
Kako navodi nova studija objavljena u časopisu “Journal of Hospital Infection”, veća je verovatnoća da će glatko obrijani muškarci na licu nositi bakterije otporne na antibiotike, nego oni koji imaju bradu.
Testirani su uzorci s 400 bradatih i obrijanih lekara i bolničara, a čak triput je verovatnije da će oni bez brade nositi meticilin rezistentnu bakteriju MRSA-u. Verovatnije je da će obrijani na svojim obrazima imati kolonije zlatnog stafilokoka, bakterije koja uzrokuje infekcije kože i disajnih puteva.
Superbakterije, one koje postaju otporne na antibiotike, postaju sve veći problem i svet se trudi da pronađe rešenje kako se ne bi situacija otela kontroli.
Godišnje takve bakterije ubiju gotovo 700.000 ljudi.
