Nosioci izborne liste “Savez za bolju Srbiju” Čedomir Jovanović i Boris Tadić u Zrenjaninu su, u okviru izborne kampanje, razgovarali sa građanima i poručili da Srbiji nije potrebna vlast koja će biti naknadno pametna, već vlast koja će ići događajima u susret i donositi ispravne odluke na vreme.
Nama je potrebna, istakao je predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.
Mora se očuvati evropska orijentacija zemlje, konkretizovati naša evropska politika, ne smemo se saplitati na poglavljima, u nesporazumima sa komesarima u Briselu, uveravati ljude da je bolje nego što jeste, nego hrabro preuzeti odgovornost za život vašeg grada, Vojvodine, Srbije sa svima koji su spremni da zajedno sa nama krenu na taj put,
Predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić je rekao da je apsolutno ubeđen u dobar izborni rezultat.
Naveo je da ova koalicija želi da poveća nadležnosti za AP Vojvodinu, želi regionalizaciju Srbije, decentralizaciju, ali i nadležnosti za lokalnu samoupravu.
Što se tiče pokrajine, podsetio je, doneti su zakoni o vraćanju nadležnosti pokrajini, Statut Vojvodine, zakon o nacionalnim savetima, prenet je deo izvršnih nadležnosti u domenu obrazovanja i kulture na nacionalne savete, obezbeđivana su prava za sve etničke zajednice.
“Neka neko kaže ko je pre nas to radio. Neka neko kaže ko je više uradio od nas, posle nas. Da li može bolje? Može. Ali ovi posle nas nisu apsolutno ništa uradili”, ocenio je Tadić.
Beograd, 4. aprila 2016.- Grupna fotografija ministra omladine i sporta Vanje Udovicica i predsednice Skupstine Maje Gojkovic sa studentima ispred Skupstine Srbije. Ministar omladine i sporta Vanja Udovicic urucio je danas 526 ugovora stipendistima Fonda za mlade talente sa Univerziteta u Beogradu, porucivsi da je to ulaganje u buducnost i bolju Srbiju.Urucivanju ugovora prisustvovala je i predsednica Narodne skupstine Srbije, Maja Gojkovic. FOTO TANJUG/ OKSANA TOSKIC/ nr
Danas se nizom manifestacija obeležava Dan studenata beogradskog Univerziteta u znak sećanja na Žarka Marinovića, studenta prava koji je tragično izgubio život u studentskim demonstracijama 1936. godine.
Dan studenata je prilika da se slavi, ali i da se pre svega ukaže na one probleme koje je potrebno rešiti, kao što su bolji uslovi studiranja, niže školarine i zakon o visokom obrazovanju.
“Glavni problem jeste loša implementacija bolonjskog sistema. Studenti su i dalje preopterećeni, ne uče se da primene znanje, tu je i nedostatak prakse i zastarelost metodologije nastave”, rekao je za RTS član studentskog Saveta Univerziteta u Beogradu Vladislav Toković.
Student Fakulteta organizacionih nauka čiji studenti osvajaju međunarodna priznanja Lazar Đelić je gostujući u Dnevniku RTS naveo: “Ključna su tri faktora: podrška Univerziteta našem fakultetu koju imamo, podrška Vlade Srbije i privrednika”.
Narednih dana se u Beogradu održava Svetsko takmičenje u rešavanju studija slučaja.
“To će biti sjajno iskustvo jer okupljamo 16 biznis fakulteta sa kojima ćemo da razmenimo iskustva i znanja a i pokažemo ono što najbolje znamo”, rekao je Đelić.
Prema njegovim rečima najbitnije je upoznati privrednike sa onim šta rade jer kompanije koje dođu u kontakt sa njima znaju šta je to šta mogu da dobiju od studenata kao i studenti od privrednika.
U organizaciji Studentske konferencije akademija strukovnih studija Srbije biće održana svečana sednica Skupštine.
Sednici koja će biti održana u Klubu narodnih poslanika prisustvovaće ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić.
I Savez studenata Beograda organizovaće proslavu.
Obeležavanje Dana studenata će, kako je najavljeno, najpre početi polaganjem venaca na Novom groblju u Beogradu , a nakon toga biće održan revijalni meč između studenata Tehnološko-metalruškog fakulteta i studenata Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.
U Rektoratu je planirana i svečana akademija posvećena proslavi Dana studenata, a obratiće se rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević.
Arhitektonski fakultet u Beogradu će na Dan studenata započeti program obeležavanja 170 godina visokoškolskog arhitektonskog obrazovanja u Srbiji.
Lider opozicionog kosovskog pokreta Samoopredeljenje Visar Imeri ocenio je da poseta Kosovu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića potkopava suverenitet Kosova, piše danas Kosova Sot.
Imeri je rekao da Vučićeve tvrdnje da rudnik Trepča i jezero Gazivode pripadaju Srbiji pokazuju da Beograd namerava da spreči bilo kakav razvoj Kosova kao države.
Prištinska štampa navodi da je Vučić u nedelju, tokom posete severu Kosova, izjavio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da neće dozvoliti parlamentu u Prištini da usvoji zakon o pretvaranju rudnika Trepča u
javno preduzeće.
Uz ocenu da je Vlada Kosova nemoćna što se tiče Srbije, Koha Ditore piše da je Vučić tokom predizborne kampanje na severu Kosova dao snažne političke izjave protiv kosovske države.
Neimenovani funkcioneri vlade u Prištini su naveli da se ne radi o njihovoj “nesposobnosti da spreče takve posete, već o toleranciji”.
Akcija “kuke dobrote” je namenjena onima koji su ugroženi i onima koji žive na ulici, a koje zanemarujemo. Cilj je da se probudi usnula Srbija”, kaže Ljiljana Orlić, jedna od inicijatora akcije.
Akcija koja je pokrenuta pre više od mesec dana pod nazivom “Kuke dobrote” širi se po svim gradovima u Srbiji i regionu.
Jednostavan natpis iznad kuka, gde su okačeni hrana i čista odeća za one kojima je neophodno.
Ljiljana Orlić, jedna od inicijatorka akcije, kaže da Srbija počinje da se budi ovom akcijom, pošto ljudi previše očekuju da u nekim akcijama pomognu “bogati političari”, a nisu svesni koliko oni sami mogu da promene.
“Ima divnih ljudi, javilo se hiljadu ljudi. Mnogo je više onih koji žele da pomognu, nego onih koji su protiv akcije”, kaže Orlić.
Orlić kaže da su se proširile sada i po Srbiji, i da ima na puno mesta “kuka dobrote”.
“Prvu “kuku dobrote” postavila je naša devojka koja živi u Portugalu, i to je uradila u okviru jednog treninga. I tako smo mi krenuli, ja sam postavila prve kuke u svom kraju”, kaže Ljiljana Orlić.
Ona kaže da se nada da će akcija ostati u centru medijske pažnje. Niko od političara se nije oglasio povodom ove akcije, za razliku od mnogih poznatih koji su je podržali.
“Ne znam ni da li znaju za ovu akciju. Kontaktirali smo komunalnu, i rekli su da nisu obavešteni i da ne znaju za tu akciju”, kaže Orlić i dodaje da je internet dobra stvar kako bi se ovakva priča proširila.
Bliski saradnici Vladimira Putina umešani su u lanac za pranje novca preko ofšor dogovora i zajmova vrednih dve milijarde dolara, prenose Gardijan i BBC pozivajući se na tajne dokumente koji su procureli u javnost u okviru istraživanja koji predvode ICIJ i ”Zidojče Cajtung“, a u kojem je učestvovalo više od 100 redakcija, uključujući i KRIK.
BBC na sajtu navodi da su Putinovi saradnici uključeni u lanac za pranje novca, a da je tom operacijom rukovodila Banka Rosija koja je pod sankcijama SAD i EU zbog ruske aneksije Krima.
Gardijan navodi da mreže ofšor dogovora i velikih zajmova vrednih dve milijarde dolara vode trag do ruskog predsednika, mada se njegovo ime ne spominje u takozanim “Panamskim dokumentima”.
Ti dokumenti su deo miliona procurelih dokumenata iz baze podataka panamske kompanije Mosak Fonseka (Mossack Fonseca), četvrte najveće ofšor pravne firme. Sporni dokumenti navodno pokazuju kako su na raznorazne načine bogati i moćni mogli da koriste tajne ofšor poreske režime.
“Dokumenti sugerišu da je Putinova porodica imala koristi od ovog novca – deluje da on može da troši bogatstvo svojih prijatelja”, navodi Gardijan.
Trag počinje u Panami i vodi do Rusiije, Švajcarske i Kipra, i obuhvata i privatni skijaški centar gde se mladja Putinova ćerka venčala 2013. godine.
“Panamski dokumenti” posebno svetlo bacaju na Sergeja Roldugina, najboljeg Putinovog prijatelja, navodi Gardijan, dodaući da je Roldugin predstavio Putina ženi kojom se posle venčao, kao i da je kum Putinovoj starijoj ćerci Mariji.
Procurila dokumenta sugerišu da su kompanije Sonet oversis (Sonnette Overseas), Internešnal medija oversis (International Media Overseas), Sanburn (Sunbarn) i Sandalvud kontinental (Sandalwood Continental) profitirale od lažnih transkacija, lažnih ugovora za konsalting, nekomercijalnih zajmova i kupovine imovine po niskim cenama.
Internešnal medija oversis i Sonet Oversis zvanično je u vlasništvu jednog od Putinovih najbližih prijatelja, navodi BBC i dodaje da je koncertni čelista Roldugin Putinov prijatelj od kada su bili tinejdžeri.
Prema tim dokumentima, Roldugin je lično zaradio stotine miliona dolara od sumnjivih poslova, prenosi BBC i navodi da dokumenta pokazuju da je Sandalvud kontinental kupio imovinu za manje od dolara i prodao je posle tri meseca za 133 miliona dolara.
Sandalvud je takodje dobio zajam od ruske državne banke od 800 miliona dolara a da nema dokaza da je ta kompanija na neki način garantovala za zajam ili da je otplatila dug.
Druga dokumeta pokazuju da je Internešnal medija oversis 2007. godine pozajmila šest miliona dolara, a da je posle tri meseca dug otpisan za jedan dolar, tako da je toj kompaniji poklonjeno šest miliona dolara.
Procureli podaci pokazuju da je Sandalvud pozajmio novac kompaniji koja je vlasnik ski centa koji je Putin otvorio 2006, i gde se skijao 2011. i 2012, dok se njegova ćerka Katarina tamo venčala 2013.
BBC navodi i da “Panamski dokumenti” pokazuju kako je bivši premijer Islanda Sigmundir Gunlaugson imao neprijaveljni interes u bankama koje je spasavala država.
KRIK analizirao podatke u vezi sa Srbijom
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) saopštila je da je uključena u istraživanje u okviru kojeg je procurilo 11,5 miliona dokumenata iz kompanije Mosak Fonseka. Papiri, kako navodi KRIK, otkrivaju imena različitih političara, kriminalca, biznismena i poznatih ličnosti koji su se skrivali iza kompanija osnovanih u poreskim rajevima.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, nemački list ”Zidojče Cajtung“ i više od 100 novinarskih organizacija širom sveta došli su u posed baze dokumenata koja je procurila iz jedne od vodećih kompanija za osnivanje ofšor firmi “Mosak Fonseka”.
KRIK naovodi da je jedan od učesnika projekta ”Panama Papers“ i da je analizirao podatke u vezi sa Srbijom.
KRIK navodi da dokumenta pokazuju na koji način su saradnici ruskog predsednika Vladimira Putina posredstvom mreže banaka i kompanija skrivenog vlasništva iz zemlje izvukli više od dve milijarde dolara, kao i da porodica Azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva koristi ofšor kompanije u Panami da drži tajne uloge u rudnicima zlata i imovinu u Londonu.
Mosak Fonseka osnivao je ofšor kompanije koje su pod kontrolom premijera Islanda i Pakistana, kralja Saudijske Arabije, predsednika Argentine i koje se dovode u vezu sa predsednikom Kine, pokazuje istraživanje. Ukrajinski predsednik Petar Porošenko, koji se pozicionirao kao reformator u državi koju je potresala korupcija, takođe je povezan sa fiktivnim kompanijama. Fond na Britanskim Devičanskim Ostrvima imao je i otac britanskog premijera Dejvida Kamerona.
U dokumentima se nalaze imena barem 33 osobe i kompanije koje se nalaze na crnoj listi vlade Sjedinjenih Američkih Država zbog dokaza da su poslovali sa meksičkim narko-bosovima, ali i terorističkim organizacijama poput Hezbolaha.
U bazi se pojavljuje 29 milijardera sa Forbsove liste 500 najbogatijih ljudi na svetu, a među klijentima Mosak Fonseka su i poznati glumac Džeki Čen, koji je posedovao šest kompanija, i najbolji fudbaler sveta Lionel Mesi.
Stupio je na snagu sporazum EU i Turske o vraćanju migranata, koji je zaključen pre deset dana. Prvi brod s nekoliko desetina migranata stigao je jutros s grčkog ostrva Lezbos u tursku luku Dikili.
Tokom prepodneva s Lezbosa treba da krene drugi, veći turski brod s nekoliko stotina izbeglica.
Dva druga turska broda čekaju da krenu sa grčkog ostrva Hios.
“Turska i Grčka složile su se da 500 ljudi bude iz Grčke prebačeno u Tursku 4. aprila, ako u poslednjem trenutku ne dođe do nekih problema”, rekao je agenciji Frans pres izvor iz EU i dodao da su u pitanju izbeglice iz Sirije, Avganistana i Pakistana koje nisu podnele zahteve za azil.
To je prva grupa migranata koja će biti vraćena u Tursku otkako je 20. marta stupio na snagu sporazum EU i Turske.
Sa druge strane, Grčka je odbila da precizira broj izbeglica koji će biti poslat u Tursku u skladu sa sporazumom, ali su tamošnji mediji preneli da bi oko 750 izbeglica trebalo da bude vraćeno u Tursku od ponedeljka do srede.
Evropska agencija za kontrolu spoljnih granica Fronteks obezbediće čamce za transport migranata, rekao je isti izvor.
Predviđeno je da najpre budu vraćeni migranti s grčkih ostrva Lezbos i Hios, jer se na tim lokacijama nalazi najveći broj ljudi, pristiglih uglavnom posle stupanja sporazuma na snagu.
Sporazumom je predviđeno da Atina može pod određenim uslovima u Tursku da vrati sve migrante i tražioce azila koji su pristigli na teritoriju Grčke posle 20. marta.
Grčki parlament usvojio je u petak uveče po hitnom postupku zakon koji reguliše način vraćanja izbeglica i povećanje broja centara za azil u Grčkoj.
U Grčkoj ima više od 52.000 izbeglica blokiranih nakon zatvaranja balkanske izbegličke rute.
Stigla prva grupa izbeglica u Hanover
Prva grupa od 16 sirijskih izbeglica stigla je iz Turske u Nemačku u okviru sporazuma Evropske unije i Turske, saopštila je nemačka savezna služba za migracije.
Izbeglice su stigle u Hanover avionom kompanije Turkiš erlanjs i odmah su prebačene u izbeglički centar u Fridlandu, 140 kilometara od nemačke luke.Služba je navela da su to tri sirijske porodice, sa petoro dece.
Danas stiže i druga grupa takođe od 16 izbeglica, dodala je je nemačka služba za migracije.
Novi Pazar – Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV), na čijem čelu je Sulejman Ugljanin, usvojilo je Odluku o položaju Bošnjaka u Srbiji kojom traži od Savjeta bezbijednosti Ujedinjenih nacija da u Sandžaku obijezbedi međunarodne snage “kako bi se spriječili konflikti i zaštitili Bošnjaci od terora, represija i asimilacije”.
Osim toga, BNV traži da Evropska unija, Savjet Evrope i OEBS “da hitno uspostave svoje posebne posmatračke misije za sjeverni dio Sandžaka koji se nalazi pod upravom Srbije”.
Osim toga, BNV traži da Evropska unija, Savet Evrope i OEBS “da hitno uspostave svoje posebne posmatračke misije za severni deo Sandžaka koji se nalazi pod upravom Srbije”.
Približno 4.294 Evropljanina uključilo se u ratna dejstva u Siriji od 2012. godine do danas, navodi se u izvještaju Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma (ICCT) sa sjedištem u Den Haagu.
U izvještaju se navodi da se oko 30 posto od tog broja vratilo u matične zemlje u Evropi, dok je oko 600 osoba izgubilo živote u sukobima na području Sirije.
Izvještaj je sačinjen u saradnji sa sigurnosnim službama zemalja članica EU.
Pokazalo se kako je najviše evropskih boraca ISIS-u pristupilo iz Francuske.
U posljednje četiri godine na ratišta u Siriju ili Irak iz Francuske je otišlo 900, iz Njemačke 720, Velike Britanije 700, Belgije 420 te 220 iz Holandije.
Značajan dio onih koji su se priključili ISIL-u uglavnom su dobi između 18 i 20 godina.
Većina onih što su se priključili ISIL-u su to uradili pošto su bili povezani sa kriminalnim organizacijama i nisu imali “nadu za bolju budućnost” u svojoj zemlji.
Vranje – Lider SRS Vojislav Šešelj izjavio je na predizbornom mitingu u Vranju da će posle 24. aprila formirati prvu radikalsku vladu posle Milana Stojadinovića i preuzeti odgovornost za sređivanje stanja u svim sferama društva.
On je osudio saradnju premijera Aleksandra Vučića sa osvedočenim srpskim neprijateljima poput Tonija Blera.
Šešelj je rekao da Vučić ne može da vodi Vladu Srbije.
Na mitingu su, pored Šešelja, govorili lokalni funkcioneri stranke, general Božidar Delić, i potpredsednik stranke Zoran Krasić.
Tako se policija alarmirala da traži Muamerovu, pozamašnu torbu, taman veliku da u njoj stane poveliki pištolj, za “samodbranu” i rekreativno pucanje u streljani.
Nakon saznanja da torbice nema, odmah se aktivirala veza sa vladinim organima pa se čak išlo i do toga da se zovu najveći vladini službenici i ministri kako bi se pronašla pa je u Pazar po hitnom postupku došla specijalna jedinica za traganje i pronalaženje.
Medjutim, torbice i dalje nema, uhapšeno je jedno lice koje liči na onog sa snimka, ali, izgleda da je opet ćorak. Torbice sa nuklearnim kodovima i dalje nema.
Sve svoje snage pripadnici Policije stavili su Muameru na raspolaganje, da pomognu u zataškavanju tajni njegove torbe.
ŠTA SVE MOŽE BITI U TORBICI?
U torbi ima tajni, baš onakvih za koje javnost ne sme da zna… Možda krije razne legitimacije, idnetifikacione kartone tajnih službi, družbi i udruženja.
Ima tu i telefona koji i sebi kriju strategiju, naredbodavne poruke, razgovore, odluke, šifrovane kodove, do onih maznih, ljubavno idiličnih pisama svojim mezimicama, drugaricama i miljenicama.
Možda je tu i pečata mnogo, od svih Muamerovih fiktivnih udruženja, nevladinih organizacija…Mešihata, IUNP i td.
Ima tu plahovitih tajni.
A ko zna, možda je ovo Muamerov trik da uđe u žižu javnosti, da se priča o njemu i torbici sa “dugmetom za aktivira je nuklearki, ili hidrogenskih bombi.”
Važan je njima Muamer, a važne i tajne njegove torbice. Treba to sve sakriti od javnosti, stroga je naredba da se o tome me govori.
