Međunarodni aerodrom Sarajevo uputio je Opštinskom sudu u Sarajevu predlog za otvaranje stečaja nad državnom avio-kompanijom “BH erlajnz”.
To je potvrđeno iz Međunarodnog aerodroma Sarajevo, koji od “BH erlajnza potražuje oko 6,5 miliona KM.
Ovo je urađeno nakon što je Vlada FBiH zadužila Međunarodni aerodrom Sarajevo da razmotri mogućnost pokretanja stečaja “BH erlajnza” s obzirom na teško stanje avio-kompanije, čiji dugovi, kako je ranije rekao i ministar saobraćaja i komunikacija FBiH Denis Lasić, premašuju 40 miliona KM, dok su sa druge strane imovina i kapital firme vredni oko 18 miliona KM, uključujući i “jedan i po avion”.
“Nakon izvršenog preispitivanja zakonskih uslova, JP Međunarodni aerodrom Sarajevo konstatovao je da su ispunjeni uslovi Zakona o stečajnom postupku u Federaciji BiH, te je Opštinskom sudu u Sarajevu upućen predlog za otvaranje stečajnog postupka nad JP ‘BH erlajnz'”, saopštili su iz sarajevskog aerodroma.
Mada su predstavnici radnika ranije isticali da neće prihvatiti stečaj i likvidaciju, predstavnici sindikata kažu da neće imati proteste, jer više nema efekta s obzirom i na to da je u preduzeću ostalo svega 45 radnika.
Sindikati kažu i da su radnici poslednju platu dobili za septembar ili oktobar, a doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje nemaju skoro četiri godine.
Najveći dug “BH erlajnz” ima prema firmi HETA iz ugovora o finansijskom lizingu za dva aviona, blizu 25,5 miliona KM, a ovaj kredit se, kako je rekao Žiga, prestao plaćati još 2012. godine. Drugi najveći potražilac je Međunarodni aerodrom Sarajevo, dok se stranim dobavljačima duguju 4,2 miliona KM, radnicima za plate 2,7 miliona KM, a “BH pošti” oko 1,4 miliona KM.
Tokom ovih 42 dana ćelije raka gladuju i umiru, dok se zdravlje kompletnog organizma poboljšava, tvrdio je Rudolf Brojs koji je izlečio preko 45.000 ljudi.
Rudolf Brojs iz Austrije ceo svoj život je posvetio pronalaženju najboljeg prirodnog leka protiv raka. Napravio je poseban sok, koji je davao odlične rezultate u lečenju ove bolesti. Uz pomoć svoje metode, izlečio je preko 45.000 ljudi od raka i drugih neizlečivih bolesti. Prema Brojsu, rak može da se preživi samo uz pomoć belančevina.
Zbog toga je razradio poseban post u trajanju od 42 dana, tokom kojeg se piju samo čajevi i poseban sok od povrća, a glavni sastojak je cvekla. Tokom ovih 42 dana ćelije raka gladuju i umiru, dok se zdravlje kompletnog organizma poboljšava.
Brojsov sok se pravi samo od ekološki uzgojenog povrća. Sok može da se napravi kod kuće od domaćeg povrća, a sastoji se od: cvekle (55 %), šargarepe (20 %), korena celera (20 %), krompira (3 %) i rotkvice (2 %). Važno je napomenuti da se sa sokom od cvekle ne bi smelo preterivati, već ga je potrebno uzimati onoliko koliko organizam u ovoj terapiji sam traži.
Cvekla je već tradicionalni i poznati lek za leukemiju. Ovo povrće sadrži aminokiselinu betain, koja ima antikancerogena svojstva. Terapija cveklom, koja podrazumeva svakodnevno uzimanje soka od cvekle ili sirove rendane cvekle ima dokazano pozitivan efekat na leukemiju i mnoge druge vrste raka, o čemu svedoče hiljade ljudi.
Ali, redovno konzumiranje cvekle pomaže i protiv bolesti uzrokovanih oksidativnim stresom, a vlakna koja sadrži cvekla mogu da smanje nivo holesterola u krvi i do 40 %. Cvekla je poznata i po tome što normalizuje krvni pritisak i pomaže u očuvanju elastičnosti krvnih sudova. Cvekla sprečava i leči proširene vene, ako je svakodnevno konzumiramo. Gvožđe iz cvekle je moćno sredstvo za čišćenje organizma od toksina i izgradnju krvi. Upravo zbog toga cvekla je efikasna u lečenju mnogih bolesti, uzrokovanih toksinima.
Cveklu bi posebno trebalo da konzumiraju trudnice jer je bogata folnom kiselinom, što sprečava mnoge bolesti novorođenčadi. Osim toga, sok od cvekle stimuliše rad jetre i žuči i sprečava zatvor, a u kombinaciji sa šargarepom, cvekla je odličan lek za giht, bolesti bubrega i žučne kese. Ali, njena lekovitost ni tu ne prestaje, cvekla je neverovatno lekovata i pomaže i kod glavobolje, zubobolje, dizenterije, bolova u kostima, kod kožnih i menstrualnih tegoba.
Bonitetska kuća Dan i Bredstrit (Dun & Bradstreet) saopštila je da Srbiju i dalje svrstava u grupu zemalja sa visokim rizikom poslovanja na koji najviše utiču korupcija, sajber kriminal i migraciona kriza.
U regionu najbolji rejting imaju Slovenija, Hrvatska i Rumunija (DB3 ), zatim Bugarska, Mađarska, Albanija i Makedonija, dok Srbija i Grčka pripadaju grupi zemalja sa visokim rizikom (DB5), a niži rejting ima Bosna i Hercegovina (DB6).
Rejting dodeljen nekoj državi ukazuje na rizik poslovanja i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.
Analitičari Dan i Bredstrita su procenili da je korupcija i dalje prisutna u većem delu državnog aparata u Srbiji, državnoj upravi, prometu i policiji.
“Strani investitori suočavaju se sa problemima prilikom prijavljivanja na tendere kao i pri podnošenju zahteva za licence i dozvole. Ishod sudskih postupaka je takođe neizvestan”, navodi se u saopštenju te bonitetske kuće.
Ukazano je da je, prema podacima policije, sajber kriminal porastao za 50 odsto u 2015. godini, što predstavlja značajan rizik za kompanije koje posluju u Srbiji, pogotovo pri kupovini preko interneta.
“Na rejting Srbije utiče i migraciona kriza koja se tokom vremena produbljuje i utiče na poslovanje”, navodi se u izveštaju Dan i Bredstrita.
Dan i Bredstrit je najveća i najstarija bonitetna kuća na svetu koja postoji više od 170 godina, a u Srbiji i Crnoj Gori je od 2006. godine zastupa kompanija Rejting (Rating).
Mercedes je C klasu Cabrio predstavio na nedavnom sajmu automobila u Ženevi, pri čemu je najjača u ponudi bila sportska verzija C 43 4MATIC sa 3,0 litarskim V6 biturbo benzincem sa 367KS i 520 Nm obrtnog momenta. Međutim, ta verzija nije dugo bila na vrhu ponude ovog kabrioleta, budući da je danas na sajmu u Njujorku promociju imala još snažnija varijanta Mercedes-AMG C63 Cabrio.
Kao što se i očekivalo, Mercedes-AMG C63 Cabrio pokreće twin-turbo 4.0L V8 motor sa 476KS i 650 Nm, kao i sa 510KS i 700 Nm (ova potonja je S verzija).
Pogon je standardno na sva četiri točka ( 4MATIC), a menjač sedmostepeni automatik.
C63 Cabrio od 0 do 60 milja na sat (96 km/h) stiže za 4,1 sekundu (S varijanta je 0,1 sekundu brža) i postiže maksimalnih 250 km/h (S varijanta može do 300 km/h).
Uz snažan motor AMG verzija je naravno dobila i aero body kit, AMG alu točkove (od 18 ili 19 inča, opciono i od 20 inča), jače kočnice, sportski izduvni sistem sa četiri izduvne cevi, sportski podešeno ogibljenje i doteranu sportsku unutrašnjost.
Takođe, C63 Cabrio ima mehanički zadnji LSD diferencijal, a S varijanta elektronski. Treba reći da kod S verzije vozač na raspolaganju ima i “RACE” mod za transmisiju dok su kod slabije C63 Cabrio varijante dostupni samo “Comfort”, “Sport” i “Sport+.”
C klasa Cabrio inače ima klasičan, meki sklopivi krov (može da se spušta/podiže pri brzinama do 50 km/h, a to traje 20 sekundi).
Tu su i sistemi Aircap i Airscarf, poznati sa drugih Mercedesovih modela. Podsećanja radi, Aircap je inovativni štitnik od vetra koji se podiže iznad gornjeg ruba vetrobrana i usmerava strujanje vetra 20 cm iznad glava putnika (Aircap se inače može podići do brzine od 160 km/h).
S druge strane, Airscarf je sistem grejanja koji kroz kanale u sedištima i naslonima za glavu usmerava topao vazduh na gore, ka vratu.
Serbian businessman Bogoljub Karic answers questions during an interview with Reuters in Belgrade May 18, 2005. Giving his views on business and politics in the Balkans, Karic said "Serbia needs a Putin" to clean up the corruption that has plagued the country for the last 15 years, stunting growth and driving away investment. PICTURE TAKEN 18MAY2005. FOR RELEASE WITH STORY BC-SERBIAMONTENEGRO-BUSINESSMAN. REUTERS/Marko Djurica IM/AA - RTRBUO3
Kupili smo TV Novu, jer poseduje najsavremeniju opremu u Srbiji, izjavio je Blicu biznismen Bogoljub Karić i izrazio očekivanje da će BK Televizija od septembra početi da radi.
Televizija će biti ista kao što je to bila BK TV, imaće svoje autorske emisije političke i ekonomske, kakve imaju Blumberg ili ruski RBK, objasnio je Karić.
On je napomenuo da je BK TV dobila rešenje suda da je poništeno sve ono što se desilo pre deset godina u vezi sa oduzimanjem televizije.
“Koštuničina “demokratska vlast” poslala je kordon policije u maskirnim uniformama, a sa njima je došlo 30 sa fantomkama. Počeli su da kidaju kablove, da vade kompjutere i lome sve živo, normalni uz asistenciju policije”, podsetio je Karić.
“Vratiću se kad pobedi pravda”
Upitan da li će televizija pripremiti njegov povratak u Srbiju, Karić je odgovorio da za tim nema potrebe i da on nije princ Čarls da ga dočekuje BK TV.
“Sve ono što ja želim je da se nakon 20 godina obustave postupci koji su montirani protiv mene i da se oslobodi menadžment BK grupe – najprofesionalniji u istoriji Jugoslavije”, naveo je Karić.
Karić je istakao i da odavno namerava da se vrati u Srbiju, ali je ocenio da još nije bilo nikakvih uslova za njegov povratak.
On je poručio i da će se u Srbiju vratiti kada “pobedi pravda”.
“Današnji događaj u Haškom tribunalu nije donošenje presude Radovanu Karadžiću, nego njeno čitanje. Presuda je davno napisana”, smatra ovo Radovanov rođak Simeon Ćićo Karadžić (65) koji sa 90-godišnjom majkom živi u rodnom selu Karadžića – Petnjici – udaljenom oko tri kilometra od Šavnika na putu prema Žabljaku.
Vratio se, kaže Simeon tu, iz Podravske Slatine, iz Hrvatske, gdje je inače proveo dobar dio radnog vijeka dok tamo nije počeo rat. Inače, i njegova kuća bi bila pusta kao i brojne u selu Petnjici, piše u reportaži Anadolu Agency.
Ipak, u Petnjici u kojoj trenutno žive svega tri porodice Karadžića, dok su ostale kuće uglavnom prazne, danas će se putem televizijskih ekrana pratiti izricanje presude Radovanu Karadžiću bivšem predsjedniku SDS-a i ratnom predsjedniku RS-a optuženom za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovinu.
“Pratit ćemo naravno prijenos iz Haaga. Vrlo je teško to za nas. Ne bi trebali da ga osude po našim shvatanjima, jer on to nije zaslužio. On se borio za svoj narod i za svoju republiku koja je stvorena njegovom i zaslugom naroda. Stvorili su divnu republiku na koju smo svi danas ponosni”, kaže Karadžićev 65-godišnji rođak Vukosav Vučko Karadžić.
“Haški tribunal je sud stvoren za Srbe. Drugačije ne bi ni postojao. A, ne osuđuju muslimane, niti su Aliju, niti predstavnike HDZ-a. U Srebrenici je bio holandski bataljon koji se praktično sâm povukao, pustio namjerno generala Mladića s vojskom da bi se neki eksces napravio. I nije bilo onoliko žrtava. Je li bilo zločina? Jeste. Svaki zločin osuđujemo. Ali ko je kriv? Krivi su Holanđani što su sve to pustili”, smatra Vukosav Vučko Karadžić.
Smatra da je “međunarodni faktor kriv za sve što se događalo na prostoru bivše Jugoslavije”.
“Međunarodni faktor je i rasturio Jugoslaviju i sve išao u korist svih drugih, a Srbe štetio. Jer, oni nisu bili pristalice Zapada, a Zapad je pomagao Hrvate, Slovence, u Bosni…”, zaključuje Vučko.
Njegov drugi rođak, Simeon, kaže “ne voli da govori u javnosti, a sredina iz koje dolazimo nije baš tolerantna”.
“Ako kažeš bilo koju lijepu riječ budu problemi, imaju ih moji prijatelji i poznanici koji tamo žive. A nepošteno je da kažem nešto ružno o rođaku”, veli Simeon Ćićo Karadžić.
Simeon kaže kako je u rodno selo Karadžića do sada dolazilo na desetine novinarskih ekipa s prostora bivše Jugoslavije, ali nikada iz Rusije i Srbije.
U Petnjici, selu na 950 metara nadmorske visine, Radovan je s ocem Vukom i majkom Jovankom živio do svoje desete godine.
Rođak Simeon kaže da nije imao svoje zasebne kuće nego da su Karadžići živjeli u zajednici 2-3 brata zajedno, kako je to inače, bio običaj, jer se radi o siromašnim krajevima. Kuća u kojoj se rodio Radovan potpuno je propala, zarasla u šiblje i grmlje, a svjedoci njenog postojanja samo su kameni zidovi bez krova i prozora.
Tu su se veli Simeon, Karadžići nastanili između 1600. i 1640. godine, a doselili su ispod planine Karadžiće kod Skoplja odakle im je inače, porijeklo. Veli, da je svjedok doseljenja Karadžića na te prostore i crkva koja je postojala, a koja je posvećena svetom Đorđu, dok je slava Karadžića Aranđelov dan.
Simeon veli kako je Petnjica nekada bila napredno selo i da je 1941. godine imala 50 momaka od 18 do 40 godina. Hvali se i da je selo dalo 5-6 vojvoda, te Vuka Karadžića, čiji je spomenik inače, postavljen u selu prije desetak godina. U toku Drugog svjetskog rata je spaljena, a nakon njega počinju masovna iseljavanja.
Tako se i dječak Radovan s ocem i majkom ‘50-ih iselio iz Petnjice.
“U Petnjici su prodali imanje i otišli u Šavnik gdje mu je otac napravio kuću. Tu se zadržao nekoliko godina, a onda su i to prodali i preselili u Nikšić, gdje pravi kuću u naselje Rastovci”, priča Radovanov rođak Vučko, čiji je otac, inače, kupio imanje od Radovanovog oca Vuka.
Ipak, Radovan iako više nije živio u Petnjici, s rođacima Karadžićima je održavao kontakte, posebno za svadbe, žalosti, slave, koje nisu mogle proći, a da se ne čuju ili vide.
Rođak Vučko kaže da je Radovan posebno bio vezan za strinu Grozdanu.
“Ona je bila nepismena, a Radovan joj je slao pakete u kojima je uvijek bilo i pismo. Onda sam morao ići da joj pročitam to pismo. Tu je bilo malo limuna, pomorandže, kafe, duhana, rahat-lokumi… U ratu joj više nije slao pakete, a ona je umrla 1994. godine”, prisjeća se Vučko.
Kaže, Radovan je dolazio do rata i sa njegovim pokojnim bratom se često viđao.
“Dolazio je posljednji put kada je bio skup povodom 200. godina rođenja Vuka Karadžića i dovodio ekipu TVSA koja je snimila kraću reportažu koja je bila puštena u okviru programa bivše Jugoslavije”, navodi Vučko.
I rođak Simeon kaže da Radovan u ratu i poslije nije dolazio u Petinjce. Navodi da su ljudi govorili kako je jednom u ratu prošao sa pratnjom putem, ali da nije svraćao u selo.
Simeon negira priče da se nakon raspisivanja potjernice Haškog tribunala krio u svom rodnom selu.
“Niko nije znao gdje je bio Radovan”, navodi Simeon.
Priča kako je tih godina dolazio jedan novinar iz Poljske s namjerom da napravi ekskluzivni intervju s Radovanom, ali da se vratio neobavljena posla.
“Rekao sam mu. Ako mi možeš dati garanciju da će se sve objaviti kako kaže, reći ću ti gdje je. Veli on meni: ne mogu ti garantovati. A, nisam znao gdje je. Samo sam želio provjeriti objektivnost novinara”, prisjeća se Simeon.
Rođaci kažu da Radovana nisu vidjeli od početka rata u BiH, ali su se čuli sa njim.
“Čuli su se moji neki rođaci dok je on sada u Haagu. Njegov brat Raco (Radisav) je tu bio i onda su se telefonom čuli i pričali. Njegova sinovica koja je u Kanadi pa dolazi često, 12 puta ga je posjećivala u Haagu. I zimus je bila oko Nove godine i četiri sata su pričali, sve su pretresli. Rekao je: najvolio bi sada biti u Petnjici”, kaže Vučko.
A telefonski se Radovan čuo prije tri godine s rođakom Simeonom. Bili su na jednom druženju kada je jednog, od četvorice braće Karadžić, Radisava (Racu) koji živi u Podgorici nazvao Radovan.
“Raco mi ga je dao na telefon. Pitao me za put Šavnik-Žabljak, novi, koji je izgrađen, kuda ide. Čuo je da se napravio pa ga je zanimalo kuda je prošao”, kaže Simeon.
Rođaci vele nikada nisu imali problema što su Karadžići.
“Ne, nisam nikada imao problema. Bilo je puno jedino dolazaka policije kada su tražili Radovana. Sve su propitivali. Išli su čak tamo prema Durmitoru imao je tetku pa su i tamo zadirali. Uvijek su na Petnjicu sumnjali. Na crkve da nije slučajno tu. Sumnjali su i bili stalno tu. To je jedino ono što nam se dešavalo”, ističe Vučko.
Simeon navodi da i među muslimanima ima Karadžića, te da je upoznao jednu porodicu izbjeglica iz Prijedora koja sada živi u Zenici, i to u autobusu na povratku iz Sarajeva. Žena. muslimanka, po prezimenu Karadžić, krenula je kaže Simeon u Nikšić kod kćerke.
Rođak Simeon demantira navode da će se u Petnjici ubrzo graditi spomenik Radovanu Karadžiću. Veli, trebalo je 200 godina da se podigne spomenik Vuku Karadžiću, a da li će, kada i hoće li doći red na Radovana ne zna.
Kopaonik, 9. marta 2016 - Generalni direktor Srbijagasa Dusan Bajatovic govori tokom panela u okviru Kopaonik biznis foruma pod nazivom " Restrukturiranje drzavnih preduzeca − uspesni primeri i dileme". FOTO TANJUG / NEMANJA JOVANOVIC / tj
Ne postoji zakonska smetnja da direktor Srbijagasa Dušan Bajatović paralelno obavlja nekoliko funkcija i da, osim na direktorskoj poziciji u Srbijagasu, može da ostane u nadzornom odboru u Podzemnom skladištu gasa “Banatski dvor”, u AD za osiguranje “Sogaz”, “Jugorosgasa” i direktor “Saut strim” DOO Novi Sad, pišu Večernje novosti.
Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak protiv Bajatovića zbog sukoba interesa jer se nalazi na još četiri pozicije, a iz dvogodišnjeg procesa, on je izašao neokrnjen, navodi list.
Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, kao drugostepeni organ, poništio je preporuku Agencije za Bajatovićevo razrešenje i o tome obavestio Upravni sud pred kojem se direktor Srbijagasa u međuvremenu obratio.
U Srbiji komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i cveća na spomenike obeležava 17 godina od početka napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Držаvna ceremonija povodom obeležаvаnjа Dаnа sećаnjа nа žrtve NATO agresije koju će predvoditi premijer Srbije Aleksаndаr Vučić biće održana kod Spomenikа poginulim grаđаnimа nа Vаrvаrinskom mostu.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je u Ulici Kneza Miloša u Beogradu položio venac na spomen ploču pripadnicima MUP-a koji su poginuli u NATO bombardovanju.
Stefanović je u izjavi novinarima rekao da je tokom 77 dana NATO bombardovanja poginulo 167 pripadnika MUP Srbije i da se njihova žrtva ne sme zaboraviti.
Na Spomenik palim borcima u ratovima 1990-1999 u Prokuplju venac će danas položiti ministar odbrane Zoran Đorđević.
U Beogradu gradonačelnik Siniša Mali venac će položiti na mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenata KBC “Dragiša Mišović”.
Na spomen-obeležje Milici Rakić u Tašmajdanskom parku venac će položiti gradski menadžer Goran Vesić i pomoćnik ministra u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike Milan Popović.
Predstavnici Komande RV i PVO prisustvovaće polaganju venaca na platou ispred zgrade Komande RV i PVO u Zemun biće, gde će biti odata počast pripadnicima tog roda vojske koji su poginuli tokom agresije 1999. godine.
Godišnjica bombardovanja biće obeležena i na brdu Straževica polaganjem venaca na spomen-obeležje poginulim vojnicima. Toj manifestaciji prisustvovaće predstavnici Generalštaba Vojske Srbije, boračkih organizacija, grada Beograda i porodica poginulih vojnika.
Napadi NATO započeti 24. marta, trajali su 11 nedelja i u njima je, prema procenama različitih izvora, poginulo od 1.200 do 2.500 ljudi. U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.
Napadi na Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. nešto pre 20.00 časova na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada iste noći proglasila je ratno stanje.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Audi je juče privremeno obustavio proizvodnju u fabrici u Briselu u kojoj se prozvodi njihov najmanji model.
Nemački proizvođač je odmah nakon terorističkih napada obustavio rad popodnevne smene kako bi otklonio mogućnost potencijalnih terorističkih napada. Svih 1.100 radnika je juče zato ostalo kod kuće a epilog je minus od oko 250 primeraka modela A1. Nakon dugog razmatranja odlučeno je da danas fabrika opet krene sa radom.
Audijeva fabrika u Briselu je otvorena 2010. godine, a ima oko 540.000 kvadratnih metara. Zapošljava oko 2.500 radnika, a tokom prošle godine proizvela je 116.250 automobila. U asortimanu ima modela A1, i to sve njegove verzije.
Pored atraktivnih automobila, veliku pažnju posetilaca na sajmovima DDOR BG CAR SHOW 05 i MOTOPASSION juče su privukli i naši uspešni sportisti. Njihov domaćih bio je Porsche SCG, a sportisti su „isprobali“ neke od najatraktivnijih Volkswagenovih i Audijevih modela.
Očekivano, posetioci su želeli i da razgovaraju i da se slikaju sa Ivanom Španović, našom najuspešnijom i najtrofejnijom atletičarkom, ali pažnju su privukli i Asimr Kolašinac, vicešampion Evrope u bacanju kugle, kao i fudbaleri Partizana.
