Na internetu se pojavila video igra “Leo's Red Carpet Rampage” u kojoj glumac Leonardo Dikaprio treba da savlada brojne prepreke na putu do nagrade Oskar, prenosi MTV.rs.
Već je dobro poznato da Dikaprio nikada nije osvojio prestižnu nagradu Oskar. Iako je nekoliko puta bio nominovan za najboljeg glumca nagrada ga je uvek nekako zaobilazila. Do 88. dodele je ostalo malo više od desetak dana, a već sad imate priliku da Leu pomognete da osvoji dugo priželjkivano priznanje, navodi MTV.rs.
U video igri “Leo's Red Carpet Rampage” glumac nailazi na brojne prepreke na putu do zlatne statue. Na putu treba da sakupi što više Emi nagrada i Zlatnih globusa kako bi na kraju došao do glavne nagrade – Oskara. Jedine prepreke na tom putu su fotografi, Lejdi Gaga, ledenjaci i slične elementarne nepogode.
Kako izgleda igrica pogledajte u nastavku gde nas jedan YouTube korisnik provodi kroz igricu:
Indijska kompanija napravila je pametni telefon koji će koštati manje od 4 dolara. Proizvođač Ringing Bells kaže da će telefon Freedom 251 koštati 3,66 dolara, što je upola manje od trenutno najjeftinijeg pametnog telefona u Indiji.
Uređaj ima operativni sistem Android 5.1 Lollipop, ekran od 3,5 inča u boji, procesor od 1,3 gigaherca i dve kamere: zadnju kameru s 3,2 megapiksela i prednju kameru s 0,3 megapiksela. Pametni telefon razvijen je uz pomoć indijske vlade, saopštio je Ringing Bells.
U Indiji je više od milijardu pretplatnika na mobilne telefone, a porasla je i prodaja jeftinih pametnih telefona. Nakon Kine Indija je drugo najveće tržište pametnih telefona na svetu.
Michael, 4, refreshes his face at a fountain on a hot summer day in central Brussels, Belgium July 2, 2015. The United Nations warned on Wednesday of the dangers posed by hot weather, especially to children and the elderly, as much of Europe sweltered in a heatwave whose intensity it blamed on climate change. REUTERS/Yves Herman
Januar je deveti mesec zaredom sa rekordno visokim temperaturama od kada su počela merenja, navela je američka svemirska agencija NASA.
NASA je saopštila i da je ovaj januar poseban jer je zabeleženo najveće odstupanje od uobičajenih vrednosti u odnosu na bilo koji drugi mesec.
U januaru je postavljen još jedan rekord, led na Arktiku je dostigao najmanju površinu za taj mesec. NASA je saopštila da je u januaru ove godine globalna temperatura bila 1,13 stepeni Celzijusa iznad normale.
Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA), koja drugačije meri temperaturu, saopštila je da je u januaru temperatura bila 1,04 stepena Celzijusa iznad normale, što je po njima druga najveća razlika zabeležena u istoriji. Prema toj Upravi najveća razlika je bila u decembru 2015.
Prosečna globalna temperatura u januaru bila je 13 stepeni Celzijusa, čime je lako potučen prethodni rekord toplote za januar postavljen 2007. godine, prema NOAA. Temperature se beleže od 1880. godine. Bilo je hladnije od normalnih intervala u delovima SAD, Evrope i Azije u januaru, ali je prevagnulo neverovatno zagrevanje u oblasti Arktika, navela je naučnica NOAA Džesika Blanden. Sibir, severozapadna Kanada i veliki delovi Aljaske bili su znatno topliji nego što je uobičajeno, rekla je ona.
Niz od devet uzastopno rekordno toplih meseci odgovara nizu toplih meseci od juna 1997. do februara 1998. kada je poslednji put bio jak klimatski fenomen El Ninjo.
Korisnici iOS, Android i Windows Phone uređaja konačno dobijaju dugo očekivanu funkciju besplatnih grupnih video poziva u okviru Skypea na svojim pametnim telefonima i tabletima.
Kako prenosi Mashable, od trenutka kada budu ažurirali Skype aplikaciju imaće mogućnost da stupe u grupnu video komunikaciju koja će podržati i do 25 korisnika i to besplatno.
Ovaj servis je još ranije lansirao opciju grupnih poziva koja je bila dostupna uz pretplatu za platformu Skype for Bussines.
Kako se navodi, novi grupni pozivi ne podrazumevaju da korisnik ima Skype nalog. Učesnike poziva možete sada pozvati i slanjem URL-a komunikacije.
Uobičajeno je da u vreme zimovanja, u Srbiji mnogi uplaćuju aranžmane za letovanje. Zato koriste priliku da na sajmu turizma, rezervišu jeftinija putovanja.
Poslednjih godina građani Srbije najradije letuju u Grčkoj i Turskoj. Međutim, zbog zategnutih odnosa Ankare i Moskve, kao i izbeglica koje svakodnevno pristižu u Grčku, treba očekivati da letovanja ove godine budu još jeftinija.
“Ako je suditi po procenama turističkih agenata, predstojeća sezona će biti odlična, ova godina će biti jako dobra. Grčka će ostati destinacija broj jedan za Srbe, uprkos specifičnoj situaciji u nekim oblastima naše zemlje. Neki od turističkih agenata u Srbiji kažu da su već prodali 80 odsto aranžmana za Grčku”, kaže Sofia Lazaridou iz Grčke turističke organizacije.
Ali Kansu pak iz Turske turističke organizacije kaže da ta zemlja ima problema poslednjih dana ali da će oni proći. “Ove godine cene letovanja u Turskoj će biti niže”.
Iz domaćih turističkih organizacija kažu da su ove godine spremni i jeftini aranžmani za letovanje u Srbiji.
“Ako letite avionom iz Beograda i presedate u Abu Dabiju, u Indiji možete biti za manje od osam sati. Taj put vas sa povratnom kartom košta manje od 700 evra. Potrebno vam je još 300 za smeštaj i hranu, tako da za 1.000 evra možete da otputujete do Indije, živite tamo 7 do 10 dana i da se vratite”, tvrdi ambasadorka Indije u Srbiji Narinder Čauhan.
Oni koji žele da pronađu neku novu destinaciju za godišnji odmor na Međunarodnom sajmu turizma to mogu da urade do 21. februara.
Kina planira da olakša strancima život i rad u toj zemlji uvođenjem novih propisa za dobijanje stalnog nastanjenja.
Kineske vlasti su saopštile da će proširiti kategorije stranaca u Kini koji ispunjavaju uslove za stalni boravak i rad.
Dodaje se da će za strane studente koji traže posao u Kini procedure biti pojednostavljene, a ograničenja ublažena.
Više od 7.000 ljudi dobilo je stalno nastanjenje u Kini od 2004. godine kada je ta politika uvedena, što je mali deo od oko 600.000 stranaca koji žive u Kini, a mnogima od njih taj status je omogućen kao nagrada za doprinos kineskoj ekonomiji, umetnosti i nauci.
Mesto: Beograd
Datum: 02.11.2015
Dogadjaj: POLITIKA/EKONOMIJA/FINANSIJE - razgovori delegacije Srbije i Misije Meðunarodnog monetarnog fonda
Licnosti: Jorgovanka Tabakoviæ, Željko Sertiæ, Dušan Vujoviæ
Misija Međunarodnog monetarnog fonda sastala se sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije povodom četvrte kontrole tekućeg aranžmana MMF-a sa Srbijom.
Na čelu misije MMF-a je Džejms Ruf, a na sastanku u NBS su prisustvovali ministar finansija Dušan Vujović, guverner NBS Jorgovanka Tabaković i njihovi najbliži saradnici.
“Tokom posete misije MMF-a biće razmatrana tekuća makroekonomska kretanja u zemlji, realizacija obaveza predviđenih programom za kraj 2015. godine, kao i sprovođenje ekonomske politike u narednom periodu. Posebna pažnja biće posvećena strukturnim reformama koje treba da obezbede smanjenje fiskalnih rizika i podsticanje konkurentnosti privrede i rast”, saopštila je NBS.
Predstavnici MMF-a borave u Srbiji od 17. februara i predviđeno je da razgovori sa vlastima u Srbiji traju do 26. februara.
Ruf je uoči dolaska u Beograd rekao da je dogovor predstavnika MMF-a i vlasti u Srbiji da ocena nove kontrole stend baj aranžmana bude data nakon formiranja nove vlade.
Posle jučerašnjeg sastanka Rufa sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem saopšteno je da je potvrđeno da je Srbija ostvarila dobre fiskalne rezultate, ali da postoji problem u racionalizaciji državne uprave.
Srbija je sa MMF-om u februaru 2015. godine sklopila trogodišnji stend-baj aranžman iz predostrožnosti vredan 1,2 milijarde evra. Do sada su obavljene tri revizije aranžmana koje su bile uspešne jer je MMF ocenio da program sa Srbijom daje dobre rezultate, ali da i dalje ostaju rizici za očuvanje makroekonomske stabilnosti i obezbeđivanje privrednog rasta.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisaće Zakon o sporazumu sa NATO, saznaje Danas u izvorima iz vrha države.
List piše da Nikolić ne vidi u tom zakonu ništa novo ili sporno što bi iskočilo iz svega prethodnog u vezi sa saradnjom Srbije i Severnoatlanske alijanse, koje je uslovilo i ovaj zakonski akt.
Nikolić, kako ističu sagovornici lista, deli stavove sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Danas piše I da još ne postoji plan i program zvanične posete predsednika Srbije Moskvi, 9. marta, kada bi trebalo da se sretne i sa predsednikom Ruske federacije Vladimirom Putinom. Pretpostavlja se da NATO i tek usvojeni Zakon o sporazumu sa Alijansom neće biti najznačajnija i glavna tema sastanka Nikolića i Putina.
Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Fridrih Šoder izjavio je da je, ukoliko Srbija po uzoru na ostale zemlje zatvori granice za izbeglice, predviđena je pomoć u iznosu od 47 miliona dolara, ali je izrazio nadu da do toga neće doći i da neće biti nagomilavanja izbeglica u Srbiji.
Šoder je, gostujući u Dnevniku RTS, rekao da Srbija neće biti tampon zona za izbeglice, ističući da UNHCR pomaže vlastima u nošenju sa ovom krizom.
Što se tiče onih migranata koji su vraćeni iz Hrvatske, Šoder kaže da je prvo potrebno sagledati razloge zbog kojih su vraćeni – da li je reč o zakonskom procesu, da li je Srbija bila primorana da ih prihvati i da li su imali mogućnost da zatraže azil.
“Ukoliko im je potrebna međunarodna zaštita, oni mogu i da zatraže da se vrate kućama”, rekao je Šoder i dodao da bi neki od njih želeli da se vrate, a neki možda i da se prijave za azil u Srbiji.
Nema nagomilavanja izbeglica u Srbiji
Upitan da prokomentariše najavu da bi Srbija oko 1. marta mogla da, po uzoru na Austriju, zatvori granice, Šoder je rekao da UNHCR zajedno sa vladom, međunarodnim organizacijama za migrante i celim društvom ima odgovor.
“Imamo plan koji je usvojen i koji predviđa pomoć od 47 miliona dolara, u čemu bi UNHCR doprineo sa 12 miliona dolara. Međutim, nadam se da to neće biti potrebno i da neće biti nagomilavanja izbeglica u Srbiji”, napomenuo je Šoder.
Povodom najave da Srbija može da primi maksimalno 6.000 izbeglica, Šoder je rekao da za tim najverovatnije neće biti potrebe.
“Nemamo toliko izbeglica ovde. Juče je najviše došlo 1.000. Kapacitet od 6.000 je stvoren da se spasu životi u toku zime, ali ne postoji sporazum da će Srbija prihvatiti taj broj ljudi”, istakao je šef UNHCR u Srbiji.
Dodaje da je ta organizacija aktivna u pružanju podrške vladi Srbije da nastavi da se odgovorno ponaša prema ljudima, kako onima koji prolaze tako i onima koji se “zaglave” ovde.
“Pomažemo u poboljšanju infrastruktire, u administraciji u azilnom sisitemu, utvrđivanju izbegličkog statusa”, rekao je Šoder.
Ističe da UNHCR u Srbiji sarađuje sa svojim kancelarijama u ostalim zemljama na izbegličkoj ruti kao i sa ostalim organizacijama koje se bave zbrinjavanjem migranata, jer je reč o problem koji će biti rešen samo u konktekstu stvarne evropske solidarnosti.
Šoder je optimstičan jer su brojke pale, što daje “mogućnost da se sprovede prava politika, bez ikakvog paničenja”. To će, dodaje, biti bolje rešenje od onog u kojem su migranti gurnuti u ruke krijumčara.
“To može da se izbegne regularnim načinom. Postoji pravi način da izbeglice dođu u Evropu, a ne da hodaju preko granica i prelaze teritorije zemalja koje nisu deo EU”, zaključio je Šoder.
Ovaj Sirijac proveo je u Imigracionom centru u Istočnom Sarajevu više od sedam godina bez optužbe.
Imad al-Husin, poznatiji kao Abu Hamza, pušten je na slobodu.
Ovaj Sirijac proveo je u Imigracionom centru u Istočnom Sarajevu više od sedam godina bez optužbe.
Al-Husin za Al Jazeeru kaže da prvo želi uživati s porodicom, a nakon toga planira zatražiti odgovornost države za to što je sedam godina bio zatvoren bez optužnice.
“A sigurno… Mislim da čovjek treba, ne zbog odštete, već želim da istina izađe. Već sam dobio, mislim dvije-tri presude od Strazbura da prve dve, tri godine nisu zakonski, onda Ustavni sud, pa Sud BiH već jednom je tražio moje puštanje, pa nisu me pustili. I mislim da, samo radi satisfakcije, da kažem – evo djeco vidite, nisam ja kriv. Neko je kriv za to što sam ja bio sedam godina. Mislim da ćemo raditi na tome sa mojim advokatima i vidjećemo šta će biti”, izjavio je Al-Husin.
Slobode je lišen bez optužbe i počinjenog krivičnog djela, jer ga država Bosna i Hercegovina smatra prijetnjom po nacionalnu sigurnost.
Al-Husinu je određena blaža mjera nadzora, ograničenje kretanja na područje teritorije Kantona Sarajevo te redovno javljanje Službi za poslove sa strancima. Također su mu oduzete putne isprave i ostala lična dokumentacija.Bosna i Hercegovina usvojila je novi Zakon o strancima, koji je uveliko preuzeo stečevine Evropske unije, a to znatno mijenja i tretman stranih osoba.
Prema novom zakonu, očekivalo se da uskoro bude na slobodi.
Odbijenice iz 39 zemalja
Ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić je ranije najavljivao da bi Abu Hamza mogao uskoro biti slobodan, ali da neće odustati od iznalaženja načina za njegovo protjerivanje.
“S obzirom na to da smo prihvatili direktivu EU-a, ugradili u naše zakonodavstvo, u kojoj stoji da će najveća mjera moći trajati osam mjeseci, mi ćemo po isteku ovog njegovog rješenja biti u prilici da on bude pušten iz Imigracionog centra, a on će za nas i dalje predstavljati prijetnju po nacionalnu bezbjednost Bosne i Hercegovine. I dalje ćemo raditi vrlo aktivno da bude protjeran, odnosno deportovan iz Bosne i Hercegovine”, kazao je Mektić.
Bosna i Hercegovina je Abu Hamzu pokušala izručiti u rodnu Siriju, što nije bilo moguće, te se obratila drugim zemljama.
Međutim, stiglo je 39 odbijenica za njegovo izručenje.
On je tako bio ušao u osmu godinu boravka u Imigracionom centru.
Imad al-Husin je došao u Jugoslaviju početkom ‘80-ih godina prošlog vijeka da studira.
Deportacija boraca sa Bliskog istoka
Kasnije, tokom rata se borio na strani Armije Bosne i Hercegovine.
Nakon 11. septembra 2001. godine i napada na SAD, bosanskohercegovačke vlasti su počele deportirati bivše borce sa Bliskog istoka.
Neki su završili u Guantanamu, drugi u Imigracionom centru u Istočnom Sarajevu.
Suprotno svim zakonima i međunarodnim konvencijama koje je ratificirala Bosna i Hercegovina, iako nije počinio nikakvo krivično djelo, Abu Hamza se našao iza rešetaka.
